Време, 10. 04. 1927., стр. 4

Ограпа 4

Недоља. 10. априла 1927

Ншп, б. априла. — Једна обична грађанека парнпда између две з&вађене компшке у Нпшу избацпла је случајно на површн ну једну још живу, али већ заборављену личност, коју тако често гледамо са симпатпјом на позорнпци. у Ивковој Слави, а и не саљамо да та личност још у пстинп постојн п проводи последње дане свога живота у Нпшу, где се део догаћај збиља одпгравао. Г. Јован Ђорђевпћ, старац од 77 година, којн се појавио на том процесу као сведок, је правн Смук нз Изкове 'Јлаве. »Смук« прича уз ракију. Одмах после рочишта потраашо сам Смука п пронашао сам га тешком муком. Смук, пако стар по годннама, одржао је још свежпну здравља п погледа. Свратисмо заједно у ^афапу н ја поручих за њега ра«ију. КаКс 1е уистини теКла „Ивћова Слава" Штл прича Јован Ђорђевић(„01у& а . 1едан од глпвгшх ] у II р К о, стор&ц од. 77 годииа, ћош ]ОШ Дсил и у Пишу Историја једног бурета Једног дана купнсмо буре белог вина од 600 кила, с тим да га продамо н коју пару зарадимо. Алп, пико ае даваше више од 10 пара за оку, Е, кад је тако, нећемо нн да га продамо. Самп ћемо да га попијемо. ] Тако решнсмо да га попијемо на Св. Јована Крститеља. То је ј Жнвкова слава, а не како обејШењак Сремац рече, да је Жив!ко славио Ђурђев- дан. Отпочеј лп смо да пијемо 5. а завршнлп 1 18. јантара. Равно 13 дана. Време од б. до 1.8. јануара бнло је јтолпко лепо, да је личило на \ право пролеће. Сунце је спјало, снег се отопно, па се земља осу! шила и взбила зелена трава. Све |је било уз пас. С«вдах нас је о! пио, па ће од севааха да мремо! За тпх 13 дана нитп смо леглп, нпти се измплн. То је било здравље п снага, мој господине! Ко год је прошао ннје могао а да не нагвирне кроз плот. А мп, бога мн, нисмо моглп да га пропустимо. Одмах би га довуклп с I нама у друштво За то време | скупили смо око 76 душа, које људи, које жена и деце. Жене и депу Жнвко је закључавао у једну велпку собу,-а ја сам је као бравар отварао. То му је чпнпло задовољство. И ако се непрестано пило, ннко није био плјан. Док домаћин продаје јоргане У го време Живко је морао одпети јоргане у Неготин. II оде човек, јер је мпслпо да је ред да се гостп разиђу, кад домаћин оде. Јок ми! Остадосмо н сачекасмо га. Ко би могао напустнти песму старог циганина Мемеда п његове чаробне данре! Ах. господине, не знате вп шта је то жпвот. Зар је ово л;ивот? ... Пих.., С м у к грозничаво дохвати боцу с ракпјом, која у мало не прште у ћеговим рукама. Брада му је дрхтала, а у очима се сијале сузе за Ивковом Славом п за песмом: <У башта мн славуј пева.. л РСад се мало првбрао Смук наставп: — Лепо се човек зграну г.дд нас видс. • — Шта, бре, чекате! — викпу Жпвко. — Тебе, узвикнусмо мп свп онако у јеоан глас. Чекамо да видимо" јесн лп 'продао јорганс. — Па зар сге мп ви ортаци? — Ортаци смо на кркање и ппјење, а на јоргане јок! Петао из Софије. Живко се насмеја, те мн још жешће весеље направисмо. Ту одмах до Живковс куће палази се кућа ондашње1 Оогаташа Симе Палигорнћа. Његов снн Спира верио је девојку из Софије. Уз дар добно је једног великог петла. Петао као петао, ушао лерт у њега, нрелепрша плот, па код нас. Калча, као што га дао бог доброг ловца. дохвати пушку, панишани и убпје певца. Смук повуче још којн гутљај, па наставн:: — Узмемо тп ми један ђувеч, звани ч а р д а ш. У њега је стало цело чабриче купуса. Невца метпемо на подварак, ла хајд' у фуруну. Али, ђувеч ни прпћн! Мала врата од фуруне, а ђувеч велики. Натерамо ми фурупцију те &н пропшри врата и испече нам подварак. Ту у близиии био је и Сремац, па ми зовнемо и њега. Живко отпшао код окружног начелнниа Бадемлића да пас тужи. Дошао Бадс-млић, а ми задржимо и љега на ручак. Еј, наш добри Сремац, поштена п добра душа! Само му ае ваља што ме у }:н.игу метпу, те ми се цео свет руга. А он вели, није ништа; то је слика из пародног живота! Али, он нас је и спасао. Иначе би нас Бадемлић казнио са по 7 дана. Заврши чича и дубоко уздахну. А затим се нечег као присети п рече: — Е, сад да си у новине метнг-ш и ово: г ,Добро би било, кад Си Пародно Позориште одржало једну прсдсгаву за мене сиромаха. Ја им ве тражим као Коштана да с њима делим, већ да ме мало помогпу. Ја сам. господине, стар и цоштеп домаћински | човек. Највише апслујем на оие глумце с којима сам у Скадарлији пно. А ја би па дан представе дошао у Београд, да сс I представим београдској пуб•гаци.» Д. Петиовик.

Г. Јован Ђорђевић, чувени «СмуКу> из * Ивкове Славе*. —Порунн тп, гооподине, и за гобе, јер знај да Смук није навикао сам питн, рече он. Кала сам му учииио по вољи, после трећег ' чоканчића чича уздахну: — Еј, Сремче, Сремче, Бог да ги душу прости, али што ми осгави име Смук, да се и данас не иогу од деце одбранити. Родио сам се. господине, 1850. године у Параћину. После основне школе био сам у Војно-Техничком Заводу у Крагујевцу, а доцније сам као државни питомац отишао у Беч. По занимању сам бравар. У Параћину сам се оженио девоЈКОм Јеленом и имао сам са њом четворо деце, од којих мн је жива само ћерка Наталија. Пре педесет тодина дођосмо у Ннш, одмах по оелобођењу. ' — Па како се нађе са Ивком. 'I како нанрависте оиај лом на Слави? ушггах. Ивко, Живио, Калча и Курјак« — Ех, госпздине, одговори См у к, нађе се то, кад човек хоће да се дружи. Него, није се домаћин звао Игжо већ Живко Мијасрсовнћ, јорганџија. Његова је кућа ту, у Поштапској улицп, преко пута Поште. У то доба звала се Муфггпјина улица. Море, господиие, тај нас* Сремац нагрди, Љубу Кнежевића назва К у р ј а к. А то нгго беше човек, да га па цел' Ниш тражиш, на га не мож' наћи! Љуба је рођени брат поч. Колс Кнежевића, чувеног радикалског револуцноиара, кога су сгрељали за време тимочке буне — А је ли К а л ч а правп Нишлија? На ово име С м у к се пријатно осмехну и одговори: — Е, то беше друг, како ви каксте, идсалан. Кад он стане да прича његове те приче занесу, а он и сам верује да је то истипа. — Дакле, тп, Живто, или како Сремац назвл Ивко, К а л ч а н Љуба К у р ј а к, ви сте сачињавали гао један квартет? — Та какви квартет! Ниси ваљда и ти, господине, пеки Сремац, да нас сада прекрштаваш. Били смо мн увек заједпо: заједио јели. заједно пилп. Још да <мо н јсдау радљу држали, па се иккад не бисмо расгајали.

ИЗ СУАА Један дан затвора за увреду у званичној дужности Јуче је у трећем олељењу Варошког Сула изречена вајиа &а казва, која је уопште предвнђева Каоненим Закоником: Милнвоје Ернћ берберпн у Гробљавској 36. какљен је са јелан лан затвора. Ернћа је тужно Окружнв Уред за оснгуран.е ралннка заго што се 4. сеп тембра прошле голвне, кад Је контролор Урела Поповвћ дошао ла провери прнјаву једног раднвка, успротнвио томе н Поповића изјурно нз радње н том приликом Уред назвао „лоповском бандом". Ернћ прнча, да је Поповнћ хтео да вршн неку контролу, кад је у радњи бвло најввше свега. Ралн тога се нзроднла преппрка. „Ко је газла овле?" пнтао је нај »л Ернћ. „ВнГ одговорно је Поповнћ. „Е, кад сам ја, онла марш папоље!" дрекнуо је ражљућенн бербернн п дограбивши коптролора за рамена нзгурао га напол>е. Ерић, порнче, да га је притом грдио погрдним речима н да је Уред пазвао „лоповском бандом'\ После оптужбе представппка Уреда г. Саве Стругара Сул јв донео пресуду, којом се Ерпћ за увреду у звапичпој дужности кажњава са једап дан затвора.

Свечаностн наприморју у част мис Европе г-це Видачић Црквеница, 9. априла. — Јутрос је у Селце стигла мнс Бвро па г-да Штефица Вилачнћ- Њој је прнређен срдачан дочек од стране њ?них пријатзл>а н пош товалаца. Г-ца Ште<Ј)ица Видачпћ биће неко време овде као гост Куплаишног Иоверенства. Вечерас кзикпишно поверенство у њену част приређује свечану вечзру. на коју су позвани многе угледне личностн, а за врзме вечере биће цела обала ооветљена у ча т г-цз Видачић. Г-ђииа Видачнћ била је јучеу околнни Селца у лову оа својим пријатзљима и поштоваоцнма (Врее).

Зд -ав лух у здравом телу постжие се најсигурније употребом оригиналне Б^дгдт В. I ј Ј франпуасе ракије -ЈваЈ-ШГ ДОБИЈА се свуда

Војвода Конда умро је у Молдавској и сахрањзн |е код Јаша, а код цркве Св. Марка у Београду сахрањена је његова жена Марта

Господине Уредшгчо. «Вреие» у бр. 1896 од 30. марта ове годнпе на 4. стр. у 2. ступцу, говореНи о преконавању Старога Гробља код цркве Св. Марка у Београду, између осталога каже: -траже се посмртнн остатпи без спомена војводе Конде« и т. д. Међутнм стојн у нстинн, да је Конда, после освојења Београдског Града — тврђаве — у 1806. години учествовао у свима бојевима против Турам све до 1813 године, када је са Вождом Карађорђем и још некнм кнезовима и војводама пребегао у Земун. Конда је твд& повео собом жену Марту н синчића И.гају. Кад је, пак Внсока Порта захтевала од Аустрије, да Вожда н остале Србе са њпм пли изда Турдима илн их умони сатранице, тада су се неки кнежеви и угледнп Срби тајно вратилн у Србију, а ГСонда је са Вождом Карађорђем отишао у Русију, и то у Бесарабију, и тамо су се пастанплп у варошшш Хотнп-у. После крАтког времена Копда је са женом Мартом и синчићем Нлијом из Хотииа опппао у Молдавпју, где је убрзо н умро и сахрањен код Јаша. а жена му Марта. пошто се намучнла у Молдавијп, продајућл сгвари п покретнине ради издржавања себе и детета, најзад се врати у Србију, у Београд, решена да са

дететом оде Конднној фамилијн Али је у Београду задрже Јања Спнрндоновић, абаџија, н Анастас Павловић. трговац. 0нн је наговараху да остане у Београду, а ако баш хоће да иде, онда сннчнћа Илнју да остави овде, јер су се бојали, да ће га Турци одмах потурчитп. 5' псто време они известе и Кнлги њу Љубипу, да је Марта Кондина у Београду. Сазнавшн то Књагнња Љубнца. знајући Мар ту као отреситу н угледну жену, узме је одмах код себе у Двор а спна Илију узме на занат Јања Спиридоновић абаџија. И Илија је постао мајстор и свој газда, нмао је н своју радњу н кућу у старој Абаџиској Чаршијн код негданпво Абаџиске Чесмо — сада раскршће ул. Балканске и Крал>ице Наталије. Тек што је Илпја постао свој газда умре му матн Марта 1850—1852 год. — н буде сахрањенз код Цркве Св. Марка, са источне бочне стране. Али, ни ми. њенн унуцп, г.ад смо прпрасли, нисмо јој моглн тачно гроб наћп. пошто на гробу вије било пика!свог трајног споменнка У оно време. Ннје, дакле, Конда ни умро у Београду шии „у Србији. Поштују Вас" Кондини унуци. На Благовестп 1927. г. Београд.

Данашње трке

После 1»рло усселог ирвог лана, даило со трг^з настављају. Данашњн програм је врло нптересантан. Пре свега ту је трка «Владпслав Рнбнккар^, која тре^а да буде првн крнтеријум за оцену упоредне ареддоотн мушких н женских грла. На жалост то данас неће бнтн, јер су за трку сВладнслав Рнбникар* упнсана само мушка грла. Алн како до сада међу омнцама још пема велике звезде која бн могла да се упоредн оа мушкнм краковима, то ова трка неће нппгга нзгубнти од своје ннтересантностп. Сем ове трке на програму су још четнрн хапдпкаиа, који ће бити врло шггересантни, и једна угешна трка. Изгледа да ће данас н време послул:ити трке, те се можемо падата лепој н обнлној посети. У саобраћају аутобусима ушњена је једна нзмена у толико, што ће данас сви кретати од Оиомоника. ♦ Нраа трка на програму је хандпкап за нолукрвна грла, па 1.400 м. Упнсано је 16 грла: Лабрадор (носи 55 кгр.), Стела (57), Бланша (57), Марио (56), Дечио (55 и по), Промоција (55), Екслекс (55), Дечно П (54), Дивна (54), Госпа (52 н по), Принцеза Христијана (52), Лиди (52). Вера (51 и по), Алма (51) и Прелепац (49). Прошле недеље је Ла/Зрадор лако бно први у овој исгој трци. Днвна је у «Марн Ресавкињн> била троћа, алн јо дала, вероватно, боље време од ЈЈ &брадора. Због тога, н због раз лико у терету, менн ее чини да ће данас прва бмти Дпвна пспред Лабрадора и Екслекса. Друга грка је оиштн хандикап на 1 .8000 м. Упџеано је девет грла: Скупоцена (носи 61 кгр.), Сан Ђовани (60), Селица (60), Фабијан (59), Струмица (59), Сахиб (58), Дуи -вац (55). Бравур (53 н по) н Белмои (53).

Овде је неоумњнвн фаворнт Сан Ђованн, а за њпм Фабнјап, па Скупоцена. Трка <Владвслав Рнбникар« је треИа. За њу је уписано шест грла: Деспер. Радамес, Роајал П, Облачић Раде, Фабијан и Белмон. После сјајне трке коју је дао у недељу, Облачнћ Раде овде идо као неоумњиви фаворит. Иза њега бн стигли Радамес и Фабијап. Четврта трка је ннторнационалнн згаиднкап на 1.300 м. УшЈсано је довет грла: Љуботен (ноа1 6б кгр.), Палермо (64). Вируло (64), Крчевина (60), Мај Беби (59), Футорожа (58) Преферанс (57). Фелицмја (56 н ио) и Анаионда ( 'б1). Ако је Љуботвп у оној старој фор мн, а кажу да јесте, олда м>' оаде нема такмапа. Ахо их буде, то бп бнли Палсрмо н Крчевнна. Пета трка је утогпеа. Угшсано је седам грла; Дон Жуан, Аида, Мииијатир, Космај, Горсии Цвет, Бата п Сахиб. Штала Владе Илића са Андом н Мнпијагнром пе може овдв имати конкуропата. Иза њо Не се борнтн Космај и Дон Жуан. Последња трка је ироповоки хандикап на 2.600 м. Уписано је шест грла: Утмутато (поси 67 кгр.), Бриа (641, Риадо (64), Бест (бо), Банаћаниа (бО) н Моја Лутка (5в). Највероватнији ред је: Бест, Утмутато, Моја Лутпа. Трке потињу у два н по часа. Б. Т.

3 0 ПДМ1ИТЕ ла су дечнје ципепе са ииом иарком Н А Ј Б О Љ Е м НЛЈ 1ЕПШЕ

ИЗ НАШИХ 1РЛЈЕВА

СРБИЈА Излот гимнззиста у Чехослоазчну. — Крагујоиац, 8. априлл: Према сдобрењу Мннистарсгва Просвете, учоннци н ученнце гнмнизије у Кра гујовцу, Врању в Ћупрнјн ирвродиће окс:.урзнЈв по Мохослова »кој ол Ј8. априла до 12. ма)а о. г Оргаин латорн ове еаслурзнјо одрЛаИо сут|»а волнко кг«нцерте. чнјн јо прпход памоњеп потпомизњу овог излета. (Вроме) ОЗућгр разбојнии. — Ниш, 8. апрнла: Данас је у ннпл.ом првосгепеном суду одржаи претрос Милоју С. Јовановићу, обућару нз Кауин Хана, сроз нишкн, оптужеиом па дело розбојшгштва. Он је на Св. Арханћела прошло године, а у 10 ча<ч>ва увоче, папао Тому Ри:тића адфеџију н њеоову жену, којп су се враћали са славо, и том прнликом ударно Тому косвром по г.чавн, а затнм ј« навалио па његову жову. Тома је одмах повикао за помоћ а његова жопа је одважио ггавалпла па зликовца, али је п опа бнла ударона. Ипак, жени јо успело да му одузме кесер. На Томињ1 запомагање дотрчао јо Милан Стефановић, пггампар, којн је појурио за з.тиковпем. ухватио га н предао полнцпји. Истрагом је утврђепо да со Милојо био увукао у кафану Т^ме Ристића, да јо био обно чекмоџе и покрао дпевцп пазар н да је бно заточен бага 1лда је хтео да умакнс. Поротни га је суд данас осудио па 10 годнпа робнје у лаком окову н да плати штоту за претрпљену болест приватном тужпопу 3.000 днпара. (Време) ВОЈВОДИНА Неваљао слуга. — Велнкн Бечкерек, 8. апрнла: Александар Јустнп, земљорадпнк нз Чоке. пре пски дан примио је у службу једпог младнћа којп му је рекао да се зове Алдрнја Борош н да је родом из Дебељаче. Иако дечак ннјо имао ннкаквих нсправа газда га је узео на рах Међутнм већ другога дана дечак је нскорнстно прилнку н утекао поневши собом нека одела н ствари у вредностн 2.000 дипара. ЈКандармерпја је повола нстрагу за пепознатим младићем. (Време) Прослава у Банатсном Новом Селу. — Бапа-Гско Ново Село, 7. априла: Коло Младпх Срба н Српкиња у Банатском Новом Селу прнређујо у недељу 10. апрнла, пре подне, после св. литургије, у Дому Св. Саве, прославу с продавањем о пок. Јовану Цвнјићу, нашем пајвећем паучпнку, па коју позива све цоњоно грађанство. Жртва поплашених коња. — Нови Сад, 3. апрпла: Јутрое рано пошао је у Нови Сад са пуним колнма сена на пнјапу Коста Валентиров, сељак нз Жабља. Када је био у блнзннп Новог Сада код Римскнх Шанчева. коњи су се одједном поплашпди од воза, којн је пролазпо пругом, в почели су да беже. Тои прнлнком кола су се преврнула и Коста је тако вссрећно пао, да су га кола прегазнла. Добои је теже озледе по липу н глави н преломљена му је десна рука. Коста ]е одмах пренет у овдапгњу државну болницу, где му је указана лекарска помоћ. (Време) ДАЛМАЦИЈА Самоубиство нервно растројеног хемичара. — Дубровпшс, 7. априла: Јутрос је у једпој ооби пансаона «Врег» извршно самоубиство тровањем Ото Швнфелд, хемичар из Егера у Чехословачној. Он је дошао у Дубровник ради опоравка од тешке живчане болести. Шенфлвд је трпоо од фшсоне ндеје да ће бити отровап и за цело врвме свога боравка чувао со извесннх јела. Јутрос је нађен у наслоњачи блед н непомпчан, а на столу бпло јо стакло са 150 грама цнјанкалија н једно писмо упућено оцу. Прву помоћ му је указао лекар пансвшпа г. д-р 1Слафтор, алн је Шенфвлд после 30 мнпута умро. (Време) Мађарске власти ометају извоз јаја у Немачку. — Велнки Бочкорек, 8. априла: Из Баната се увелихо пре&о Мађарске извоое у Немачку јаја. До сада јо овај нзвоз увек ишао у реду, али сада мађарсве пограничне власти у Тероку траже уверења да су јаја свежа. 11атто тимо задржавају попшљке, јаја со покваре, н тиме се папосн велкка нггета овдашњнм приврвдннцима. Бечкеречка Трговачка Комора данас је посла.ча предлог Мннпстру Унутрашњих Дела, Трговипе и Индуотрије и Пољопривредо н Вода да се ннтервешгше по овој стпари. (Времо) Крађе у Бечиереку. — Великн 4>ечкер01:, 8. априла: Бечкорочха поигцнја ухапсила је данас Мелинку Малијеву, 22 годипо сгару жопу, која је навршила вишо к|>ађа у Бечкероку. Пошто нма једпо нвјако дете, пупггвна је у слободу, а истра га се протнв ње води. (Време) БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Незапосленост у Херцеговини. _ Мостар, 8. апрнла: Поводом очајпог стања у Мо-.тару због ве.тикога бро ја нозал^слеши раднт:а, влад»ш попоренш; и продставннк одбора радгшално страш;е г. Смајил ага 'Номалош1ћ, у заједншш са председ ннком мостарске обласпе скупштпне, одлучио је да се подузму кораПП ради упославања квачификованог радпиштва. Опи су већ отпочолп са запославањем незапослопих у угљонпм мајдмгнма желсзшша и

фугнх држзипих устапова. А одлу ш*су да нодузму н па^оноргич инјо ко|»;и.о у БоограДу. (^ремо) Закг.ства ноиог гра оначелника > I Ерчном. — Брчко, 7. апрдЛа: Даиас јо у са -«и наше опшгнпе заклет и > г уведсм нови градоначм

Ми.1ан М

овиИ, је:

ивалн

К

О пе упра^љати гртс.сим Ш >ОЛг.ГпЗ у С/аЕОни,ц?

у Хрватск ' м жи зз те крај

По закону 0 ОСНГПП1М ШКОЛТМ1 и Слав^ији, којц још егртске школе потпадају под Министарст« јПросвете, и оно се о њима брине |Те шкоде су у ствари ;;ао нек» ј продужне основне школе, у ко |јима се шегрти уче разним занатима које им предају учитељ* основних школа који су сврплш курсеве за стручно спремање или мајстори. Те школе потпадају по закону под управу онога завода, при коме су установ .Ђене. Како су оне обично при основним шко.тама, то су потпадале под управу управитеља лотичне основне школе. Тако је било све до саЈа и тако се практиковало. Међутим, у граду Осеку, где има внше ових шегртских школа, једном одлуком Министарства која је скоро доне-. та, и.мају се одузети управе ше-' гртских школа од управитељ? основних школа и заменити учитељима грађанских шко.та и про фесорима. Противу овога узбунило се целокупно учитељство у Осеку и јуче је одржало један велики збор на коме је у знак протеста донело резолуцију којом тражи да се обустави та одлука, јер је донет^ на основу нетачног реферата чнновника Министарства који је о томе реферисао, а тражилп су И| заштиту од главног одбора Учнтељског Удружења којп ће поводом тога предузети интервенцију на надлежном месту.

Даиас

НДРКИПО

Данас

у 10'30 пре подне јјЕШ 1РЕ1С1Ш са нарочито одабраним ИРОГРАМОМ Суделује целокупан оркестар

Само још данас

Светска агракиија у 9 чин. Борба инднјанаца н белаца у гл. ул. ХУТ џипсон и Катлен Кеј

0Д СУТРА Мничко ВАНКНОТА У гл - ул. АРТ АКОРД и 2 шале ОШ! 13ВД