Време, 27. 08. 1929., стр. 5

Уторак, 27. август 1929.

Пред почетак позорвшае сезоде У Новот Згради и МанеЉу даваће се пех савршених домаћих преми]ера Г. др. Бранћо Гавела дефинитивно је наиустио београдеКа позоришта

Још овега неколнко дана, н обе по зоришне зграде прнмнће своју стару н верну публнку. Г. Караџнћ, који моментано врши дужност шефа драме београдског по аоришта, био је љубазав да нам изложн шта је већ одређено за обе биве и што ће се неоспорно приказивати у тожу сезоне. —У перооналу — каже г. Караџић — није ннпгга промењено. Једино што се ту деснло, то је сређивањо. Побрннули смо се да направимо један проЈрам, један распоред предста ва и глумапа, то.ко да глумцн неће, као прошле сезоне, морати да јуре се једнз бине на другу, да се недостојно замењују и кваре општн ути сах једне представе тиме што улазе у пола епремна у пооао. Данас смо у стању да кажемо да ће глумци, ма да је њихов број нсти, на обе бино

Г. Нушић, чија ће се два нова комала давати у илуНоЈ сезони радити савршено савзсно н на корнст уметностн. Било је главно да св баш тс решн н д<г се постави неки снстем, ако не може да се постави оно шго зовемо механнзмом. Бнне ће бнти с те странз обезбеђеие и нигдо не очекујемо дилентатнза.м случајвог наступа. Г. ДР. ГАВЕЛА НИЈЕ ВИШЕ У БЕОГРАДУ Г. Караџић не помиње пајвећу про мему у персоналу. Реч је о г. др. Бралку новелн, до скора најбољем реднтељу београдске бино и нсоспор ном стручњаку на месту ше^ драме. Какви су разлози стајали по сре дн да он ове сезоне не радн? 0 томе не може да говорн једно званнчно лн ц/, Али, г. Караџнћ помнње д-а јо он аа то да једно исто лние не буде и шеФ драме и реднтељ јер тиме навла та на себе однум осталнх реднтељи, па можда и глумаца, и да јо велпка шточп пгго г. Гавела, као одличан рвдитељ, није бар као такао остао у Београду. Мв да је он отншао, инак београдот позоришта ннсу добила никога 100 бн г. Гавелу ааменио на реднтељоком мгсту (ако је замена уопште могуКна), иего ће се радити са старим снатма. Неоспорно јо да Ке реднтељски посао на тај начнн бнти тежи, л према томе н квалнтет режнјо горн. Алн. како се код позорнш та не стараЈу да створв нове реднте ље ннгн шаљу млађе снаге на студн ЈУ на стрвну, тако со и овај недоста тад не осећа много трагично. НОВИТЕТИ Ир дазећн на набрајаи»е дела у но вом репертоару, г. Караџић са једна ком хллдноћом прнча и о најлепшим комадима и о онима за кој* се унапред зна да иећо значнтн 1шшта но во у поаорнтном жнвоту престоннце. Он јо свсстан да со нпак завршио дуг р .и око припрома и да с*д идс ове како. У вајкш сада четпрн

мерним усредсређкваљем. Наровно, први знак (®е режнје је допадљпва оригиналност. За НамиКем следује Хашлеров Добри војник Шввјк. Комад не треба режламу ако је добро режиран. Он је тако изразита сатпра (можда мало задоцнела!) да нема ризака што се тиче популарностн. Режирл г. Цсајловић, а главну улогу игра г. Турииски. По први пут овај одлнчнп карактернн глу мац носиће Један замашан комад. Са њим делиће уопех г-ђа Урбанова и г. Плаовић. Друга домаћа београд<жа премпјера је Љубгвник своје жене г. Мићв Ддмигријевића. Комад је игран прошле године са успехјом у Загребу. У БеоградЈ' ствар рсжира г. Богић, а носиоцн улога су г-ђа Рнзнн&ка, г-ђа Мара Поповнћева, гг. ЈЗогић и Д Гошић. Познати комад Клеман Вотеза Наш попа код богатих Душу е дао за Манеж. Режпра га г. Ракнпгн, а играју гг. Божа Николић (попа), Н. Гошић, Драгзтиновнћ, те г-ђе Нерса Павловић и Дугалнћ. У ред премијера може се одмах увестн Шекспнром Хамлет, који после рата није даван. Сад га износи у новом сценском оквиру г. Исајловић, а улогу, мерило снаге, преузима на себо г. Плаовић са г-ђом Милошевићком. Неоспорно, ова вечна проба талената, даће прнлике г. Плаовићу да дефиТЈТивно заузме место које његовом таленту припада. Хамлет је седми Шекспиров комад на београдској позорницн (Краљ Лир, Сан летње ноћн, Богојављенска ноћ, Млетачкн трговац, Отело, Рнчард Трећи и Ромео и Јулија). Тиме смо постигли бар једну значку класификацнје наше бине као класнчно позорнице. После великог филмског успеха у престоници београдско дозориште ове сезоне даје Молнаровог Лилкома (Љиљана — како га је г. Караџић провео дајући га раније у Скопљу) и тиме уноси једну добру европску драмску силу у ре^ертоар. Ова драма мораће да се свиди, и није рђаво ако се она задржн и на велпкој позорници. Три нове домаће премнјере су у изгледу. Прпо Центрифугални Игран од г. Тодора МаноЈ'ловића, Финог лиричара и одличног позпаваопа драмске технике. Затим Без љубави од г. Велмара Јанковића, једна интнмна драма коју ће покушатн да изрази г. Ракитнн. Најзад неизбежна преса аа прављење пара г. Нушић, са својом Велмном недвп.ом, сликама из нашег порлачења кроз Албанију. Ова узбудљива трагедија (нова н за самог аутора) приказаиа је про 3—4 голине у Скопљу и Сарајеву. Г. Нушић јој дрје право име стварннм насловом Српсна Голгота. Сом тога г. Нушић треба да да за ову сезсну другн део Пута око света^ који по рачуну позоришне управе мора да представља још замашнијн маЈдан успеха но стари почетак Јованче Мицића. Међутим, у новој обрадн и сценској и текстовној, стари Јованча остајо и дал.е на репертоару, да бн са новим чннио једну лепу комичну дуалогију. К«о домаћа, послератиа, реприза посматра се комад г. Војнглава Јовановнпа Нвши Синови, па затнм Чучук Стана Мнлорада Петровнћа

прецизно нзради — каже г. Караџић — из разлога што он зависи од много споредних фа^тора за обе бине. Тако се не зна који ће од ових комада ићи прво на врачарској позорннци а који на главној. То ће тек доцније моћи да се сазна кад распоред буде завршен. — Што се тиче Годишњана он вопо пута није изашао, односно задоцниће, из разлога што при крају прошле сезоне нисмо има.та одређен расорзд за идућу. Мало нас је прес кла и.промена односно г. др. Гаве ле, јер је он веке ствари самостално спремао, а сад то внше није у целости. у изгледу. — Тако на пример не знамо још шта ће бнти са Николсоновим комадом Трм пут венчани, који би, да је осгао г. др. Гавела, био сигурно на репертоару. Сем тога недостаје нам још неколпко популарних и лаких комада који бн бплн потребни због једног великог дела публнке. Баш чнтам један комад

Страховите непогоде у Шумадији Крагујеваи, 26. августа — Јутрос је нах Крагујевцом настаЈа незапамћена провала облака, прићена јаком грмљавином^ Крупна и јака киша палаза је без престнка скоро читава два сата. За непуна поЈа часа варош је биЈа лод волом и читави потоин јуриЈи су уЈицама тако, ла ]е саобраћај у цеЈом гралу на мах обустављен. Громови су пуцаЈИ Један за лругим и по. већаваЈи забуну међу становницима. И ако не истом Јачином, киша овде пада већ преко цеЈог дана. Ако непогола потраје и ј аље, опасност ој попЈаве ће се повећати, нарочито у сеЈИма која се наЈазе на доњем току реке Јепенице. Непогола Је имаЈа и својих жртава. На Кошутњачком Вису, гзе се наЈазе воЈни магацини, чудноватим СЈучаЈем гром Је контузовао Јва воЈника коЈи су се наЈазиЈи на своЈим стражарским местима чуваЈући стражу.

Светски путвик који путује са козама Загреб, 26. августа. — На пу.1» шишшс. иаш чагах ЈЧ4&Н МЈИаД -у од Бпрабоа и намери да га евентуал- ј СВвТа СТИГао Јв овамо Дал но преведем у ову сезону. Али, све | магмац Петар Жељко. бН ПЈТу је око света на колпма, у која су упрегнуте двв козе. До сада је пропутовао Немачку, Аустрију и целу Да.тмациј.у.

је то још мало н треба неколико таквих ствари да се спреми. Тако дарама Ј 'лазн у нову сезону ов отприлпке трпдесет комада, са четири реднтења и много наде.

Конференција виноградара из Херцеговине, Далмације и Словеначке

Сплит, 26. августа. — Јучв је овде одржана велнка конференцнја виноградара из целе Далмације. Конференцају је сазвало Мниистарство Пол>опривреде и Аграрне Реформе. Из разних крајева Далмацнје прнсуствовало је преко 500 виноградара, а највише их је било мз северие Далмације.

ки претресе све узроке мучне винске крнзе, која тешко терети сва виноградаре у држави, а нарочито Далмацију и Херцеговину, где је вино главни пољопривредни продукт највећег броја стансвника, а по томе да предложи Влади начин како бе се та врпо озбиљ« на економска ситуација изазвана ниским ценама вина, а још више слабом продајом вина ублажила. Послв детаљног претреса читавог комлпекса питања, и поспе саслушања г.г. Владиних представника, скупштина једноПољоправреде и Аграрне гласно констатујо да је у нашој држадр. Веља Стојновић, иза- ] ви нонсум вина релативно мален пре-

Конференцнји је председавао председник Обласног Одбора Сплитске Самоуправе г. Микачић, а присуствовалн су: помоћник Министра Финанснја г. др. Гослоднетић, начелник Мнннстарства Реформе

У пи

дн нал>

кјјна ко рвЧН р нлп сво

нала. л. 0 I

упннш

реду спрсмд сс кимад јодног од инј А ол.их нвпшх ц ^мр.кнч п. 1 сацп, Мистврио1ни Кзмић од г. Ј.кипа Кулуиџић-ч. Вочикв таленат и орпги-

нал

ост (

ог мл

Ооанаваона л>а за ову Ово тнм пр шао иврочи мад рглнр« граду ложи ГУ. на Д* ј прн састав! 0»^ку ■ лр; ће г. Ј1лал лнчии

уЈе 0Р»У г псћ раннЈо v тЧМ |»Т0МЈ 1г. Наслопн

торо II извро ннко продставПЧИТу ВрС1ПбСТ. Кулунџнћ доКамиК у Бооспоју прсмиЈ«V Облпр Заг|«Лу, г>' игра-

. г-ћа анћ

и г.г. Плаов ►мал носн,

ннјн i п.с р'-: прнк\ ц. Г ||('п1ич омн ''ЛО 4*2"' шчкнм

"•ИИЈЈН

диш-

К:

■рнтп м тог* м авгато иово ги 10кој оЛралн и двк ћ гараитуЈв свл то одI |д уиутрапим *ф* тсмпсхансигом н и

које у огромној количини ОД 1вО.ООО хектолитара лежи непродато, а представља вредност од преко 40 милиона динара Одмах по отварању скуппггине упућен је поздравни телеграм Њ. В. Крал>у ове садржине: „Маршлатау Двора Блед Са вмнарске конференције у Сплиту шаљемо први једнодушни поздрав Њвговом Величанству Краљу, у коме су усредсређене све најбоље жеље за напредак домовине. Тешко погођени пронзво^ачи вина попажу оправдану наду да Кв у сређивању држпних питања бити узете у обзир и њијхове животнв потребе. Уз израз непоколебљиве верности, председник Микачић". Првп јв говорно наче.оннк г. др. Стој ковић. У свом стручио образложеном реферату о нашој вииској крпзп, изнео јо гве разлоге, због којпх је застао наш илвоз внна н љегова потрошња у зсмљи. Троба појачатп лзвоч . „ . склапањем тргошшскнх уговора, а с са музнком г. Гт. Хрнгтпћа, то На 1 другв стране, вино треба учпнитп нанизбрдици пд Благоја НодЛћа "(јод- цп"<'налним нпћем. да оно нв буде впна драма о прппадап-у нашег села) ; којп јо дапана са успехом пред бал "

сланнци Мнннстра Саобраћаја | ма укупној продукцији вина у држави С обзнром на тако велпкн број уче- која износи 3 и по до 5 милиона хектоснака донета је Једногласна одлука,' литара годишње. Консум на против коЈом је конферснцнја претворена у износи оно 30 литара по гпави, а изјавну скупштнну, те се јо на тај на- воз у иностранство крсће св између 15 чии, нз устиЈу многих говорника, са-1 и 90.000 хектолитара. Услед тога тремих тежака, најбољв чуло, каква је ј ба да се продукција природног вина беда код љнх настала, пошто ни до са- заштити најенергичнијим законским да нису бпли у стању да уновче взно. мерама, а са другв стране да св пра-

Једно сензационално

хапшење у чаршијн Због двоструке наплате меница, полиција је јуче по гужби модискиње г-ђе Бенвекисти, притворила познатог београдског трговца, вишеструког милионера, г. Јосифа Алкалаја

капски рат. Чучук Стана даваће се у марту 1080. као јубилејна (25 годншња) корнснвца г-ј)е Арсеновнћ, као пгго ће У новој иожи даватн 5. новембра 1030. као кориснииа прнлнком 25-годишње просллве глумачког рада г. Витомира Богића. Ово су једнпв две прослгве које су предвнћене за идућу сезопу. — Нема.мо нсторцјскнх комада )Же г Кдраџнћ —- па смо зато поново нрнхватнлн једну Сторнјину створ, «Бој на Косову«. То је добра резерва, тнм пре што модернн аутори гасвим напустише нсторнјске снжеЈ?. У програму Јо Првлород Фврдиша Пишторо од Фрпчто Лангера, позна-ј тпг к^д нас по Квмили нроз иглемв уши. Ритпм На гтучини ол Сатоп Ве- I на (добар ревн тншгва). Рај на земл.н оа Е <терлЈхера и Бсрнауера, Платно из Ирсиа од Кимарс^. Толаз од Плн. п. Моло од Бсрнстопп, По* следњи лорд од Фалона, аатнм у об новл.еш-м облниу ТолстоЈ^в Живи лвИ|, Л рм0 с намелијама н Отаџб .1на, па иаЈзад нз старог ропертоара "' Тлју » : '1 0 »нвпресушна нрела« Госпођа минкстарка, Цркванк миш, Гге-лоајсви. Г.М Болбви, Прсцвс Мери Дагв^, Дубрсвачна Трилогија (као свсчана представа репрезентатниног карактерл) н. овситуално, озлоглашс нн Брсдшвј- Ндравно, јсдан део овнх комада, н коЈнма Је пресулна по успех игра ?чи Побнћ. далаће се доцннЈе кад се он* вратн са студнја, илн ћо се сада за.то улогс адгажопати вао гост г-ца пада Блбнћ иа Загреба, слнчма и по отиту н темп-^амонту г-цн Бобнћввод. — Гаспоред ннје могао још да св

шоЈ земл>н мања јо него м у једној зом.ги Европо. Код нас у потрошњп долазн на поЈединца годншње свега 29 литара внна. Г. Мато БубановнК. пол>опрнвреднн стручњак, нзнсо јо да св Љзвоз далматинског ЕГАиа смањио на Ј^дну шссгину према предратном нзвозу. У име херцеговачких внноградара говорно јв г. Јелачић, којн Јв нстакао факат. да ни херцсговачкл шшоградарл, као нн далматпнски, нв могу ви>

ввдно сиизв дажбине и самоуправнв, којв терете продају вина, као и да се снизе прееозни трошкови вина до консумних подручја, тако да се нижим продајним ценама постнгне већа потрошња у држави. Тај циљ се може постићи: 1) хитним доношењем винског закона, који *е важити за целу нашу Краљввину, а у коме ће се предвидети најрадикалнија средства протнв вештачког повеНања ноличина вина, односно протиз појачања вина и мошта у низииским пределнма, подесним за другв културе. У погледу извоза вина треба да му Влама посвети нарочиту пажњу, а држаена винска политкка има да се равна п^ема захтоеима и обичајима иностраних купаца и дотичних тржиштг. 2) Све државне и самоуправне т, ј. обласне и општинске дажбине на вино не смеју заједно износнти преко 100 дннара по хвктолитру. Из тога износа нека држава подели одговарзјући део на општине и области у којима се вино троши, а никакве друге дажбине не би се имапе одобргватн ни у каквој форми, ни нао мерачина и калдрмина, ни у форми тзксе за увоз или извоз вина и мошта, и ни оцично вино у флашама односно ни бурад која служв за винску трговину ипи за употребу виноградарз и слично. Тај пропис имао би изричито да уНе у за%он о државној трошарини. Дснашња унупна трошарина од дннвра 350 по хснтолитру у Далмацкји износи 70 до 80 од сто вредностц вина, док у другим вино родним прсдепима гдв јв вино јефтиније иде дапеко преко 100 од сто вредности рсбе, што ]е веН по се-

нову лпзу заменитн другим уносннјнм би једно претешно оптерећење с обзкк.лтурама, ј*р оне не успевају. Ов Р°* на релатиаиу малу потрошњу ви тражи да св при нашпм конзулатнма [ на у држсви. V земл-ама којима се пре продавато з) Највиноредније ебласти у нашој вино. осиу ју р^кламнв агенциг, »оје држави т. ј. Далмација и Херцвгоаина ће брннум »а реЈитаму наше.ч вину. су на перифериЈи нашв држсве, па су Г. БорчиК у нме виноградара са Ви- услвд тога удаљене од в :ћих и јаккл са пород остатога тража и да се решн ! потрошњих центарз. Ргди тога треба агкгрно питшм. ј пргведним тврифским мерсма пр»:бпиПрлул шјавн г ЖупанмНв представ-1 *мти ова винорсдна подручЈа консумннкл •■л.-ц.-иачвЈХ винара. п Словенач- ним иеитру1ма, тако да би св на сдстока јв ове годннв прежнвела тешку вн- јањв од 110 нм. ппаНала покална та

нарску крвау. И у С .10всначкоЈ нунн су подрумн вш!а, а ^рошле зимо уништево Јв зо од сто рвда. Било јо Још неколик" говоринка. И овн, као и раниЈе истннали су да је узрок винске кризв и сама трошарпна на внно. која је, и обласиа н државна. врло велика. 11огле рефсрата г.г. др. Господиетнћа, др. ОтоЈковића, секретар Трговачке Коморо г. Бошковић н Дон Фраие Игаиншевнћ. представннни вннарских задруга, вниограда и трговаца впиом, обра 10пан јо посебни одбор који Је бно састављен од оиах реФ-фсната, који су у јолн реч на окупштнии н тај одбор Је у всћннцн Трговачке Коморв ред»го1^1 релотупиЈу, која Је бпла Јвдногла- но прнхмаћеиа као компромисни и»лаЈ ратних стаиовншта. Врло бројна сиупштииа аиноградарз и трговаца вином из свих предвла сплитснв и дубровачне области, сз прсдстааннцима нз мостарскв и мариборокв обл&сти са свогв састанка 25. августа у Сппиту јвдногласно мхваљују г. Министру Пољопркврвд«, нсји јоЈ јв данас дао прилике да »аједнмч-

рнфа, а на сваких нсзих 100 нм. дз се гарифа снизи за 30 од сто. У псгледу двлмет мнског и хврцегсвачкрг в»:на нека св аппициргју иритери данашња пучне терифе, којз се нв примсњује на пзвоз домаНсг вина. У то треба да држсва што пре уговори са суседним државама у Средњој Европи директнв жвпсзничке тарифв на начнн да будемо по могуНству на равној нози са гарифама држава, које извозв в» но у односне држввв прено сусвдних туђих пука. 4) У везн са ова три глзвна постулз. га требг подеснин законским и упраз. ним мегзма отежати потрошњу пиНа, ноЈа умоњу|у потрошњу природног вина №о што су набсзо. цепелнн. На краЈу је предсгавннк Трговачке Коморе г " БЈ)Шковић аахватио г. Мнпнстру Цоллпривредо што Је омогућно ову колферекциЈу п лао прнлике да се о томе питању распрлвлл, а исто тлко п г.г. др. Господнстићу п др. СгојковиНу коЈп су уложнлн много труда ла рефератима објвсне н омог>'ће проиалажсњо пл гева за решењо ове тешке винскс кризе. (Вр|мв>

Пре три дана, Одељење Јавне Беабедносги Управе Града Београда ухапснло је познатог београдског трговда и вншеструког мплнонара г. Јоснфа Алкалаја, члана комнсноно-иосредничке фирме БраКа Алкалај. Г. Алкалај је ухапшен по тужби г-ђе Регине Бенвениоти, сопствениде познвтог моде салона. Г-ђа Бенвеннсти тужила је Јоснфа Алкалаја за двоструку на плату меннца у нзносу од 40 хил>ада францусКЈгх франака (око 100.005 динара). Шеф Одељења Јавне Безбедности Управе Града Београда донео је решење о прнтвору г. Алкалаја још пре внше ој недељу дана. Међутнм. пошто се он' вешто крно од полиције. то га је било веома тешко пронаћи н ухапсити. Тек пре трн дана њега је случајно пронашао и ухансно један агент Управе Града. Г. Алкалај је, како многн твр де, пзаввао падове многнх београдских фнрми. Он је исто тако крив што је под сгечај доспела и велнка трговачка радња ТБуре Јаношевпћа. Њен пад про узроковала је управо фнрма браће Алкалај, која је такође пре пзвесног времена пала под стечај. С том фирмом стајао је у пословннм везама велики број пре стовдчких трговаца. Међу н>има п г-1)а Регнна Беивенисти. За узвту робу, г-ђа Бенвенисти нздала је била <1>ирми Браћа •Алкалај четнрн меннце Од којнх је свака гласнл а на 10.000 француских франака. Роковн тим меннцама билн су 15. јануар, 31. јануар, 15. фебруар п 28. фебруар ове годнне. Како 4. фебруара г-ђа Бенвеннсти ] није исплатнла све меннце. она ј је предала фнрмн Браће Длкалај новнх 9 монппа у гпносу преко 40.000 франака' пошто је I у њнх урачунала и интерес. 6 'новоиздатих менина имале су 1 нове рокове, а за њнх је одмах ј исплапен интерес. Када је г-ђа ' Бенвениоти издала фирми тих ' нових 9 менипа њој је речено јла старе менице не може одмах I да добије, док с« не врати из Ј Париза г. Јосиф Алкалај. За глраниију, фпрма јој је нздала једно пнсмо које гласи: Г-ђи Регини Бенвенисти У вели нашог ппсма од 31. прошлог месеца обавмујемо се овим вратнтн вам ваше следеће меннце и то: Од 10.0оо фралцускнх франака, са рокам ?а 1Д. јануар 1020. годнне. ' Од 10.000 Францускпх фр&нака, са роком зп 31. јануар 1^С0. годнне. Од 10.000 францумснх фрапахг« са ровом за 16. фе<5руар 1020. подипе. И од 10.000 фраашускнх франока, са роком за 28. фебруар 10С9. године. Све свв »зннце вратићемо вам чнм се врати г. Јосиф Алкалвј нз Париза, пошто су те монице замењене но внм мешзцама према нашвм горњем писму. С поштовањев, За Браћу Алкалај Леон М. Алналај То писмо потгглсао је г. Лесж М. А.ткалај, пуномоКник и један од власника фирме браНа Алка.тај. 18. априла г-1>а Бенвенисти исплатнла је т. 'Јосифу Алка.ЂЈу две менице по 4000 францускнх франака. Пет даш затим, г. Алкалај је наетлатио и трећу меницу оц 4000 фрнцускЈос франака. Тих лана, по Београду су почели, да круже г.ткови о скорашњем палу под стечај фЈф.ме браће Алкалај. Рали тога, г -ђо Регина Бенеенисти једном прадставком преко Кварта Варошког, а на осно ву гтисма које је добила од г. Леона Алка.-ија, тражила Је 1. млја од фирме 1браће А.т<алај да >ој се врате старе мен!«це које је она заменила новим, а од коЈих је веН 12.000 исплалгла. Међути.м, тада се г. Јосиф Акалај ноново налазио у Паризу, и г-ђа Бенвенисти није могла да добије своје исплаћене менице. Неко.тгко дана по то.м, фирма браће Алкалај пала је под стечај. 17. маја ове гош*не Франц>скоСрпска Банка позвала је једним писмом г-ђу Регину Бенвен-.кти да платн д>т ло межшам^ од 40

хиљада француских франака. То су биле четири менице од по 10 хил»ада француских франака које је г-ђа Бенвенисти већ једном платила г. Јосифу а .жалају. Како бије и. ; мала куд, г-1>а Бенвешсти је исплатила тај. дуг ФранцускоСрпсксђ Банш. Пошто је на тај начин г. Јосиф а .ткалај извршио двоструку нагуиту межша, то је г-ђа Бенвенисти поднела протиа њега кривичну тужб>' Оје.т>ен>у Управе Града Београда које је на оенову јпараграфа 253 Казненог Закокика донело решење о ставл>ању у притвор р . .Јосифа а .т<алаја. ШТА 0 ПОСЛОВИМА Г. АЛКАЛАЈА КАЖЕ ЈЕДАН УГЛЕДНИ БЕОГРАСКИ ТРГОВАЦ Поводом овос хапшењ.а. наш сарадник обратио се власнику једне од највећих мануфактурних радњи у Београду, радње која је пре извесног вре.мена пала под стечај услед неизвршеља обавеза од стра не-г. Јосифа Алкалаја, и затражио обавештива о таме у колико су тачне верзије да је фир.ма браНе Алкалај виновник краха мнотх београдских трговина. — Моја радва, рекао је овај трговац, као и свв већв радње у Југославнји сиабдевале се помсаном робом из Париза, првко ко^гисионопосредиичкв фир.мв Браћв Алкалај. Радња је с њим правила огромне послове, у сумама од вишо мнлиона динара. комис-аоно-посреаничка фирма Браћа Алкалај разгранала је била своје послове у Парпзу толико, да је нма-ча послозшп веза ие само с Југославнјом, већм! с целом Румунијом, Пештом, Белом а у послеоњо време чак н с Турском и Грчком. Фнрма је имала огромпв креаитв у Паризу код оннх' банакаСамо у Јодној банцн она је нмала кредита у пзносу од б.оос.ооО фран иускнх франака. Главна централа Браће Л.мсалај иалазнла у Парп зу. Г. Алкалај је био власник и најпећвг дела акш|ја Онгате Креднтие Банке н Аквдгонарског Друттва за Трговнну Кожом. Норед пословннх мешша, он Је узимао од својих муштерија т! услужне моннце. Те услужнв мвннце г. Алкалај је всконтовао аа рачун сво)их муштсрија на тај начнн, што је половпну нзноса давао муштернјама, а патовЈшу задржавао за себе, обаввзујукп св да о року плати ону половину коју Јв задржао за себв. Тим пословима око услужних мешаца г. Алкалај св г<хш нама бавио ове до априла ове годнне, када јв многе услуиане менице од својих прнјатсља оставио нерегулисане. Сасвим 'нзнегкиа, 2. маја ове године, г. АлкалаЈ је отпутовао за Париз н оставно својо муттернјв да у место њвга регулишу услужне акцвптв, за којв се .он обавесао да ће «х регу.тнсатн. У то време, мо>а родња имала је такшгх услужних мешвда па прехо 750.000 дннара н око 8б.0оо Францускнх Франака. Поред тога, г. Алкалај Је крајем апрнла узео са моје Фирме уолужних млшша на преко Збл.ооо дннара н негахнко хил»ада францусЈпгх Франака с ти > ј , да ове ескон тује н поллвнну есконтованог нзно са Фир>ш преда. Мећутнм, он то »ије учннио воћ јв мешше есконтовао, а новац узео себп. па аатнм от путовао за ГТариа, оставивши Фнрму да регу.тигпе рплнв услудано мешшв чнји су рокови долазили Један за другнм. Тс мешше, поред топа што су биле у кратоим роковнма, бнле су у ввћим наиосима та ко, да ф|грма шгје била у стању да нх св^Грегу.тншо н ради тога Је мо рала да падпе п<« стечај. Слнчпе случајсве имале су и свв остале фнрме, оа којнх је узнј мао г. АлкалаЈ угл>*жне меннпе. Мо ћу тјтм фнрчгама налаан со Петковнћ, Оимон Хасон, Исак Карнојо, Ак цнонарско Кожарско Друштво (са којим је бно ве-зан гарашгнЈом у јг - з посу од преко 4.000.оо0 дннара) н Још друго фнрме с коЈ1гма је био У пословннм веаа.\га.

Жртве железничкс несреКе код Буира Берлин, 26. августа. — ЈавлаЈу из Келна да се број мртвих, приликом железничке иесреће иа станици Б>1ф, попео на 13, пошго се у току дал>ег рашчишНаваа пруге на»ШЈ.то на нове лешеве. Узрок несреНи јеп ретерано велика брзина којом Је воз ишао улазеКи у скрегницу станице Буир.