Време, 15. 11. 1929., стр. 7

Петак, 15. новембра 1929-

Ст^а

-^^^ ^ОЊЈС^СхЉсг Санитетски авијони У нашој војсци

Данашњв СЛУЖБЕНЕ НОЗИНЕ по-1 в л1ип „ носв ПРАВИЛНИК ЗА УПОТРЕБУ Во Ј но - с8ни твтски вероплани изузвтСАНИТЕТСКИХ АВИОНА У МИРУ М0Гу Св У пот Р» бит и и зд првнос који јв потпимо Мнннстар војсне и )!!! аН0Ва П .°Р°Д И1 ^ офииира. подофиморнарицв генерал г. Стемн Хаџић И В0ЈНИХ службвнима нао и о<5оВојно санитвтснн авнони носићо знаи запин/ Ра ПИЦа У ' ивппат У в0 ' женевсног црвеног нрста на нрилима

и одозго и одоздо као и на о<5ема бочним странама трупа. Пренос о<5опелог и рањеног људства вршићв се санитвтским авионима од једног места до другог само онда када У томе месту, где се обопели и рањени ! му се укажв хитна стручна пекарска помоН. Дал>е када до места где му се ова помоћ можв указати не постоји железнична пруга ни добри путеви, или ако и постојв а првнос захтева дуже време од 3 сата. Исто тако могу се болвсници и рањеници преноснти санитетским авионом када њихово стање не дозволава употребу других превозних средстзва и када хитно оперисани потревују нарочито печење и негу у месту гдв св напазе потребнв болнице и стручњаци. Војно санитетски аероппани употребљаваћо се: 1) За првнос оболелог и рањеног лудства на служби у војсци, морнарици, жандармерији и граничној трупи. 2) За пренос санитетског материјала и пвкова нојих нема у месту а који су прено потребни за брзу помоћ. 3) За пренос војно санитетски органа који иду као пратиоци болеснина ипи рањеног или да унажу помоћ у неком другом месту, а у случајевима да с« превоз не може извршити обичним авроппанима. Сав пренос војно санитетским аероппанима идв на трошак државе. Полвтање и спетање војно еанитвтских аероппана дозвољено је само са стапних и помоћних аеродрома који су за то нарочито подешвни, признати и одбрени од Команде Ваздухопловства.

зарине. За грађанска лица цена возарине одрвђује се по тарифи вознв картв 1. кпасе брзога воза на државним жвлезницама уз додатак од 15 од сто. За оболепе чпанове официра, подофицира и војних спужбенике, ппаћа поповина возарине предвиЈЈене за !>анска лица. Лекари при тражењу санитетских аероппана имају увек да користе најбржа средства за везу; телефон, тепеграф или радио-телеграф. Санитетски авиони који се напазв у употреби наше војсне су мањег тила АНРИО са потпуно затвореном кабином за једног бопеснина ипи рањенина којн лежи на носилима. Реон дејства санитетских аероппана Је 150 кипометара, а брзина пвтења 100—120 кипометара на сат. Његово 1в вепико првимућство што се попетање и спетање може вршити на врло мапомв тврену. Већи типови санитетских авроплана, који би св каснијв набавили, захтввају већв и просторнијв помоћнв аеродроме. Њихове кабинв биће удешене за два рањеника којн леже или за јсдног рањеника и његовог пратиоца. Ове ће св набинв моћи загревати, ћебе за покривањв гројаће св впектричном струјом, кабинв ћв имати простора за смештај инхалатора зз удисање кисеоника за пвтењв у разређеном ваздуху на великој висини. У кабини ћв тако^в бити места и за свв другв пичне потребе, термоферв, термос-боце са топпим и хпадним напитцима. Употревом санитвтсних авропланв добија св најсавршеније средство за указизањв хитнв стручне помоћи Јер чвсто за спасењв једног тешког случаја и минути играју велику улогу.

Читаве ва оши заклоњсне вештачком маглом од ваздушних напада Бврлин, 13. новембра. — У Јидроавионској баги Ллбек Травемшде у присуству војких и поморских представника Рајх& одржани су велики и пнтересантни огледн са пушташем всштачке м&гле. Оно је извршено од страие пет авиона, док су на шестом били представпили немачке штампе- Требала је да се постави вештачка магла изнад аеродрома. После шест минута аеродром је потпуно ишчеаао. а после 13 минута магла је потпуно покрила пелу ваздушну баау, 8&.ТИВ Потенип и јсдан део Травемннде. Путницима са авиона који су летели сасвим ниско било је немогућно да ма и 8а један треиутак угледају ма који део а г родрома. У опште изгубили су

сваку оријентацију- Када су се авиони која су пуштали маглу зауставили, вештачки облацн подигли су се на висину од 50 метара- Осматрачи са авиона изјавили су да нису могли иншта да виде ни од вароши Трав"Мпиде јер су се вепггачки облапи, гоњени северо - нсточним ветром згомилали нзнад љеПробпем ваздушне одбране Немци сматрзју као миоотно питање једног модерног народа. Пробе у Травеминду покааале су да се читаве варошн могу потпуно заклонитн вештачким облацима и маглом у тренутку ваздушног напада, и да јв сво једна од веома ефикасних мера аа заштиту цивилног становништва и важних војничких објеката. (Време)

Нови авијатички проналасци

Ваздушна Јађа са тунелом

10. ВАЗДУШНА ЛАЂА СА ТУНЕЛОМ Инжењер Е. Цвинкел дошао Је до открнћа једпог необичпог ва-здушног апарата. ИЕ>егов авнон, који има облнк лађв«подел.ен је на два скоро једнака дма. У доњем делу су кабнке за оутннке, пилоти, у горњем

један огромаи тупел у коме су смв штени пропелерн. Цшгакел Јв вакл»учно л л се погонска снага пропелерн влла су зтворенн у јвдном шупљем, облом простору као тунел необ1гшо меого повећава и даје Д&леко већу брзину апарату.

Подујево напрецуЈе Подујево. 14. новембра. — Ових дана довршена је нова зграда основне шко.те у Подујеву на Косову Пољу. Зграда има вел>тчу сллу, шест учиотша као н све друге потребне просторије. Ово је најлепша школа на Косову. и међу најлепшима у много широј околини. За њу је утро иено 685.0С0 дннара. У ову суму^гије урачуната снага за пренос граНевинског материјала ни добар део истога. близини Подујева на: Мердарима. Преполиу и Васиљевчу. пали су цноги јунаци за слободу и једин|тво. Подизањем овако лепе и Ујрбне школе. захвални су им Поду-

јевчаш упалили свеНу која ће горети вековша. Све је спремно, да се на пролеће подигне црква, а онда је на реду дом народног здрев -ва и водовод. 5. ШОЛАК

Одол освежава, чува и чисти уста и зубе.

Г. Никић

| Од 25. новембра Суботица добија свој Југословенски днсвник У Суботици од 25. еовембра почпње взлааита Дневнин, под уредниш1 вом г. др. Федора Ннкпћа професора Уннверзнтета. Одбор за покретање лнста, у једном прогласу под насловом »Југословепвма>, овако излаже задатке новог дневника: Одлучили смо да покренемо један словенскн незавнсан дневнн лист, Дневнин, са задатком: да највЈстивније сарађује на в> ликом делу ствараља благостања величнне н моћи наше Огаџбине и остварењу задатака, који су нстакнутн у Маннфесту од 6. јануара; да развнја југословенску дрлса.вну и националну мнсао и сузбнја све тежњо противно тој МИСЛи и тим задацнма, као н да посвети поглавито пажњу раду и акцији за духовно, културно, прнвредно и социјално сједињавање области бивше Војводнне и њено утапање са Шумадијом, са којом се и адмтш истративно, актом од 3. октобра 1929., везује У једну целнну. Југословенски националии и државни идеали н задаин сачињаваће програм н рад Дневнина, али ће он заступати и гледнште, да мањине уживају сва права, која им дају међународни уговори и нашн земал>ски закони у циљу обезбеђења њизове вародности, језнка и вере, и поздравнти н помагати сваку лојалну акцију сарадњу мањнпа на сређивању и јачању државне заједнице. Дневнин ће на пољу социјалном помагати сваки користан рад; на пољу привредном помагаће прнврвдно поднзање и јачање свију друштвених редова (индустријског, трговачког), а поглавнто вемл>орадннка и ситног занатлнју. С овнм програмом, у служби Југославије, која је логцчна и природна последица нашег духовног јединства, мн смо увврени, да ће Днавнин моћи ДД

КИНЕМАТОГРАФ

Г1РЕМИЈЕРА ФИЛМА «ЖЕНА НА МЕСЕЦУ> Вечерас, у 9. ч?сова јв премијера филма «Жеиа на месецу# у биоско пу НОРЗО, с предавањем г. Бране НушиКа, књижевника. Данас у 4 часа по подне биће генерална проба овога филма. Овој представи могу присуствоеати сви бвоградски новинарн бесплатна Припреме за венчање италијанског престолонаследника Рвм, 14. новвмбра. — ИталиЈанск« пистови јављају да ће венчању кталијансног престолонаследника присуствовати сви члгнови Савојскв куће, чланови белгкјскот краљевског дома и представници многих европских држава. Венчање се извршити 8. јенуара у 10 часова пре подне и биће објављено звоњењем свију авона на римским црквама. (А. А.)

О челу други пиш у Зз ситан иовац од шпша

у поием-

Милана Тошшчић која је номагала обијачима у Трстенику нобегла је нз затвора Трстеник, 14. новембра. —. Девојка Милана Тотт.жчић из села Медвеђа као што је Време Јавило преобучена у мушко одело пре неколико дана помогла је свога љубавника и његовог оца да изврше једну дрску крађу и разбојништво, решила се јутрос на један нови подвиг. Око 9 и по часова када је била на одмору. искористила је прилику и неопажено побегла из дворишта поглаварства, када је чувар притвора био у канцеларији. Чич је примећен њен нестанак, наређено је трагање за њом, али без успеха. У току дана она иије мог.та бити пронађена. Њено бегство изазвало је у Трстенику велику сензацију. (Време)

Самоубиство морфиумом Велики Бечжерек, 14. новембра. Јуче по подне Јулија жена Конрада машилнсте, стара 19 годлна покушала Је самоубнство нспившн већу колнчн. . ну морфиума. Њено стање је врло озбуде достојан бранич и чувар ^ бнљно н сумња се да ће остатн у ЖН' нашвг севера и неуморпи сара- : воту. Узрок самоубаства је велнка дник иа сређивању и напретку беда. (Време) Јутославије. 1

Премештаји шштанскотелеграфских службеника

Решвњвм г. Министра грађевина, а у сатласности са г. Претседником министарског савета прзмештени су по потреби службв: Душан Шарић, припрввник поштв Загреб 1, у пошту Загреб 2; Драгутин Дроновад, чиновник поштв Осијек 2, у попггу Оснјзк 1; Роза Гринвр, чиновник поште Бос. Петрово Село, у пошту Сарајево 1; Ћамнл АвдиК, малипулант поште Сарајево у попггу Сарајево 3; Богољуб Јовановић, припр&вник поште Трстеник, у пошту Брус; Ђура Мнханловић, чкновник поште Рисан, у пошту ТЈвновић; Мухамед Ђншић, чнновник попгге Домановнћи, у пошту Чалљина; Константина Тисова, приправник попгге Бос. Пегрово Село, у пошту Грачалица; Јосипина Завртннк, маиипулант поштв Љубљана 1, у пошту Птуј; Драгомир Ристић, чнновннк поште Сомбор, н Милорад Мавсимовић, прнправник нсте попггв, у попггу Вел. Бечкерек; Ђнрнло Јелек, чиновник поште Загреб 2, у попггу Ђурђзвгц; Емилија Петрпшор, чиновник пошто Нова Кањнжа, у попггу Београд 17; Терезија Шерфези, чиновник поште Панчево, у попггу Зајечар; Ставанка Ввжањн, чнновник попгге Панчево, у попггу Ввл. Граднште; Сава Гавриловић, пргатравннк поште Брус, Внтомир Милеиковић, приправннк поште Трстеник и Дзсанка П. Јоваловић, приправннк попгге (Хчедерево, у попггу Панчвво; Младен Мпленковнћ, приправник поште Врањз, у попггу Грделица; Видосава Петровић, чиновник попгге Нинчићево, у Главни телеграф Београд; Јосип Мутњаковић, чиновник поште Жупања, у попггу Каманица, Ваљевска; Јованка Јојкић, чиновник поште Твмернн, у попггу Ужице; Зденка Немвц, чтшовник попггв Црвенка, у пошту Аренђаловац; Франц Копбег, чннопннк попгге Батина, у пошту Жабарн; Стеван Иванов, чиновник поште Ка мешша, Сремска, у пошту Сврљиг; Регина Шварц, чиновник попгге Ковачица, у пошту Смедерзвска Паланка; Катипа Башић, чнновник попггв Жупања, у попггу Смедерево; Ђорђе Павловић, чиновник Главног толеграфа, у пошту Огари и Нови Сивац; Алзксандар Ј. Мнханловић, чиновннк поште Књажевап, у попггу Нинчићево; Агнеса Боснић, чзгновник поште Лозинца, и Мнлнја Бо-

«Шабачки Гласник њем Ороју пише: — Услед новог назива иаше Отаџбнне Југославија, мораћв се в новац мењати јер сав досадањн новап носи назнв Краљевива Срба, Хрвата и Словенаца. Нека нам се не аамерн пгго бн на овом месту проговорили нвволихо речи: какав "Ереба да буде новн новап. Свн мн знамо, да је пре рата наша држава имала златан, сребре н пнклени новап; тахав је новап нмала н Аустро-угарска. После рата овај новап није пиркулисао не зашто; ваљда су некоме боле очн натписи, те су израђени новн новцн, а стари, разуме се као здрава валута отишао већнм делом у швврц; али старог еовца има још доста, нарочито ннкленог и новог ннкленога новпа (чист никл) од 0 .26 п # д., који није никако ни у саобраћај пупггеч. Сада када ће се нови новцн правити, неби требало да бар никлени буде од оваког метала, по чист никл а тапо исто требали би се израдити и сребрни новап. Да би се ово постнгло требало би једном наредбом наредити, да се сав, било сребрни било никлени новац, пре рата и наш и А. Угарсага, повуче нз сао. браћаја и да се преда на држааној каси, разуме св са курсом одговара-

лвпу рт, алн ту леоу рвч аас/ залн ни о коме другом. Има људи којн прећуткују и своје највеће врлине само да ба могла с више права да о другим кажу највеће погрде. Великн људи су свагда бплн мученипн своје славе. Само људи великог орца понв људе велнког ума. Има људи геетијални! српем, као што има људи гешијалних умом; св срцем и ствара више нсго умом. Многн сласни људн билн су чак н порута својих савремеаака. Јер а *о мулрап нзбегава глупака још већма глупак нзбеЈ-ава мудрапа. Што глупак највећма замерава то јв духовнн напор; зато је уман човек за њега само доноснлац патње. Човек уман чак има нзвасну болећивост према човеку без духа, јер овај изгледа дете бедно и недовршено. Али инфернорпнјем чонеку овај изгледа само надувез и кад јв најскромнији, и агресиван кад је в најпасивнији; чак лукав и опасан кад је потпуно безазлен и добар. То осећањв неповерења н антаг^изма нде затнм у страх и лр°лази у мратау мржњу. Великн човек вас судн по вашнм врливама, а малн човек ваз суди по вашим манама. Ситан човек се бави само снтеипама. Колико се један геннје све виотв

јућим и од овога новпа, а одбитн онај од 0.25 п. л излити чист срв -ј пење на висине, у толико више ишбрни и чист никлени новап, у првим ј чезава за оне којн увек остају у прилнкама бар у онолижо ко.тнко ее може.

МјјШ )ована РМа

сжа Паланка, у попггу Теагерин; Ннкола Марјановић, чнновник Главлог тзлеграфа Београд, у попггу Црвенка; Војислав Ивош н Огевка Ивош, чнновници попгге Каменица, Ваљевска, у попггу Ваљево; Милица Ивошевић, чиновник поште Београд 10, у попггу Крагујевац 1, и Давид Јанковић, приправннк поштз Београд 1, у попггу Чукарица. Промепггени су по молби; Казнмир Черннцкн, арх. чиновник Ообласне П. Т. управе Сарајево, у Обласну П. Т. управу Загреб; Олга Шег, чиновннк поште Липик, у попггу ЗаЗгреб 2; Мнлан Оборнна, члновник попгге Сарајево 8, Драгојла Ненади, чиновник попгге Грачаннца, Васа Јаблан, маннпулант попгге Калнновнћ н Са.ва Томнћ, приправник попгге Бос. Брод, у попггу Сарајево 1; Душан Чорак, маннпулант попгге Карловац, у пошту Загреб 2; Дупгица Ђорђевић, приправннк Главног телеграфа Београд, у попггу Ннш 1; Анка Јелић, чиновплк попгге Сарајево 1, у попггу прибој; Днмнтрије Боговић, чнновник поште Лесковац 1, у пошту Београд 17; Катипа Стефановнћ, телефоннскиња Главног телеграфа Београд, у пошту Гор. Мплановац; Нешко Живковић, кондуктер попгге Београд 2 и Видосава Мнханловић, прнправник попгге Скопљв 1, у попгту Зајечар; Драгољуб Ннколић, приправник поште Скопље 1, у попггу Панче®о; Петар К Јовановлћ, чиновник поште Отара Пазова, у попггу Рума; Славка Автовић,' чиновник попгге Краљево, у пошту Отара Пазова; Роза Шевар, чиновннк попгге Ужнце, у Главни телеграф Београд; Александар Вукадиновић и Божана Вукаднновић, чнновници поште Царево Село, у попггу Алексинац; За1>орка Јовановић и Ангвлнна Живковић, приправпицн попгте Крушевац, у пошту Скопље 1; Мнлан Пап тић и Злата Пантнћ, прнправницл попгге Скопље 1, у пошту Царево Село и Јелисавета Мирковнћ, мани пулант поште Сплит 1, у попггу Пожега Славонска. (А. А.)

Чикашки «ПрегЈеХ1> «часопис за куЈтурне и просветне интересе ЈугосЈовена у Америцн^ ловосц у посЈедњем броју *сабране мисји Јована Дучића* нашег познатог песника: — Људе од духа траже, алн нх не воле. Њнма се дизе, алн их се боје. Оно пгго обнчин људи најмање праштају другом човеку, то наје новац иаго таленат. Богаташи жале само пгго немају више злата, али људи од талеата су неорећнн н отрованн ако наво нма више признања него неко други. Животиња је саможнва н прождрљиоа само кад је гладна физичхн, а човек је проасдрљив н кад је најсвтији н најбогатнји. Нема мере ви левса људоком вгоизму. ЈБубомора према жени н залнст према човеку, то је исти нож са две оштрице. Опазио сам да нстн чове® љубоморал према женн носн у себи н отров завнсти према људима. Скромност је зато названа врленом јер само скромност има оаагу да у човеку прикрије супвриорност над друтим човеком; да укротн завист околине, и да не опомнње друге људе на њихову инфериорлост. Скромност великих људи јв у том да сакрију као порок оно што Јв у њима божанско. Скромност је неприродно осоћање ако је нскрена, а најсавршенн. ; а форма лажн ако је извештачена Има скромност и скромност. Има људи који никад о себи не кажу

»Јавна сзбпзззв...' Повоцом пронаЈаска срца и лозга Стјепана Радића у благајчи Сељачке задружне банке, загребачке «Новости» пишу: — Изиосећи ово на јаву, нчкакз вв можемо а да не кажемо, да јв авла ствар с посмртним осталима покојног Стјепана Радића доиста такза, да заслужујв највећу осулу. Имао ко му драго накав суд о политичком деловању покојног Стјдтчна Радића, сваки непрнстраснн човок мора прнзнатн, да је он спааао у рвд великнх људи, каквих је мало било у хрватоком делу југослов^аског народа. То је прнзнао цео нлш народ. И зато баш је бно потребан највећн пиетет према оним остацима покојног Отјепана Раднћа- кјјн су снмболизовали његов ум, његово топло срце за иарод, поглавато зд свљачкн део нашег народа, а то су мозак н срце тог великаг покојни« ка, То је свакако требало скдонатн на једном достојном месту, а не у благајну банке н међу којекаквам безвредннм папнрнма, некако слично, како је поступано и са свљачким венцима, ношеннм на његовом ахроводу, који су се налазнли у једном подрумском куту, запуштенн н забачени... Вођстао бивше странке, која јв ноонла његово нме, име Стјепана Радића, док је оно уошлте живело само од тога нмегна, свакако је са овојв стране требало поступатн сасвим другачије, онако, како то доликује такзом покојнику. А још Јв гора та чињеннца. да се ова ствар, коју јв требало сместа репарнрата, данима повлачнла, док се нпје нзроднла у јавну саблазан...»

Почетком јануара завршиће се период великог заксиодавног рада нове владе

Нови закони у припреми тем и Закона о вгнларничном поотупну. Сви ови закони биНе готови до 6. јануара идућв годинв. Остају још два важна закона, и то: општи грађански закон и трговачки закон. 'Каио су оеи закони од велике гажности, то Ке њихови влаборати, чим буду готови, — а то Нв бити почетком јануара или фебруара, — бити предати јавности и чадлежним форумима на дискусију. Доношењем ових последњих закона биће завршен период великог занонодавног рада ове владе, која јв као први свсј задатак поставила се6и унификацију занонодавства, нако 6и тиме што више послужила јединству и консолидацији државе.

Злочинтројице млааића из добрих кућа Крушевац, 14. новембра. — Заотупник поглавара ореза раопнског ставио је у прнтвор Ђоку Дунду, Љубу Жикића, Тошу Матијешћа и служавку сннћ, приправннк поште Ковиљача, Вилму пгго су па јелан врло ннзак н у пошту Жупања; ЈБубомир Живу- дрвак начнн, помоћу подводачнце

ловић, чиновник попгге Сврљнг, у попггу Срвмока Камоннпа; Јован Вукотић, чиновннк поштз Жабари, у пошту Батина; Мплутнп Прендић, чиновник поште Алоксинац, у попггу Нова Кањнжа; Лхивомир Оганковнћ, припрашгшс поште Смадеров-

Внлме упропастнлн младу Оловелку, Марију Пннтајнћ, Онн оу прв неоклико лана у дотовору са Внлмом измамили МарнЈу да св воза аутомобилом до Обплнћева. али како тамо нису моглн да нзврше овоЈу поллу намеру, вратилн су се у Огад&ћ, гдо оу влочјш н.шршиди. (Врмиј

8агрвб, 14. новембра. — «Новост>о Јављају из Београда: После доношен»а аакона о Српској православној цркви који је у велино задовољио православно црквене кру гове Министарство ггравдо ради живо на томе, да св што болв и што брже среде одноои државе према осталим признагтим вероисповестима, као и одноон измвђу појединнх вероксповести. У владиним се круговима наглашава да Не у питању тога сређивања влада поступати најлибералније са жвљом да омогући несметан развитаи појединих конфесија и да уз то реши и пнтан»в материјалног обез беђен»а свештенства, нарочкто като. личног, којв се у многим крајев»в*а налази у доста тешким приликама. У томе Не се погледу уредити у најокоријв времв односи према католичкој цркви, а затим према осталим вероисповестима, у првом реду с језрејском, муслиманоком и протвстантском. Поред рада на решењу ових питања, Министарство правде ускорс трвба да донесе и грунтовни закон као и занон о увођењу гронтовнице. Нарочито је то важно за крајеве бивше Нраљевине Србије, Јужнв Србије и Црнв Горе, где ни)в постојала грунтовница и где св твн сада врши катастарско првмеравањв. Даље, влада ради на доношвњу ч*-

ДЕЧИЈЕ З арапе СА жигом КЉУЧ НА-оЈЈЂЕ , најтрајније ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ