Време, 14. 05. 1931., стр. 9

Јтпага 9

1

Бокс

ебропски шампиони бомса кЈ, Р » ВМЛ ' 13 ' Ма)а ' ~ Међуаародвв ооксерскв конгрес у Брвиу в ро г .часво Је следеће боксере рални! категорвЈа за свегске шампионе- у »атегорвЈи »муха. франка ГенараУ категорнји »петлова. Ал Брауна; у категорнјн «перо» Батлннга Батвпина; у лакој категорпји Тониа Канцонери;а; у полу-средњоЈ катеГОРНЈН Џена Томсона; у средњој кагегорнЈИ ннје ннко одређен; у полутешкој категорвјн Роземблума- у гешвој категорнјн Шмелинга. ' ПОВРАТАК НАШИХ БОКСЕРА ИЗ букурешта 1 ПрекЈуче у подне допутовалн су иа Букурепгга ваши боксерн. Топаловик в Борчанни, којн су ималн за тешку дужност да пред одличннм румунскнм боксерима покажу внснну нашег бокса. Одмах треба признатн да су се Обојнца нзвенредно држалн, нарочнто Топаловнћ, којн је са одличннм Стаматеом боксовао нерешено. Борчанин је, нзгледа, бно н сувнше нмпреснониран важношћу сусрета н протнв одлнчног техннчара Матеску-а нзгубно меч на поене. Нашн аматерскн првапн су, н без еиатантних победа, успелн својнм паложупним држањем да се допад■у румунскнм спортнстима којн ннсу ШТеделн аплаузе кад год Је требало да награде сјаЈан рад Топаловнћа нлн плаховнтост Борчанина. У везн са овим гостовањем напгах боксера учињен је предлог од стране Румуна г. Давидову. члану Ј. а. б. с., да се у ннтересу што тешњнх веза нзмеђу наших н рууунскнх боксера дрхе сваке године по два репрезентатнвна сусрета, један у РумуннЈи, другн у Југославнјн нзмеђу румунских н југословенскнх боксера. Г. Давндов ће нзнетн овај пред-

Нарсл II т утакмици Румунија-Бугарска

аог управном одбору Ј. веза. Јенис

б. са-

Њ

Ј ШУМАДИЈА—Б. Т. ' Ј суботу 16, н недељу 17 о. м.. »вусрешће сс два стара рнвала: Шумаднја— Б. т. к. у борбн за међужлупско првенство државе. Шумадија ће по свој прилнпи нгратн са следећнм нграчнма: Шелеиетински, Миловановић, КацијанчиК, РадовановиК; даме: Петровип, СтојвиоеиК, Михајловик и Бајлони. Б. Т. К.: Фридрих, Радовић, В. Јоввжмж^ и Кумануди; даме још ннсу одређене. Утакмииа за коју влада велнко ■нтересовање почеће у суботу по подне у 2 часа на тереннма Б. т. к-а <Таш мајдан). | ЧЕХОСЛОВАЧКА ЕКИПА У БЕОГРАДУ Снноћ ј« кроз Београд пропутовала чехословачка тениска репрезентадија аа Атину. где ће играти за Девис-куп нротив Грчке. Чехословапп су своје »ратко задржава.н>е у Београду искористили за једну погету Боб-ктубу. у Бобу јв завладало колосалио одуш^вљенге пр појави Чехословала и гости су били бурно поздравл>ени. Управа Боб-клуба умолила је четословачку репрезентадију да при повратку из Атине игра један дан и у Веограду. Чехословади «*у обећали да ке свратити у Београд н управа Бобклуба намерава да за ту егснбиалју .Чехословака позове нз Загреба на^ае одличне репрезентанте Шефера и Ку»уљевића. Тако би смо у Београду имали оп*т једну дивну теннсву природбу инидијативом вреднога Боб-клуба. Лака атлетика ! ФАРКАШ, САБО И МАДАРАШ | У БЕОГРАДУ * Три одлична мађарска првака у лакоЈ атлетици учествоваће на међународном лако-атлетском такмичењу, које приређује Београдски спорт клуб у оквиру своје прославе 24. маја у Панчеву на нгралишту П. с. к -а. Већ ова три имена сама гарантују за леп успех приредбе. Фаркаш, најбол>и вишебоЈап Мађареке, учествоваће у неколико дисциплина као у спринту. трчању у скоковима и у бацању. Сабо је је ванредан такмац за средње пруге. У прошлој недељи учествовао је у Немачкој на међународним утакмнпама и пласирао се након велике борбе на другом месту одмах иза светског рекордера чувеног др Пелцера, којп се налазн понова у сјајној форми. Сабо је трчао боо метара у времену од 1.55. Мадараш је такође мађарски првак у лакој атлетипи. Сабо држи мађарскн рекорд у трчању на 1500 метзра са 4.по н четири петине а Фаркаш јб мађарски рекордер у десетобоју са 7205.55 бодова. ИЗ С. К. ЈУГОСЛАВИЈЕ Позивају се сви атлетичари да веизоставно дођу на тренинг који ће се одржати у недељу 17. о. м. у > 9 часова пре подне. | СпециЈално се познваЈу: • к>. , СОЈевиК. браћа Сарделики, Бг.р»јјј *БорђевиН. Зденко Диздар. В. Рзјс и ^ ■ Ђ Банчић. Сваки изостанак казниће ге. 1 Управаг

футбал ХАШК—ГР АЂАНСКИ данас у Загребу Друга >дербн» утакмипа у ЗагреI бу одржаће се данас по подне између старнх _>приЈател»а« Хашка и | ^рађанског. Како су у питању бодовн, то ће данас пео спортски За''реб бнтп мобилисан. Уосталом, кад год су се «пургерн> и академнчарн астајалн, тешко се долазило до | места на нгралишту. Данашња

Краљ Карол долаза са свиточ наутаклшцу Рул^уиија— Бутарска

Репрезеатаиија Бугарске.

Там Румуније Као што Је Време јавнло, у пед*-1 управ.-као пгром, бно је л»убазан л»у је одржана у Букурешту утак-1 да за сВреме* да следећу изјаву о нгрн: — Утанмица, и поред тога што је била доста жива, није дала добар спорт. Румуни су играли корисно и е^икасно дои су се Бугари истицали у индивидузлним акцмјама. Најбољи човек на терену био је Ангалов, бугарско досно крило. Резултат је и сувише велиии. Реалнијв би било 3:1 или 1:0 за Румунију. Моје је уверен»е да Ке наш државни тим, идуКег месеца у Загребу, сигурно сааладати Румуне.« е. д-

мица између бугар^ког и румунског напионалног лоптачког тима у оквиру утакмица за Балкански куп. Победила Је Румунија са 5:2. Овој аначајној Јтакмиии. коЈа је Румуннју ставнла на чело табеле Балканског купа само по броју добијених утакмица, прнсуствовао .1е румунски кра.т» Карбл са сНојом свитом. као и низ угледних дипломатских личности и 20.000 гледалаца. Г. ФАБРИС 0 УТАКМИЦИ РУМУНИЈА—БУГ АРСИА После утакмиИе Румуннја—БуФабрнс. који јр мајсторски

такмнца, осим тога, има и драж внгао. Грађанскн првн пут улазн у првепствени бој а Хашк има да се рехабнлитује за ЈБубл>анску петн; ПУ| У свалом случају борба ће бити велика као што то и приличн н Хашку н Грађанском а >друкери» ће доћи — како се то у Загребу каже — >на свој рачун*. ГОСТОВАЊЕ ЈЕДИНСТВА У СОФИЈИ Нобично леп пријем и угошКење. Софијска штампа о играчима Јединства Јединство се вратило са своје прве овогодншње екскурзије у иностранству. II вођа пута и сви нграчи причају одушевљено о необнчно срдачном прнјему, који су им указали њихови соФијски домаћини Ф. к. 13 и А. с. 33. Вођа Јединства адв. г. Арсеновић не може да се нахвалн општој л»убазности и пажњи. кој ја им је у Софијн указана за вре, ме њиховог тродневног боравка. Нарочито подвлачи љубазност нашег недавног госта у Београду, г. ] Драганова, претседнпка Ф. к. 13, ј којн се лично заузимао за што при' јатнијн боравак зеленнх Београ| ђана. Што се саме игре тпче путешественнпи прпчају да су нграли добро. али нешто немање среће пред голо.м, нешто слаби суднје оба дана, учинили су да јо успех у резултату остао домаћнма. Софијски листови доносе прнказе о утакмнпама и између осталог веле: >Зора>: ..Тим гостнју није нам показао нншта особито. Играју високпм лоптама. играју брзнм продорнма. али су пред голом неагилнн. Већнна играча су добрн техниI чари. али тактички не решавају ! правнлно своје задатке. Физнчки су добро развиЈенн, нздржљивн су и • брзн. Обе нгре су заслужено изгуI бндп. аа?0 што су протнвници у Ј '"-ба маха би.ти нвдмоћннји." >Ј"тро:> .Јединство је технички лобар. брз и добро диспиплинован | тим. Има јак удар на гол. али рет( ко тачан. Добрн су били: вратар ; ^екови, десна полутка. Халфовска линија греши, што је пело време бнла дефанаивна. Оппггн утнсак је задовољавајући." Ситие вести РУОФ ће суднти утакмнпу Шкотска—Аустрија у Бечу, а др Баувене: Шкотска—Италија у Риму. СТАРЕЦ. одлични голман Хашка. на утакмнии протпву Приморја ударен је у главу од чега је добио потрес мозга. Када се после * часова освестио није могао _да се <■ ети да ј *е играо утакмипу. Криза је. ипак. прешла н Отарец се опоравл»а. Клупсће вести ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЛАКОАТЛЕТСНОГ КОМИТЕТА ПозиваЈу се вође лакоатдетских секппја: Пеоградског спорт клуба. Спорт клуба Лугославије, С. к. Руског и Панчевачког спорт клуба, да неигоставно дођу на састанак у петак 15 о. м у в часова увече у каФани код Академије наука ради важпог договора о организапнЈИ такмичења за момчадско првенство ЈугославнЈе, а према налогу Ј. л. а. с-а.

Илустрована прнча „Времана " ПреКо потња

Шумв, шшгрази. мочвари, ливаде, ведро небо — бескрајни пољски путеви. Небо се често з&мути, покрије светлим сивим облацима. По.ђски путеви вијугају се у да,1>ини, без почетка, без краја. Многим пешацима се пут чини и сувише дугачак, хтели би да га прекра те — одвоје се од њега, лутају тамо амо и враћају се опет на исто место. Две шине, поред н>их пешачка путања, и свуда около или жлто, или сиег, или шума увек пут преко поља, без краја, без почетка. Цела Русија је изукрштаиа пољским путевима, кроз шуме или шипраге, преко ливада или мочвари. Понекад се пољска путања споји са неким великим друмом. »У Р А 52 И Ј А« Телефои 42-14 Данас 100°/ 0 немачки тонфилм:

1>а» Г1о1епкопгег1 уоп бапваоис! Рекатв Малер в бтв Геиар Почетак: 5, 7, 9.20

ЗЕРС« НАЈБОЉЕ, НА1ТРА1НИЈЕ ЗАТО НАЦЕВТИНИЈЕ

ТСН СИоСИСП Метра Голдвнн

Пегис Стон, Нипс Дстеп

Почетак у 3.15 Цене места: 10, 12 и 15 дин.

Спедећи програм: Руски гон фнпм ДЕВОЈКА СА ВОЛГЕ

Ај:о св скрене са дрЈиа, преко засађеннх поља, пређе преко реке, затпм кроз брестову па кроз јелову шуму, ако се чо век потом успење на брдо и опет спустн у равнпцу, доспеће у мало сеопе Најбрух. У сеоцету нма седамнаест куКа покривеннх сламом већ истрошеном од непогода. У сви ма кућама станују Кононов-гевп. Тн л>уди нису у сродству једни с другима а.тн сви досе име «Кононов». При томе су увек сложнији него да су у крвном сродству. Најстарнји међ њима. ујка Јонас, једнооки, не сећа се-више како се његов деда звао, алл се тачно сећа старих времена, није заборавно како су њсгови стари жпвелн. Од пролећа до јесени, старн и млади раднли су од нзласка до заласка сунца у зноју свогз лица. Радило се и од јесенв до пролећа. Радило се у пољу, гајиле се пчеле, добивао ка тран, вршили плетарски радовл. Живот је био м\"чан, али су свн волели тај живот са њв говим димом, његовим врућинама и хладноћама, његовпм болеспсма. Жпвело се са житом, коњим*. кравама. свињама, шумом н би-"вем. Знало се да ће сад нићп из земл.е и обе збедити нови сад. 'Животпње и птице рађају се да би се оптодиле и затнм ипгчезле. Тако и човек. Кад је велнки рат избно, Иван Јчононов је морао поћи у борбу не знајући зашто јер се рат нитта није тицао села Нај бруха. Иван Кононов је ишао пз језне вароши у другу, спавао по прл>авим каоарнама и доспео на Карпате. Нван Кононов се зажелео свог родног места, а по рововима се почело говорнти о некој побуни. Нван Кононов је отишао на отсуство у Ндјбрух п ту гд је затекла буна. Пна је обећавала много. као мајска киша. Длтле су втадали велепоседник, суднја, и полицајац. Ујка Јонас је говорио: Сад је дошло наше време. Сад ћемо бити самн својн господари н земља ће бнти наша. Зато што је буна, разумеш! Али дошло је време кад је не стало хлеба. Одвеатн су се на железничку станицу да тамо купе брашна. алн станицу внше ннсу могли познати. Ту је било врло много страног света са корпама, са џаковима, са торбама. Брашно се није >гогло добити. Тако су се без ичега вратили у село и жпвели од кромпира. У пролеће се обично на станицу носио катран и плетени предмети од чттје се продаје мо гло доћи до плугова, коса, српова и друтих потребних алата. Тако су и сала учинили. а.та се иа станипи нншта више није могло добнтн. Узалудан је био п\т. Ујка Тонас је говорао: — Ба^оши изумиру. Зато

што је буна, рааумеш! А.тн нама вароши нису ви потребне. почећемо да живимо као у старо доба. Вратили су се празних кола у село. Засејали су пога са удвострученим напорима. Сад су сејалн лан и конопљу да би сами могли себи правити одела. Раднли су од нзласка до за ласка сунца у зноју свога лица. Стезали су каишеве да бп мање осећали глад. Јесен је била хладна и кишо вита, ноћн мрачне. Гладни вуцн долазили су чак у село, члк у дворишта. По тим иоћима долазили су у село, куцали на прозоре. То су билн гладни варошани. Доносили су собом што су имали, одела, слике, играчке, све оно у чему су вароши биле богате, да би то заменнли за брашно и хлеб. Знало се зашто: буна. У варопгама се живело у жаљењ.у за прошлошћу, у стра ху, у гладовању. У варошима се угасила светлост. У вароши ма се појело све што се могло појести, чак и плод са дпвгака. По јавним кухињама тиска ли су се стари љтди и жене и дрхтавим прстима збирали остатке јела из тањира да би их појели. По капијама и пред црквама продавали су потајни трговци за нечувене с.ме буђаво брашно и труле г.рошшре. По варошима су ваал&ле болештине, смрт и комунизам. Неко — то је бно један међ ■безбројним другнма — није нмао хлеба алл му је остао грамофон са плочама. НаГ' варно је грамофон на леђа и отишао «у село«. Отишао је железницом. Вагони ст бплп препуни, и платформе и кровови беху густо поседнутн. Нашао је још једно уско место на последњем басамаку н кренуо. Пао је тбрзо. Ником није ни на тм пало да скочи да му помогне. Али поред железничке пртге водио Је велики друм. Међутим, ако се скрене са друма, преко засађених поља, пређе преко реке, затнм кроз брестову па. кроз јелову шуму, ако се човек потом успење на брдо и опет спусти у равницу, доспеће т мало сеоце Најбрух. Човек са грамофоном стигао је тамо пред вече. Закупао је на један прозор. Отворно мт је Иван Кононов. Човек из вароши дубоко се пок»нпо пред њим: — Нмаш ли мало брашна, дртже?... Донео сам ти један сјајаи музичкн инструмент. ЈСад се иа њега стави једна оваква плоча, онда свира. Хоћеш да чујеш штогод? ' Иван Кононов је погледао на поља. на инстртмент и рекао: — Шга ће нама то? У нашем се.тт ти нико неће то тзети. Затворио је прозор. Већ се бнло смркло. Шуме, шкаразн, мочварп, ливзде — тачно небо. Друм и две шлне бвв почетка, без краја, губе се у даљпни. Многпма се пут чпнп и с}-више дутачак, хтели бп дз га прекрате одвоје се од њега. лутају тамо амо п опет се враћају на исто место. БОРИС ПИЉЊАК

|е спас од ангвне одбрана од грнпа и осшнх ззразш болестн, а нзгује зубе, уста к грло. Добнва се у сввма апотекама в дрогервјама.

Упочребљ&взјте само

Сигурна смрт свој гамвдн! Успех ће Вас задивитн!