Време, 14. 05. 1931., стр. 8

ч^твртак, Т4. маЈ 193Т.

Л аевниК * . - — *1" 1 ^шгт-дп^^^^^^штог^иии 2ЕГ/ДЉСЧИ КСНГРСС ЗАНАТЛИЈА СДГЖАЋЕ СЕ У БЕОГРАДУ

; •'••мл.1»ског савеза занатскпх \ ■ •ул.-мва и есћгафл, пп овла!п* ћеп»у !сп ие селннце уиравиог д нгч;; 1 | : :» I«п»ра ол П. апрпла Т.г. одлуч:' м јс да ое десетн конгрес Саве.чл одржп у Београду, на другп дан -Чухопа, у иоиедељак, 1. јуна о. г. Поред питерни* пит.Пћа, на днеппн рсд коигрОса ставлепн су п следећи проблемИ: Оснгура&о за* натлнја у случајевпма болестн. не* среће, н .ЈИемоглостн, старостн и смртн; међународно органнзовап.6 занатства, н занатлнјска креднтиа политпка. СЕРШПНИ УЧЕНИДИ ТГГОВАЧКЕ ШКСЛЕ У СВ. ГАЛЕКУ И-МАЈУ ПРАВЗ НА ЂАЧКИ РОК Г. Миннстар просвете, својнм рб шењем бр. 11544, на предлог Главног просвеТноп савета, прилнао јо свргаенпм ученнпима трговачко ппсоле н гимназије др. Шмпта у Св. Галеку, Швајиарска. право на привплогпјум ђачког рока у нагаој војсцн. КОНГРЕС ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПЕВАЧКОГ САВЕЗА У везп са коигресом Југословенског повачког савеза, којп ће се одржатп у Сомбору од 31 маја до 3. јуна ово годнне, а којом ће се прнлпком прпреднтп утакмнца прнсутннх савезннх друштава, Југословенскп повачкп савез обратно со на поједнпћ миннстарстћа с молбом да се чниовннцпма — члановима певачкнх друштава да потребно отсуство. ОТВАРАЊЕ ПРоЛЕТЊЕГ НОВОСАДСИОГ САЈМА И ИЗЛОЖБЕ Овоголишп.ц пролетњн сајам п нзложба у Новом Саду биће отворен свечано у суботу 1б о. м. у 10 часова пре подне. На отварање, управа пзложбо позвала је како претставппке Крал»евске владе, тако исто п г. бана н претставннке свпх удружења п установа. СВЕСЛОВЕНСКИ СКАУТСНИ САБОР У ПРАГУ Од 24. јуна до 7. јула ове годнне одржаће се у Прагу Свесловенски скаутски сабор. У вези са одржовањем Скаутског сабора у Прагу, управа Савеза скаута Краљевнне Југославпје умолнла је поједина Мпннстарства да се чнновппцнзЛл члановима С&веза скаута одобрн по* требно отсуство за одлазак у Праг. УРЕДБА 0 ПРОМЕНИ СЕДИШТА И НАЗИВА ОПШТИНЕ ДОЊОПОПЛАТСНЕ На основу чл. 1. Закона о н.шећама и допунама у законнм^ о општннама од 12. фебруара 1929. годпне, г. Претседннк Мпнпстарског савета п Мпппстар упутрашљпх послова, пропнсао је Уредбу о промепн седпшта п назива опгатнне Доњо-поплатске. Члан 1. Седнгате Опгатпне доњо-поплатске у Срезу столачком, Баповпне аг-тске, преносн се пз села Доњп Поплат у село Бурмази. Члан 2. Досадагањн навпв Оппггнне доњо-поплатске у Орвзу столачком, Бановпне аетске- меЊа се у: Општина бурмашка. Члан 3. Ова уредба ступа на снагу даном обнародввања у »Службеннм новннама.» Г1РВА МЕЂУНАРОДНА АЕРОНАУТИЧКА ИЗЛОЖБА У ЗАГРЕБУ Под Впсоипм Протекторатом Љ. К. Височаиства Принца Павла Обласнн одбор Аеро-клуба »Иата КрпЛа» у Загребу приређујђ од данас до 24. маја па сајмптту у Загребу Прву међунродну аеронаутичку пзложбу. ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ СВЕТА

Чувени енГлески књижевиик Елгар Волос као спиритиста Лондон, 13. маје. — У последње вре .ме запажа се, да би чувени ки.Нжевник Ех »ар Волос хтео на свакИ начин да Ваузме и у спнрнтистичком свету место које је ту нмао Конан Дојл, каО што је у литератури нсто тако заузео место покортг Дојла, спецнјално у криминалним романима. Он је изјавио новинарнма. да је постао сПнрнтнста пре л<есец лана, када му се појавио дух једног рођака нзвесног колеге Свефера. Волос је. нанме, хтео да нападне у свом листу «Недел>не новнне> овог живог Свефера, али, кад је дух његовог рођака почео Аа преГо&ара и дв Волосу днктиран један објективап Текст, Волос се предомкслио и одустао од напада на живог Свефера. Од тога Момснта Волос верује у егзистенцију ( духова и услоро ће приступити једј ној спирнтистичкој ложи. (Време).

Друшшео за зашшишу девојака тргује »заштићеним« девојкама

Варшапа, 13. маја.—Једна срамна а фера оТкривена је у Варшавн. Друј штво за заштиТу младнх девојака, које има на гЛавној железннчкој ста, ницн свој бнро где сачекује младе девојке нз провинцпје и даје им упутства, помаже и.\ и пазн дп не дођу у руке трговаиа белим робљем, бавило се сасвим супротним послом. То друштво је искористнло своје повластице н своју неприкосновеност за то, да бн тргоЕало тим девоЈкама. Трговци белим робљем успели су дру-

ј Седамдесетогодишњица чувеног мндиског песника Рабиндраната Тагора Лондон, 13. маја. — Овнх дана проелаћАена јб У свнм просветннм пндијскпм друштвнма вео.ма свечапо седамДесОТоГодпШњппа жпвота највећег савременог хнндуског Иеснпка, Рабиндранат Тагора. Као што је познато, Тагора је у своје време одлнкован за свој песннчкн рад највећнм прнзнањем, НобОловом наградом, пако ннје бно припадник једног од цпвилнзованнх народа кавкаске расе. Он је у својп^! делима отално нстииао огроМаИ хуманизам. Он нпје . прпсталипа Гандијввог покрета, јер не жолн Индију да пзолује кпнескпм зндом. Тагора је дуго времена жпвео у Ебропн држећн предавања. СпеппЈално у Енглеској и Немачкој има огроМан број обожавател >а. Његова МИсТпчно-фнлософска поечнја нУ!а млсу следбеника. (Време)

штво да корумпирају и претворе га у свој биро. Тако је овај биро на станици лиферовао младе девојке јавним кућама, трговцима беЛим робљем у иностранству и т. д. Чак је констатовано да је у самом бироу извршено низ прљавих насиља над девојчицама бд 12 до 17 година. Полиција енергично водн нстрагу. При спроводу ухапшених свет хтео да тобож»»>е заштитнице девојака линчује. Међу ухапшеним налази се и жена једно!* инспектора министарства. (Време)

Борба лавова на копониЈапној изложби у Паризу

Кр

атке вести

— Јављвју из Дублина да је сума за лутрију прплнком чувепе тамошње дербп трке Прешла мнлпон фунтн стерлпнга, што претг+ав.^а рекордну суму која јо до саДа уло* жена за ту лутрнју. — Францусни одбор удруж^ња за ннтелектуалну кооперацнју одржао је своју пленарну седпнцу. За претседннка је нзабран г. Анрн де Жувнел а за потпретгедпнка нзабранп су г-ђа Кпрн, г. Пол Валерн п г. Бугле. — У вези са смрЦу једибг радипка и аоколпне Бирмингама, јуче је лекарск^судска стручна комнсија утврднла да је дотпчнп боловао од ралса у грлу н да је подлеГао ранама задобијбниМ услед екеплозије електрнчне снјалип* коЈу је лгкар за време операцпје држао у устима болесника. —Познати вмеринвнсни авнјат)!чар Франк Хевкс, нааван »човеккуршум,» спустно се јуче са сђојим аероплапом на аеоролром у Темпелхофу ,до.1азећн са Кројдонског аеородрома. На путу од Кројдона до Бсрлина Хевкс је са својнм авноном п |)елазио прзсечно 206 мн.га на сат. —По вестима пз Јохаиесбурга у Лужној АФрицп, у једном руднику у области Консолидатед Монриф дошло јо до Оксплозпје. Од раднгпса 1.ојп су се налазплн у окну рудннка прпликом експлозпје 'гасопп пбгпнуло је седам лнца, а девет пх је рањено.

Човек који за опкладу скаче са највишег пештанско моста Будимпешта, 13. маја. — Аустрир ски артиста Роберт Фефер, који већ дуже времена живи у Пешти а моментано је незапоСлбН, скочио је прекјуче са највишег железничког моста преко Дунава у кварту Уј* пешт. ПОсле тога је он пливао још четири километра до острва Св. Маргарите, иако су га за све време пливања упозорени чамци и лађе на Дунаву хтели спасти. Тек пред обалом острва он је изнемогао и прнхватио конопац који су му бацнли са једног реморкера. У пОлицији изјавио је да Је скочио због опкладе. Новац му је требао, јер је ћоследњих дана гладовао. Решаовао се да изврши самоубиство и зато је тако смело оставио живот на коцку. (Време).

Париз, 12. маЈа. — Прекјуче је И1 Колонијалној Изложбн дОшло до прапе панике. У Венсану је позпатн дресер Хасенбек сместио, у оквнру нзложбе, једиу воолошку батту. У тој батти жпвотињв еу одвоЈене једне од другнх широкнм Јеидеицнма пуннм воде. Изненада, дошло је у једНом делу зооЛошке баште до страховпте борбе нзмеђу дав лава. Из те борбе рабвнла се међу неколпмј јачнх лавова првла борбл. Не само да Су се све вверп и животпње од страшног рикања разјареннх лавова уплашилн, већ је п међу публиком дошло до панике. Ипак, чуварпма је успело да направв ред, н прн томе је један од лавова тешко повређен, док оу неки лавовн, а остале зверн, палн у Јендек, покушаваЈући ла побегну сћ опасног места. (Врвме)

Претседник Чикашке општине увео у канцеларије „недељу учтивости" ЛонЛок, 13. мајз — Јав.гају вз Чикага: Но»и Претселвн« општине, Чехословак, г. Чермак. увео је од сада па сваке године упапред једну внедељу учтнвостн», када ће се у свим варошкнм каицеларијама морати вежбатн у учтнвом примању н саобраћају са публнком. Ово је СПбпнјалио учнњено због полнцнје, а повод Је дао Један полипајац, којн је на сред улпце иа мртво испребнјао Једног човека коЈи Је стаЈао вишО од три мннута аутомобнлом порбд трото&ра. Претседник општине Је дао изја,ву, у коЈоЈ каже да се учтивост мора учитн Јот у најннжим чнновничким положајима. Он неће вите да види да се у канпеларнјама публика грубо дочекује н малтротнра. (Врсме)

Др. Гебелс опет осуђен Берлнн, 15. маја. — Вођа нацноналних соцнјалнста др. Гебелс одговарао је јучв повово пред судом због увреде, нанете полнцијскоЈ власти у вршешу дужностн.. Гебелс је у национално-социЈалнстнчком лноту »Напад« обЈавно неколнко члаиака н карнкатура којима Је нанео тешке увреде берлинском управнпку грала ВаЈсу. Суд је осудио Гвбелса на два месеца затвора. (Време)

Необично иредусрешљиви саобраћајни полицајци у Авињону Авнњои. 13. мпЈа. — Одлнчпе лек*ј ЛА такође стајала на забрањеиом цпјо у погледу учтнвостн н преду- месту, открио је при повратку у срет.гнвости према публнцп ла| св°м аугомобилу цеду.гу на коЈбЈ Је саобраЈтЈна полнцпја у фраицуч пнсбло: ^СтвЈвле је овде забран>егкој впрошн Авињоп. ио. Илућн пут мораћ^те ранжнратп II у овој вароши саобраћајни ■ своја кола код...» Испод тога Је Пропнси захтеваЈу да кола не оме- Ј слеДовао спнсак места, улипа Н ју Се авдржати дуже времена на тргова у блпзинп. Али најннтереизвесннм местнма: алн када су ко -|сантннЈе је. ла у Авињоиу саобрала прпнуђона ла се залржаВају ду-јћајнА Полпипја сарађуЈе са Комнже, он.1а се Мор&Ју паркнрати на^нЈом за саобраћаЈ странапа, јер су одрођеннм местнма. Авпњонска По- се на пеДулп могли чптатн н овалнпнЈа, мсђутнм, ублажила је ове , кве речи: »Употребнте своЈ борапрописе, и спроводн пх пх на свој-' Вак у Авпњону Ла ггосету чувеннх ствен начнн, замењуЈућп строге ' места ове варогаи, које ћете наћн у проппсо у праксн предусретл.ивош- ј прАлок;еном списку.» (Врвме) ћу п учтивошћу. Тако јб на прпмер, јелног« дпнл.! СамОубиСТВО (еДНОГ јелап шофер, кад се пратно својим 7 ' колнма, иашао на волану закачену НеМЛЧКОГ привца ЦГЛУЉИцу, на коЈоЈ јо полни&јац ! Б^рлнн, 1/2. маја — Према ва С гим » скренуо пажн.у пгоферу да зб »г Ду-' нз Хановера, недалеко места Нордена гог стајања кршн саобраћајне про- ј У парку замка Литетсбург наћен јо пнсо, н да ће. ако се ово п лругП I печс 1"!? >' б ^ ен Рвволверским -етком * кнез Бо10 фон Инхаузен. Кнез фон пут десн, морати ла одговара пред ИнхауаеН1 ^ме је било « година. п*судом. вртно Је самоуонство збОг неизлечнве Једаи а\томобилиста, чнЈа су ко-1 плућие болести.

Хужор СКРОМАН ДЕЧКО

ЧЕТВРТАК, 14. МАЈ Београд <431) 10 Пренос службе из Католичке Цркве. 11.30 Нашн познаниии са београдске позорнице (плоче). 12.46 Радно-оркестар. 14 Чаб ва ђаке средњнх школа. 16 Чувени певачн (плоче). 17 Народна свпрка на гаЈдаМа. 17.30 ВокалИИ концерт (г-ца Т. Батрањ&ц). 16 Радио-оркестар. 10. Час француског језика. 19.25 0 меком шанкру и његовнм комплпкацнЈама; о снфилису И његовим првнм знаинма — тврдп шанкр (предавање г. др. М. КпНевца). 19.50 Чит&ње са« држине. 20 Пренос из ЉубљансКоР народиог позорншта: сСњегурочка«, опера од Римског — Корсако&а. По* сле преноса; Музика за игру (плоче). ПЕТАК, 15. МАЈ Београд (431) 11.30 Нове оперете (плоче). 12.45 Радио-оркестар. 15 Час за ђаке основних школа. 16 Музика за игру (плоче). 17 Народна свирка на хармоници. 17.30 Народна свирка. 18 Пренос концерта из кафане «Москва>. 19.30 Час немачког јеЗика. 20 Радио-оркестар. 20.30 Пре* нос иЗ Загреба: југословенско вече. , 23 Руски час. Загреб (307) 12.30 Југословенска ј народна музика (плоче). 17 ЈугослоСР11ГКП ввив .Т>уО.%ана (56У) 12.15 Плоче. 18 Р»лио-оркестар. 20.30 Пренос из Загре» ба. Беч (516.3) 11 Плоче 12.10 Тако игра свет. 13.10 Познати пианисти (плоче). 15.20 Кониерт капеле. 17.30 Концерт на челу. 22.15 Џаз капела. Лајпциг (259.3) 16Л0 Музички вицеви некад и сад. 19.30 Концерт. 22.15 Џаз капела. ЛаЈпииг (259.3) 16.30 Музичкн 1Нцеви некад и сад. 19.30 Концерт. 22.10 Музика. Братислава (279) 20.05 Коицерт ка виолини. Кошиие (293) 12.30, 17 и 19.20 Ковцерт. Краково (312.8) 20 15 Симфон. концерт. Бреслава (325) 6 45 Концерт. 16 Песме. 16.45 Концерт. 18.45 Омиљеие увертире. 20 «Фигарова свадба>, 0пера од Моиарта. Брно (342) 12.25 Концерт. 19.05 <М уж пред вратнма*. оперета. Штрасбург (345.2) 17 Шарена музика. 18 и 19 Концерт. 20.30 Камерна музика. Штутгарт (360.1) 16 30 Концерт. 19.05 Немачки оперски маЈстори. 22.30 Игре. Хамбург (372> 19 55 сРозен-кавалир», музика од Р. Штрауса. Тулуза (385.1) 18.15. 20 и 23 ПеСме. 19.45 Соло виолина. 20.15, 21 и 22.45 Оркестар. Букурешт (394.2) 17 Оркестар. 18.15 Кониерт. 221 <Фауст>. опера од Гуноа (плоче). Берлнн (419) 7 Концерт. 14 Песме (плоче). 16.30 МуЗика. 18.35 Стара музика. 19.30 Забавна музика. 20.45 Позоришни час. Затим: 11гре. Рим (441.2) 17 и 21 Концерт. Праг (487^ 16 30 Камерна м«ик». Милаио (500.8) 19 05 Музика. 23 Пренос музике из ресторана. Минхен (533) 17.20 и 1930 Концерт. Буднмпешта (550.5) * 9 Плоче. 12 Звона. 12 05 Концерг 17 45 Лака му» зика. 20 30 Пренос из Загреба. Затим: Циганска музика.

— Шта би ти хтео да будеш, дечко? — Ништа. — Како то ништа? — Па тако. Ја сам веН дечко.

1 Г. Томас Ман прелаје на Сорбони о професору Фро-ду Париз, 13. маја. — Немачки књижевник Томас Ман одржао Је сжноћ иа Сорбони предавање о чувено^м бечком научннку и пснхоаналнтичару Сигфриду Фројду, и о леговом положају у модегжој жггоријн идеја. Предавање је изазвало велико интересовање. Г. Томас Ман је између осталога рекао. да ФроЈд претстав.га велику лнчност и дубоког пснхолошког испитивача. Као психиатар рата он је своји.м тумачењима придонео много чнњеница за схватање будућности. (Време)

подлиотлк врбмена 14-5 — 60

злочин ТЕК ДОЛАЗИ ввјјЗШПБРИГС НК1ЕРС

— Сахибу се свиђа да загонетно говори, рече најзад Рам Синг. — Ви знате одговор на ту загонетку, одврати Џернинга.ч. Ви сте јој нареднли да нде ивицом крова — и да настави гу шетњу н кад нвица престаЈе Опет друга паузл. Лчннило чи се, да су оне тамне очи плчеле да сјаје неким необпчнпм :јајем. — Нисам нздао такво наређеве, изјави најзад Рам Сикг. Он заћута за тренутак, атада а мирном сигурношћу настави: — Нити вам је казала, да са.ч ој дао такво наређење. Сетих се оног треска врата, оји је спречио- да нам каже игину. Је ли Ра.м Синг знао за о? Или је то просто прочитао а наших лнца? Џериингам није обраћао пажву на његов пркос. — То је врло вешто смнш1,ен злочин, Рам Сннг, рече он. Го је нсто тако вешта мисао, Ја Лннда изврши самоубиство, као што јој је било наређено да убнје Малакиа Тоента.

Испод белог турбана та.\(ие| очи не трепнуше. — Сахиб се саветовао са луДнлом и изгубио је моћ расуђи-' вања, одговори презрнво Рам Синг. Од какве је користи онда ставити благо истнне пред таквнм? Џернингамове се усн_е згрчише. — Могли бнсте да покушате! предложи он. Рамена испод беле хаљнне лагано слегнуше. — Шта мисли Сахиб, због че-1 I а сам ступио у службу онога. који је окаљао хра.ч богнње Калн? Из какве потребе сам га пратио у његову земљу н отрпео две године службе у овој кући? Да је моја рука била слободна да удари, да поврати »Калијев бесс, зар мислите да бих морао да идем даље од ушћа Брама. путре. Нож је брз и ћутн, а вода Бра.чапутре не одаје никакве приче. — Ви потстичете моју радозналост, примети Џернингам. За што се ннсте користнли ножем н окончали брзо целу сттвар? — Из разлога, што би моја рука била задржана, одговорн Рам Синг мнрно. То је забрањено. Кали је суревњива богиња, Нн један њен слуга не сме да јој отме њену освету. Пре хиљаду година, два пута је „Калијев

бес€ био украден. Два пута је Калијев слуга пратно у стопу лопова, где год га је судбина носнла, све док Кали није изабрала моменат да га погоди. Два путајевећ »Калнјев бес« био враћен на своје свего место, пошто је осрета била нзвршена. Он опет настави ћутање, али очи су пазнле сваки наш мнг. Џернннгамове обрве се опет нскривише. — Тако вн приписујете убисгво самој Калн, рече му он отворено. То је врло геннјално али не и убедљнво за мој западњачки ум. У самој ствари, моја слаба ннтелигенцнја ставља сву кривицу за убнство Малакна Трента на вашу главу! Рам Сингове очи презриво су нас гледале. — Расветлити ум незналнци значи стећи заслуге, рече он укрућено. Кад Сахибово незнање не би било тако упорно и одупирало се свима доказима, могао бих да васпоставим истину пред његовим очнма. ■— Сјајно! рече Џернингам. Претпоставнмо да ћете учинитн! — Сахиб мн је рекао, да су постављена питања поводом мене док је она спавала, изјави лагано Рам Синг. Он ни]е довољно питао — Цначе не би могло бити сумње у истину. Нанова тр препредено пит»-

ње шта смо. а шта нисмо пнтали Линду! Џернинга.ч није одговорио. Чекао је врло пажљиво да Рам Сннг настави. — Она ће опет спавати, рече он лаганим гласом, и Сахиб Је може питати што му на ум падне. — Немам поверења да Линду ставнм у ваше руке, рече Џернингам. Опет онај исти гест рамена испод беле хаљнне. — Она ће спавати у Сахибовом прнсустђу, додаде Рам Сннг где јој се никаква невоља не може догоднти. На Џернингамовом лицу огледала се борба, да није знао да ли да прихвати тај предлог или не. Сећам се, да је пре неколико "асова, Линда била у тако дубо кој хнпнози, да ниЈе могла да одговара на наша питања, тако дубокој, да смо се побојалн да ће се нкад пробуднти. Је ли Рам Сннг опет прнпремао слнчне трикове? Илн је у својој гла ви припремао још који убилачкн план? — Расветлити ум незналици значи стећи заслуге, цитирао је Џернингам. Реците ми, Рам Синг може ли да се деси, док мис Маршал заспи под вашом коман дом, другн — неки посматрач, можда — да исто тако »аслн.

слушајући вашу команду и ако ннје н»ему намењеиа? Рам Синг заћута. Нисам могао да пресудим да лн је у исти ну мерно свој одговор, илн је само гледао да нас завара. — Може, признаде он тихо. — Или ће више посматрача моћи да заспе — нли сви посматрачи? наваљивао је Џерннк-, гам. — И то може, приЈНаде Рам Синг. Дакле, тако. Посматрао сам Џерниигама док је слушао тај издајнички предлог, Али Нилсон га првн пресече. — Ето, какву игру он припрема. Џернингаме. Не падајте у клопку. Џернннгам се насмеја разумевајући нас. — Не бриннте се, рече он. Нема бојазни за тај општи хипнотизам. Рам Синг прецењује себе. Ја не сумњам да он уображава да је то могуће — али мно го је лакше хипнотисати једну младу девојку, која је толико годнна живела у страху и под претњама, или човека, који спава, без одбране, а сасвнм је друго и много теже натурити вашу вољу групи људи.којису апсолутно будни и при најчистн јој свести. Мислим, да смо сасвим Слободнн и сигушш цш|

се ироннчно поклони Рам Сннгу — кад прихватамо могућност ра светљавања, коју нам Рам Синг нуди. Посматрао сам Хиндусово лице и осетио сам оштро жаљење, што је Џернингам био тако миран усвоме скепцитизму. Ма какве наде гајио Рам Синг, било је сада очевндно, да Ј 'е Џернингам по сваку цену хтео да одржи своју реч. — Мислн ли Сахнб, запита он са подвлачењем, да тнме опомене присутне? Илн је Сахибово неверовање исто тако велико као што је изјавио? — Нећу никога да опомињем, рече отсечно Џернингам. Затнм се окрете Нилсону н менн. — А још мање ви, опомену нас он. За то нема ни најмање потребе. Јасан сјај задовољства плану на тамном лнцу. — А када Сахнб жели да доће до тог расветљавања? — Сутра уЈутру, одлучи Џернннгам, са слабнм прикривањем зсвања. Г Рикер им.ч права да буде присутан, а он ће се ноћас вратитн н то врло касно. У међувремену — његов глас поста оштрнји — најстрожнје вам пре поручујем да своју активност прекнНете до сунчеве светлостн. (Настамће с^ /