Време, 27. 08. 1929., стр. 4

Стра

Уторак, 27. авгуот 192*

ЖЛ^КСГГМЗ) 00 Ј1Ш1Ш№Ш1:13 V

Авантура

Иза Еосача који је бно в».това' рсн њоним куфернма, Габрлјела Оршан је лако усвочнла у вагон. Било је №.то овета у возу и носач јој је самах иашао једап орааа.н купе прве класс. Бтгла је радосша. што је једном иогла поћи на пут салга. ОсеИала се олобсаном н раздраганост ко]у је то у л«ј побуђнЂало опјртавала се на љеном .-тцу. Обичво је лутсвада оа овојим музквм, а он јс <јио од онмх уображеаш и иргошпи људи чије дрјтптво није увск бнло лргајатно. У Парнзу, заузет овојим пословима, нпје нмао мното прилика да дооађује Габријели, а,ти, као и аваке гадиие са како су се ире шест пшиз венчали, и оваг лета су провели ааједно два месеца на мору н ан јој је завста био дов.1огрдао. Сада је мсграо да. оде иа пут у пностранство војн је имао трајати до овтобра. Габрвјела је са своје стране ишла да проведе месец дз«а у унутрашшости код јвдне своје пквјатељице из детнњства која ју је јако вотела и код које је увек било доста пријатннх гостију. Тек оада је за њу починло прави и орећан ра тггуст на којн је оиа помишљала са радотЉу детт ослобођеног ппколоке стрпгосш. После неког времена она. је легаа н ваопала. Кад се пробудила, у вору, према њој је седео један млад човск. Одмах је устала и взишла да се прошета, по вагонском ходаику, али се затим вратила и села иа овоје место. Он је бно лепог стаоа и лепог изгледа. плав, елегантан, обријан. Оига је увела да чита једне вовнне. Он је учииио то исго. Га/Зршјела се само правипа да чпт.1, Осећала је да је ан посматра. МладдЉ је заиста, преЕо новшп које је држао у |руш често погладао у пл'. 0.1 увдржљивошћу коју му је наметала пристојвосгг он се давио њепсгм љугаком ливд' оируженом црном кооом, њснвм сгајшгм сгшма, љеном вит вом стасу. Габршјела је у јсдном тренлтку погледаиа на њега и њнхови ггогледи су се суорели. То се поновило неколико пута. Он се осмехнуо на њу. Она се са великом муком уздржала да се не ос-мехне на њега. У самој себн осећала је неку радост која ју је р'аздрагавала. Уокоро је дооиао и стужбешгк вагон-реотора-на. Он је сачекао да чује кад ће она ручати п кад је 4*10 да се она пријавила ал траће алужење он је учпиио то нсто. Затшм, пошто је желеаничар отншао, он је рекао просгосрдгчно: — Да ли 1вам не 6н бнло непријатно, тоспођо, да седнвм пре иа вама за ^ручкам. Гибријела ј| мало .поцрванела. Није била стидљнва о чак је имала нетсолико флертова, али нагкад нпг.је дозватгала да С1гац >и оду сурише далвко. Пнак су јој се ове понуде јеаног непозттот човвка чиниле смеле, али је она била толико веселиЈ да се вије нашла уврсђена. СХздчлзарша је: — Не господане, менн је све Једно. ■ — Верујте да мегаи ишје све Једно, сдговорио је си. Продвиђао сам јвдага досадан пут железницом, и на место тога иалааим се првд вама којв сге тако ззиосни. Смвм ли вас ЈЧБИтатн да лш пуг,'јете далвко? IV, вас се ии на(јмање не тиче, рвкла је Габријела немллрио. У ооталом, видећете ако не сиђете пре мене. Отупила је у раагавор. Та.ј изиенадни флерт са овим непозна Тим младићвм за!бављао ју је, И

то је био једап знак независноств и слободе. ПомишљалА је иа путовања оа овсциш мужем којп је обично био рђаво (рааположен н протесговао против овега... Ово је би.та .као једна мала освета... У осталом није рескирал® иишта у вагету је(р је у другим КЈТкиша бнло још доста путника. У оагалом, овај јк>ј је младић био оим1ГЛТ1ГС.1 н и ситурно је био из виших крутова. Гавори.ти су о сгваргима апште срироде а^тн готово одмах младпћ је почео оТворвно да се удвз,ра Габрвјели. Говорно јој је о њеној лепоти, о привладаостп њевог дпса о о својој наклонооги према њој. Био је ачаран шпховим с,лучајншм суаретом који као Д1. је Провиђвње удесило. Није ли то бтло непгго агаврсно кад се једаи саг раилје нису нн познавалж. Свд, говаршо је ои, најбоље би било искористити нри .тичсу која се увавује, тражпти задовољсгва без заднлгх миолн и сентпменталпих компликаздија. Зар се не оаклоји права/ мудросг у таме? Габријелз се смејала. То схватаи,е је тго мвло иређало њвне појмаве о љ>тбави, али у овом трвнутку лије јој било неиршјатно... Огварпо је цела та ствар била тако безлттасно, татао јасио ооуђена да оогане без послодица. Ручали су заједно, једно преша друтом, у ваЈГОн -ресторашу. Бвлв! је впак јако збуњана кад су целс<купан рачуи предалн њему и кад та је он иоплатшо, тако да она ннје могла дзј то одбцје а да не створи један сасвим смешан инцидент. Хтела је да му врати свој део алн ое бојала да ће га увредити. Допадао јој се све више и више. Вратили су се у овој купе. Путшччи су потарете и међ њима су наступнла ћјттања у току којнх су се нежно погледали, Од оедном, младић се двпао са овог меота п сео поред Г «Јбријеле. Она га ннје одгурнула. Узео ју је за РЈтку и апет почео да јој говорги о љЈ^бави али оад више није помињао искорипгћавање прнлнке иоја се указује. Прсклињао ју је јз се впђа са. њнме кад се буда вратнлн у Париз. Први иут у животу дала је једном човеку адресу посг рестант... »Нећу пћог да уамем његово јпномо и иа томе ће се св|ршнти», подш.шљала је... али ипзк иије бн.ла у то убађена. За сада, слушала га је очарана. Једва јв и осетила да ју је јсдпом рјтком обухвадио стаса... Од једшж, он ју је стегао јаче, пттмакао своје лнце њенам и она је осетпла његаве уснв иа с.војпм. Одмах се отргла., устала, хтела да побегне. Он ју је задржло, пре клиљао да му олрости, говорио о неодољивам иаиану. И сот ш. је апегг слушала, жзненнђвна што се није оштрије наЉЈТила на њега. При томе је приметнла да је оиггла иа сганицу где је имала да се окине. Дигла се. Ја овде силазим. Он с« трпсо, јаио изнениђен. — И ја, рекао је. Да ли то ншје било оашо зато да би поцто за њом? псмшшља.та је. Погледали су се. Ништа даље носу рекли. Ваз је веЉ бпо стао. Сшшлн су једно аа друпш као да се и не познају. Пред станнцом је стајао један аутомобил из кога је ввишла јсдна млвда жена чим их је видела). То је бнла Колета Лартпт, Га(5ријелииа пријателлгца. Загрлиле су се и пољубилв. — Дсбагр дан, дрзга моја, како се радујем што са дошла.

Нгаета се Јзатим окреиуиа млаЈД1*У. — Добар дан прнјател.у... Чекалн смо вас још јуче... Како је то сад интересантио, путова.ти сте завдво а нисте се ии познавали. Га*Јриједа, ово је г. Максвм Ленто, друг мога мужа... Г-ђа Габриједа Оршан, моја најбоља горијатељица. Н>нх двоје оу се лоздгавилш, мато чбтети, али шгшта нису говорилпт о овсм суорету у вагону У зашжу је жквот био гарнјЕтан и весео Ма.ксаш је вмао безброј прилика да се агрибошжш Габријели и иокоришћавао их је ревносно. Алн, на њерово велппкл иаиенаЈђење, млада жева се није одазивала његовим насгојавањима. Сада је бигаг хладаа, држала се.резервисано и бнла јв готово Евприсгупачна. «Шта све може он да мисли? | пита,ла, се са, нелагодиопЉу у кооој ]е би.то памало и стнда. Оигутрио мноли .да сам нека од лнкших жена. Дрзволипа саш му, не тознавдјући га, да разговира са миш, да ми се удва|ра, да ми прави љубавне изјаве, да руч! са мном... да ме поЉуби. Да, да ме иољубп, и ншсаш бплл Јреволтшрана... Свакагао држи да саш иавиинута на то. да иримам изјаве од оваиаг... То је одвратно... Међутнм. он мп се толико допадв... А не могу да му објасним... То би опет би.то неснретно... Изгледало би као да се нзвизмиваш.« — А.тн п»га имате протнв меие? питао је он иајзад једног дана. са!Д усплахнрен и срдит. Шта оам учганво. Наш суорет у вагону је бно тако прнјатаи... ја вас тамо сплно восшгјј. — Да. да, зиам, ви ватште мале забаве, случајне ашанпуре без сутрапгњице... Ни један човек не волш жене са којнма је вмао каквих авалптра... А онзј каме се те авантуре свпде не може волети. «Сад се сгвди онага и хоће да ми се свегги, помишл>ао је Максим. А таио је силно воктпш..« И заиста је њшпва љубав били. обостраиа и си.тна. Обобе су осећалм да се та љубав могла дивно радаиш међ њшма... Али онај послорвзум, она с.умнл, њено члЈСТољубље, чишии оу пх готаво нетријатељшмз и за навек онсмогл Ни."5н ту љував. ФРЕДЕРИК БУТЕ

ЈЕДНА ТУЖНА ИСТОРИЈА У Стру.мици живи у највећој беди чича Коста Ђорђевић — Србин, Добровољац из 1876.—77. Отрумнца, 26. апгуста. — У ОгрЈмицц жнвн у лајвећој беди. заборлвљ«г, старац Коста 'Борђевнћ, Србин, кпко су га Турци звали због љеговог ватреног нацлоналнзма л нацноналног рада. Старн чича Коста, којн данас нма 50 година, учествовао је у борбама 16761377 годннс као добровољац. Као одушевљелз -нацноналиста, младпћ од 18 ходина, он је побегао испред турских зулЈма у Јуж ^ 1 1 * лој Србији н као добровољац ступно у рвдове српске ■војске, Ј-чествујући у борбама код Ниша, Делиграда, Шуматовца, Ђунга(у1, борећи се са свим одушевљењем младићског заноса. , У т,им борбама био је некохгако пута ран»ен. Он је бно мећу првима, који је са својим друговнма из Јужно Србпје, која је тада стешала под турскнм јармом, пошао у Србнју, да се онде раме уз раме, борн за ослобођење свог завнчаја. После борби са Турцима л Бугарима, чича Коста одлазн у северну Србпју, да ту сачека час ослобођења Јужне Србнје. Са победоносном српском војском, он је 1012 годиле пошао на Југ, да после славних победа на Куманову, Битољу п другим бојнпггпма, дође најзад у ослобођено своје родно место Сгрумлцу. Иалурен ратним патњама. он се ту повукао у миран жпвот, уживајућн у плодовима борбе, на тлу ослобођеле отаџбнне. Заборављен. у годипама, ол је живео у велпкој оскудици. Сва нада била му )в његов браталац Ташко, од кога се он надао помоћн у старост^н. Међутнм, пре кратког времена, како је Време јавило. њега је задесила велпка несрећа. Ташко је нзненада умро од сунчантце, тако да је чнча Коста у својој осамдесетој годннн остао без игде икога. без коре хлеба. Његова лада у старости, Ташко, бнла јв за њега пзгубљ^ена. Обншао сам старог чича Косту, којн ми резпгнирано велн: — Енло како му драго — велн чича Коста некако тужно — ја сам доживео оно зашта сам св целог мог живота борио. А сада, ако мл је суђено, нека и умрем од глади... Н«ма сумње да јв судбина чича Косте тужпа. Остављен сам себи, без ичпје помоћи, у дубокој старости, он је скоро осуђен да умре он гладп. На сутону свог жнвота, он узалуд тражи помоћн и допста. држава би требала да неком малом новчаном помоћн помогне старог чича Косту, последњег можда нз плејаде бораца за Тклобођење Јужнв Србије. б. ш.

Почетком јесени, Ауто-Клуб приређује велики слет аутомобилиста из целе наше државе

Програм слета

Забрањени комунистггчки зборови у Атиии и Пиреју Атиш, 26. августа. — Услед гталишјске забране, комуниспГчки зборогот у Атиш и Пиреју нису одрокани.

Конгрес трговачких и индустријских комора у Познању

Варшава, 26. августа. — Данас је у Познању отворен конгрес индустријских и трговачких комора Грчке, Румуније, Чехословачке, Турске, ЈугославЈгје и Пољске, у присуству представника владе, вароши Познања, управе светске из тожбе, еко >ЈОмски« кругова и штамЈле. НачелнЈтк минЈгстарства трговине и инд> г стрије г. Дабровски одржао је поздравнн говор у коме је гтодв>као важност коју *тма непосредна веза између представника који раде на економско.м пољу. Поздравио је делегате у т1е пол>ске атаде и изразио задовољство што ће делегати моћи вшети резултате до којих је Пол>ска дошла на еконосчском пољу и што ће они допринети учвршћнвању веза између Пољске надахнуте

љубављу за мир и рад, и зе-маља представл>ених на конгресу и већ уједињештх са Пољско >1 .срзачннм везама на политичко.м и екоио.мском пол>у. Пос1& тога >"зели су реч министар г. Бертони у име лпгнлстарства иностраник постова, г. РатаЈЈски у име вароши Познања и познањске изложбе, г. Гросман у име чехостовачке делегације, Џемет беј у име Турске и г. Живаноитћ у и?«е Југославије. У току дебате узео је реч г. д-р Самек који је говорио о значају еконо.мског зближења између држава средње и источне Европе. По завршетку оеднице де.тегатима је приређен ручак од стране пољског савеза трговачких комора. Тек пгго је пупгген са робије, бивши робијаш убија једног финанса Убиство финанса Кирнндела на албанској граници Подгорнца, аб. августа. — Прекјучв јо погннуо' близу албанске граннце на месту аваном Хотсии Мост, прнправннк фннанонске контроле Макс Кнриндел. Истрагом је утврђено да га је убно Денуш Алнјаја, албанскн поданшс. Покојнн Макс у једал час после -подпе отншао је нз своје карауле до фннансиског моторног чамца, којн се налазао на 50 метара од карауле. Када је ушао у чамац, пз непосредне блнзнне од 30 метара, апално је на њега убнца неколико метака, од којнх је један бно смртоносан. Жандармерпска станица у Тузигма пзвестнла је о овом убнству начелника среза. Демуш Тајир Алијаја је албанскн поданик који је пре некн дан пуштен са робнје, где је бно на нздржавању казне због покул&ја убнства. Јучо у подне.сахрањен је убнјвнн Кнриндел на овдашњем католнчком гробљу, (Времеј

Хапшење бившег народвог посланика Хасана Мнљковића Цаоин, 26. августа. — Поглавар среза цазинског, г. Мплош Памов!гћ, стпвио јв ј ' прцтвор Хасана Миљковнћа, бпвшег на родног посланпка, родом из села Велике Кчадуше. Због внше тешкнх нзгреда, Мнљадвпћ је каасљен укупно Са недесет дана затвора. Мнљковић је покушавао да заменн затвор новчано, алп је полнцнја то одбнла. Затвор нздржава у Цазпну. Према рефератнма жандарма, Миљковпћ је, у последље време, стално носно каму, боксер и револвер. Више пута покушавао је да одржи недозвољене са станке, али оу г& власти у томе лјзедулреднле.

> ч Загр«

Почетком јесенн, у септембру ове године, Ауто-Клуб Краљевинз Срба, Хрвата н Словенаца прнређује први аутомобилски слвт, на коме ће узетн учешћа свн ч.-Анози свих секција Ауто-Клуба. >Овај слет — в&ти се у познву — биће прва вндна маннфестациЈа солидарности аутомобилиста ..з Хрватске, Слоазеначке и Србије; први ааједнички састанаж свих ■аутомобнлских секшуа у Беаграду.« Први аутомобилскл слет требао се одржати крајем јуна, 27., 28. и 29., алп због летошњих зсиша, услзд којнх су иначе неподесни друмови били незгодни за приЈЈатзу аутомобилску вожњу, слет је одложен, према споразуму предстазника. свих секцн ја АутонКлуба, за б., 7. и 8. септембар, за даае кад се приређујв и ааианска >*такмнца за Краљев пехар. Оргешизовање слеЦ: поверено је бео градској секпији АутхЖл>'ба. Тура п>та нцје велика, али је програлЈ врло обнлан интерхантан. Предвиђен је пут кроз најлепша места и по скоро најбољим друмовима Србије. Пропутоваће се пентор Шумадије, долина Ибра % једа-н део Подунавља. У поједииим местима излвтници ће се задржавати, разгледа ти варош, знаменитости и фабрике. Аутомоб^ЈЛски Клуб је нарочнтим позивима позвао аутомобилисте из секпија Загреба, Љубллне, Суботице, Сомбора, Сарајева, Сплнта и Марибора и очекује се да ће се онн у већвм броју одазвати. Из београдске секције очекуце се такође већи број учаснивх Сви који желе да узму учешћа у слету треба о томе да оба вестз Ауто-Клуб у Београду н^јдал>е до 2. септембра п да пошаљу потрегЈне податке: чији је аутомобил, колпко ће лица бити у њему и иде лн и шофер. програм првог аутомоб^!лског слета Учеснпци слета полазв нз својих места гахо, да у Земун стнжу у четвртак б. септембра, најдаљв до 5 часова узече. У Земуну ће нх дочекатн представннцп београдаке секцнјв. Спецнјална лађа са шленовнма нребацнћв све аутомобнлв у Београд, а нстом л&ђом прелазе н учесннцн. У петак 6. свптембра — на рођендан Престолонаследннка Петра — састанак и зборно место аутомобпла је у шест часова Ујутру пред Аутомобнлскнм ЈСлубом' (палата Академлје Наука). у 6.30 часова полазн св правцвм Авала—Младеновац у Тополу, где се стнже у 8 часоза. После разгледаља цркве на Оплеицу, задужбине Њ. В. Кралл, посете гробу Кралл Петра н палатаља венца, полазн св за Крагујевац, где се стнжв око 10.30. У КраГЈ 'јевцу ће учеснпцн разгледати фабрнкЈ- канзервн Сгефановкћа н фабрнкЈ- оружја н муннцнјв. После ручка, којп прнређује Ошптнна Крагујевачка , полази се за Крал.ево, где св сппке у 16 часова. Ту ће учеснпцн радалелатп фабрику авнона, а увечв им ^пштнна приређује вечеру. Иств вечерн одлазп се у Брљачку Бању. У сЈЧЈоту 7. септембра у 6 часова полазн се за Рачу, гдв је кратко задржаваље радн претледаља Карађорђевог Дома. У 13 часова је пољсш ручак па Кисел>аку, којп даје Отптпна Палалачка; а у 16 часова је у част учесннка конкуриппк кољнчког пука у Паланцн. У Омедерево се долазн око б по подне и одмах се одлазп на разгледан»е Омедвревске Вкноградарске ЗадрЈтв, фабрике вагона н локомотпва н града Ђурђа Смедеревца. У 20 часова Ошптнна Смедеревока прнређује рнбл>у вечеру; а око поноћн је полазак за Београд. У недељу 8. септембра у и часова одлазн се на Авалу, где се полаже венац на гроб Незнаног Јунака н обилазн град. У 13 чассва секцнја Београд

даје по.гоки ручак на Авали. По подне се с Авале одлазн на трке Дуназскс« Кола Јахача, а у 18 часова у Гарднски Дом у Топчидвр. Увече у 16.80 Оппггина Београдска дајв банкет на Михајловцу. 3" понедељак 9. сегггембра у 6 часо* ва ујутру слстанаЕ на прнстаннпггу, одакле се аутомобили шлеповима првч носе у Земун. Економски живот

курсеви за оептембар Радн правнлне наплате по вакону о таксама и одређивања надлехностн прн суђењу, а пошто се вредност папнра, нздатнх на златну илн страну. монету наспрам динарв мења, Млнич стар Фннансија својнм решењем од -3. августа 1929 годнне утврдно је слв дећв курсеве, по којнма се све испра« ве, које гласе на злато и.тн отрану мси нету, нмају обрачунавати на вредност дннара: 1. наполеондор раано днн. 218.—* 1. зл. турска лира равно днн. 247.I. енгл. фунта разно днн. 279 .20 1. долар равно дин. 66.55 1. канад. долар равно днн. 56.55 1. зл. нем. марка равно дин. 13.55 1. злат злот равно днн. 6.40 1. аустр. птиланг раано дпн. 8.1. белга равно дзн. 7.92 1. пента. равно днн. 9.94 100. фр. франака равно днн. 222.50 100. шв. франака равно дин. 1.095 .70 100. лт. лира равно дин. 299.100. хол. форнната равно дпн. 2.280.—" 100. рум. леја равно днн. 84.—< 100. буг. дада равно дин. 41.100. дан. вруна равно дпн. 1.513.—< 100. швед. круна равно дпн. 1.522.100. норвеш. круна равно дин. 1.514.—,100. пезетоса равно дпн. 635.100. драхмш равно дпн. 73 .50 100. чехосл. круна 165.50

ВЛАГУ ПО СТАНОВИМА и продирање вода у подрумима одстрањујв најуспешиије по најновн)ој стручној методн п праксн са опробаним немачкнм спецнјалннм оредсгвима Југоас* фалт, Ееоград, Јованова улнца 19. Телефон 51-74. 12827, 1—99

XII. ЗАГРЕБАЧКИ ЗБОР 7. — 16. IX. 1929. 0ПШТИ МЕЂУНАРОДНИ ЗАЈАМ У30РАКА са специјалним пзлолгбама:

ТЕКСТИЛА и потреба за теаимнлну индустрнју КРЗНА н конфекцпјв од крана КОЖЕ п пзрађевина ПАПИРА п нарађевпна

СТАКЛА н порцулала ТЕШКЕ ГВОЖ-ВАРСКЕ и МЕТАЛне индустрпје, огревног гооппдарства, хотелска пзложба

ПОЈБОПРИВРЕ1ДЕ (малпгае, справе, ђубрива и остале потребе н пол,опрнвреднн пропзводи). II. МЕДИЦИНСКО-ХИГИЈЕНСКА И ВЕТЕРИНАРЗКА ИЗЛОЖБА поводом лекарсжнх конгреса н седнице ветврннара п апотекара. 14. и 15. IX. 1929. II. ИЗЛОЖБА ДОМАЂЕ РАСПЛОДНЕ СТОКЕ (на новом Градском Оаумшлгу) Задружни дани На железннпама, јадранокпм паробродима и авионпма 50 од сто попу. ста. Путне легитимације за бесплатнн повратак добивају со уз цену од Динара 30.— код пј-тнпчкпх канцеларија фн.тцјала Прве Хрватокв Штедионицо и код новчаних завода у свим већнм местнма, н на железннчкпм ота^ццама. 15731,1-3