Време, 22. 08. 1930., стр. 5

(.11

ЈУ °хв° Р ен десети ^убиларни конгре^ ^друЉеша 1угословекског у читетвства ' 4« Ј. Ј> Ш; *гшт> ттг

цм.нТк Глрагоип С°виГр^и7 В унмект™а ТУчТ "» П ? свете г. Јрагос.и,в Ђорђевић; изасЈаник Њ. В. Краља , ар р ^авии, ректор у н „верстета г. ,р Че,а »итровиђ. Лесно: Сала иовог уииверси тета у «о«е ИТ у отварања копгреса

| Еш лескн гости у Југославији Панас цопази у Београд једка аматерека група одличних енглеских певача Јеана културва мисија и један друштвеаа догаЈја

Десетж јубнларни конгрес Удрухен>а југословенског учвте&ства отворен је јг^е пре додде на ретко свечан начнн. ВеЈнка сала новог Уннверснтета прнмнла је преко ЗМО лнца. Партер, свв гдлрнје, хојницн . свако метанце за вмјваа бнло је испун.ено. Окоро сва културл* просветнд н хуиана удрухек>а биа су заступљена сво.пн претст&внндпма а поред тога велнкн број џрнјатеља учнте.Ђств* посетно је лнчео отаараље' коагреса. Њ. В. Краља заступдо « пуковнпк г. Драгомнр Огвнћ. Мнннстра просвете начелзнк основне наставе г. Драгослав Ђодђеви^. Београдску општнну потпр&тселЈпп: г. др. Мн.тк*лав СгОЈалнновнћ. Бно јв прпсутан нзмеђу остллпх ректор Уннверснтета г. др. Чела Митровнћ, бпвшд да^е.тндк основпе наставе г. др. Крстнћ н хгноге цруге лнчноотн. ГОвОР ПРЕТСЕДНИКА УДРУЖЕЊА У 9 часова пре полне конгрес је отворао претседннк г- Влалл Пегровпћ, којн је рекао: — Мен« је долала ретка и *4>ијатна дужност. да вас о про слзеи дес&тогодишњице нашег

Г. ВЈада К. ПетровиИ, претсеЈннк Улружења Југословенских Учитеља Удружења могу поздравити. Моја радост је у толико веНа, што вндим да код нас није клонула љубав према нашој организацији. кад видим ваше интересовање за наше послове. У име тога |а вам захааљујем на тако обилној посети и поздравд,ам вас. са добро дошли. Ви сте видели каио се за читааих десет година поред нас пролазило. Наш материјални положај остао је као што је и био, ма да потребе захтавају пове^зње наших прихода и побољшанл нашег материјалког стан>& Ми то осећамо све више и више и јад*но се надамо у нови Занон о чиновницима. који Ке изгледа обухвзтити и учи* тељство. Наше учешИе у изградн>и закона, правилнииа и уредзба било би од велике користи, јер 6и унели много познаван>а и воље, чиме би само у^инили услугу ста6нлизира»ћу ш:чолских проблема. Ми са стога надамо да К« надлежки моКи и хтети то да увиде. Када се вратимо за десет година унатраг и нада се свтимо свих момената који ©у нас здружили у исту целину, мора* да одам хвалу о^има, иоји су на томе радили. Моргмо се сетнти онога који је први правила израдио, нашаг друга Гангла, зати м Чедомира Тодорозића. Ивана ФилипиЦа, Дассрина Трстењана, Дише Соког.озиКа, Блажа Штетика, Михајла СтанојевиНа м осталих Прослављајући дасетогодиши>ицу, Удружен»в је успело да јадном школсном изложбом покаже целокупан развој и систем нашег шнолства. На освитку нових дача наше организације, морамо да имамо овој одре^ен програм, своја јасНе намере. Нова упраза нека створи услове да се учитељство

материјално подигнв и прано сво јих друштава нена поведе највеНу акцију на пољу просвеЦивања народа. ПОЗДРАВНЕ ДЕЛЕШЕ Претседннк је затнм, преко нзаслаанка, аоздравио Н>. В. Кра .га. Потчгетно је конгрес на речн којв Је Љ. В, Краљ рекао чланоаима упраие Удружев,а, кад нх је прнмно у ауднјенпнју: — Учитељи су бмли моји добри другови у рату. Ја св надам да Не ми бити добри другови и У миру. Њ. В. Краљу Ј-пућев је на Блед следоки телеграм: Југослованско учитељство. сакупљено на конгресу у Београду да прослави десетогодишн»ицу осиивања свога Удружења, на првом месту сеКа се свога узвишвног Владара и у највеКој понизности шаље му своје поздраве, изразе своје оданости и жеље за дуг живот и потпуи успех за изградњу лепв нам ' Југослаеијв. Живео Краљ и Њагов Дом. Претседннку Вдаде г. Петру Ж ир ковнћу упућен је овај тедеграм: Југословенско учитељство, са свога Конграса, а о прослави десетогодишњице, сећа се првог сараднииа Њ. В, Крал»а и шаље му искране поздоазе и жеље за успешан рад, с уверењвм да ке се и 0 учитељству стзрати онако како оно то заслужује, Мннпстру просвете упућен је оЈај телеграм; Учитељство Југославије, са свога Конгреса о прослави десетогодишњице постанка Удружења југослозенског учител»ства, поздравља Вас као шефа просеете, са жел»ом да Ваши напори уроде плодом, на добро просвете и учнтељства. ГОВОР ЗАОТУПН-ИКА МИНИОТРА ПРОСВЕТЕ Добио је затим реч заступник Мипистра просветв, начедник г. Драгослав Ђорђевић. који је рекао: — Има још једна стввр. ко)у у оеом свечаиом тренутку трвбз нарочито истаКи, а то [•, да је за

долазе и под нринком љубави и бригв за к>им бацају семе раздора међу рођену браћу Научкте народ, да једино верои У Бога и у свога Крал»а, да с љубављу у срцу за свога брата и своју Отаубину најдаље може отиКм. кајсрекнији бити и најбогатијв нгспеђе оставти синовима својим. Нв учите га мржњом ни према номе, али га научито да и по дану и по ноКи буде спреман да и живот свој положи зз ову груду звмле. Ми оеу државу нисмо ни од оца наслвдили, ни од Бога измолили, него смо је у неравној борбн ирваво избсрили. И како смо је створили тако ћемо је чувати и сачу»ати: у нрвавој борби и непоштедни према саакоме, који посегне на њу. Ваша је дужност да будете првоборци у стварању најчизтијгг југословенскот национетизма Са песмом: за Ксаља и Отажбину. аи имата да останете то што сте. Ко неће ипи не може да остаив на томе путу и издржи у тој упози, он Ке непоштедно бити уклоњен из ваших редозз. И сбрнуто, они који издрже до краја у својој ' тешкоЈ, мисионарсној улози, заслужи^в свако морално и материјапно признање најмеродавн* јкх у овој земљи Говор г. "Ворђевнћа топло је по8дравд,еа ПОЗДРАВ ПРЕТСЕДНИКА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Добио јв реч г. др. Милослав Огојадиновгћ. који јв поздравио гесте У имв Беосрада. Он је ревао: — У име ове нашв заједнкчкв престонице ја вас срдачно поздравл»ам са свима лепим жељсма којв вас прате од стране свих Бео. грађана на вашем тешком и важном националном послу. Овај велики јубиларни дан, дзсотогодишњица вашег неуморног и напорног оада. којим сте учвошћивапи тсмеље нашег јединсгвз и у њих усађивали и нрв и душу своју, овај значајни дан заслумујв пуну хвалу и признање ие само Бвограђана. него и цслз наци .е, која вас прати на вашем тешком и триовитом путу. Мени јв мило и констатујем да сте ви учнтељи, још пре Десет година. ондв кад смо сумњали Дз ]е наша јединство на чврстим основамг, први језфовито. најенертичиијв и сиело казали да треба и да морају да престану све преграде. које су вештачки створено у циљу да нас оаздво]е и рзствев Њ. В. Крал. је нарочито у свом

тражити нове методе оада и крчити нови путеви, да би се дошло до националнв и културне снаге народа. Као слздбеник тих метода и тога рада, ја вас у име Београдске општин« поздрављаи са свимз најлепшим жељама које вас прате Говор г.. др. Отојаднновнћа поздрав^ен је одушевљеним аплаузнма. Затнм су говорплн у пме Народне одбране г. Велнбор Јонпћ н у иие Црвеног крста г-ђа Леоосава Петковнћ. ПОЗДРАВ РУСКИХ ПЕДАГОГА Г. Грнљ, претседпнк Удруасев>а рускнх педагога у нашој зеагљн, поздравио је јутослованске учнтеље н предао претсаднпку г. Петровн&у днплому почасног члана Удружев>а рускпх педагога. У 11 часова конгрес је прекннут п сви учеснипи отншдн су корпоратавно на пколску нзложбу, која је пртгређела у просторнјама Ооновнз шкоде код Саборне цркве. Ову ротко услелу ззложбу отворно је начедннк г. ТЈорђевнћ, а посетно је и изасланнк Њ. В. Краља У 4 сата по подне конгрес је продужно рад. Прнсутнв су добнлн извепггај управе о ралу у прошлој годнни н буџету. Извешгајнн одбор поднео је коагреоу о томо своје хгншл>ен.е, нстакавшн савестаа рад управе, н предложно је контресу да јој нзда разрашншгу. За реч се јавнла г-ђа РадоЈка Ннколеггнћ, учнтељнпа из С«ооља- Она аротестзује протнв тогв, што се учнтељнпаз*а удатим за неучнтеле одузкма отанарннсасн додата«. Истнче уопштв н«води»о олучајева где су удате жене задост^вљене и тражн да управа порадн на томе, да се ове неправде уклсше. Ннко се внше не јавља за двсвуснју н узкма реч претседннк г. Петровнћ: — Пошто нема, вели, пријављених гсворника, видим да се кокгрес слаже са радом управв Ми смо заиста радили колино смо могли и намо смо умвли Питам вас, да ли примате извзштај извештајног одбсра и да ли дзјвте уг^ави рвзрешницу. Разреппиша је дата једаогласно У б часова по поднв преапгн>т је рад. У вече су учесннцн ималн хониерат н нгратжу у Офнцнрском дому. Длнас у 9 часова пре подне рад

мвнифв(ггу поменуо, да се морају ко1ггреса се наставља. чдш 1ј 'ј 1 11.1. i ,^г-петг*-"'-л-су-« i 11 ■ [ј Суђење Једном загребачком»банкару« Загре^. 21. августа. — Данас је прсд Пудбздим столом у 3«гфе4г одржал претрег, против ,.башсар.г" н тргозца Фраљв Пв1е, чехословачког државл>анина. Пеха је оотужен ла је од 1027 па све до 1030 године продавао обвезннцл ратне пггете и ЈЈуванске аозове на оотлату в У томе опггетио впше особа. Затим је оптужен да се крајем 1027 годЈше код Поштанског чековног завода претгтввио као власник ''■анклтског аавода Пеха, ма да ннје бао влас.пик накаквог баикарск- г аавода веп само чиновпик фирме Ухал у Прагу. Он је р^ео од чековног завода 48.000 лннара и тим иовцем платио свој јјг Д шхј Глокедг. Најзад одговара зато што Ј *е без потребр прнмао у канпеларбјску службу тановннке само . ла би се дочепао новпа који су опп барЈан национвлног југословвнсиог ч ^ пстол;Н тн ла имв ка^пнје Ол братства и јадкнства и и оеих ^ . новап погрошио и па тај начнн се лпггетио Лаћсзића са 2000 Јгнара и ■20 дукатв, ГржавЛа 04 16X00 т ? 1гна " ра, Бобка са Г<000 дтшара п Ивана Радина са 11ЛМ дннара.

Г. ДрагосЈав Ђорђевчћ минулих двсвт годкма у ваој »ем љи било н дизања и падања, и путања и враћањв на прави пут, али ншв националио учитвљство умепо је наћи своју једину здраву оријвнтацију оД првогв дана живота у заједничио) држави Они се нису ни за тренутак понолебали, него су мушии лрмхватили

мучних десет годинв јуначни пробили до данашњвг двла. Отау 6»на од њнх с правом очекујв. да, на кстој линиЈк остану и данае. Ви живитв у народу и с народом. Станнте између народа и оних који хокв да га заблудв; одбитв од Њвга оив. ио)и хо*в «« другу страну да му онрену очи и срце; отерајте из дома њагоаог оне, који му с Јудиним п ољупцвм

Посредован.ем својнх поверепика Глише Иванишевића. Мвлосава Милојевнћа и Сретена Бркића назлвн ЛанПехв оргалнвовао је Штетно кл-

,,Ко-

лр ло* за штелшу и заЈмове и у то ло" лхпео је да прркгли 1в7 чтанова коЈш су платнлн укупно 11Л 62 днна-

Тон (ИОСћОП ,УКСОР

ТЕРАСА иСАЛА

Руске песлге џон и алмл м

ТОН ФИЛМ руске лгре > филму

V филму ПИЛБЕРТ РУБЕНС у фшлму А с К А

ра. Од тога новца такође нема ии трага. Сва ова дела садржи сеттужбв. а поред тога лакнадно стнтле лрн.ввв још леосп1 оштекених .тнца. „Банкар" Пеха бранн се да ннје крив н да никога није оштетно. После његовт саслушања прешло св на испит свеаока, па је вонстатовано да ј'о Пеха заиста вршно преваре. (Претрес се наставлл с$тра>

Сахаава др. Стјевана Болкаја у Сарајеву Сарајево, 21. автуста. — Данас у 5 часова лосле геше извдаена је сахрана несрећног др. Стјепана Болкаја о чијем је страшном са

Данас ћз Београд посзтитн Једна груна одличннх енглескпх певача. Н^ма сумн>е да је ова посета ј^дан дубок н снгуран знак дј г ховцог зблнжавања између двз тако разлкчите, алн по својој моралпој структурн нгобично б.тнске културе, међу два народа који по скорој градицијн носе жигове пријатељства, склоностн за кооперадију и љубави за у?ајамне вредности, способностн н врлннз. "V тој велидој и по квалитету сдличној групн пзвача наћн ће се не само исгннскн прнјатељн нашега народа, њогових дела, његовог јунаштва н његових патњи, већ ће ту битн и познанзша и добротвора на-ших младића и девојака који су за времз рата, по ентлеских колвџима и универзитетима, енглеским Кућама и међу енглеским пријатељниа, стеклж прве симпатије, прво сазнање и првз нераздвојне везе оа једном културном чији су етички и емоцијалин основи сродили у њима једно изврсно васпитање св једним одличним знањем. Зато је ова поозта од двоструког значаја: културног. пре свега, а затим прнјатељског, другароког, чиме јв речено и више. ратничког. Београђани, чија је дужност да оотану не само културна р^преззнтација Југославнје, век и искрен и огворен тумач свих осећања које наш народ гаји према великом британском народу, понећез ое бзз сумње, у овој сјајној прилици пзмене духа и српд, као срдачни домаћини и културни другови. ПРОГРАМ БОРАВКА ЕНГЛЕСКИХ ПЕВАЧА У БЕОГРАДУ Внаглескн певачн стнжу данас пзјутра у осам часова и 20 мннута брзнм звгре<5ачким возом. Група претстарл>а чланове једанаест певачкнх друпггава. Концерт озе одлнчне групе у Београду завршава јеану уопелу турнеју певача кров нашу

земљу. Енглески певачн прнрелилв су своје конлерте у Сплату, Дубровнику, ЈБубљанн н на Бледу, гдо су свуда дочеканн срдачно џ одушевљено не само до кониергне цублнке већ н од свих храђана. Прн дочеау епглескнх певача у Београду узнмају учошКа претстав ннпи власти, Сшштине, претстагшн ци и члановн Југословенског пезачког саве-за, Енглеско-југословенски клуб, Друштво прнјатеља Веднке Британнје и мерике, гра^анство н војна музнка. После дочека гостн се рааврставају по хотелнма, а затам, у г часа по подне, одлазе аутомобнлнма на Авалу. где ће полоашти венад на гроб Незнаног .увака Скуп за овај нзлет је код СпомезнI. Увече Београдска ошптнна приређује гостнма банкет. У суботу пре подне гости ће разгледатн град од 9 до 12 часова пре подне, а у 13 часова они ће бити на пољском ручку, вога њима у част даје у Тапчндерској рвстаурааијн Југословенскн певачкз сазез. После подне у 5 часова у Енглеако-јутослазенском клубу ггрирођује се у чаог гостнју чајанка. Увече у осам н по часова гости прнргђују концерт у Гарднјском дому у Топчндеру. После конперта зажусаа н дансннг. Трамвајз н аутобусн раднће све до краја нгранке. У недељу свн претставннцн узеће понов-о учептћа у нсараћају енглесанх госгнју. Днрнгент певачког хора Бнглеаа Јб познати н уважени езглески иузнчар г. Артур Фег. днрввтор оперв у Лондону. Београдској публнцн даће се прнлнка да ое спвцнјално упозна са енглеском аалжоналном музнком н мадрнгалнма нз 16 н 17 века. Да бн се пружила могућност ентлесетм певачама да се упозвају са нашом напзоналном музиком, на овом конперту наотупнће н удруженн хоровн Јужнословевског певачког савеза, у стварн члановн друштва: Београдског певачког друотгва, Станконнћа, Музнчког др>тптза нз Нозог Сада и Српског пркаеног н пеоачког друпггва нз Папчева. Удруженн нашн хоровн отаеваће петнаесту Мокраљчеву руковег, а под днрзговањем савезног днрнгента г. Мнхајла Вукдраговнћа.

Пред ОлнмпиЈадом у Лос Анџелосу

Решењем америчног извршног ерЈора сеани учеснин Опимпијзде доенће втштету од 25.000 динара Акпија вашег делегата генерала г. Ђукића на олимпијскои конгресу у Берлииу

У Берлину, маја месеца ове годинв, одржан јв ионгрес сви« мвЈуународннх спортхжих савеза. На том конгресу, Одбор м организацију Олнмпкјаде у Америци, поднео јв изввштај иа кога се внди да је Лос Ануелос ве* сзда потпуно спреман за Олимпијаду. Стадион аа сто двадесет хи&ада гледалаца потпуно јв готоа, и то ј« један од најпелших стадиона на сввту. Готоеа су олимпмјсиа селе, у којима кв станова

брааи идејамд модврног олимлизма. Футбал је почео јако трпвти од к2д му се пребацује полупрофесионалмзам. Фифа је пре неколино недел>а послала писмена сбјашњења саима члансвнма Мвђународног оли*|пијсксг комитета, е молбом да се то литан>в решн на широј, денонратској основн. Наш депегат г. Ђукић ианго јв наше мишље«>е, по комв је право и правично да се сиромашним спортистина. ноји губе плату

ти спортмсти Ових нација ној« до&у!време Олимпијаде. можв дзти компенна Олимпијаду У њима Јо комфор иа- | зација, кано њнхов- псродице нв 6и нав се само мо*с »амнслнти. Још са- трпвле и камо слора ие би бно прида су добнјене све повластице за пу ј вилегија свмо богатих. Он је лоставие товања желсзницом и лађама у пвто и I питање: иако се има сматрати оиај зиму 1932 године. Једном речју, и овде млади богвташ који нисита друго н§ еу Американци показали сву своју ради, већ се бави само спортом. То антивност и енерги}у Рааумв се да су ј у неку руку професисналац. Мгђутим, Америнанци предвидели све, па и из- 1 преовладало је мишљење да св на лвте и шетња по Калифоримји. Од К>у- 1 Опимг.ијаде не луштају сумњкви вмајорна са иде з а Калифорнију рааним тери Отуд је Фнфа прмну^енв или да лцнијамз а враћа се Другим путевима. ' мења своја схватања о аматоризму, На нонгресу имали емо прилннв да или да Еише нв долази на Олнмпија скгро целу Ол«*мпијаду видимо на де, као што је спучај са тенисом. Фифилму. Она је снимљена приближно , ф а је и оав године могла ви-дети да оиано ианава Ке у ствари и битн. Ко је , њенв Олимпијаде ниоу оно што еу видео тај филм тешко ће се одреки за- I Олимпијадв н а којима су ааступл»ени доволства да не оде на ту ввличан- ј сеи спсртовн. Ф>т6алснс утаимиц« на ствену спортоиу манифестацЦу цвлога | пр. у Амстврдаму донеле су полсвнну сеета. ! прнхода, али сада. саме за ссба, Јвдаа На састанку Ме^ународног олимлиског комитета распргвлано је о томе

који Ке спортови ућм у програм Опимпијада уопште У поглсдње времв појзвило ее много невих спортова. МеЈјутим, по идеји оснивача модврне Олимпијадз, барона Кубвртена.

жвља мвубиству Време опширно ниса/10. | јв да св задрмв више-мањв класмчни Данашљич брлнм возои сп*чи I спортши. Шам |> » ае ' 0 ; 1Имп "' а Ј' | нв одуме прено двв недеље (ранијв су I билв чвтири, в то св показало нао мно| го). Ме1>ународна стрвлачка фвд-ра' ција молила је да се гађање уведо у

певач Георге Ценвер Ваш.шгтсн

Је из Будлмпеште сестра покојно! Болкаја г-ђа Мери. ' На гогреб) учествовз.то је мнособројно станонништво, а нарочито поштоваоци покојног Болкаја. Пре.м Музејам опростио се са н»и.м лиректор г. СкариН. а у име другова опростио се кустос Музеја инжен>ер ПоповиН. Сгдрт Мерион Тсри Лопдон, 21. августа. — Данас је умрла славна глу\пгаа Мерпон Терп, озстра покојног Еј лен Тери. (А. А.) I Румунски {есењи маневри Букуроптг, 21 августа. — Јеовли I мапеврп олржаће се ове гојцп?« у месецу октобру у о_шиши ваоочн ■ Оиб»у. (Вре»е)

програм Олннпијада, каио је било сзв до пре 8 година. Енглвзн су се протиеили томв, јер су нашпи дв се у самој Енглеској дају грдно ввлиие новчанв награде на стрелачним утаимицзма. Наш депегат генерал Ђуни*. једини је устаа у одбрану овог слорта н »зноо: да је стрел>ање класичан спорт, и да он најболв поквЈујв нано су развијени мишићи, нарви и вмд; да оу гађањв и маршовање најиориснм^м спортовн за све народе и да је иужно да се гађање уврсти у програм Опнмпијвдв. Са два гпаса векииа гађањв Је ушло у лрограм. е тим да се само аматери улућују иа ОлнмпиЈаде. Питвње аматерства бмло Је најдвпинатнијв питвњв нонгресв. Енгпеаи су у том поглвду настромији Стрннтна прнмена евих мвра да се на Олимпија да шалу чисти аматери, довспо јв у пи тан »а футбап, коЈи не моле вишв фигуриратм на Олимпиједама, *но о« не сао

1 ано су донелв и трећн део од тог лрихсда. Слортсни сазБЈи мсрају битм увсрски да само сиупношћу наЈвише пролагнрају сг.орт. Идоја Кубертвновв: да међународне утвчмицв наЈвмше буде слортсну сввст код еци:у н»одл. поназала се геииална, јср од како су почело Опнмпкјадз спсрт је узео огромнв размерв у цепвм оввту. Спврт ближи н мири народв и отвлра но°« видике и нЈзе методв дглеко ппсмениггнјих борби и утзнмица нгго што су ратсви. Југослсгоноии олнмпкснн иомитвт по^лао је свима кашим С4с-^>-мз следећи циркулар: Југослсвенсии олммпмсми ксмитет добио јв зааиичан позив од Америчкоолимписног комитета н Одбора зз X Олимпијаду, да и нвшм спортисти у? му учошКа н а утаимицама у Лос Ан џзлосу у пото 1332 гадинв. и у зиму исте гединв, у јануару и феС^уару \ Лак Плеид. Доставлајући савезимз овв| познв, Комитет мма част ебавв стити оавезе. да оу на нснгресу у Берлину озог пета. чпаиоси иззршно' пр^рс^квачксг амег'и:;ан:ксг сцбсра одредипм цифру за трошаи појадиицв У оуми 450 допара, у ноји се има урачунати пут и позра^зк, са месец дгна бавлења у Америцн Са путом кроз Еаропу бмНе за поједимиа онруглс, минимум 500 допара. с а осталк.м олаишнцама може со рачунат* округло 25 хиљада динара >а Једно пицв