Време, 10. 04. 1927., стр. 6

Иедоља, 10. апрвм 1927.

Спорт на Лилму

јИза кулиса совјетског филма Овмх дана почело је вслино пре-лу. вицниј је слегао раиенима и рекао: шавање совјвтсних радника у Мосн- „Онда останите нод њн* . Глумица је ви, ко,и Су ииали удела у нинемато- занста и остала; тен друга глумица графској ацсри од лрошле године. лримила је ..пословнв услове" и отиш У вези са овим написао је совјетсии ла са групсм. За времв од четири и новинар А. Зорић у летроград:кој Кра ло месеца колино Је лровепа са екс. сној Газвти чланан у којем оштро осу педицијом беше — кано с е констато|>УЈв морал, који влада иза кулиса сов- вало служб но — сннмл.енз само јвјвтсног кина. — Пнсац у своме члан- даипут и то од остраг. „Њезина дужну пита, зашто је совјетски фипм тако иост бсше дз врши улогу кене свича скуп и рђав а истрага која св води- члановима експедициЈе... Режисер Гар ла по филмским атељеима даје сама дин, примајући

Белики војни уКаз У Мипнстаргтву Вогке и Морна- ол дужпостн војно државног туриие иотпнсал је указ којнм се по- ;кноиа Дунавског Днвизнсхог Војставлају: • ПО г Суда, судс«н потпуковниг Вла за вршноиа дужностн вомапдопта днмнр М. Јевтнћ.

П:>ставлл>ни су: за команданта Огаро-Бвчејоког војног округц, пвшадискл пуковнвк Драгутнн 1С. Мартнновић; за комалданта Панчевачког војвог округа, пешадисби пуконник Јован В. Милнпковнћ; за комапданта Кумаповског аојпуковннх Зетске Дннизнске Областн Орагаднн геиерал Сова П. Трниковн!^ за ше!»а кабинета Министра Војске в Мориариие пешаднски пуковннк Отавра А. Хаџи Антоновић; за војног взасл&ннка у Прагу геивра-шггабнн пуковинк Петар Ј. Нелељковнћ; за војног взас.паннка у Варшавв ног округа, пешалн« вн гоиералштабан потпуковннк Нетар В0ЈИС.-.ЧВ М. Ва^нлевнћ; В. Арачнћ; | за пачо.шкка артнлернеког одеЈМ за војног нзасланнка у Атннн ге- н>а Команде Савске Дивнзвспе 06 нера1шта6ии пуковник Миханло Д ластн^ арги (ернскн пуговникуМилуСодн; , тнп К. 1'аднсавл.евнћ"; за помоћника начелннка штаС»а за начелника артнлервског одел»в комаиде Треће Арчнске 06 аств ге- н>а команде Шумаднске Днвнзнске нвралштабпн пуковннк Војнслав М. ОЛласти. артнлориски пуковннк Жи Потропић; вота Д. Катанић; за вЈЈШИопа дуагносги команданта за вршнона дужпоств команданта Ваздухоплоштва дивнзиски гепе-, 5. днвнзиопа' Савске артилернске рал Раднсав Ј. Станојповић, до са- брнгаде, артилернскн капетав 1.

I одгсвора. & КО И "!тЕ узео"°,7 ,а ЗирИ," | ш " ВазлуЈО- «л.гв В-ЛЈМмкр Ј. ФрвИеадЦ; I Годино 1925.те бцпо ј, понуђемо све грино-у за куп= љ , а уједно |е ^Дио Г. ,овггво ... М,, " В1гтаргТва Звчввв .» првврвмвви

га 1206 уметнични нзрађеми* сцснари'а од чега : е 'ипо примл>ено ссмо 284. Од овога опет узето је Сило у изрсди 64 сцснари а а у ствари филмовгно је било само 28 а од осога броја до ри

2ЈТ. П.аАС«у гпумицу С. Глу-ица |. „шла са својим познанином То |в Ива<

Рнчард БартеЈлес као бочсер у своме новоме филму

Штафилмскезвезде на ради;е понлања у Америчке новнне, имају већ одгз•ао обичај, да иод сеане прилике ориређују разне анкете и став.гзју глумцима, пзлитичарима или о коме се већ ради, најрззличитида питан>а. Тано је једаи од највећих аИвричних филмских листова сада о Ускрсу од неких филмских глумаца а&тражио мишлење о дарооима и Дариван>у, будући да је та тема за сванога од њих веомз актуелна. Доносимо овде неколино најзаИимљивијих одговора: НОЛИН МУР: Најлепши дарови | су ситнице, ноје не обвезују ни на што. Ја се највише радујем писмица, која одишу искргном симлатијом, а бисер и остали дарови не в-зселе ме тано. Без увреде, молим. РАЈМОНД ГРИФНТ: Еео шта треба даровати: БаЗама бонбониере, иладим деоојкама што пииантнијз вн»иге. осталсм свету у лету крзном подстављене цнпеле, а у зиму сладолед. За антиалкохоличаре иајзгод ннји је дар шампањац, а за непушаче фина цигарета. Ћелаеима треба даровати воду за растење косе. а оним сасвим младим девојнгма не треба даровати аутогрсма. Шта им заиста треба дати, то знатв и сами. САЛИ 0 НЕЛ: Зазидим оним срет нима, ноји морају да разсијају главу због дарова, које треба да дарују. Мојн знанци сви имају обичај да уналред, врло прецизно и врло енер гнчно. нажу, шта желе. БАСТЕР КИТОН: Дарови треба Оа су другачији према томе је ли чо век залубљен, заручзн или ожењен. Нада сгм ја био зал>убл>ен био сам толино лакоуман, да сам даровао бисере. Нада сам се заручио, поетао сам чеднији и донео сам само прстен, а када сам се венчао, састојао се цео дар само од цвећа. ГРЕТА НИСЕН: Мени је најмилије, ако ми ко донесе шећерз за мог малог мајмуна или храие за палагаја Ја сама нисам велика уматниЦа у дароеању. АЛИС ЈОЈС: Ожењеном човену не треса никада даровати папучу. Могао би са увредити. Мајнама је најбол»е даровати нешто што Не развеселнти дете. ЏЕКИ КУГАН: До сада ме у глав ном више интересовало, шта Не ко мени даровати, него ли шта треба да ја дарујем. Та друга тема мене ■анима само када мама или тата имају рођендаи или када треба саом псу Бонзу нешто да дарујем. Али то нешто је среНом увек исто, наима вашна, а питаље ]е усек само у Јоји.

мова. — Нгравно да 1200 сценарија који су били сдлично награђени леже у архиви ГОСКИНА. Нијв се никада држало прорачуна за филм. У ВРЕ..Е ТЕШКИХ ГОДИНА филмЛ одређеио је било 26 000 рубеља. у ства ри утрошило се нз њ га 65.000 рубап>а. За филм КАВАНА ФАНКОНИ било је премилиминисано 96.000 а пре него што је билм био доершсн зах евало се 160 000 р- а што је најлспшв. филм иије био уопште ни прикази! ван. Да*е вели Зорик; .Морал ко;и онде влсд: је поракавајуКи. - Када се опремало зз одпазаи иа рену Лену

за зачени . .Испитнвање Мпрнарице; Шумалнског Лнвнзнског Војпог Су! ј за ч 'апа Војнога Савета, почаснн -13. арттсри'-тв пувовннк Милисар Ретнсер ИваиоЕсни, нада |е ре.и. У*™" 7 Кра.Ј-ев дпвпзискв геиерал , В АвтпнијепнК; ПАЛАТА И Т8РЂАЗА и 1>ублмир X Покорнн: I за вртнг»ца л>-жпостп комапланта ангажовао је пвтро- ™ прелседника нспитне в^ми^нје ва лухптовног пука. ваздухоза чнп активпог гоолетгког мајора плопнп мајпр Мнлорад Д. Весв-тинон за чнн маЈора рлдова војске спе вић;

засебан *. бинет нових женских сила"

рао комад ДЕКАБРИСТИ

новског толико разјгрило да ј ангажмаи од-ах одрекго рсчнма .,дз ли она разуме да је ие прима само за

Режисер Рсшаљ када <е радио на Ј илму ГОСПОЂА ОКОТИНОВА наредио је да неколико деетина слаГијих филмсних глумица продефилирају изпрвд њега потпуно наге — јер му је једна требала за сцену у којој се главном јунаку лојављује нага девојка. А. Зорић вепи да би могао у навађа^у сличних случз : сба отићи у бес-

Раснош америчних б*ос*опа Уиутрашњост новог великог Пгра . , _ мунтовог оиос.ола отеораног у Њу- НУ м испостојећу улогу директно јој када се всди истрага против ових , и ' је ренао: Идсмо на иеколихо ме г еци особа, они свде сас&нм мирно на сво. Јорну г.одсгна на пдлатв из оајке. - Из читавог сиета довучен је најразличитији скупоцени мрамср од кога

»*и:«р Ноеицчиј прима ући гпуми- коначиост, ј. р их има иа сто^ин«. И

Навала бербера на Џеки Кугана Иали Џеии Кугаи није више мали Ои ]• сада постао прави господин и кегоеу фриаура «ала Џеки> иоја га јв учииила славиим по свету. пала је као жртва фриаера. Шишање Џеки Кугана је 6*- догаћај који је сним»ен м Фнлм ЏЕКИ ОДСЕЦИ КОСУ и ту је ва*ну сцеиу снимило 8 оператора јв-» св није м&гло рескирати да та систорисна« сцена нв успе. јер се иије иогла поиовити Када св чуло да Ке Џеки одсеки ко. еу јевило св преко 3000 фризера који се сви геимичили за част да оии оши. воају Џ»ии Кугане. Било их је 125 и»|м су иа Европе хтели да до^у о свои Грошну у Холивуд Али Џеки је захгвеао да га ошиша онај исти фризер ■оји |е његову целу иеиску породицу ешишао и гако се данас Џои Ман Да. вит фризер из Сан-Франциска поноси влочом коју |« иаместио пред своју радњу и на којој пише ЈА САМ ШИШАО ЏЕКИ КУГАНА ЈЈеки и еио јв имао дугу косу. м 10 да испуни жсљу саио тог једног ФоиЈсра.

у крајсве где неиа добрих ж на. Ви јим мостима. Тако Гардин ргди у атећете пгвма тоие стојати на располо- леу у СОВКИЈА у Петрограду. Ивз, исњу целој експедицији~ ј аовски такође је онде Рсшаљ је ди. су цели зидови израђени. На целој Када је глумица одговорила уеређе ректор пвтроградског позоришта при згради нсма ни једних дрвених ара- на да јв удата и да има доте. Но- , комессри.ату просвете итд. та веН су сеа израђена од мзсиаиог I —————та ■————■ — месинга. Цвла зграда даје једну ча- 1 роону слину. Нарочито дубоки утисаи лраев стукат>ре у позоришту, које су у (Јолику купола прнАР -.;аеане м&сто стубова сеетлеНим телима. Треба додати да ја осветљење у свим 6ојама што даје чудесан утисак. Оркестар се диже у внс дон свира, као на лифту, а за врсме одмора проладне у г.од, који се зати>ри. У Амер*ци оркестри постојс још једино у оиои;о1\има, и иешто мало у позориштима — 40 минути свсга нначе ја свугде уаз. I )рзграм американскнх бноскопа састоји се из једне вене ^раме актуалитета и варијететске тачке са играњем и певањем. Врло чзсто се у америчним биоскопима унутрашњост салв ла и спољна фвсада доводв у штимунг I са филмом који се приназује. Всома је оио интересантан једг.н биослоп који је за лремиј^ру једног шпанс..сг (^илма прзтеорио саоју сглу у шпансло село и то под ве^рим нгбом. Ложе су биле нао шлансие иуНице кроз чије се прозорз гледало. Дати су и облаци над селом тако са вршено, да се сеаио осеНво иао да |е доиста под отвореним нсбом у шланпком пејзажу. Тако се друге сале претварале у егилатске грооове, у долине засуте снегом, и ми у Европи не можемо ни замислити огроман луксуз и удобност који аме ричка публила ужиса у својим биосколима. И најмања вгрош има такве расиошне сзле, тако удобне и пуне разонођзња за пубглку, каквих у Евроли можда јгдва да има иеколико. Сноро сеани биос оп има поред лгрног гр:јзња и вештачко хгађење за лето. У сред лста може да се створи у сали таква хладноНа само кад би С9 хтело, да би се гледаоци мрзли од зиме. Од како је то спргвадено у Америци био^копи раде 6ол>е лети него прзио зиме, јер за време великих жега публика иде да се -лади по бнг—■-"има.

Бен Јнон није нише вереннк Лие де Пути. Сада ]е заљубљен у дражесну Б*'ји Дов

ПОЛА НЕГРИ КАО АТЛЕТА У филму БОДЉИНАВЕ ЖИЦЕ (Хо-

ГАЛИЈА СМРТИ Послодњи русни ^ИЛМ који 19 до-

ннЈатисапог за ралове у геолетлкој ^трупн. гсолетрки бригадпн геперат Стеван П. Бошковнћ порел редовпе тужности. РаЈрешенн су од досадашње дужмости н стављени на расно .оа.ење Миннстру Војске н Мириарние: днвиан(жн 1внсра.1 Војис.^в Н. Крупежевнћ, пешадвскн пукивннк Војнслав И. Анђс.јко1Д1к, бригаднн генора.1 Мнхан .о М. Нснадоии!«, кон.нчкн потнуковинг МнлнвоЈе Л. Чола. Антнћ. Поставл>ени су: за начешика Судског Оделења комаиде Моравске Дивнанске 06 асти, судскн ауковенк Милан М. Мн.шћевнН; за начвлннка Судског Одед.ења п . команде Вардарске Диввзиске 06 .а Миинтру Р^Јсве сти, судскм пукоаинк Ђ»рђе Т. Ђор-' рвспо-кугење:

комаплапта 2. ваздуиопловпв групо, валлухопловпн марр Јоваи Ђ. КалемКрр н за пртноаа лужпогти управпика олел>ен.а за опрзвку петадн-ког материЈала ралиппнпе 2. Аринскв плпастн. артитеригки мајор Ннкота М. Булзг^ФнН: за помоНнн а команлавта 2 асан лармгрнског пука. жаптармерискн потпукопннк Јакоб А Сагални; за ннгпокторске поолове 2 жаилапморцгтог пука. жа^мармернссв потпуклапнк Внкт^р Д Нппат: за вптнона лужнолти оФнпира за ипспочтор^чге послове 8. жандарме рн^ког п\*^а. • ^п-»апмернски мајор М"-опат М Шутнћ. Ратроптон је дужноти и ставл^н Морнарипе на Нова*

а-рти^ениски потпуковпнк Н ТушиН. Ставл.ен је у пепдиЈу: петалиск* пуовтгак Војпс^ав И АпНетковнћ, који је ппепелвн у ро^врву с право* оа потење упи^орме.

ђевнћ; за замепика сталпог суднје Војног Суда за Офнинре н заменнка двловођв Војно Днсцнплннског ј,"уда. судскн пукованк Мнлап Н. Алтнћ; за налелппка Судског Одел.ења команде Тнмочке Днвнзисг.е 06 астн, судскн потпу;.овннк Мнлан П. Спасић; за стат!ог судпју Дупавског Днвнзиској Војног Суда, судскн по^иуковпнк Раднвоје К. Ннколнћ; за сталног суднју Босанског Дивнзиског Ек>јног Суда, судскн потпуковннк Тома М. Грп^.овнћ; за замени .а сталног суднјв Босаиског Днвнзнског Војног Суда, судскн потпукоаннк Дамјан Ж. Угринов; за вршнопа дужвостЋ начвлника Судског Оделења воманде Босанске Дивнзнске Областп, судскн мајор Густав М. Долиншек; за вршноиа дуашостн сталног судије Савског Дивнзнсјсог Војиог Су да, судсот мајор Сава Б. Марвтвнћ: за вршноца д>жж>стн заменнка статног суднје Дунавског Днвчзнског Војног Суда, судскн капетан 1. класв Стнјепо Ј. Корлает. Разрешопп су: - ај^ псп. од дужностн заменика сталног су ше ег? дије Босапског Днвнзиског ВојпогЈ'^ ША/оЕ НА ЖЕЛ>У БЕС-

Ог ОЕТКЕКОУ1М ВАСКНЧОМ

тел Импоријал) Пола Негри није трг. шао У Ееропу. » АЛИ.Т^ С.1РГИ није (Јуд^ с\ - дгки бригаднп генерал Бра 'ПЛАТНО И ПРОСТО ОД ПО« ' " * — " " ! ШТАНСКИХ ПРИСТОЈБА

бала да будз само добра глумица веп и иззрсна јахачица па чак и атлета. У томе < илму тра..;н се од њс дз се попне уз стгму стену високу 20 м:тара без ичије псмоћи. Затим има да ашн на дногем коњу б:з седла. У здном прнзору ммз да скаче са бал. чоиа сисоког 4 мстра. а >з им дз стра- СЈАЈАН УСПЕХ ФИЛМА «ВЕЛИКА да од ватрога^ких шмгкова На зад ц ПАРАДА» У ПА?ИЗУ нмала да трчи 204 метара кроз шибље од свих гморичких филмоса који су ;с Ч е 10'1 је кидзлз одсло. ј - з: прнгаззни у Паризу иајвсћи усКада (е цело ово снимаше завршенв пох имао је гга' диозни Кн^г Вндоров Пола Нсгри је ренла режнсеру в д би зтни г-"лм ВЕ.'.ИНА ПАРАДА (БИГ

«30 многи рзнијн пропаганд .стичнн, ц Гаталот*: *Јбћ 1з праБа слина и драгсцени доку- к монат русксга жиботз Осај филм нам заје сасвим нсве сензсцчје. различитв сд свих осталих послзд.њих филмова ^••Јтених у промет Езроп^ка штампа 7 назива ссликнм уиетничним делом.

9 псслз ованвсг трснига ^ слобо.-кв могли да пошаљу да ид"ће ггдине су;слује ка олимписким шрама у А*■ одаму

Јелан аиерички к^рнкатуриста на^^.о Је Шарла и Ракел Мелер, повоаом вести ца ће ШарЈо снииасти филп *НапоЈеон» у коме би он шрао впсЈОВву уЈОгу, а РакеЈ МеЈер уЈогу царице Јозефмне

■АР/ нсга смо и ми иедазно ви1сли. - јто >е три и по месеца даван гем п' сд препуном сапом у најелвгантнијом и најскупљсм пзриском бно с -опу МАДЛЕН-СИНЕМА фипм БИГ ПАРАД !с почсо да се поиказу^е V велнксме ГО"ОН-ПАЛАСУ. Т" ја самз зз прчу недел»у сд 11 до 17 марта до. кео 347 000 франака прихода док при. ход који је дснео биоскопу у коме је прво ппи^азиоаи износи нонолико ми. пкона ф^анака

ЦАР ИВАН ГРОЗНИ Соајетски филм је створио још једну вслику историску лродунцију. сГос::ино је снимио филм ЦАР ^.ВАН ГРОЗНИ, у комз насловну улогу игра чувени умзтник Артиотичког Театра из Моское Л. Леонидов. Сви костими, оружје и намештај за овај филм узоти су из државних музеја, а сцене филма снммане су на местима где су се по историји одигравале. Филм даје то мрачно доСа рус. о историје узгјамних 6ојарсних бор:и, дивл>гштоа, насиља, рзлства. Филм је лросто и немплосрдно истинит, без непотребних двтал>а, без баналности. Всома је при радан и иеоГично узбудљиа Изван редно су лсли пејзажи под сиегом, а страшне су сцоне сурзвости и сеи рспости Ивана Грозног. Оагј филм је скрупулозан ренонструнци.ом 15 вгна у Руснји г.рзма најаутентичнијим историским документима. «ЖЕНА И ЗВЕР» — То ј| назив новог ј филма који сада смммд>у Флоранс Вм' ооо и Џак Ходг.

оЛ игДЊЕ ВУНЕ И ФИНИХ Т.1ДНИНД је најчишћи производ на свету, који сво;у чистоћу обилно варује код прања тако, да се ускоро упозна и не замењује са иање вреднии п^оизвод.-мт