Време, 22. 08. 1930., стр. 4

Страна 4

ШШ, 11. августа 1930,

/Чедацинл

Један иачин поста1ан»а нових заразних болести!

Човек л ЖНБОП1Н.О садрже р&зл^чнте ■гга.раднте.кв притозое било у својој крв^ој т(*#&1с+и бАпо у ирвеним -нли белим мрв(П)М арнзсЈТМа- Даглеко би нзјс адвело да Јгх овд# нспрпно набрајамо. Овога Лута говорлћемо само о неким паразлтсвим пр<??0зоа^а крвне 'ГечНОсТн о 11н№$81шјМ трл^Јнозомама. ТуМпанОзомо су вретепвста облика т»Ивотињр. плтике јадва некатико десетпгНв м#?рона (хнља.зптн* двлова од мнлимеФра I, а кроћу се кроз нрбшу теЂЈОст зарнжвИА човека Ломоћу јвдаога бнча. којнм нвпрвкидно удатЈају »роз крвну течност. Мп смо на овом мбсту тУ окг/ро већ помеНули,- како нетгЈле^тву и страшНу болост епагаил у простролнм оОласти ма тропс«© .У|»рикв изазива јадНа трипановом (Тгураповоша %атђјепбе). Друга Јеона трнпанозожг (Тгурапобота НгисеО изазива нод сгоко (нАротато Еои кругс&е) ичЈТсл тако смрт. Обадве трнпанозоМе прено&Ј ове јфсте кгУва #з "гастоФа родв: ксд чоЗека је преИоснЛац поачавн+о му*в 01о$57Па ра!раИ9. а код животааа 01обб!па тогбКапа. Али је угврђено да кад-Ји-квд И д/руге неке рођа«е овиж двеју м>-®а могу бнтн првнос-иоцн дотнчниз болеоти: »болвстн опавања* код човека и таковване ♦папоие* код сггокв. Трипанозоме, као опасни парааити, иод првога Часа њнхава открнћв обраћало су па свбе лтаво ннтересовање нспнтлвала. и њихова испитЈввања дан-данас чнне једну од шцјваллпЈЈнх »спптпвачкл! области протовоологпје. У Инднји јодна дал>а тринановома (Тгурапозота еуаП5|) ».аданва, нарочнто код гоееда н коња, помор коди је поонат под имвном болестн «суре». У наптим прсдеЛима једНа трнпаНозома (Тгурапобота е^шрегсЈит) взазнва кбд коња Такозвану »пастуаову боЛеСг*. Свдамдосетнх годипа прогалога века беснео је нравн помор коња н коњарство је било тако реКи де сетковаио у Хрватокој овом болвшћу. »Дунавске земл,в» важе данданас као »рајвви у Европи, где јб пасггувскв болвст »ендемична«, то јест: находи се као Јвдна одомаћепа болест. Ова зараана болост код когва првеоси се за време опаслвања кобила од стрвле пастутм: по.тним чином, Давле, Зараокене кобилв могу заразити адравога пастува. п обрат. но: здрадау кобн.ту зараокени паотув, у тренутку опасквања. Али трипанозоме, порвд овога велдасога значаја као проуороковачи ниоа неизлвчнвЈП, смртоносних болеоти код човвка и њвговлх домаКих жЈћотиња, после извесних пови>нх и најиовијнх »спитнвања лмају један веома велнгси и теорН1 >сми аиачај. Ка«о рвкоомо у почвпсу, човек и жииотиње сад^роке раз.ипитв па/разитсдо протозое у с®ојо(ј крви, али досада научном нешггишњу ннје бнло пошло за руком да, ако не коначно утврди. а оно барем донекле сгпкрије: па когји оу иачин ове протовое дос-пеле у крв човока, одпосно жнвотиња н како оу се павил•т« да лзнве у тој орадннн? Питање о томе уошпте: како долази до паразгпиана. нз којвг после ггронстичу н најразлЈрттиЈв заразе и зараане болести, јвдно јв веома крупно н значајно шгпање, }вр на овај нантш маисемо не оамо да утврдимо: клко оу се раавнле ове нли онв заразне болбсти нвго, евентуелно и то: како постају дан-данес нове заЈрознв болести? Оаих даиа члан Парнске акадомијв ааука н профвсор Пастерова инстнтута у Па/ризу, РеНх МезпЛ, објавио јв у ПаЈрлској акадвмнји паука овоза значајна отчсрића у овом правЧУ. МебпИ обраћа пре сввга, паскн»У да Јв у некнм областнма АЈфрикв (иарогппч) у Родвзнјн), порад Тгурапобота ^атвјепбе ко>а нзазива »болест опа®ања» код човека, као проуарокавач слкчне болвсти, откривева )вдна друга трипанозома Тгурапобота гћосЈевЈепве). Ова трнлаиозома разлнкује св од Тгура позота §атђ1еп5е, јер се не преноси :ушицом С1с55та ра1раНз ного мушицом која код стоке у АФрндн првноси батвст снат>алу» н иђоо је на/учно име 01о851Па тог8Ј1апб. Што је још од норотита вначаја овде ова Тгурапобота гћос1е81еп8е нн по чему се не разли од Тгурапоаота ђгисеј, која ■ваанзв код жнвотиња »нагану», те првма томе с правом нам се будн вумња: да ова трипанозома у ствари није жнвогињска тртмЈНозоада, Цроузроковач »наганв* 1 Ако би св утврдило да јв тако нешто могућно: да првобитни паразгсти жнвотгења Могу постатп паразити човека, онда бнсмо тнмв учиннлн јвдно врло важ во отеркће: отЈ:рв:ш бисмо у живо-

гИњама јбдан 1<звор заразв чо&еј;Л. Ј1спнтују1ш освтљнвост Тгурапобота гНос!еб»епбе према човесо^оМ се румуу Мебт1 Је још уочи рата (1014) Угврдно дв јв 0в» тр^На«о:Јома врло осе^ллЈва прома крвпо.м серуму човвка и нз тога нзвео с правом вак&учак да је код ове трн п^нозоме *прж1агођавање на човока релативно окорашњл» појава. Јадан лаЈвн случај, којн није онда мојчјо бнтн потпуно објашњвн, обратно је тДкође на себе паокњу. Италијанокн ветеринар н профе-сор ^ап^гапећј звразио се јвдном тчлтпанозомом при раау н разболео. Та је тр#пановома назВВна по његбву пмону Тгурапобота 1ап!галсћН; Мнслнло се у првн мах да ће то бнти Т,рнпанозсгмп коЈа шзазнва «болвст опавања» (Тгурапозота ^атђјепзе). Међутим блкн» попитнвања су открила да јо ова трипанозома веомо сродна са Тгурало8ота еуапбј. која изазива у Индцји код с1 .»:се болест *суру». Г1рофесор ^ап?гапс1н Нмао је у своме Инстлтуту ову трппанозому ради научннх жм?итивања н о њоме је радио. Постављало се 8 &то шгпање: да лн се ннјо трнпапо30ма животлњске болести »суре«, случајно прилагодила у овом слуЈо.у нв јвдИопа човегса н на Њвгов крВ»н свру.Ч? Поувда&о нНак нп}е још било могућно нитата рећи До НајноНИјвга времвна. У Пас+еровом ннстлтуту у Парнзу ДвоНо се, мвђутим, ту сжстро сЛучај. Којн оШ1сује МезлП и коЈи сЛу^ чај нзглода погодан да објасни ђо. лнку тајну, чијн Се 8астор Почво сре ћоМ отврјсВати. ЈвдаН од лабораната Пастерова ннстиГута у Парноу убо се олуЧајио у прст пр« убрвзгава. њу и заразио се једном трипановомом. Ову трипаиозому у Паогвровом тшстптуту у Парнзу од 1901 годнпе водо нод нменом Изншотнњоке трнпаиозоме, која проузрокуде животткску заразпу болеот »нвга«у» (Тгурапобота ђгисе«). Премв томе, у Пастеровом ннстнтуту у Поризу, једннм несретшгм случајем, као да се догодило оно што ое чииило да Ср кад-и-кад допађа у Африци у Формн Тгурапобота гћосЈебЈепбе или оно игго се догоднло професору 1лпГгапсћ1, кад се — можв бичш варазно Проузроковачем сточне болвсти «сурв» у Ипдији. Подробна испитивања тришлозомв, иађегаа у крвд лаборанта, открила су да је ова трЈшанозома заиста сродиа са животињском Тгурапозота ђгисеј, а не са човвково.м Тгурапобота ^атђјепбе. Што још ларо-што овдв среди помеиутн, јесте чнњенпца: да се стабло од човекове Тгурапобота ^атђјепбе, која се одржава у Паствровом институту у Парноу, прл последњнм пажл>лвим испнтиваЊЈгма показује нсто татнко осетљиво према човековом врвном серуму пао жнвотињска Тгурапобота ђгисеј у истом Институту. Ив овиз података натура со сада следеће об)апгњење »рупне н значај не појаве, когЈу смо авде укратко описади. Изгледа да је мопућно у навесннм олувајеоима да јвдна животпњска трапаназома не будв вилте много осетљлва према човоковом крвном серуму. Збаг тога, кад случајно у авај доопе она вшпе не доспвва у оасвим туђу средину: вато се на о®у ттрнлатођава, зато може да жигви у овоЈ н размножвва се. нзазнваоу}® своа заразу код човака као раллје код животнња. Обрнуто, кад чавекова трнпанозома дуго врвмена живи у крви лоивотнњској, она се у неку руку то.тијко прнлагоди на жнвотањску прв, да јој је крвнн серум човоков после топа — туђа оредина, те је према овом свруму такође веома освтљива. На авај начин, нзгледа могућио објасетити барем једал начин заразе трипанозомом код човека: трипаиозомв чавека могла је првобитно бити ивразит жнвотињони, а са животињама првшла Је на човека, кад се догодило да олучајно једно сггобло дотнчне жнвотињскв тритнозоме нијо било тажо ооетљнво према човековом крвном серуму, те доспевпга у авај дотнчно стабло могло ое прилагодити и одомаЈшти на паразитоки авивот вод човвка мвсто код аве нлл оне жнвотин>е. Такови су случаЈеви могуЈши данДанас, и зато је могућло да дандаиас постају паве звфазне болвсти. Д-р ВУК МАРИННОВИЋ

Одлазак НбмбЧНб НиЛоткин>е г-це фон Ецдорф

Дааас, је изашао купои з а ЈЕСЕЊЕ НЛГРЛДЕ 9Ф Врелгена"

СИНоћ 1е огпуговћла Цариђ)а# чувеиа нем&1ка пилвткЛтба г-ца фон Еадорф па свом авијоа|у *ила ,,-Ј-улкерс', па ком је п долетела прексићоћ ла наш аеродром. Г1Је одлаока ота Је бИла Ш^а-шћена ол стране н«птих а8лјатпчара и секретара пемачког посЛапства. . На јеааа час пре одлаока т^ца фон Е1тдорф вргалла је Нробна летечва иад а^родромом т! ИрИк<1.1АлА маСу пеебр<*= ћатаих акробација у вазлуху, а једном прилилом летела је дузке времела окрелутим аларатом. ЗајадИо са Н.ом отшгтовали су п г.г. Аугуст Хано. Рлгдолф Презелт, Вернер фо^ Вацдорф и г-ца Клара Мума.

Велвка политичка завера у Лвтванији Ковпо, 20. аћгуста — На шефа лптпанско Иолвцијв Руетејку повуП1ан је уторак поеле подне у хотелу »Континентал* атентат. једно лнце нопалнло је внше метака нз револвера којн оу промашнлп пнл«. Злочннап је уопео да побегне, а /голшхија је ухапснла у вези са обим атоптатом 3 лнпа. ПолПпнја је уверена Да јо угала у траг великчј заверн квја јв имала за цаљ да (10убнја 12 палнтптара међу В.ИМ4 И два \1ппиетра. (Време) Локалне поплаве Дуеава Сомбор, 21 августа. — Водна задруга у Апзтину обавестила је двпас пре Подв^ омашњз мдроТехнитко одеЉеЉе да је нОћас о1?о 11 часова ДуВав услЗд свога сваКод^евног надолвл(е(46, ((рељао спорздви и леткв н^сип Петршп, у Барав>а М Д а је том приликом поплавио окб 600 јутара од коЏх 20о јутара оранице. Овота пута од водб је у главном настрадаб део дрШвног имања Б$л>е, кво и земЉЋ(пте које иа томз месту пОд к< рендом уживају тамошњи сељаЦИ. По Последњим взвепГг&јдаа 0 с1аа>у иоде на Дуваву за ојда не претн нкеаКва опасноСт од већах коплава. (Време)

К АКО?

ЗАШТО?

Један мт-алац из умутрашњоОти нао пита: — Кадово Ј9 то друштшо При. вроднии у Београду, и ко>у доцу он прлма за овоје питомце? Одговор: — Приврвднин јо хумано друштво, којо со у првом реду бриИо о с-тва раљу чбсФиТог Трговач. Ког и занатлијоког ПоДлглатка у нашом народу, иаМоштаИ»©м си : ромашне а опособлб депс у раановрснлм гранама трговине н ната. Привреднии је оспован у Загребу 1897. годлне ипнцијативом В. МатнјесИћа и најугледсијнХ Орба трговаца «з Аустроугароко мопар*ћје, а парочито нз Хрватске н Славоније. До 1023. године седигате Привреднииа блло је у вагребу, а гада је оно пронеовно у Беопрад. До сада је Привреднии наместио око 28.000 сиромапше оеоско деЦе у трповлну н Па раллћчите оалате, у пашој зомл>и и у иностранству. Привреднии прима за овоје питомце овако сиромашно. здраво сел>ачко дете одмах зтв осиосне школе, запгго се тр»У>а само обратити претставком његовој калцеларији у БеоГ].(Ду, у Круно1сод улнцн број 8. Један читалац — опортиста из Мола нао пита: — Да ли }е то гол. ако се је лопта одбпла о ун>трашњи шпиц опол»ие стаТЈгве н погала фалш још ввћма га мрески, међутим голман, којп ј е стајао тачпо на гол лгаији хвата је н шпосн? Одгобор: — Када лопта у овоме обујму пређе гол лшптју, било по звмљи или ваздугу онда је гол. У помвн>-чх>м случају гол ће судија овироти твЈ; онда, када он буде оигурон, да је лопта у целом свом обујму прешла преко лшпгје, ипаче не молге досудзгпи гол на основу закона вероватеоће. Многи спортисте питају нас: — Коме нде пркход од одипраши утакмица нагае репрозентације под именом Бл. к. у Буенос Анресу и Рио де ЖанеиРУ, а који је ирихад приличло велики?! Одговор: — По овом питању обратили смо се меродавшгмп, који су пам одговорилп, да )от то пит&ње, питање прпхода са утакмнца у Јулсној Америци, нн-

Је регаено, с®е док св ие повраТи наша регаразеитадија са пу-

Јвдан ђачки родитвљ нас пита — Постоји ли по гимназијама још јануарски рск за приватва полагаља? Одговор: — Јануарски рок за полагање испита по гимназијама посТОји само за оие ученике, који су у сеитембру месецу полагали маТурски испит па оу одбијени на три месепа, иначе нико други нема право полагати испите у јануарском року. Један аемљорадник нас пита: — Имам краву која се нз да мустги без телета, а ако се музе, оиа увуче млеко у себе и не може се помусги ни једна половина од онога п?го обично даје. Шта треба да радим са њоме, да би од ње могао добити све млвко? Одговор: — Трсба пре муже са млаком водом опрати крави сисе и пело виме, и кад је то готово, крава сама пушта млево из вимена у сисе. Један читалац нас пита: У 1920 годиип поднео сам тгријаву за ратшг отштету као и сви остали. Као активал офииир више пута сам иремештаи и ваљда ме ладлежне власти због адмилистративии1 тешкоћа иису моглв иапи. Ове године 5. маја сд« олгатено ми јо рашење прако градске полиције у Кгрвгујевцу аде сталло живим, да ми је иа име ратае отгатете досуђвио 490С динара. На то саопштеае лао сам изјаву да иа име ратие гатете до овда иисам лишта примно, и цео овај предмет са мојим одговором оотао је у градакој полициЈи и ја до далас иисам добио прииада>уће мл обвезиице (ратие штете. Молим за обавегатење коме би требало да се обратим да би дошао до овојих обвееиица? Одговор: По овој отвари треба се обратити лиомвиом молбом Тенералиој дирежцији држевних дутола. Један учител. у оставци нес пита: Да ли поотоји у Беолрадт или у иеком друтом мвсцу какав курс за кљиговође? Одговор: Ни у Београду нити у коме друтом месту не постоји инжакав курс за књиговође већ се узнмају из редова свршеиих учеиика Државне трговачке акадеосије или другах трговачких школа.

Р а д и о

ПЕТАК, 22. АВГУСТ Београд (432 м.): 10.30 Грамофонске плсгте. 12.45 КопцеЈуг рт4ио-квартета. 10 Из уметничког света (предаваље г. др. В. Витезице), 1 ©.зо ГСсшцерт радио-квартета. го.зс Каииерт на виолилл (г. Л. Дајч). 3130 Тачио време. 21.45 Народне песме Тпева г-ђа М. Пецић). 22.16 Пренос музике из ка«Ј)але ..Русви цар". СУБОТА, 23. АВГУСТ Београд (243 м.): 10.80 Концерт грамофонокнх плоча. 12.55 Концерт радно-к.вартета. 13.30 Новтгнарски мзвепттаЈн. 19 Чао пародпзг здравл>а. 1в.30 Народиа свирка на хармоници. 20 Вокалли концерт (г-це Ллде Ведралове нз Љубљане) словелачке иеоме. 21 Резервнсапо за евент. првпос. 22.3С Тачио време и новииароки извештаји. 22 45 Препос музике нз ресторала ..Плава тггица". Бвч (616Ј мЈ: 11 КонцвЈуг капеде.

1в Грамофонске плоче. 16.16 Орасестар. 1>8.25 Баладе. 20.06 Концерт ла виолини. Око 21.60 Оперете и тон-фшгм. Лајпциг (259 м.): 18.30 Концерт. 10.30 Валцерн. 21 Кабар^. 23 Мувжка ва игру. Бреспава (325 м.) 11.35 н 13.60 Грамофоискн концерт. 16.30 Потпури. 10.16 Муаика. 22.30 Мувлжа аа игру. Штутгарт (360 м.): 1б .зо Оркеотар. 19.30 ..Маскел бал" опера од Вердиа. 23 Концерт. Франмфурт (390 м.): 8 Концерт. 13 Нове игре 10.30 ..Маскенбал" опера од Вердиа. Букурвшт (394.2 м.): 20.46 Коицерт. 21.30 Мувшкв за игрс. Берпин (418 м.): 8Д6 Концерт. 14 Кабарв. 1б.зо Мушгка. 20 Кабаре! Будимпешта (550.5 м.) 9.16 Квартет. 12-05 и 16 Оркесгар. Зо Маћарске пвОМ0|. 21.46 Сллоноки оркестав. Концерт оркеотр*

Београдсћа берза

ДИнар у Цириху 9.1275 Девизв чвршће Ратна иггвта 453 АкЦије Народнв баннв 7.900 На дввнзном тржишту тендвнпиЈа »од ових девиза јв била и }уче чвршћа, јвр су ввћнном свв девиве у скоку, осим Њујорка који је без промене, а Милано лабавије. ПроМоТ је био непЈто живљи а глаг&п! пр^давац Народна банла, ИнтеросоваАе ва државнб папнре Је мирно. Раина ШтЛ-а је закључивана ЦротШт од 462 до 4бб и осггала тражња код 463. Од акција Једино Народна банка се и даље поправља. ДЕВИЗЕ: Лондбћ 274.90-^-374.10, Парнз 223.65 —220.66, Љујорк 56.^46—56.146, Жвнвва 1097.40—1094.40, МиланоТрст 296.90—>308.00, Праг 107.Ш166.84, Берлин 19.4г77б—18.4476, Бвч 7.96-4.95, Софија 4-155—40.76, Пдгпта 9.90—0.87. ВАЛУТЕ: Ита.тијанске лире 207—296. ДРЖАВНМ ПАПИРИ! Лутриски лов 2 од сгго од 1681 94 —90 (поиуда-тражња), Дувансаси лоз 1888 35—&1 (п ону да-тражЊ а), 7 од сто зајам 1921 заАЉучИван од 91—92, понУда 92.50, тражња 92 4 од ото аграрне обвезНипе по 5660, понуда 56Ј0, тражња 56, 7 од сто Блеров зајам од 1928 г 99.25 поиуда. Ратна штета проашт закључак од 452—456, пон. 4бв-50, тражња 468, РатИа гатгта за НОвембар понуда 460, тражња 46©Л), Ратна штета за депембар 96 40960 понуда 468. тра&зња 4в2.*Јв. АКЦИЈЕ: НароДнА банка закљ. од 7.800 До 7.910, поиуда 7.960, тражња 7Л00. Банка ЗЛаТнбор 720 тражња. Бвоградсва трповачка банка 900—820 (понуда-тралсња). Днскоитна трговачка банка 700 тражња. Иввозна банка 660 тражња. Јутословешска удружена банна 191 тражња. Оптата трговинсжа баНва 100 тражња. Прометна банка 980 тражња. Франпус-ко - Југооловегажн завод 1Ж0 тражња Орггсаса банка — Загреб 185 тражња. Тргов. н обртна банка — Ноет Сад 160 тражња.

Дубровачка пловидба 890—8^0. Шумад^Ја, оснг. друштво 170 Гр. ПРОДУКТНА БЕРЗА Пшеница: Бегеј 79-80, 2 Од ст^о за август понуда 175, тражња 170. Тиса 79-80 2 од сто за август поНуда 177.50, тр. 172.50. Дунав .4-79 2 од сто за август пон. 175, тр. 167.50. Сава "Л* 3 оД сто пон. тр. 157. Главпа Пруга 78-79 2-8 о^ 6То 1980 поД. 162, тр. 155. Главт1а [труга 77-78 2-3 од сто Нова пон. 158, тр. 158, (закљ. по 164—156). Бачке станнце 79-80 2 од сто аа август пон. 176, тр. 170. Дунав шлеп 77/8 2-3 србијанска за аврусгг пон. 162.50, тр. 1в0- Са -Ва шлеп 78 2-3 од сгго за октобар гћ>н. 170, тр. 105. Дунав 78 2-8 Од сТо за оитоб. пон. 172.60, тр. 107.50. Кукуруз: Главна пруга промпт пои. 180, тр. 125 (закљ. по 130). Дунав промпт пон. 185, тр. 180. Бачка промпт вагон пон. 180, тр. 127, (Закљ. по 12760). Сава прошгг пон. 13260, тр. 12760. Обреиовачш бели промИт пон. 18260, тр. 127. Срем промтгг пон. 180, тр. 107. Банат вагон пон. 12760, тр. 134. Овас: Српски, шлеп Београд пои. 150, тр. 140. Главна пруга пон. 140 тр. 130. Вагон Београд пон. 180, тр. 140. Срем пон. 150, тр. 140. Узана пруга пои. 188, тр. 106. Пасуљ: Главна прута узанс промпт пон. 380, тр. 860, (закљ. по 90760 —3*77.50). Узаиа пруга пон. У70, тр. 8бо. Шаран пар. Београд пон. 280, тр. 270/ Шлеш Оиедерево аа автуст пон. 400, тр. 970 (еажљ. по 800). Рвзно: Кукољ, Београд пон. 80, тр. 70- Сено, ваг. Београд пон. 9в, тр. 85. Мекнње, пар. Београд еа џаковима пон. 110, тр. 100. Тенденција: код шпвнипе живља, вод кукуруза непромењена. НАШЕ ЖИТО НА БЕЧКОЈ БЕРЗИ Беч, 2о августа. — Пшеннца ба^ка и банатска 29—2960, кукуру« 20.76—21.25. (Времв) ДИНАР НА БЕЧКОЈ БЕРЗИ Бвч, 20 августа. — БеОград у Бечу 12.58 и седам овмина до 1267 к оедам осмина; дннар 12.57 до 12Л1. I (Времв)

Енономскн жнвот Очекује се стабилизаци ]а цена пшенице

Под утииаЈем велшсог пада пене американскоЈ пшеници, и на нашим оу пнјацама цене у току ове недеље ослабнле, мада не у истом равмеру као на прекоморском н европском тржмпту. Јуче је почела нешто боља тенденција; тако да ое може рачуиатн да ће се цене бар аа иеко време стабилнвиратн. Просечне цене од 16 до 21 августа: Пшеница: оуб. пон. утор. среда чеггвр. Тиса 178 176 171 174 176 Банат 176 170 108 170 178 Срем 165 163 160 101 164 Српска 160 168 167 158 150 Сава 158 156 164 156 167 Кукуруа: суб. пон. утор. среда четвр. Дунав 132 190 128 127 128 СТОЧНЕ ПИЈАЦЕ На бечкој пнјаци говеда 18 августа бнло је дотерано свега 2227 говеда и то: 1871 волова, 347 крава и 467 бикова. Из наше државе бнло Је довезено овега 104 грла н то 7 крава и 97 бнкова. Дене оу од прошле пнЈаце бпле скупље за 0.40—0.80 дннара по килограогу. Иначе Је све било распродато. Цена нашој отоцн кретала се: ва најболл- врсту 11.90 динара, прома 11.76 дннара, секунда 11.35 дииара н терциЈа 10.70 динара. Ово оу бруто пене, прн чему ваља узетн у обзир и тропгкове 2.50 по нгр. На пнјаци говеда у Прагу довезено Је било нстога дана 1230 грла и то већином из унутрашњости звмље. Наше стоке није бнло, јер немамо квалитет, ко)и со тражп. На пнјацн свнња у Бвчу бнло јз 19 о. м. 12909 свиња и то: 3978 дебелих (тешкнх) и 8930 лаких (меснатих). Тептке свиње извозе из наше земље Бачка н севернн Баиат, док се из СрбнЈе извозе воћнном лале н то у мањо(м броју. Цена нашим свињамд била је просечтго 18.10 дишара; прн том ваља узетн у обзнр н трошак, који взноон 3 дннара по кгр. На пнјацн }е оста.то непродато 470 свиња. На пндацн свнња у Прагу (18 авгуота) било је овега 4697 комада (950 дебелнх н 3701 мршавнх). Ив наше земље бнло је оамо 125 комада и то: 60 двбели! н 66 меонатнх. Цена нашнм свнњама кретала се од 14.70 до 15.85 дннара прама квалитету и то већа цеиа за лакше (меонате) свиње. Овао долави још н трошаа: 4X0 дквара по кгр.

МЕЂУ Д ИРЕКЦИ ЈСК А КОНФЕРБН. ЦИЈА ЗА СЕЗОНСга4 ОАОБРАЋАЈ Под претседништвом Генералж* директора државннх железанца, г. Д Шрепловнћа одржана је арекЈуч# у ГенералноЈ дирекцнјн Мвђуднр« цијска коифереицнја на којој су про« учаване мере које оу потрвбнв да се предузму за осигураље за осигурање саобраћаЈа у наотупаЈукој оезонн. Пошто су саслушаии рефератн ог. директора Обласннх днрекцнја I стручшгх референата Гвнералне д* рекцнЈе копстатовано јв: да потрвбннх локомотнвл и вагона аа сезон* скн саобраЉај има у довољној колв* чнии и рвшвно је да се 1*рлдувму изввсне комерцнЈално -манниулмгивне мере н отстуиања у циљу савллђнвања сезонског саобраћаја. Свн предузетн корацн у погладу комерцијалне службе, коЈн тангнраЈу тр^говачки свет, бнће благовревмно публнковани. Исто Је тако на Међуднр екцнјехој конферевпнЈи претресвно н пнтав« техничлпх мера коЈе ће се предунет* ва што правилннЈи и уредннји с»> браћаЈ према расположивнм креджтнма, те ћо ое обезбедпти уредаост саобраћаја н са те стране. ПОТРАЖЊА ЗА НАША ЈАЈА И ВОЋЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ Швајцарска се особнто интересу,« за југословвнска јаЈа и вође н тоу пр вом реду ва шљнве. Са првокласнои робом и ннекнм ценама моглн & Југословвнски трговш! и ИЗВОЗНВД* постићи велик успех нарочито у в ,) " ^У, јер јв потражња од стране сумената за тај артикал сваког да^ 1 већа. Интересентн. који би могли да н 5 " возе у Швајцарску ове артнкле, ка нзвол© доставити своЈе адре^ Заводу за унапређпвање спољне тр* говине, Информатнвно-комершЈ* 1, ном отсеку под бр. 4678.

Књиге и листовв ОРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК ' свбсцн за 1в ввгуст доносж коивд^ Мплвла Беговића п путопис Тодора >•* ноЈловића; песмв Драгутина Дом.*!* ћа и внтеза од Кнренберго; чпан« л Момчлла Селесковпћа (Опажања), д? Милана Кашаннла (Немирна чвкв** 1 д-р Тнхомира Р. 'Борђевпћа (Накоп*' саадбеии обичаЈи у наше«л троДјг научии прегпед д-р Јовала Крш*» музички прегпед Р. Бернара; попитнчки прегпед Иносграног; - ? -ј кн»иг» и догађајв Повременог; I >®' 1 прмиааа и болешке.