Време, 15. 11. 1929., стр. 8
страиа а
Петак, 15- новембра Ш4
^(рсшабина^
Г, Ђока ДимитриЈевић, индустријалац, оправља нишку основну школу Ниш, 14. новембра. — ];. Ђока Дншпријепнћ пндустрпјзлац предуаео је оправку основне школе код саборне црквв о своме трошкЈ. У <»вој школн нед&вно је био пожвр од асога је постала непогодна за рад усл-ед чегв су школе бнле прннуђеле на полудневну наставу. Г. Днматрпјевнћ обратно ее општпн ској упразн да му одобрн да ову школу онрапн своме трошку. Оппггпнска управа дала је одобреље. Радовп ће бпгн зазршенн кроз 20 дана. (Време) Крагујевац Беоскоп Пнвница ; (1б в 20.80) Тајна једне уседелице. Хотел Гушић: (19) Концертнра чуввна.капела под упрарвом г. Александра, МансиЦ; радноконцерт. Редакција «Времен»» ( телв-фон 70, у 19 часова даЈе последље »зстн. Дежурна епотека.- Боре Иднћа внзазн поште. Војниче спаве. — Крагујовад, 14. нове.мбра. — Шумаднјска отална војна болница н болннчка чета прославиле су данас своје славе Кузмана н Дамњана. Сечење колача обавл>ено је у просторнјама балнш» на Милановачком друму у 1о и по часава. После сечвња колача номанднр болничке чете капетан н старн ратннк носнлац Карађсфђеве звезде, г. Андрнја А. Иико.-пЛ домаКин славе одржао је својнм: војницима и многобројним посеггиоцима прнгодно предаван»е о значају славв. По томе је сревирана богата 1 закуска. За време закуске одржао је генерал г. Радосављевпћ здравицу Њ. В. Крал>у и Његовом Светлом Дому. Међу гостнма запалсени су г. г. Слава Мнлосавл>евнћ санитетсвн генерал. Мнлан Радосављевнћ, генерал заступнпк команданта дивнзнје, пуковпнк Вучетнћ, заступвик управника Артилеријско-теосаичког завода. управник болнипе г. Воркапнћ и други. По подне приређено је војннчко весеље. (Време). Три опасне крађе пред судом. Крагујевад, 14. новомбра. — Јуче н данас у другом оделењу под председннштвом г. Вељз Лазаревића н асистенцију суднја, г. г. Ннћифора Синџића и Николе "Борђевнћа одржан је претрес Милораду Отевановићу из Црепајзвца за 8 дела опасне крађе и Алевсандру Опасојввнћу као саучесннку по једном делу. Прво дело извршио је сам Мнлорад 7. јуна око 5 часова ујутру. Он је ушао у кућу Михајла Пешића из Мнлетовца и украо 600 дннара и пар опанака. Друго дело је замашније. 20. јуна у подне помоћу лествипа попео се на кров Набављачке задруге у Црепојевцу, разгрнуо преп, прошао кроз тавански отвор и украо 1010 динара н прпзнанипу о упису акцнја Аграрне банке. Као саучесника Мнлорад наводи Александра јер га је овај наговарао на крађу а по крађи на картању добио крађене стварн. Треће дело је најтеже. Сутрадан по извршаној крађн у задрузи Милорад се неопажено привукао кући угледног домаћина Радосава Ннколића из које је украо 10 комада велнких дуката, 20 малнх и једну златну грчку пару све у врздности 7420 динара. После одбране адвоката, г. Фнлиновића и Мнловановића суд је у 10 часова донео пресуду. Мнлорад је кажњен робнјом од 6 година и 5 годнна полипијског надзора. а Алевоандар као нзвин пуштеш је нспод суђења. (Време)
Врање
Покрадени председнии општине. — Врање, 13. новембра. — Јуче је начатннк среза пчињског донео рошење о притвру Влајка Љубнћа, Сто>ана Милошевнћа, Мнрка Милошевнћа н Радивоја Љубића из Крушеве Главе за дело опасне крађе, која је, ноћу између 5. н в. о.м., извршела у кућн Стојнљка Опанковнћа — Ћосе, председннка Власачке оппггине. Крађа је извршена на тај начлн што су лопови, ноћу око 12 часова, док је г. Станковнћ спавао у суседној собн, кроз прооор, којн су обилн, продрлн у госткнску собу и из исте однели влатног н сребрног новца и друге стварн у вредностн од 45.000 дннара. Интеросантно је да су охашпвна лица осведочени непријателл г. Станковића, који је иначе један од наЈвреднијнх н пајстарнјих председшка ошптинских у срезу ггтањском. Због тога се сумња да је дело нзвршено нз освете. (Време).
Мостар
Војничке славе. — Мостар, 14. новембра. — Јутрос је болннчка чета у Мостару прославила своју славу Светог Кузмана и Дамјана. Сечење колача извршно је управннк болнице потпуковиик г. др. Јован Милић са војннм овепггеником г. Кпвжавнћем. На славн су билн дивизијскн генерал г. Пеггровић, правнн референт бивше жупаније Гоце Гучотнћ, начелник Мостара г. Пејић н друге углвдне личностн. (Време).
Зајечар
Јецан врло интересантан претрес у Ваљеву Ваљево, 14. новембра. — Данас је одржан претрес по крнвнцн г. др. Раодја Опмеуновпћа декара ореза тамнав сг.ог по тужби г. Симв Јовановнћа економа пз Калнновца, за увреду, клевету н лаку тедесну повреду. Готово свн аведоцн потврднлн су да је оптужепн г. др. Симеуновнћ аанста насред убске ппјаце једним шта. пом иза леђа напао тужноца Јовановнћа н ударно га неколнко пута. Посл едате речн бранноца. суд се повукао на већање. Око 12 часова изречена је преоуда којом се отггуженн г. др. Снмеуновнћ кажњава само новчано, аа прављење нереда а како кривица лаке телесне повредв нпје могла бнти доказана, то се он нсте ослобађа. (Време). Скопље Данас; Биоскоп Аполо; Окови, великн филм нз руског жнвота. Виоскоп Балкан; Његова последња маска. Дежурне апотеке: На десној обалн Вардара Димитрија Хаџи Јовановића, трг. Краља Петра, па левој обали Вардара Арои Шури. Карађорђева 118. Слава Лекарског друштва. Окопље, 14. новембра. — Данас по подне у 3 часа у сала скопског просветног дома скопско Лекарско друштво прославпло је први пут своју славу Свети врачи Кузман н Дамјан Домаћин славе био је председник друштва г. др Живојин Мнленковић. Ову славу посети.т је све отмоно Скопље. (Време)
ДАНАС: Хотел Српски Краљ : Овако вече свира чувенн оркестар под управом г. Томе Димнтрова. Хотел Палас; Свеко вече концертнра чувеии оркестар под управом познатог флаутисте г. Станка Милутиновића. Хотел Задруга: .Најновије вестн даје редакди. а Времвна од 9 часова. Свм тога свира чувени оркестор од 8 чланова. Пред кн>ижарама Диновић и Деспотовић у 9 часова најновије вестн даје рвдакнија Времена. Основна школа; Хнгијенска изложба. Дежурна апотека.- Михајла Тунвра. Војничка слава — Зајечар, 14. новембра. — Даиас су тимочка стална војна болћица и тимочка болннчарска чета прославиле овоју славу. Сечење колача обављено је у прнсуству Епнскопа г. ЕЈмилнјааа, команданта Тнмочке дивизнје г. В. Милојковића, председника Огаптине г. Ннколе Николића начелнпка среза г^ Поповнћа као и више другнх виђених лнчности. Сечење колача извршио је војни сввштеник г. Јанковић. Затнм је управник болннде и домаћин славе потпуковник г. Оганислав Тадић одржао војницима јадан прагода/н говор у коме је нзнво улогу лекара н болничара и њнхову пожртвОваност за време мнра и у ратној служби. После овог, одржао јд јвдан врло леп говор командант Дивизије генерал г. Мнлојковић који је између осталог позвао присутне да се сете палих болничара од 1912.-1918. годнне у одбрани нашег народа. Најзад је говорио Бпискогп Тимочки г. др. Емилијаи о улозн лекара и болничара у рату. Затнм је настала закуска н војничко весеље (Вреем) Ниш Биоснопи: Палас: Тринаести поротник, Европа: Землл без жена, Руски Цар: Асфалт, Велико Србнја: Шашава породипа. Пивница Краљ: Варијегге. Дежурне апотеке: Марка Јелића у Обреповићевој и Удовског угао Вардарсжз и Ристићеве улице. Самоубиство бившег службеника Општине, Драгољуба Младеновића. Ниш, 14. новвмбра. — Драгољуб Мла деновић, бнвшн службеншс нишке Оппггине покушао јз данас да изврши самоубиство ударивши се неколнко пута ножвм у груди. Драгољуб је пренегг у овдашњу болнипу где му је указана лзкарска помоћ. Његове повреде су теже прнроде. Полицијски чиновннк г. Радуловнћ није могао да саслуша Младеновнћа попгго јз још у агонијн. Младеновић има жону и чвтворо деце. Разлози његовог покугааја оамоубиства непознати су. (Време) Слава бербера Ншп, 1>1. повембра. — Данас је у просторијама сМале Трговачке Касинв> прославило на свечан начнн своју славу Свете Врачн Кузмана и Дамњана Удружзње фризерских и власуљарских мајстора. Резање колача и водоосвећење обављоно је у 10 часова прз поднв у присуству многобројних гостнју н прдставнива војних и грађанских власти. Послв свчења волача настало је весељз и послуживање гостију. (Време) Концерт. Ниш, 14. новембра. — НиI шво певачко друштво «Браиво> у
нддвљу 17. ов. м-ца у просторнјама соколског дома приређује велики вокални концерт са нграпвом у част доласка бана г. Несторовнћа, Почетак у 8 часова увечв. Истога дана у нишкој саборној пркви прз подне биће сввчана литургија такође у част доласка бана г. Несторовића. ' (Време) Разрез пореза на течевину. — Ниш, 14 новембра. — Нншка пореска улрава нзвршила је раарез лорезе на течевниу и преко општине доставила га грађанству на углад. Право жалбе грађалн нмају у року од 14 дапа. (Вроме)
Сомбор
Војничка спава. — Сомбор, 14 новембра. — Као в сваке годнне данас је овде на врло свечан начшн 21 артиљернјакп пук прославно овоју крсну славу као успомену на ослобођеље Оомбора. Прослава је отпочела у 10 чаоова пре подне уз пуцњаву топова. Сечвње волача нзвротилн су нравославнл свештонив г. Ђорђе Паковнћ и г. Јован Шлтв католпчкн катнхета у праруству заменнка велнког жупана г. Богдана Бојкаћа команданта днвианона артнљернјског потпукокннка г. ЈБубе Новавовнћа, г. ТЈорђа Цвејанова заменкка градоначелннка. др. Васе Зрнића облаоног школсвог инспелтора, др. Јоце Кољевића предсеоинка резервиих офнцнра, Мнлутнна Николнћа у име сокола н другнх. После црквоног обреда узео је реч потпувовлик г. Наваковнћ којн је у дужем патриотоком говору поздравно врховиог команданта Њ. В. Краља н нашу јуначку војску нзносећн њену важну улогу н заслуге које је имала у рату за осло бођење. Говор г. Новаковнћа поздравн.тн оу нрнсутнн овацнјама Њ. В. Краљу и Краљевском Дому. Тачло у подне у просторијама артиљернјске касарне гостнма и осталим звалтцама прнређела је богата закуска којој је прнсуствовало око 100 лнла. Међу нрвнма устао је командант потпуковннк г. Новаковнћ воји је наздравио Њ. В. Крал/у. После њега одржали су поздравнв говоре г. Прота Јалкулов, замепик градоначелннка г. Ђорђе Цвејанов, др. Јопа Коњевић. Милутин Ннколнћ затам у име четника г. Петар Отошнћ н у нме овдашњег удружења руских офилнра г. Иван Делиблата. У круту васарне н у великој сали прирењено је затнм војиичко весеље које је трајало све до касло увече. За све време свечааостн концертирала је војна угузика 51. пешад. пука која је нзмеђу
осталог извела н неколико лепих тачака из авога најбољег репсртоара. (Време) Крушевац
ДАНАС: Бископ хотал Београд : Божнпа ривијере. Хотел Европа,- Дамвн капела. Хотел Цара Лазара: Дамен капвла. Пивница Обилић: Весело позорнштв. Дежурна апотека,- Атанапковић.
Ваљево
ДАНАС: Гранд Хотел: Дансннг. Биоскоп Блг,гоевић: »Краљнца његовог срца«, у главној улозн Коти Нађ. Хотел Секулић: Свира домаћн орке. стар. Хотел Гођевац: Овира дамен-капела.
Нови Сад
ДАНАС: Биоскоп Алоло: 17, >Четари ђавола>, у лавној улозн Жанет Гајнер. Сала мушке гимиазије од 9—12 и 15—18 сликарска нзложба г. Петра Добровића. Читаоница библиотеке Матице Српске огворена јв од 9—12 и од 15—18
Олимпија: 21, Вариетски програм. Дежурно апотекв: Грозингер, Трг Осло бођења н Машнћ, Темеринска ул. Ратна гађања. — Нови Сад. 14. новембра. — Новосадска полицнја извепггава грађанство да ће св у чегвртак, петак н суботу од 9 пре до 4 часа по подне вршнти у околпнн Новог Сада ратна гађања са азијонскнм бомбама н то у блнзпнн Бппскопског Салаша н Ратног Острва. 0 тога се упозорава грађанство да у те дане не долазн у околину терена на коме ће се гађања В1 »шнтн. (Време) Велики Бечнерен
ДАНАС: Биоскоп Балкаи: >ПолициЈа<, ној улози Жорж 0 Брнен Моран. Хотел Војводина: Варијете. Дежурна апотека: Ваго.
главЛојс Првенство Југославије у рвага>у за 1929|30
С Јева на цесно: Ненац МнЈовановнћ, у тешкој иатегорији ВЈОма УзеЈац, место у Јакој категорији, добио је сребрни часовник за Јепо рвање. М. Матић екс. првак бантам-категори]е заузео је 3. место. Сва тројица чЈанови београлског Радничког Спорт КЈуба
у Љубљани је 9. и 10. о. м. Јутословенски Тешко.атлетски н Шакачва (боксерсви) Савез нз Загреба, прнредио утакмнце у грчво-римском рваљу за 1929-30. ГОД. Иако је ЈБубљана доста удаљена од центра хрвачког спорта, ипав је одзив рвача из свих врајева државе бно задовољавајући. Сам Загреб био је заступљел са 24 рвача н то н.з „Херкупеса'' 15, а лз „Кроације" 9 рвача. Остала места бнла су бројно слабнје заступљена због велнке удаљсностл. Тако је Београд био заступљен са 8 рвача, члана овд. Радничког С. К. Сента 2, Суботица 2, Сомбор 1. Љубљана 2, и Марнбор 1. Укупно је било 37 рвача разних категорнја. Утакмице је отворио поздравинм говором нрвн подпредседннк Савеза г. Маханловић, којн је захвалнвшн се С. К. „Плпрнја*' на уложеиом труду око оргалпзацнје овнх утакмпца, говорио о злачају и корнсностп рвачког спорта и у опште тепгке атлетнке. Том приликом је подвукао разлику између аматерског н професпоналног рвАња, које ничег заједннчког нема са спортом. Најзад је г. Млхаловнћ, одао попггу покојном Арзсншеку, одлпчном рвачу члапу С. К. „Железннча^р'' из Мафнбора. који је недавно нашао смрт у жељезничком судару код Рајхенбурга у Словенпји. После говора представљени су рвачи по клубовнма н местнма, којн су својом појавом на подијуму, оставплп на публоку нсто тако снажан утнсак, као што су н онн снажпп. Нза овога су отпочеле елиминацноне утакмнце, које су трајале од 8 н по до пола један чао по поноћи у суботу н недељу до подне. У недељу у вече одржане су фнлалне утакмнце које су дале следеће резултате: Бантам натегорија: 1. Тот. Радннчко С. У. (Сента); 2. Кел, Кроацнја ГЗагреб); 3. Матић, Радничкн (Београд).
Перо лака: 1. Војводик, Херкулес (Загреб); 2. Бнлнцш, Радничко 0. У. (Сента); з. Фншер, Хакоах (Оуботица). Лака: 1. Грујић, Херкулео (Затреб); 2. Узелац, Радннчкп С. К. ГБеоград); 3. Мецнер I. Кроацпја (Загреб). Средња А: 1. Кинчеш. Хакоах (Суботнца); 2. Мециер II-, Кроација (Загреб); 3. Буковац, Херкулео (Загреб). Средња Б: 1. Јанеш, Херкулес (Загреб); 2. Нађ Еалинт. С. С. У. (Сомбор); з. Кос, Кроација (Загреб). Тешка: 1. Папновић. Херкулес (Загреб); 2. Миловановнћ, Радничкн С. К. (Беотрад) н з. Парадно Херкулес (Загреб). Као пгго се внди, Херкулес из Загреба је најбоље прошао. Од шест могућнх, он је освојио првенство државе у четпрн категорнје. Првенство бантам категорнје које је прошле год. нмао Матнћ, члап овд. Радннчвог С. К. грипало јв заслужено Тоту нз сенћанског Радннчког 0. У. Првенство средње А. категорије остало је сиорно о коме ће иматн Савез да решава, попгго је Кроацнја незадовољна одлуком суднја (нако је она била једногласна) која је прогласнла Кннчеша за победника над Марковнћем.
^ Фзбр. стоварнште
И ВЕША Саве Сарића
ГеразиЈе 42 прспоручује своју модерну галантернјску робу, по ценамм најннже калкулираннм, ради постигнућа цнља ове раање: што већег обрта.
Рад наше слободне зоне у Солуну
0 раду нашв Слободнв зоне у Со-| луну, која необично интвресује наше привреднв круговв, чији продукти гравитирају Солунском прнста-, нншту, директор београдсвв Железиичке дирвкције, г Наумовнћ дао | је послв свог инс-певционог пута слвдеће обавештвње: — На основу Женевског протокола и Солунског споразума за извршоње истог Српска слободна зона у Солуну отпочела је свој рад 1 ЈУ ла т. г. Још у почетку рада показало се. да су инсталације у Зони недовољне и одмах је приступљено изради пројеката за њихово проширење. Али и са тако сиученим инсталацијама и са скромним средствкма рад у Зо«и јв дао следеће резултате. За време од 4 месеца јули, август, септембар и октобар о. г. кроз Зону је уеезено око 800 вагона разне робе, соли, гвоздене конструкције и др. а извезено оио 900 вагона робе (дрва, грађа, стока и т д). Кад се оее цифре упореде са бројем вагона ноји су преко ЂввНелије прешли у Грчку, изгледа да је број вагона прошлих кроз Зону сразмерно мали. Тано, у месецу августу извезено је прено Ђевђелије за Грчку 450 вагона стоне и 1699 вагона остале робе, свега 2149; у месецу септембру стоке 641 вагон, робе 2353, свега 2999 вагона и у месецу октобру €05 вагона стске, робе 2679, свега 3344 вагона. Међутим број вагона прошлих кроз Ђевђелију представља једним делом робу одређвну за локалну потрошњу у Солуну (стока, грађа, дрва), а једним делом траизитну робу за Грчку, а тек мањим делом робу одређену за извоз преко Зоне. Као игто је поменуто капацитет инсталација у Зони није довол>ан да би могао примити веНи број вагона робе за увоз и извоз, јер задатаи Зоне је, у првом реду, да прима транзитну робу за увоз и извоз а тен у другом реду робу намењену локалној потрошњи на пијаци у Солуну. Али главни је узрок недовољном притмцању робе у Зони висока тарифа, која онемогућава извоз. Пошто 1. децембра о.г. ступа на снагу директна тарифа између Југославије и Грчке, која је нитка и повољнија од досадашње тарифе, то ће се онемогућити нашим продуктима да у великим количинама нроз Зону изађу на светску пијацу и да с успехом издржа страну конкуренцију. Тако исто повољно ће утицати директна тарифа и на продукте намењене Солунској пијаци. Продукти који имају добар изглед за извоз следећи су : дрво ( грађа. дрвени угаљ, камени угаљ, цреп, стона, жито и тл. а један од најглавнијих извозних продуката су руде: хромне, оловне и остале. Само трм рудника ; Трепче (Косов. Митровица) Љуботен и Алатин (Радуша) најављују за идућу годину до 100 взгона руде дневно, која треба да се преко наше зоне извезе у иностранство, што Не представљати веома јаку привредну активност Јужне Србије. не рачунајући друге руднине у отварању и остале гране радиности. Из свега напред назеденог види се, да су изгледи за рад Зсне врло псзол»ни а посао који је оченује обилан. Зато су предузете потребне мере за проширење кнсталација у Зони. Пројекат проширења садржи из-
градњу нових колосека и окретницв за маневрисање вагона, за оставу празних вагона, колосена за прање и дезинфекцију вагона, у којима је била стока. Тако исто предвиђено је полагање једног километра колосена 0,60 м. са окретницама као и потребни мбројем вагонета ради истовара робе из нормалних вагсна и преношења исте на место одређено за складиигга. Ту ће транзитна роба ченати на долазан брода ради утовара а локална роба чекати купце и побољну цену. Да би се маневрисање вагсна у Зони оланшало набавиће се специјална мгневарска лономотива, покретна дизелмотсром са нафтсм, а дотле је упуНена из Скопља привремено *а рад једна парна маневарска локомотива. За преиос роде у великим ноличинама набааиНе се нароч гги вагони носивости 40 тона чистог терета, са косим дном, чији се истоеар врши механички у року од 2—3 минута. Сем овога за утсвар руде и остале робе у бродове изрздиНе се нарочита дизалица, чим се у том питању постигне слоразум са Кејским Друштвом, које има концесију за пристаниште у Сслуну. Напред поменути рудници изјавили су готовост да укажу финаисијску помоН за набавку дизалице и изградњу инсталација за претсвар и утовар. Када се доцније оправи велики силос за жито, који се налази у Зони и када се изрзди још неколико надстрешница за робу и обори за снтну стоку, Зона Не 6мти у могуНности да задовољи потребе нашег извоза и увоза. ИзлажуНи предње напомонеЛНоо ИзлажуНи предње напомињем да господин Министар саобраНаја поклања нарочиту пажњу уређењу Зоне и да је у начелу саглзсан сз напред поменутим радовима на проширењу, те се надамо да Не и гос. подин Министар финансија исте у својити у толино пре. што је помоНник Министра финансија г. ГосподнетиН лично проучио ово питање к утврдио потребу проширења инста. лација. Кад се изграде напред поменуп инсталације у Зони. онда се сзм< по себи снида с днееног реда пита ње о подизању складиигга и оборз за стоку у ЂевНелији, о чему се по следњих дана рзсправља у наш«* привредним листовима. Јер, Зона Н« бити у могуНности да и стоку *ас и остале продукте намењене Солу ну смести и припреми за продају На тај начин избеНи Не се трошчови око истовара и поновног утовара у Ђевђелији реекспедиције, а иско ристиНе се повољност директне та рифе Потребно је самг да наше Тт> говачке Коморе ступе у што тешн-Ј везу са нашом Комором у Солуну > са Управом наше Зоне те да свако дневно имају извеиггаје о коетању цена и тражњи на пијаци у Солуну На завршетку требз нзпоменути да Управа грчких железница лојално извршује споразум и транспорти одређени за Зсну и обратно от« прављају се на време. Једина незгода је око маневрисања у Зони, која је долазила због недовољних просторија у станици Солун и јзне закрчености, што Не се донекле от« клонити одашиљањем наше манз варске машине у Зону и на тај нзчин омогуНити уредно примзње и отправљање возова. (А. А.)
Во /ска и Морнарица
ЖЕНИДБА ОФИЦИРА Решвњем г. Мннистра војскв н морнарндв одобрена је женидба офицнрнма; пешаднјском поручннку Прокнћу Ж. Мнодрагу, са г-цом Олгом, ћервом поч. Влајнћа Огевана, бив. учнтеља нз Крагујввца; пешаднјском поручннву Китаревнћу 1Л Ишсу, са г-цом Данпцом, ћерком Тарле Јоснпа, трговца из Шнбеннка; артнлернјском поручнику Велезнћу Д. Љубомиру са г-цом Златом, ћерком Фелнкса Шренка, заменика днректора Прве хрватске штедпоннце из Вараждина; артнле-риском поручнику Перовићу Ђ. Михаилу, са г-цом Хелвном, ћврком Печнера Адама, грађевннског предузнмача нз Мостара; ннжењерском поручннку Шолару Ј. Јосллу, са г-цом Аницом ћерком Хасла Ивана, економа нз Птуја; админнстратнвном поручнику артнлернсво - техничке струке Варјачићу В. Милвнку, са г-иом Ангвлнном ћерком Мнловановнћа Драгољуба, евопома нз Сепаца, област Шумаднска; пешадиском поручннку Радосавл>евнћу М. Ђорђу, са г-цом Анђелнјом, ћерком поч. Ваонљевнћа Јоснфа, бив. чнновннка Министарства попгга н телеграфа, нз Београда; пешалнском пор\-чнпку Ценнћу Б. Лазару, са г-цом Маријом, ћврком Отојковнћа Душана, зубног лекара нз Београда; пешадиском жфучниву Беочаннну В. Бранку, са г-цом Вером, ћерком Томпћа М. Јована, трговца из Сремсс 0 Митравнце; артнлериском поручнпку Језернику Ј. Павлу, са г-цом Алмам, ћерком админнстратпвног поручника економскв струке Шмуца Радослава, благајника 46. пешаднског иука* артнлериском пот пуковннку Радввнћу Р. Радноаву, са г-ђом Милевом, удовом Пејановића Јевте, трговца из Подгорнце, а ћерком поч. Шестпћа Саве, бнвшог племенсвог вапетана ц народиог цо-
сланпка бнзше Краљевнне Црне Горе из Подгорице; пешаднском поручннку Симеуновићу 0. Новаку, са г-цом ЈБубинком, ћерком Станковића С. Светозара, управннка стоварншта нвпрерађеног дувана, из Струмнце; пешадисвом поручнику Тршићу Ђ. Петру, са г-цом^ Драгнцом, ћерком Поповића А. Комнена, вншег војног свепггеннка треће класе, из Скопља; пешздиском поручптгку Јованчићу Р. Славољубу, са г-цом Јеленом ,ћерком поч. Тикића Спире, бив. кожара из Ннша; артнлерисвом поручннку Мнлвнковнћу. Б. Душану, са г-цом Јелвом, ћерком Вучковића Пере, трговца нз Зајечара; ваздухопловном поручнику Микецу М. Нпкодн, са г-цом Зденком, ћерком Мрава Славољуба, порвског чнновднка у пензнји, из Бје« ловара. Потера за убицом загребачких полицијских агената Загреб, 14. новембра. — Управа поЈиције у јагребу излаЈа је СЈеХећу потерницу: «МЈахен Лорковић. рођен 1. марта 1909. у Загребу, завичајан у КЈањецу, ринокатоЈИчке вере. правник лруге голине, неожењен. син пок. Ивана и Злравке, са станом у Тушканцу бр. 155, носи наочаре, тражи се разн сумње да је учествовао у убиству појицијских агената Кече Јосипа и Тремског Мате. Лични опис: срелњег раста, сј абуњав, јице окрупо, очи смеђе. коса црна, обријан. За њим се има спровести свестрана и најпажљивнја потера н у СЈучају понаЈаска ухапсити и пол сигурном пратњом Јопремнти заглебачко} појициЈи ». (А. АЈ