Време, 22. 08. 1930., стр. 6
Ст^ана^
ГИак, 11. авг .уста Т930,
РШед ицина
Одлазак Мвмачне ПиЛоткик.0 г-цв фон Ецдорф
Један начин постајања нобих заразних болести!
Човек и животнње оадрже рбдлИчнтв пара^ггске протозов било у својој =фВ!#ој тет«тоста б#ло у црве; ннм л.тк бвЈпж к/рвтгм аргашма- Далеко бн нас одве.1о да :гх овде испрпно набргуамо. Овога #ута г6#0рићемо само о не«нм парознтсвим прд^озоа^а крвне течАдсгМ чобека^ о тажлвеннм тр1иУЈНозома>*а. Т$инанмом« Су вретенаота облнка жнЂс.-тМгив] вш-шс једва некотнко десетпаа м#фоНа (*нл-аднтнј делова оД мн.-1НмотраК а крећу се кроз »рану тетаое-г за])аж»1а човека Номоћу једаога бнча. ЛдјШ НвпрвЈгидНо уларају вроо крвну течност. Мн смо на овом месту ту скоро еећ помеНу^ лн: како гттзл&тву л страшНу бол-ест спаганл у простраднм оОластн мв тропс«е Афршсе нзаанва једна трнпавовом (Тгураповота &атђјепбе). Друга јадна трттантоома (Тгурапозота ђгисеО изазива нод отбко (п4ротћт'о Коа к.руггае) тгсто таво смрт. Обадве трнналозоМе прено*в ове' врсте мува вз нстога родв: код чове«а је тфеНоснЛац попЧавнТо м>-зв О1овб-Гпа ра1раИз. а код жпвотаља 01о5бЈпа тогвЛапз. Алн ј& утврђено да кад-н-квд н друге ивкв рођаке овнж дведу мува могу бнтн пронооноин дотнчннз: болеогн: >болестп спавања« код то©ека и таЕовване <нагоне» код отоко. Трппанозоме. као опасвн паразнти, «од првога Часа њнхова открићв обраћало су па себе лшво ннтересовање нспитивача. н шнхова исшгтЈЕзања дан-данас чине једну од нвдваж!га)их нспитивачжн! областн протоеоо.чогије, У Индији јадна даља трнпанобома (Тгурапозота еуапбј) »м.знва 4 нарочнто код говеда и коњв, помор којп Је познат под именом болести «суре>. У нвпгим предеЛима једНа трипаНозОма (Тгурапозота ечи5рег<кт) н»азивв еОд коња таковвапу »пастуноау боЛеСт». Седамдосетих годнив протлога вока беонео је правн Помор коња п коњарство је бнло тако рећи де сетковаНо у Хрватокој овом болетћу. х-Дз"Навске земЉе» важе дандад.ас као крајеви у Европи, где је пасггувскв болОст »ендемилна», то јест: находн се кео једна одомаћена болвст. Ова заразаа бологг код коњ« превосн се за време опасивања кобила од стрсше пастува: полним 'пшом, дакле, Заражепе коСптлс могу заразити адравога пастува. и обрат. но: здрвву кобнлу зараокони поотув, у трепутку опасквањв. Ааи трипанозоме, поред овога велавдга зна-чаја као про>-ороковвли киов неизлвчивнх, смртоноснкх болести код човока н његовах домаћих жИзотиња, после извесних новнтпх и на>новнЈИх »спитивања имају један веомв велнки и теоријсви заачај. Кв«о рекоомо у почетху, човет. и жишотиње садрже раз.тнчите паразвтсао протозое у својод кр®и, али досвда научном испнпшању није било пошло за руком да, ако не кавачно утврди. а опо барем донас.че откријо: ва коои су начин ове протозое доспеле у гсрв човша, односно животшБв н вако оу се навиклв да живе у тој орединн? Плтање о томо уоппгге: како дол&зи до паразгпшзна, из којег после происггичу и најразлататиЈе заразе и зара-зне болести, једно је веома крупно и значајно тгпање, је>р на овај начин можемо не свмо да утврдимо: каво су се развнле ове или оне заразне болести него, евентуелно, и то: како поствју дав-далас новв зараене болестн? Ових дана члан Париске аквдомије ааука и професор Пастерова инстнтута у Паризу, РеНх МезпН, објавио је у Париокој академији наукв овоја значајна отк<рића у овом правЧУ. МезпИ обраћа. пре свега, павкњу д& јо у неким областимв Афрнио (нарочито у Родеоији), порад Тгу* рапозота ^атђјепзе која нзазива »болест опавања» код човека, као проуарокова/ч с.игше бо.тости, огкривена једна друга трнпанозома Тгурапозота гНоаезЈепзе). Ова триланозома разликује се од Тгура позота ватђјепбе, јер се не пре. аоси ;ушицом С1сз5та ра1раНз него мушкцом која код стоке у Афршш преноси болест снатну> и кцјсгј је научно нме 01о35ша шогбЛапз. Што Је још од нарочита впачаја_ овде ова Тгурапобота гћосЈезЈепзе ни по чему се не разли «У9« од Тгурапозота ђгисе!, вдја ввазнза код жнвотања »нагану>, те према томе с правом нам се буди сумња: да ова трипанозома у опвари није иввввотињска тршмлозома, цроузроковач »нагане>? Ако би св утердило да је тако непгго могућно: Ла првобнтни паразити ашвотиња могу постати паразити човека, онда бисмо тиме учинили једно ®рло важ во отсркће: от::рили басмо у ждво-
гпњаМа јадан извор заразе човекЗ. ИспЈггујуКн осетљнвост Тгурапозота гћос1е$?ел9е пЈ)емл ч<гее«о<к >*1 се Румуу МезпП Је још уочи рата (1914) утврдно дд јо Ова тр#п»Нозома нрло осетлл>ва према крвном серуму човека и нз тога нзвео с нравом заклучак дв је «ад ове трип<1нозоме »ОЈрлтагођивање на човока релатнвно окорашњА* појава. Један далуц случај, који ннје онда могво бнтн поФпуно објашњен, обратао је тг1:-еође на себе пажњу. Италнјаиски ветершшр н професор 1.ап!гап €ћ1 8вразно1 се једном ирипанозомом при раау н разболео. Та је трвпано8о.\м назВана по његову тишу Тгурапозота 1ап1галсћ|Ј; Мнсли ло се у првп мах да ће то бнтн Трипанозомв која изазнва «болест опавања> (Тгурапозота ^атШепзе) МеЈ^угим блииа нопитнвања су открила да је ова трипаиозома веомв сродва св Тгурапозота еуапб« која изазива у Индвјн код С1 .:се болест *суру». Професор ^ап?гапс1н Јшао је у своме Институту ову трнпвнозому ради научних испитшвања и с њоме је радио. Постављало се вато ГЕитање: да ли се нијо трипано. зома животнњске болестн *суре>, слуЧајно прилагодила у овом случа.,у нв једнопа чоВека и на Њогов крВНн серу^? ПоЈ-адано ипвк није још било могућно иишта рећи до НајновНјега времена. У Пас+еровом институту у Паризу деоНо се, међутнм, ту сжоро случај. Који оПИсује МезпИ и који сЛучај изгледа погодан да објасиИ Велнву тајну, чијн Се вастор почео сре ћоМ открјсвати. Један оД Лабораната ПвсТерова инстиТута V Парвзу убо се олЈ-чајно у прст пр« убризгввању и заразио се једном трипанозомом. Ову трнпанозому у Пастеровом пнстптуту у Парнау од 1901 годнпе воде ноД именом /Швотињоке трипанозоме. која проузрокује жпвопгњску заразпу болест »нагану> (Тгурапозота ђгисеј). Премв томе, у Пастеровом инстнтуту у Паризу, једним несретним случ&јем, као да св догодило оно пгго се чинило да Ср кад-и-кад догађа у Африци у Формн Тгурапозота гћодеб^епзе или оно пгго се догоднло професору 11лп!гапсћ!, тад се — молге бичш варазио Проузроковачем сточне болеста «суре» у Индијв. Подробна нспитиваЊа трипанозоме, нађеиа у крви лаборанта, открила су да је ова трапанозома заиста сродиа <са жквотињском Тгурапозота ћгисе!. & не са човековом Тгурапозота ЗатШеп&е. Што још нарочнто овде вреди поменути, јесте чињеница: да св стабло од човекове Тгурапозота зат&епзе« која се одржава у Пасгоровом институту у Паризу, при последњнм пажљивим иошггивањима показује исто толико осетљнво према човековом крвном серуму кво животињска Тгурапозота ђгисеј у истом Институту. Из авих подвтака натура с-о сада следеће обЈашњење крупне и значај не појаве, кобу смо овде укратко описвли. Изгледа да }е ^огућно у извесним олуча}ешма да једна животпњска трипанозома не буде више мвого осетлива према човотовом крвиом соруму. Због тога, кад случајно у овај доопе она вшпе не доспева у оасвим туђу средину: зато се на ову прилагођава, зато може да живи у овоЈ н размножвва се, изазиваоући оада варазу код човака као ранлје код животиња. Обрнуто, кад човокова трипанозома дуго времена живи у крви животињској, она се у нежу руку то.тико прилагодн на жнвогињску прв, да јој је крвнн серум човеков после тога — туђа орсдина, те је према овом ссруму такође веома осетљива. На овај начин, нзпледа могућно објаснити барем једав начнн заразе трипанозомом код човака: трипанозомв човекв могла је првобитно бити изразнт животнњски, а са лсивотињама прешла је на човека, квд се догоднло да случајно једао сгоабло дотнчле животињске трипаиозоме еије бпло тажо ооотљиво према човековом крвном с-еруму, те доспевшн у о®ај дотично стабло могло се прилагодитн и одомвћити на паразнтоки агавот код човека место код о®е илл оне животиње. Такови оу случаЈови могу&ни данданвс, н зато је могућно да данДонас постају пове звфазие болести. Д-р ВУК МАРИННОВИЋ
Даиас /е нзашао нуаон за јесење награде 09 времена"
Снноћ к отпутов^ва за Ц«рн1*ра$ чувеиа нбм"аЧка пиабтклла г-ца фон Ецдорф да свом авијону тила „Ј-ункерс', па ком је и долетела дрексиВоћ на наш аеролром. ПЈе одлеека она је била ШзДр^-вљена ол стране наших бвијапгчара и секретара пемачког посЛанства. . На једав час нре одлаока г^ца фон Е1иорФ вршпла је про<биа летења -над серодјјомбм Н Прик<Шл51 маСу пеббрс^ Ваших акробација у ваздугуГа једном пјшлико * летела је дуже времена окреиугим аларатом. •Зајеано св Њом отпгповалн еу н г.г. Аутуст Ханс, Рушлф Презент, Вернер фоН Вацдорф н г-ца Клара Мума.
Велива политичка завера у Литванијв Ковно, 20. августа. — На шефа лнтванске Полиције Руетејку поку шан је уторак после подне у хотелу »Континентал* атентат. Једно лнце иопалнло је више метака нз револвера којн еу промашили цнљ. Злочннац је уопео да побегне, Лолнцнја је ухапснла у вези са вим атентатом 3 лИца. Полиција је уверепа да је ушла у траг великој збвери кбја јб пмала за пнљ да По убиЈа 12 политичара међу њима I Два мппистра. (Време) Локалне поплаве Дунава Сомбор, 21 августа. — Водна дадруга у Апатину обавестила је дапас пре подн* овдашн.5 хидротелничко одељеЉе да је ноЂМ оио 11 чаоова Дунав услЗд спога свакод^евног надолаже'Њ4, Прешао споргдии и летњк насип Пејрлп, у Бараан и да је том приликом поплавио окл 500 јуира од којих 200 јутар! оранице. Овога пута од вода је у главном настрадаб део државног имзња Бвље. кво н земљн ште које на томз месту под арендом ужлвају тамошљи сељаЦи. По Последн.нм езватијЈгма 0 с1ан ,у воде на Дунвву за сгда ие претн ннка^ва опасиост од већИх Поплава. (Време)
К АКО?
ЗАШТО?
Један чигалац кз унутрашњоВти нао пнта: — Каиво је то друштво При. вреднин у Веограду, и коју депу он прпма за евоје питомце? Одговор: — Привреднии је хум4но друШтво, које Се у Првом ред\ г бриВе о етвар&њу чесФитог трговачЛог и занатлнјског ПоД.млатка У нашем пароду, намепгшЊем сИромашне а онособне Двпе у разноврсним гранама трговине н ната. Прив|Једник је оспован у Загребу 1897. годане шшдајативом В. Матијевића и најугледнији! Орба Трговаца нз Аустроугароке монархИје. а нарочнто из ХрватСко и СлАвонИје. До 1923. године седиште Прмвреднииа било је у Звгробу, & тада је оно пренвоено у Беопрвд. До садв је Приереднии наместио око 25.000 снромашне оеосасе деЦе у трговину н на различнте ванате, у пашој зомљи н у нпостранству. Привреднин прнма за овоје нитомце овако сиромашно. здраво селлчко дете одмах тгв основне школе, запгго се трсба само обратити претставком н,еговој канцеларији у Беог^.аДу, у Крупсжод улиии број 8. Једзн читапац — спортиста из Мола нао пита: — Да лн }о то гол. ако се јв лопта одбила о унутратњи шпиц опољне стативе н пошла фалш још воћма ка мрескн, међутнм голман, који ј 0 стајао тачпо на гол линији хвата је и износн? Одгсзор: — Када лопта у овоме обујму пређе гол линпју, било по земљн или ваздуху овда је гол. У иоменутом случају гол ћв судија свирвти твк онда, када он буде 01ггЈ 'ран, _да је лопта у целом свом обујму прешла преко липије, ипаче не можв досудити гол на основу закона вероватеоће. Многи спортисте питају нас: — Коме нде приход од одиграних утакмнца наше ропрезентације под именом Б.с. к. у Буенос Аиресу и Рпо де ЖанеиРУ, а гоји је прнход ттрилично велики?! Одговор: — По овом питању обратнлн смо се мород&внима, који су пам одговорилп, да Још то питање, плтање прнхода са утакмнца у Јужној Амернци, нн-
је решвно, с®е док св Пе Поврати наша рогврвзвнтаЈШЈа оа пу-
Јвдан ђачки родитељ нао пита — Постојн ли по гимназијама још јануарски рок за приватна полагања? Одговор: — Јануарски рок за полагање испита по гимназијама пос1Ч)ји само за оне ученнке, који су у септембру месепу полагали матурски испнт па оу одбијенн на трн месеца, иначе нико други нема право полагати испите у јануарском року. Један звмллраднин нас пита: — Имам краву која се нз да мусти без телета, а ако се музе, она увуче млеко у себе и не може се по^густи ии једна половнна од онога што обично даје. Шта треба да радим са њоме, да би од ње могао добити све млеко? Одговор: — Треба пре муже са млаком водом опрати крави сисе и пело виме, н кад је то готово, крава сама пушта млево нз внмена у сисе. Један читалац нас пита: У 1920 години поднео сам гернјаву за ратну отпгтету као и сви осталн. Као актнван офнцнр внше пута са;м премештан и ваљда мс ла.длежпе властн због администратнвних тешкоћа нису могле наин. Ове године 5. иа)ја саолштено мн је реапење преко градскв полиције у КфвгуЈввцу пде сталио жнвнм, да ми је на име ратне отштете доау})ено 490С динора. На то саоппггење дао сам изјаву да на име ратне штете до оада нисам лншта примно, н цео овај предмет са мојим одговором оотао је у градсжој полнцији и ја до далас нисдм добио прииалајуће мл обвезнице ратне штете. Молим за обавепггеље коме бн требало да се обратим да би дошао до овоЈих обвезница? Одговор: По овој стварн треба се обратити пиомвном молбом Тенералној дирекцити државних дутова. Једа-н учитељ у оставци нвс пита: Да лн поотоји у Беолраду илн у нвком другом мостр какав иурс за књнговође? Одговор: Нн у Београду ннти у коме другом месту не постоји ншкакав нурс за књиговође већ се узимаиз редова овршеиих ученика Државне тртовачке акадвмиЈр илн друтих трговачких школа.
Р о д и о
ПЕТАК, 22. АВГУСТ Београд (432 м.): 10.30 Грамофоиске плоче. 12.45 Концс{уг рпДио-квартета. 19 Ив уметпичког света (преда^ваље г. др. В. Витезице). Ш.З«Ј ГСсшцерт радио-квартета. 20.зс Коицерт на виолнии (г. Л. Дајч). 3130 Тачно врвмв. 21.45 Народне песме (пева г-1>а М. Пецић). 22.16 Пренос музике из кафале ..Руоки Цар". СУБОТА, 23. АВГУСТ Бвоград (243 м.): 10.80 Коицерт грамофоноких плоча. 12јЗб Концерт радио-шзартега. 13.30 Новинарокп извепггаЈн, 19 Час народнзг здравља. 1в.ЗО Народна свнрка на хармоници. 20 Вокалли концерт (г-це Лиде Ведралове нз Лзубљане) словеиачке пеоме. 21 Резервисано за евент. ирешос. 2:2.30 Тачно време и новинарски извештаји. 22.45 Пренос музике нз ресторана ,,Плава птица". Боч (516Ј мЈ: ц Концедт капеле.
13 Грамофонске плоче. 16.1« Оркестар. 1в.25 Баладе. 20.06 Концерт на виолиии. Око 21.50 Оперете и тон-филм. Лајпциг (259 м.): 16.30 Концерт. 1©.30 Валцери. 21 Кабар^. ад Музика ва игру. Бреспава (325 м.) 11^6 н 13.60 Грамофанскп концерт. 16.30 Потпурн. 10.16 Музнка. 22.30 Мувшка аа И1*ру. Штутгарт (360 м,): 1б .зо Оркестар. 19.30 ,Л1аскеи бал" опера од Вердиа. 23 Концерт. Франкфурт (390 м.): 8 Концерт. 13 Нове игре. 10.30 „Маскенбал" опера од Вердпа. Буиурешт (3942 м.): 20.46 Коицерт. 21.30 Музшка за игрс. _ Берпин (418 м.): 6Л6 Концерт. 14 Кабаре. 16.зо Муаика. 20 Кабаре! Будимпеигга (550.5 м.) 9.16 Квартет. 12.05 н 1в Оркеогар. 20 Мађароке пеомо(. 21.45 Салонокн оркестар. 32Ј& Концерт орвеотр*
Београдска берза
ДИнар у Цирнху 9.1275 Девизв чвршНв Ратна штвта 453 Ан1«ије Нгроднв банке 7.900 На дввнзнОЈ.1 тржишту тенденцнЈа »од ових дввнза јв бнла н Јуче чвршћа, јер оу већином све девиве у своку, осим Њујорка којн је без Промвне, а Мнлано лабавије. ПроМе^ Је бно неп*то живљн И главнИ про^ давап Народна банла. Интересовањв ва државнв папнре Је хгарно. Ратна шт ^ га Је закључивана НрозвПт од 4&2 до 4бб и остала тражња код 463. Од акциЈа једино Народна банка се и даље поправља. ДЕВИЗЕ: Лбидбн 274.90—374.10, Париз 222.65 —520.65, ЊуЈорк 56.346—66.146, ЖвНвва 1097.40—1094.40, МиланоТрсТ 296.90—•398 00, Праг 1&7.64160.84, Берлин 18.4(776—18.4476, Беч 7.96—'7.96, Софија 41.25—40.76, Пдгата 9.90—0.87. ВАЛУТЕ: ИталиЈанске лире 207—295. ДРЖАВНИ ПАЛИРИ: Лутриоки лов 2 од ого од 1681 91 —90 (понуда-тражња), Дуваиаки лоз 1888 35—&1 (понуда-траж&&), 7 од сто зајам 1921 закЉуЧИван од 91^-95, поиуда 92-50, т!)ажња 92 4 од о1Ч> аграрне обввзинцв по 58.50, Понуда 56Ј0, тражњл 56, 7 од сто Блеров заЈам од 1928 г 89.25 поиуда. Ратна пгтета проаогг закључак од 462—458, пон. Ш&О, тражња 463, Ратна пгггта. ЗА ћовембар понуда 460, Тражћ>а 460 .50, Ратна пггета за децОмбар по 462.50 тгонуда 468. ТраАЛа 462.716. АКЦИЈЕ: НарОјш^ баика закљ. од 7.860 До 7.910, поиуда 7.960, трал®,а 7Л00. Банка ЗлаТибор а20 тражња. Бвоградска трговачка банка 860—620 (понуда-тражња). Дискоигна трговачаа банка 700 тражња. Нввозна банка 660 тражња. Јутч>словенска удружена баика 191 тражња. Огапта трговинока баива 160 тражња. Промвтна баика 980 тражња. Франпуско - југобЛоввшжн завод 1290 тражња. Оретсаса баива — Загреб 186 тражња. Тргов. и обртна баика — Ноет Сад 160 тражња. ј
Дубровачка пловидба 390—360. Шумадаја, осИг. друшчво 170 Тр. продунтиа берза Пшвница: Вегвј 70-80, 2 од сто за август понуда 175, тражња 170. Тиса 79-90 2 од сто за август поИуда 177.50, тр. 172.50. Дунав 78-70 2 од сто за август пон. 176, тр. 167.50. Сава 1% 3 оД сто пон. тр. 157. Главна Нруга 78-79 2-3 оЗ сто 1090 поИ. 162, тр. 155. Глав^а пруга 77-78 2-3 од сто Нова пон. 158, тр. 153, (закљ. по 164—-156). Бачке станице 79-60 2 од ото за август пон. 176, тр. 170. Дунав шлеп 77/8 2-3 србиЈанска за август пон. 162.50, тр. 1б0. Сава шлеп 78 2-3 од ОТЧ) за октобар пон. 170, тр. 105. ДУнав 78 2-3 Од сто за октоб. пон. 172.60, тр. 167.50. Кукуруз: Главна пруга промпт пон. 130, тр. 125 (закљ. по 130). Дунав промпт пон. 135, тр. 130. Бачка промпт вагон пон. 130, тр. 167, (бакљ. по 127.60). Сава промгг пои. 132.50, тр. 127.50. Обреиовачкв белн промПт пон. 132-50. тр. 12(7. Срем промпт пон. 130, тр. 127. Банат вагои пои. 127.50, тр. 1М. Овас: Српски, шлвп Бвоград пои. 150, тр. 140. Главна пруга пон. 140 тр. 130. Вагон Београд пои. 180, тр. 140. Срем пон. 150, тр. 140, Узана пруга пои. 138, тр. 106. Паоуљ: Главна пруга узанс прампт пон. 380, тр. 360, (вакљ. по 307.50 —367.60). Узана прута пон. 970, тр. 650. Шарвн пар. Београд пон. 280, тр. 270/ Шлеп Омодерево аа август пон. 400, тр. 370 (вааи&. по 300). Разно: Кукољ, ВеОград пон. 80, тр. 70- Сеио, ваг. Београд пон. 06, тр. 85. МекИње, пар. Београд еа цаковима пон. 110, тр. 100. Тенденција: вод шпенице живља, вод кукуруза нвпромвњена. НАШЕ ЖИТО НА БЕЧКОЈ БЕРЗИ Ввч, 2о августа. — Шпеиица бачка и баиатска 20—29.60, д.укуру| 20.76—21.25. (Време) ДИНАР НА БЕЧКОЈ БЕРЗИ Бвч, 20 августа. — Београд у Бачу 12 .53 и седам осмина до 12.67 I оедам оомина; динар 12.57 до 12.61. (Време)
Енономскн жнвот Очеку)е се стабилизациЈа цена пшенице
Под утицајем ввлнког пада пене амернканскоЈ шпеинди, и иа нашим оу пијапама цене у току ове недеље ослабиле, мада ие у истом равмеру као на превоморском н ввропском тржишту. Јуче Је почела нешто боља тендвнција; тако да ое може рачунатн да ћв се пене бар аа неко време стабиливнрати. Просечне цене од 16 до 21 августа: Пшвница: оуб. пон. утор. среда чеггвр. Тиса 178 176 171 178 176 Банат 176 170 168 170 170 Срем 165 163 160 161 164 Српска 160 168 167 168 150 Сава 156 156 154 156 167 Кунуруа: суб. пон. утор. ореда четвр. Дунав 132 180 126 127 128 СТОЧНЕ ПИЈАЦЕ На бечкој пнјацн говеда 18 августа било је дотерано авега 2227 говеда и то: 1871 волова, 847 крава и 467 бикова. Из наше држаие било је довезеио сввга 104 грла н то 7 крава п 97 бикова. Цене су од прошле пнјаце биле скупље за 0.40—0.80 данара по кнлограму. Иначе Је све било распродато. Цена нашоЈ отоцн кретала се: ва наЈболу>- врсту 11.90 динара, пркма 11.76 динара, севунда 11.85 динара н терцнја 10.70 динара. Ово оу бруто пене, прн че«му ваља узети у оботр и тропгкове 2.50 по кгр. На пиЈаци говеда у Прагу довезепо је бпло нстога дана 1230 грла и то већниом из уиутрашњости земље. Наше стоке ниЈе било, Јер немамо ввалнтет, који св тражн. На пијацн свнња у Бечу било ја 19 о. м. 12900 свиња и то: 3978 дебелих (твпгких) и 8930 лаких (моснатнх). Тешке свиње нзвозе из наше земље Бачка н северни Банат, док се из Србнје извозе већином лало н то у мањем броју. Цена нашим свињама била је просечно 18.10 динара; прн том ваља узетн у обзир и трошак, воЈи нзносв 3 дннара по кгр. На пнјапн Јв остало нвпродато 470 свиња, На пијали свнња у Прагу (18 авгусга) било је овега 4697 комада (956 дебелих и 3701 мршавнх). Ив наше звмље било је само 125 комада и то: 60 двбелнх н 66 меснатих. Цвна нашнм свињама кретала се од 1470 до 16Л5 динара прама квалнтету и то већа пеиа ва лакше (мвсиате) свнње. Овде долази још н трооас: Ш джнара оо «гр.
МЕЂУ ДИРЕКЦИЈСК А КОНФЕРЕН. ЦИЈА ЗА СЕЗОНСКИ ОАОБРАЋАЈ Под претседннштвом Гвнералиов директора државннх железиица, г. Д Шрепловића одржана је срекјуч« у Генералној днрекцнЈн Међуднрег цијска коифервнцнЈа на којој су оро« учаване мерв којв су потребнв да се предузму за оснгурање за оси* гурање саобраћаја у наотутпајукоЈ оезонн. Попгго су саслушани рефератн лг. директора Обласннх днрешшја 1 стручшгх референата Гвнералнв д* рекцнЈв констатовано Јв: да потрвбашс локомотивгк и вагона за оезо» сжн саобра^аЈ има у довољној вол* чини н рвшвно је да св ирвдувму изввсне комерцнЈално -маЕнпулЈггивне мере н отстушања у циљу савлђнвања сезонсвог саобраЉаја. Свн предуветн корацн у погладу комерцијалне службе, који таигира* Ју трговачкн свет, биће благовреа«но публиковани. Исто Је тако на М еђ удир екцијовоЈ конфереицнЈи претресено н пнтаав техничкнх мера коЈе ће се предувети ва што правнлннјн н уредннји сао* браћаЈ према расположивим вредитима, те ћв ов обезбедити уредност саобраћаја н са тв стране. ПОТРАЖЊА ЗА НАША ЈАЈА И ВОЂЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ Швајцарска се особито интереоујв за југословвнсва јаја н вође и тоу пр вом р&ду за шљнве. Са првокласаом робом и ннским ценама моглн (& југословвнскп трговци н извознши постићн велик успех нарочито у *>• ку, јер је потралсња од стране воисумената за таЈ артнкал сваког дава већа. Интересентн. који би могли да нз* возе у Швајпарску ове артнклв, нека нзволв доставнти своЈе адресв Заводу за унапређивање сполле тр* говпне, Информатнвно-комерцнЈаЗ' ном отсеку под бр. 4678.
Књиге и лнстови СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК .7 свесци за 16 авгусг доносн комед^У Милана Беговића н путопис Тодора М» ноЈловнћа; песмо Драгутина ДомЈвв"* ћа и внтеза од Кнреиберга; чпаик« Д *Р Момчила Селесковпћа (Опажање), Д-? Мнлана Кашанила (Немирна чеквн>а'. д-р Титомира Р. 'Борђевића (Наиошл« 1 ' свадбеии обича.Ји у нашем народуИ научни прогпод д-р Јована Кршвћ*; музички прегпед Р. Бернара; спо*н> попитички прегпед Иносграног; нр с ' књигв и догађаје Повреиеног; ■ прикааа и белешке.