Време, 22. 08. 1930., стр. 3

|ГччК-. 11. аЂптта тмп.

Неодгеворност Србије за Сеетски рат

I Сугестије под којима су за«л»учени уговори о миру. — Прзи иеуспели покушзји побеђеиихдз, сваљујући кривицу на милитаристичке владе, ослобоц е ооговорности кгроде. — Друга тзза побеНзних, да одговорноСти косе ззЈедкички оба табора зараћених иарода. — Србиј г је чиста од свак е сумње,— Докази њене кеоДгозориости Закл>учење уговора о миру, ко- , јима је ликвилиран Сзетски рат, ј и данас послг пуних 10 голина за-! нима ве.ттке умове свега циви.ти-' зованог света. Између осталих проб.те.ма, који се живо третирају, један оа најважнијих јесте питање о олговорности у овој светској катаклизми и о последицама које ће евентуално наступити, кад се објективно расправи питање о овој одговор-

Г. Поенкаре Истицање ових проблема не чиии се само у идеалној теиави да се ксториски суд о кривиима и проузроковачима правелно изрекне, веЦ тлт проблеми сл>оке као инструменти активне политике некојих држаба, побеђених у светском рату То и наша држава ол иеко^их својих пхеда врло јако осеКа. Суштина тезе побеђених државл могла би се свести у ово неколико речентгиа: Версајски као и остали уговори о миру створени с>- пол доминантном снагом двеју огестија: да су централне државе јетини кривпи за Светски рат, да је Тројни споразум дакле савршеио чјгст и нерга, и дрлто, ла као кривии треба да буду кажњене за учињено зло и онемогућене да то з*о поново учине, и да треба ла репарирају то зло плађањем накнале побеоилачким државама и њеним грађанима. Као пос>тедииа ових сугестија наступчло је распадање А^стрије. тертггоријално смањење Немачке : Угарске, Бугарске и Турске, да.т>е ограничено наоружање ових т>о'кНених држава и плапање великих ратних штета. И у првим моментима по закључењу мира, код поб&ђених држава отпочела }е кампања против заКЂученил уговора истииањем тезе:' ча ако су за Велики рат криве милитариспптке в.таде дотичних Јржава, није крив народ, који у огромној већини није желео рат. МеЈЈутм уговорима о миру кажвени су народи, који то зло нису вроузроковали. Ова се теза није могла бранити Сваки народ има онакав режмм какав застужује Ако је тај ре»л*м рђав и протттван тежњама тога нарола, а нарот нема снаге ла га свргне, оттла је и та слабост Фех, која носи олговорности Ако л.» такав гтротчнародни режим нзнесе штете самом народу, онда тај нарол њу има и ла трпи и испашта, кал нема снаге ла га отклоали ако такав режим нанесе штете другој држави, онла поема тој шжави тгмз одговорност не гај режим, него иео нарот ко?и је тај режим својом инакиијом олр*авао. И кад је ова анемична теза па■и у волу, насп-пила је тпуга, веИ знатно снажнија теза, која с® слСмјала V то>м<». чз г* изв"лн ла лч је тачно да су Централне силе хтел« рат, да су ишле на то аа Рат б^тсне и та су га оие запалиили је тачно. па (IV тај рат *тете сите Тројног спораз^ма: и дал»е: ла ли су само Централие сите изазвале рат или су * изалвале ц силе Тројног споразума На сваки ничин ?а је оно пита»>е оа огромног зчачаЈа јер б"лл • се утв*аи језно, наиме ла су ^мо сил? Тпојног СП0ПГ»Т'"И;Ј ОДГС[ |гч рне за пожао рата, било тл с\' 1 оне ма у којој мери ошоворне

за рат заједно с Централним си.тама изашло би као послелииа да су ттремисе уговора о миру потпуне и да је према томе и заклучак и неверан п <противан и праву" и моралу. У праву постоји принцип да прн уговорима страшење, лаж, превара и обмана никоме не помажу и да зажључење уговора под притиском ових елемената изискује његову ншитавост. II у побеђени.м држава.ма искрсла је читава литература о одговорностима за рат, у којој се коментарЈпие на разне .начине, често малиииозно, дипламатска преписка појединих европских кабинета »*з ратних година. На сваки иачин да и чаша Србнја није могла бити заклоњена од таласа ове литературе. Сарајевски атентат, сматран као непосредни узрок Светском рату, у самој ствари само претекст за светоки рат, немилосрдно је експлоатисан против нас. Срећо.м, сва настојавања да_се олговорност за Светски рат свали па нас срушила су се као кућз од карата, благодарећи не нашој а'шлности да се од ових набачених инсинуација бражгмо, јер ми смо зато били индолентни до крајњих граница, већ околиоспт да су, с обзиром на то да смо у суштини чисти и невини, сви натегнути и исфабриковани аргументи отлали или сами собом, или су нас у страном свету други бранили. Несумњиво најјачи брани.-ви наш био је и остао досад г. Ремон Поенкаре, свакако највећи Франиуз данашњих дана. И у својим капиталшш гмемоарима и у најновијој својој књизи »Одговорност за рат«, он је сјајно доказао, да је Србија била само предмет аустриске агресије и да ниједним својим гестом није нити учествовала у атентату, нити за њега знала, нтгги уопште ма чиме било дала повода Светском рату. Уосталом ко би жив могао набацити Србији и помисао за рат са Аустријом кад је Србија, изморена са два теижа рата 1912-1913 и албанском побуном непосрелно иза ова два рата, могла нмати толико ратног искуства, ла се рат не може бити без ор\'жја и мунииије? Српска војска, избацивши скоро пос^едтве топсвске метхе у биткама после Брегалнице и уттропастивши огроман број пушака које су и после једног а толи и после три рата постале неупотреб.Ђиве, зар је та војска могла и помислити да ратује, без пушака и муниције, ноз рат са једном велесилом до зуба оружаноч? Постоји ноторичан факт, познат хи.Ђадама људи, да. су читаве српске дттвттзије по о6ј&?.* иата од стране Аустрије маршовале иа место концентраинје без пушака и ла су експрес прнспггле рлтке пушке раздељене војницима тох дивизттја на нехолико сапт пред утазах у церску битку. Овај арг> г лтенат не тргти контрадш<иије и сјајно сведочи да је Србија далеко и од саме сечке иикриминације за Светски рат. ЖИВОЈИН М. РУЖИЂ

Рад Југословенско-мађарске комисије за ликвидапију питања у вези са Трианонским уговором Загреб, 20. августа. — На Плнтзичким језерима састала се у хотелу сП.титвнце», 15. о. м. јутословенско-мађарска делегација за преговоРе о лнквидацији извесиих имовинскнх и финанснјских ннтаља у вези ч а Трианонскнм уговором. Шеф ј>тословенске делегације је \ др. Лујо Бакотић, помоћннк Министра нностраних послова, а члановн су г. др. Станко Ерхартнћ, шеф одел>еља Миннстарства кнострани послова и г. др. Мнлорад Влашкалнн, ииспектор Министарства унутрашњих послова. Мађарској делегацијн је на челу г. др. Александар Блаха, државни потсекретар у Мнннстарстзу унутрашњих послова, а чланови су г. г. др. Бела Затари, саветниЈ; Мииистарства унутрашњих послова, др. Пал Себешћен, секретар Мннистарства иностраних ћослова, и др. Имре Ернеј, секретар Миннстарства унутрашњих послова.

Помен Краљу Петру у Новом Саду Новн Сад, 21. авггуста. — Данас пре подне у Саборној црквн одржан је помен Блаженополившем Кралу Петру прилнко.ч 10-годншњнпе Њ>егове смрти. Црква је бнла орепуна. Присуствовао је бан г. Дуннћ са свима чиновницима банске улраве, командант Армнје генерал г. Докић са генералитетом и офицнрским кором, претставнипи Ошптнне као н шефови свнх надлештава са линовницнма, претставницн разних установа и удружења и грађанство. На хору је певало музнлко друштво. Чннодејствовао је Епископ балки г. др. Нринеј Ђирић са 10 свештеника. После помена игуман г Огеван Илкић у дивном говору са ванредним беседничким даром освежио је успомену на Блаженопочнвшег Крал»а Петра нстичући његозу личност као националног хероја и хришћанина. Сви прнсутни после завршеиог говора одали су пошту Блалсенопочившем Краљу Петру са узвиком: Слава му! (Врвме)

Шта је одлучило ступање Бугарске у рат 1915

Рад Тарифског одбора

Реформа путничке тарифе

У среду по подне Тарифскн одбор наставио је претрес пред.тога за реформу лутничке тарнфе. Шеф туристичког отсека Министарства трговине и лндустрије г. Кири! Жижек, из.тожио је потребу да се пов.тастице за п.танииарска друштва, која су данас на снази за вожшу путничкт! возовима, проитре и за вожљу на б;зи.м возови,ма. Предчожио је такође да се из.мени структура данашњих повластица за излетничке групе, и да се подвоане цене учине еластичнијим. Исто тако г. Жижек је тражио да се узму у расматраше питања конкуренчије возниу. иена за путнике, који долазе једном а одлазе другом пругом. Јуче пре подне наставдо је рад Тарифски одбор, узевши у рЈСмаграље питање повластица за мустре робе, које трговачки путнпци носе са собом као прт.ч»аг. Изложени су примери слич нпх повластинд у друтим зем.т>ама л предтол:ено сншкгње у нашој тарпфи. Претставннк Загребачке комор» пстакао је потребу нзмене сада важећих повластпца за сајмовз. Тпм поводом наче.тник Комерцијалног одељења детаљно је објаснио све тешкоће на

које ж-мезначки органи наилазе у питању контролз радн искоришћавања ових повластица. Најзад, Тарифски одбор је скренуо пажњу на потребу увођења моторних кола на свима пругама, где оно има све нредуслове да унапреди саобраћајнз пнтгресе, а у исто време да задовољи потребе народне привреде. Пошто јз овим завршена диск усија по пигању реформе путничке тарифе, Тарифски одбор је донео две одлуке. На основу прве одаукз саслушан је претставник Трговачкоиндустријскз и занатске коморе у Подгорици, који је изнео жел>е и потребе ов» установе у односу на саобраћај и тарифе. Затим је претставнлк Дубровачккоморе допунио овај реферат својнм излагањеем. Другом одлуком Та-рифски од бор репгио да у петак отпочне претрзс свих предлога, који се односе на мере које треба предузети за унапређ?ае извова. Ови предлози појединит интереоената као и чланов! одбора по групама узеће се у претрес и по њима донеги мишљзње Тарифског одбора са образложењем.

Победник Млади днреитор /1. моћан је и /гле,дгн Његов трговачки и друштвени | талензт прнзнаје се одасвуд Он је мајстор живота, јер се свесио уклзња уживању твари, ноЈе би могле Д а нашкоде снази његовз живота. Таиова твар у иафи |е кофвин, који раздражује. »У првом реду и иајвише су " зм потребни здрави иерви Дз их чу. пам. пијем каФу Хаг без кофеиизСвз дс&ра својства ост^ла су у^ДРжана тој нзјфинијој зркатој иафи. ссмо оно неугодно |о одузето Гако јо кафа Хаг заиста доброТЕор, »<о ;и лопр .'.вл»а жиоот«. Приуштите оД сзда ссб:< и своЈОЈ пор-дици на^у Хаг V св "ме дсму и на л"'лању. Дсбићете јо у са'ко| Ч бро! тргссини колонијалне робо. И У —«М«нач* и *«т"пим1 ссп-»ип-» р Вашу желу кафз Хаг без кофеина.

Кријумчарење оружја у Аустрију Бечка полиција води истрагу Беч, 20. августа. — На основу објављпвања извзсних весги о крнјумчарењу орулгја нзвршеном у јзсен прошле годпне, полиција је отпочела пстрагу. Међутим по догађајима који су се десили пре годину дана бпћз тешко радпти, а сем тога требаће и доста времена. За сада се може рећп само толико да је увоз оружја допуштен једино са звашлном дозволоз!. Што се тнчз оног оружја које јз, како се тврди, у јесен прошле године било прокрпјумчарено

Јзна се да за то оружје није би 'ло издато никакво одобрењз за увов. Према томе, оружје је морало доћи у Бзч на неки другп начин. Полиција је стога >гпшл>ења да, чак и да вести које се проносз о том прокријумчареном оружју почивају на нстини, у питању може бити само мала количина оружја. Поред свега тога, по.тиција врши брижљиво трагање у том правцу. (А. А.)

БитБса на Сунди Есоја 1е донела слом дарданелсће ећспедицЕпе

Ових дана навршава се 15 годнпа од биткв иа Оувли на Дардалелнма, која је донела конаони слом дарданатске екопедиције и изазвала необитао тешке политичке последице. Ова оитка, најкрвавија од свиз борби вођених на Балканском полуострву, јер је у њој пало прехо 100.000 асртава, вођена је од 6. до 21. августа 1915. годане. Она Је необнчно судбоноона баш за нас, јер је она опраделнла Бугарску, која се дотле, — не знајући на тијсу ће страни бити коначна победа — калебала да се дефннитивно ооредели уз Немачку н Аустроугарску. На основу ове одлуке Бугарске немачка врховна команда нзрадила јв одмах план за напад на Србију н наше тешко албапско повлачеље је једна од непосредних тратспних последица страпше бнтке на Сувли,

Улазак нематеих ратнпт бродова Гебена н Бреслаее у Мраморно море определно је Туроку да ступн на страну Немачке и Аустро-Угарске. Тл"рска војска је тада била у рукама генерала Лимана фон Сандерса и немачзсих ннструБтора л то је убрзало ову одлуку. Бугарска пад и ако отворено надклоњена Немачкој, и ] непрнјатељогси распачожена према нама, нијје још смела да се одлучи, не знајући какав ће бита крајн>и лсход рата, већ је ппеговарала једновремено на обе стране, мерећи где оу шаисе за успех веће и где ће добити бол>е комнензашгје. Да би се Турска одмах нзбацила из рата и да би јој се задао смртни удараа, да би се утицало на одлуву неутралнкх, а спшајално БугаЈрске и Грчке одлучеиа је дараанелска експеднција. 1. јануара 1015. године Лпјд Џорџ је као честитку о Новој годгаги упутио осталим савезницима ноту о потреби енергагчие акцпје на Балкалгу, ксса би определила Грчву и Бутарс-ку да прлђу уз савезнике.

ника истакао се један ч>дан чове* »човек судбжне. Мустафа Кемалбеј који је командовао 1в. турском дивизијом и вепггам вођењем својих трупа наносио најтеске губнткв Еаглезнма. Ипак су савезници у.спеди да освоје поједине деловв Галипоља н Утнсак овог нсжрпавања бно је сжлан у целој Европн. Италија, Грчка, РЈ ~мундја, Бугарска веровале оу дл ће се сада ове операције наставити, да ће Велика Бриталнја бапати свв нове снаге на Дарданеле док коаачно не сломије тураки отпор. Италнја је већ била на прагу објаве рата. Алн у Енглеској је баш тих зана пала влада г. Аскаита, дарданелска експедшнја је гледана иерадо збос велдких губитака и опет је иастао застој и колебаље. Да би се задао одлучан удар, да да би се најзад нагнала Бутарска 1 Грчка да се определе, отпочела је 6. августа велнка битка у ааливу Сувле. Четврт мљлиона људн борило се на уском гатапо.ЂОКом полуострву у страпшој битци која је петнаест дана трајала. Аустралнјааци, Новозеланђани. Индијанпи, трупе јгз свнх енглескнх колонија и из мегпрополе тукле су с4 са још невпђепдм јунаштвом про тив ту-рских пешака н немачках артнлераца. Свугде у овнм борбама истицала се дичност Мустафе Кемала којн јв водио фана-пгчпе т>т>ске масе у кон. тра-нападе и свутде збацавао Енглезе са освојених положаја. 0 једном од пресудних јурнпта извршеппх од трупа Мустафв Кечзла на Шулук-баир који су Енатвзв тек били освојили 10. августа, пнше Черчил: г>Цела 8. турома диеизија доведена из Азије са три придодаиа батаљона, помогнута јаном и концентрисаном артилериском ватром, била ј«

2в. јануара одлучено јв дефшш-1 I I Г1 а ЈЈупш лптпџ т у< Тнвно слаље трупа ла Дардм?вл в да ; ф0 Немала ХиЉаД 6н пкдажт™ -г. Венизелоса. «ра Ља шака воји иогли на( ^ мкт , и влзду гр*«у да уђу у рат на на- Ј " " шој страни да 6и притекли у помо!; < * ском били су прогутми Србијиз? I и очишНени од овог дивљег талаСа

УспоставтБак»е прећооБсеансКог ваздушног саобраћаја Лондон, 11. авп'ста. — Енгл«ско министарство за аерон^утику објавило је. јуче јздан меморандум у коме је издожило своје планове за прекоокеански вазлушни еаобрЉј. Према овим плановима узимају се у обзир за трансконтиненталну ваздушну везу ваздушнз лађе типл «Р 101». 'Као стална ллнија предвиђзна је веза између Кардингтона, с једне стране, и Монтреала и Њујорка, с друте стране. .Изабрана су трн пута који ћз се употребл>пвати према времзнским приликама. Један ће ]гћи прем севернђ стране Грен-

ЛЈНда, друти преко Њуфунланда и трећн преко Азора. Мгморандум доноси у исто време- и плановз за граћеље пловних места за спЈТнтање, у раздаљини од 300 морских миљл, предвиђених између Њујорка и Азора. Пловећа острва морају бити снабдевзна свим потребним магеријалом и рззервним деловима као и матерпјалом за горнво. Поред овог редовног саобраћаја установно би се и други, необавезан, с Винипегом и Ванкувером. Шта се догађа у совјетсиој Руснји

ОДУЗКМАЊЕ ЦРНЗЕНИХ И РЕЛИГИОЗНИХ КЊИГА Москва. 20. авгуота. — Оавет народ. ннх конесара одлучно је да се цркпама олузму сг.е ирк&ене књпге, у коЈима су воћеие ретпстрацаје аката крштеља. бракова н сохране, кло п релнг^ознл ктћиге. IГрве пизУ се предатн кпнцела'р,пјпма регнетраппју 'аклта грАђанског сгаца", а ДГУ™ се унпштитн. ПРСМЕИЕ У ДИПЛСМАТСКОМ КОРУ Мо'"ква. 20. августа. — Решеп.еч Комеса];и.^1д нлосичшлх лела пг.љио«

ппен је за Моокву гнералнн совјетскн конаул у Ђеновн. Рнтел н први саветлик совјетоког послансгра у Варшавп Коцјетбтгнскл. Имелован је за шведског послан-пка у Москвп барон од Гнленсерна, досатаппвп саветнпк пгведоког посланствв у Лондону. Швсиоки посланнч; у Москвп г. Хе^денстон премештен је за Те1еран (Времв)

19. фебруара 1915. енглескн н Фра-нцЈГКи тепгки топови се ратнн-х брсаова пор^тшглн су стаолдте форове на Дарда1нел1Г.\га и маринока пешадцја искрцана без отпора је продрла међу рушевиие одбране дорданелске разбијајући експлозпвнма т>т>ске топове којн су још би.тн употребљивн. Успех на Дардане.тма бно је преоудан н за одлуку Италије. »НајвеНи је био утисан обих операција на Грчку. НапаД на Дарданелв је произвео изненздан преокрет, пише г. Черчил. 1. марта бри. тански послани« у Атини телеграфисао је Да му је г. Венизелсс пре. дложио да пошаље на Галипоље једну грчну армију од 3 дивизије». А.ш балп носле ових првих успеха и наолеппшх нада настале су првв тешкоће. з. марта Сазонов. хпгнистар иностраннх дела Русије. нзјавио је енглеском ембасодору у Петрограду: *Руска влада нв можв да пристане да Грчка узме учешћа у дарданелсиим операцијама из бојазни од каснијих компликгцијз. > Руснјја није хтеаа да дозволн да грчкд ирал> уђе као победнт; у Царнгрвд. На Дарданелнма је тастао заетој н неодл>-тност сазезнитка дела је могућноотн Турцима да органнЈују нову одбрану на Дарданелпма п~з које су довелн Немде као ннструкторв нарочнто у погладу тешке артилерије. Напад броловима 1?- марта донео је тешке жртве. Неколнко енглесктк и фралцускнх ратних бродова потопљошсх тога дана показалн с.у да се без сувоземне војске операције не дају уопешно водити. Опет је настало дуго чекан>е што је омогућнло ново ојачање одбране Дардаиела за чнјег је главног команданта поставл.ен 36, марта Лимап фон Сацдерс. Изруб.ген је нов месе«! дана док пјзвд 25. марта, под необтгшо тептким околностима нпје отпочело исхрцаваље еиглеских и француеких труна па Галиио.гско полуострво и азЈвјску обалу. Прц уперној о^брани коју су ТурШ1 далц н^и овом иск^цавањ^ севсз

Мало јв људи нз Ленкашира уегело да ума:<не, дои јв 6атал>он Внлтширски потпуно уништен. Пијани од ћобеде Т>рци су се бацили е« врха гребена, потом се расули У широксм тапасима низ стрми нагиб планинв решени да баце наладзча у море. Али ту су наишпи на директ. не рафале топова са ратних лзђа, на сев пушке и митрал.езе енглзск« и аизака (аустралисно - ново-звпандског експедицисног норпуса). Под овнм ураганом турсне масв су смрв. љене у наступању. Од 3—4000 л>удн ноји су понушзли да сиђу низ нагибе ка мору једва их јв се ненолиио стотина спасло на гребен. Али оми су ту остали до краја овв историјв*. Најстрашнији је бно последњи дан бнтке 21 август. Шест двгвнзија повелн су Енглези у напад на висове лзнад залива Сувле, алн они су наншли на така® отпор Турака да је наотупање зауставл>ено. У сред дивље бнтке услед топовске ватре запалила со честа у којај су билп енглески јурншнн таласн. У пламену не-прегледне честе, битсга је била ужаена. Да не бн жнвн нвгорели енглеош војници залтаљеног одела божалн су на отворвне обалв и потпуно голе пределе где еу "*итави пукс«н уништенн мнтралеком и п\'шчаном ватром турском. На чечлу својих трупа погину.та су ту бригадпи генерал лорд ЛонгФорд н бртггаднн генерал Кенв. Енглееп су изгубилн 45.(А) људн н наређено је повлачење са Оузле. Дардапелска експедпција која је стала савезнике 210-000 жртава, влн н Турке преко чотврт милиона, претрпела је потгтун слом н нвпупггалв Дардапела бнло је само пнтање двнаДејство на државе које су се коле бале било је поразно. Баш у тренутку пораза на Су®ли Бугарска ев дефинитивно определила за Немачку и потписала са њоме тајну конвеицију о стуиању у рат. (>ва кобаа одлу»а Бугарс-ке одлучнла је немачку Врховиу комапду да атчмд спреми нлплд а устЈ?цс к . јлк - цоцев ** Србију. коме јј > I јло ла . бу-