Време, 10. 04. 1927., стр. 5

1

—

Недеља, 10. атрида 1ЈЧГ7.

Страна - 5

Југославија и ми Немци Утисци из Београда Г. Ин дер Маура

Г. Гнлберт 11н двр Маур, главлн полјггнчхц извоштач берлннског лнста Германија за прнлниа Југо-нстоку, провео је немо:шко дала у Београду. Исхштују1ш не оомо иолнтитку сптуаццју, воћ н прнвреднн и соцнјални жнвот у нашој земљп, г. Ин дер Маур долазно је у нриотку да нзменн мислн са наагам иајистакпутнј^ш полптнчкпм прванима н да се у нндуспт^нјокнм круговима расиита за обрт којн се последњнх годнпа показује код нас. 0 спојнм утасцЈша, степ(ЈН1гм у Београду, аага повпнарскн колега написаз *"ерманију пиз планака, којн Ко несул!н.нво бптн од ннтервса за шпру пемачку јов«>ст, којој је тај угледпн пемавн лпст већ н досада прулгно ве само тачну слпку о прпликамд код нас, већ у внше махова дао правац за лојалпо рас»ватрање пашпх пационашпх гфоблема гтварајуКн па тај патнн у шнрем јавном мпшл.ењу Немачке раоположење за прија тељске н све бол>е одиосе пзменапгнх обеју зема.га. Г. Ин дер Маур је своје утиехе овако нзразио: »Одазкпа'[\'ћИ се пбзиву ВреУеиа да за јавност нзложнм своје утнске нз Београда, .ја ова бо ва .пречац могу датн само у неколико реда1са збијена опажања, а не могу засада улазии ги у објашљења ствари. Прошлоет нредратног Београда н садашњост престоннде Краљевине Орба, Хрвата и Словенапа, цела идеологнја једног народа којп се годпнама спромао н деценијама сањао само о победи, даје за осматрача са стране невероватно иитересантан нсторпјскн предмет за проучавање прнлика У тако дуго Уз-! н

грам најдалекосежнијих инвестпција, које уопште постоје у Европи н даје најбољу гарантију за консолидоваље и развитак ове младе државе. Иза развалина рата поднже се пов, свеж и бујап живот. Сређена унутра, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца улива не само поштоваље, већ п наду, да ће с успехом преброднти ове досадашње тешке задатке, наметнуте .јој услед послератнпх прилнка и да је, а то је најглавније, дораста тим задатцима. Уједињење Балкана у мнрољубпвом раду свих употребљнвих прнвреднпх и културних снага, иЗ' гледа, да добија своје право обележје у девизи: Башкаи балканским народама. И баш тај основнн нрннцнп прулга гараппнју, да нностранство не може внше гледати на Балкан као на «облак олује у Европп», који за разне страпс велпке силс постаЈе јабука раздора егоистичкнх претензнја, него ће у њему вн дети погодан терен за самосвеснн развнтак у непрекшшој пронзводњи, у миру и економском иапретку јсдног у свему^ про дуктнвног, екопомски снажпог, иационално свееног Балкана, којн п мођупародном такмине њу даје новог импулса. Тај развитак • пратимо ми Нем дубину ј ци са искреном агмпатнјом. Југо словенскн народ не ле.те од' иемач

ког нарола никакве противности и ни V ном облику. Нас везују, међутнм, многобројнп зајешнчки ннтересн у об.тасти измене робе и нзвоза индустријских производа. И ја са радошћу могу да констатујем, да је та мисао ухватила дубока корена код првака ваше јнаиије. Свула сам чуо речи при-

немиреној средини и с полнтич- Ј атељског расположета :п Немачког и с културпог гледишта. " Дах психологије у Југославнји дајв Југославију -гледану са свих страна, у свима односнма п снтуацијама. -Ја 01гх се нзгубво у том хаосу. кад бнх пастојалао да пружим оцену зналач1:ц испнтнваие снтуације у појединосгнма, али ја као полптпчкп извештач а прилпке на Југоцстоку Евроне .чогу с мирном савешћу већ данас рећи. ла оно што еам.на путу и овде у Беогрјаду вндеб. показује неуморнУ предноћу. правилно схватање воље ':а радом и јсдну зр чуђење ретку енергпју којом ју

гословенск^. иарод прилази ра ду, да отклони штетне последиие ратннх годпна. Добнја се ути сак, да југословенска по,тлтпка има 1». ша понова унапреди свој^ Г |У (.дну ; ' и ривреду. која је услед Да/ и у свој Европи настуиеле лтривредне много оштећена биЈ

ки народ и за моју ужу Немачко! Аустријску постојбину. Немци из иностранства осећају се у вашој ; земљи равнолравним ч.гтновмма ваше националне државе, као задовољни грађани своје југословенске отаџбине. Та чип.еница ће такође у вел»п<ој мери допринети развитку међусобног сиоразумеван.а и проширењу пријатељских осећаја. Номпчки нирол ни нз ДсЈлела не тји вољу за ма каквнм утицајом најмоћностн у светској политнци или за нитрнгама политике рнваЈитета на Балкану. Напротив: мн Немци нмамо интереса да постоји јелна консо.1шована, снажна н економски напредна Југославија на самосвесно уједнњеиом, сређеном Џалкану У том смислу формИрано мишл>ење о Југославији ја носим сокризе тако| бом У своју отаџбину, аа изложим онде право стање у вашој земљи и откријем импулсе, које она даје у садашњости за сав цивилизовани свет. А он треба већ једном да

Такав рад потребује мира и ја сш за ово неколико дана боравка у Београду у свима разговорнма са многобројним !докучи праву истину о вама нолитичким и иривредпим кру-1 говнма осетио тај мнрољубиви [ Скупштина Београдске "™ МуШ : а . јад»° -" е - Тргопачке Омладине рење. да пши) од Југословеп-1 .. гг _ ских озбиљних грађана не желн 1 еоградска Гршвачка Омлада поремети то стање у коме се -Јнна одрн»аће своју 39. редовданас спокојно и задовољно осе-! окупштину дапАс у подељу

ћа цео народ у Југославији Ати сам публиццстичком спосооношћу опа.;кац>а прозрео још једну особину југословенског народа, а та је: да ће уро!јеном храброиЉу н пожртвовањем бра ннти границе у којима је крвљу и изванредним жртвама положсно његово Народно Јединство. 0 таквој гвозденој и несаломљнвој вољи и карактеру једног народа вјасдно је Уиознати јавно мишљење Евјкиш. Политичка ситуацнЈа у земЉи за европско Јавпо мњење на први иоглед изгледа нсраш-ЈИШћона, некомпонована. Али кад се узме у обзир да је у Беог[>аду пре неких педесст година постојао турски режн^! н кад се има у виду, да је данашњи са-| став државе за време од шест I година компонован из неких' шест државних упраЈза. онда со без икаквнх стсга мора призна-1 ii', да је учшбрн паиредак у унутрапЈњем уједињењу племена, <у нормалпом <[)ункционисању [»азноликих, данас вг»ћ заједнич ких државних администрапија и у економској обнови ове младе државе. На сваком кораку опажа се грозничава активиост грађења нових кућа, дрл^авних "надлештава, индустцијских подузећа и просветннх установа. У рату оштећене железничке ^пруге пећ су одавна све поправљене. Железнички саобраћај је на свима линијама тачап. Новн план за нзграћипање новнх жедезница цредсгавља стварио про

10 о. м. у о часова ире нодпе, у дворани Отгштпне Београдске, Узуп Мнркова бр. 1.

сних нрста, врло солидна, мо 1ерна. Сопсгнеии произиод — Заго и јефтина. Цене ван сване кОикурении|е код БР4ЋЕ ПЕТРОВИЋ Кр. Л\»« 1Јна 104. — Телефон 0 07

ЕУ КРИН најбоља вода за косу. против <?палаља и перути — Израђује Апотена П. ШИМИЋА пређе Кугаоповпћ. Београл

Изложба фресака из наших манастира на византолошкоме конгресу

Цар Душан и царцца Јелена. Испол:леспотица «царнца» Марија»Ливерина, жена зеспота О.швера, маћеха цара Душана. С.Јнка орнгнна.те фре^ке у манастиру Леснову. Из историске зпирке Наролног Дела, друштва за националну култ^у

Криљ МиЈутин (Јево) јнк према фресци у црквн Ариље; цар Урош и Краљ ВуКпшин (лесно слика орЈгиналне фреске из Псаче. Из историске збирке Наролпог Дела

Бласник посредшгчког бг:роа осумљзичен за трговину белимробљем Нови Сад, 9. априла. — Овдашп>а по>тиција већ неколико дана води ислеђење иад Коломаном Фелдманом власником посредничког бироа за смештање послуге. Фелдман је у више махова осумњичен, да се бавио трговином белог робља, аш се увек извукао као невин. Ових дана овдашња полиција је опет сазнала да Феддман, кад му дођу служавке да траже посла он их на вешт начин наговара да напусте тешке радове и да се одаду лакшим пословима. Он је тим особама нудио такве услове, да су га оне једва могле одбити. Ислеђење је повео сам шеф крн миналног одељења капетан г. Раденко Ракић, али оно још није завршено. И ако Фелдман неће да изда никога као свог саучесника, ипак се мисли да он та врбовања није вршио сам него да је имао и саучеснике или да је сам био нечији агент. Поводом ове ствари очекују се нова хапшења у Новом Саду. (Вре,че)

Да није празна рсклама оно, што сам истакао пад својом радњом и да заиста РАЗУМЕМ ОПШТУ КРИЗУ дужнн сто да се лично уверите, упоређујући квалитете и цене мојо робе, са робом н ценама остале конкуренције. СВЕТА МИЛИЋ Краља Милана 111. — Славија.

ЦА МОДА сг? Раг?шп . М'чЧ8

Бдрза рада за жене у Сарајеву Сари.јово, о. априла. — Овдаш њи Ии-иски Покрет намерава основаги Оерзу рада за жене раднице. У том циљу Нокрет ће упутцти обласној скупштинн молб.у за кредит од 14.000 дипара н месечну потиору од 5.000 дннара за нздржавање берзе. (Време)

Сом од 120 ^илограма Оубогида, 9. априла. — Ду1шш Шнјач1{л, рибар из Старог Бечеја, ловио је јуче рлбу у Тиси са својом дру;кипом. Кад су једном бацили мрежу осетили су да је она јако отел?ала и када су је са великом муком извуклн нашли су у мрежи огромиог сома тешког 120 кнлограма и 2 и по метра дугачког. Сома су једва смести.ти у чамац. -За последњих * неколико десетипа година толика риба у овим крајевима нпје уХваћена. (Време)

ХРВАТСМА ЕСКСМПТНА БАНКА _ ЗАГРЕБ На редници бапшио управо од 5. анрила о. г. закључено је, да се редовни збор ашнонара за црошлу нословну годнну одрзкн на дан 23. апрнла о. г. у б сатн посло подне у банчнннм просторнјама. Збору акцнонара бнће продложеп бнланс за 1920. годнну, којн свршава са » јксгом добнтн од днн. 14,763.505.99. Даљс је баичнна унрава залључила предложнтн збору акционара, да се плати днвидччда ОД 8 од сто по акцнјн од иом. дин. 100.—, дапле дпп. 8.—, и да се додоли ваиредном резервпом |1к)нд>' дин. 1 ,50о .ооо.—, пеизионом фонду дјш. • 500.000.—. .'i на новн рачул да се пренеее динара 1,255.902.79.

Хапшење растурача лажних стотинарки Велики Бвчкерек, 9. аиртла. — Новоиоотовљепи иолитички крквичин калеган г. Никола Максимовић извршио јо једно сензационално хашпење. Пре два-три месеца примећено је од стране Народне &апке у Беткереку, а и од саме полицијс да се у промету налазе лажне новчаницо од 100 динара. Полиција је одмах предузела, истрагу и проналпла два 1сомада фалсификованих стотинарки. Полиција'је одмах могла закључити да с.у то фалсификати једне доб ро организоване банде. Као растуривачи лажних багаснота ухашнепи су Андрија Ђомпарић из Великос_Бечкерека. који је већ годину дана без запимања, а раније је играо велику улогу у Бечкереку као вођа једне нациопалисти 1 же оргапизације, и Ђуро Бунда из Ковина. Прнлнком сас-лушан>а обојица су иризиалн да т су растура.ти фалсифиадване оанкноте. али само по два комада, а остатак од 32 комада које су (}>алсификовали, да су опа.тили. т Бомпарић је рекао да је он добио банкиоте од некога Паје ТЈиле из Ковина. 1соји је већ 1>а1гпје био хапшен ради фалсификовања. Ухашпепи Ђомпарић и Бунда спроведени су дапас државпом тужиОштву у Новом Сату. (Време)

Сукоб на тузланско) обласној снупштини Тузла, 9. априла.—Пос.теиз* бора и нрвог зас«даља, офласна скупштина У Тузли јуче .се ио другл пут састала. На диевнои реду био је извештај иоједпинх одбора, али су свн одборн тражшш продужеље рока аа своје иаветтаје, јер их иису израДИЛЈГ. Скупштннска седница је почела једиим сукобом између председника скупштвне г. др. Бахрнје Каднћа и прадседнша об ; ласпог одбора г. Лазаревнћа. Повод сукобу био је што је пред седнш: обласног одбора хтео да преко двввног -реда нр.",.'1ш да се дпсКЈтује н расНравл>а о обла< иом буџету. који је скупштииа пријови.-м^аТ! га није предлона!0. јер бЈџет по нричању послацнка скушихипоке већнпе ннје још у ошпте ни готов. Радикалн су оштро протестовали ираТпв таквих ■посгупаги. Оиажа се да између спахиноваиа н зем .Ћорадтгка којп нмају већи1Ју, влада извесна затегнЈТОст. По подне посланшш с.у нзлагалн тешко стање у својим кра-. јевима. (Време)

Пленарнаседница Народне Банке Под председништвом, аршиоца дужностн гувернера, г. Драгутнна Прсггића, одржана је јуче п.тенарна седница ширег управног одб(Јра Народне Банке. Седници су присуствовали чланови, и г. г. М ијорад Зебић, наче.тник банкарско! 1 оде.1>ења од стране Министарства Трговине и Индустрије и г, др. Мнкц Јовановић, генерални директор Рачуноводства и од стране Министарстарства Фннансија. Г. Милан Јелачин, индустријалац из ЈБубљане, • који је на опогодишн>е.м збору изаЈбран на место пок. др. Карла Талера, дао је на крају седнице изјаву. После поднетог извештаја о ста њу металне подлоге, прешло се ва главну тачку дневног реда: питање каматне стопе, по коме је вођена дута и свестрана дискусија. Познато је да је Народна Банка 15. фебруара ове године сазвала анкету по овом питању којој су присуствовали представници новчаних завода из целе земље. На њој су изнета мишљења о разлозима поскупљавања каматне стопе. На овој седници су изнети још и други узроци овом поскупљавању. Решено је да Народаа Банка у једном експозеу обради и изнесе те разлоге а у исто време распрзвљано је о мерама које би Народна Банка у заједниии са Министар ством Трговине и Индустрије да предузме у циљу даљег смањивања каматне стопе. Копстатовано је да каматва стопа пада и треба д^ буде још мања да би послови могли да креНу нормално. • Потом је прочитан акт Миипстарства Поллпривреде и Вода о добијеном земљишту код топчидерске економије за поднзањ« штампарије. На крају су расправл >ана нем текућа питаЊа и седаица је з* кључена у 1 по лодне.^

Збор ваљевских трговаца Ваљево. ' 9. априла. — Данас су трговци одржали чвде збор у просторијама Трговачке Омладш^е. Било је нреко 100 трговаца, заступљене су бпле најугледније грговачке куће. Циљ је био да се постигне споразум трговаца за давање робе потрошачима на кредит. Прнсутни су дали и ппсмену обавезу на извесне услове. Ирема томе роба ће се од сада давати на кредит само па меницу или рачун. Завешће се строги надзор пад трговцнма п водиће се рачуна о томе да лн они доследно нрнмењују споразум. Казниће се материјално опп код којих нарочити суд састаиљ>'п од трговаца копстатује прекршај. На' овом збору изабраиа је и управа у коју су ушли: за председника г. Милан Јефтпћ, благајнш; г. Витомир Лптоннјевић и деловођа г. Света Богдановпћ. У овом картелу заступљене су све бранше. Интересаптпо је да ће сс све лпчпостн, које слабо одговарају својим обавезама, ако до одређеног времепа не исилате свој дуг, жигосати пред јавношћу као слабе платише. (Време)

Чехословаци у бо^ санским рудницима угља ! Оарајево, 9. априла. — У Са> јрајеву Оораве угледни стручња1ци чехословачких министарсчава, међу њима г. др. Курц, бив■ ши шеф рударске дирекције у, ј Сарајеву, г. др. Фишер и др. Петерс. Ова чехословачка депутадија обишла је наше рудиши угља у Креки п Зеници. Данас с.у онл обишли све зна* није институције у Оарајеву и посетили су околпну, а сутра ће наставити са разгледаљем осталнх рудиика у Босни. Ова је чехословачка депутација нзасла та са задат&ом да испита стање нангах рудника угља, установе рада, радничке прилике и цене угља. (ВремеЈ

Предаваље г. Руисева Вечерас у 6 часова у свечаиој дворани Огарог Универзитета држаће г. Теодор Руисен, ирофе сор универзитета и главни секретар међународие уније удружења за Лигу Народа. под окриЈђем нашег удружења, предавање о темв „Постојн ли криза Друштва Народа". Улавак слободан п бесплатаи.

француска .ментол-ракија сагар.садржинол од 50%алкохола

* Неопходна за туристе,спортисте каоза јј оне које тешке послове раде 5

Дојмвасе свуда

оригинал, патент Терешченко за зидове и плафоне може се у Београду одмах добитн ■ _ код: „Дрнна", Чеда М. Пав_ У ловик (Славија, телефон 7-63); Тунер и Вагнер (Банатска 5, телефон 19-03); код Кабароиа (Кланица); и код Владе Јовића (Браће Рибникара ул. бр. 13); или директно код фабрике ТерешченЕ<о у Скопљу 73272-0