Време, 13. 08. 1931., стр. 6

Страна 4

Четвртак, 13 августа 19У

•Ж

Вечити пробгем жене у куКи Како би се дом могао, на савремен начин, подићи до оне еисине, на којој је у патријархалном времену био

ШЕШИРИ

Многе жене"ннсу свесне важностн своје улоге у кућн н домаћннству. Ипсу свесне огромног значаја улоге, као домаћице н супруте. Оне 'нзгледа погрешно схватају пнтан.е дома у дакашње доба, када проггеви човечанства постају све замашннјн н тежи ка усавршавању. А ово шггање је од велнке важности, нарочито ако се узме у обзнр нагли преокрет у сопијалноме живо ту, у коме је кућа изгубила свој досадашњн значај, а њена нова форма ннје још коначно утврђена. За многе жене кућа Је пнтање у. савршења кухнњске уметнсти, изучавања домаће послуге, одржавања стана у чистоћн и узођења нзвесних хнгијенских удобвости н техничких усавршавања. Најзад, и овако схваћена реформа куће, рапнонално спроведена, уштелела бн жени сувишно трошење снаге н дала би већи економски рандман у облику смањених издата ка, побољшања здравственнх прилика и пружања максимума комодитета. Али стварност изгледа ма_ ло другаче. Гледајући породични жнвот брачних парова у данашње доба добиЈа се утисак да је кућа »место«, где се једе н спава, где се пере рубље и Бувају по могућности што укусни ја јела где се раправљају ситна финансијска питања о свакодневннм нздатцима н покрећу пнтања исхране, решавају, илн не решавају, насугласице, свађе. А уза све то, тражи се извесна материјална удобност. Сем тога — ништа, нли врло мало — веже људе, који живе под истим кровом. Онн се састају поред заједничких >јасала<, а после се журно удаљавају, свакн својнм послом н сваки за свој рачун. Сваки нма своју сопствену животну стазниу до којо љубоморно чува прнступ, као да кућа не бн требала да претставља једну савршену за_ једницу... Сваки крнје своје иитимне мисли од другог, као да га у кући окружава гомила непријатеља, који ће његову нскреност у рђавои смнслу исЈсорнстптн(Јмладнна бежи од куће, не због своЈе »покварености«, него што кућа не пружа њима нипгта, што би их везизало неком заједничком идејом, заједничком мишљу, нли заједннчком тежњомМуж у кафани тражн своја задовољства и тренутни заборав од брига, које га тиште. Јер, кад се замо_ рен послом враћа кући, дочекује га лнтанија свакојаких јадиковања и жалби: да је месо поскупнло, да је дошао рачун за осветљење, да су се чаршави подерали, да се приближује нова школска годнна ,а с њоме долазе н нови издатци за дечје књиге, да је служавка разбила шољу од сервиса... Осећа да га сматра ЈУ једини као нзвор из кога се црпи новац.- И буни се._ Жена, заморена тешким послом око куће ,све се више и чешће жали на незахвалност мужа и деце, на недовољну оцену њеног бескрајног рада око куће, на свој тежак, мученички жнвот, лишен сваког признања од стране околине. Њено незадовољство базпра се на празнини, која је и поред бројне околине, окружава. И све чешће н чешће чује се тужба жене и мушкарца: — Да ли има смисла?_ Да ли има смисла да човек оснује кућу, коју је он замишљао као центар своје среЈ»е, породичног жнвота, мира и прнјатељства? Као ме_ сто, препуно светлости, топлине н љубави, бескрајног разумевања и узајамног опраштања? А жену као сзог најбољег и најнскренијег прнјатеља?-. Дочим та кућа постаје с временом пентар брига н непријатности, свакоЈаких невоља, спена н несугласица, у којима жена игра улогу наЈватрепијег противнши-.. — Да ли има смисла да жена тро ши у браку, у томе >изгубљенсм положају«, сву своју животну снагу и то узалудно, без икаквог признања, да упропашћује полако своју животну егзистенинЈ'у, без наде на побољшање, да затрпава своју душу шерпама н пеленама — а своју мисао прашином, која се диже ис_ под метле?... Да у узалудном и непрнмећеном раду потроши своју бујну младост, младост, која семе никад неће повра тити. И да пуна герчина, због проиашеног жнвота, логичним следова њем факата, огорчава жнвот и својој најближој околини?... Да ли има смисла?-.. Савремена жена буни се противу тираније куће, која је чнни робом ситнјЈ послова. Савремени мушкарац све внше и вигпе бежн од брака, који му Иружа минимум оног, што је имао као момак. Њихови разлози, ако се загледа'у породичие прнлпке у веклни кућа, потпуно су оправдани.

Да- И једно и друго је у праву. Само... зашто, по Богу, остају скрштених руку, уместо да се потруде да ове прилнке поправе, да нађу некн излаз у овој мучној снтуацпји, да нађу решење повољно за обе стране? Да свако од њих жртвује мало добре воље, уместо кукњаве, и учинн да се кућа поднгне опет на ону виснну, која јој приличи. Да опет постане центар породичног жизота, приближног идеалу, у коме ће жена однгравати своју доминирајућу улогу. Можда не матријар халне матроне, из доба нашнх баба, алн свакако жене благе н паметне, 2 »је ће знатн да равнају организапнју куће према потребама садашњнце, која ће узоти у обзир све потребе напредног развптка човека и културне н хигијенске тежње чланова породице. А пре свега, коЈ"а ће своју кућу надахнути духом љубави, саучешћа и разумевања. Идеја је прастара ,али се може обући у нове форме и облике који одговарају дан ашњици. Израда теоријских путоказа аа жене, које се у животу снаћи не могу, нли га погрешно схватају то је вадаћа нашнх реткнх, српских жена, које су кућу своју поставиле на внсину идеала. Нека оне својим саветнма помогну у том болном, актуе-Тном пнтању. Неса искажу своја мишљења у погледу најбоље реорганизације брачног и породичнпг жнвота, у погледу реорганизације куће. Б. М. - нТЈд ПИЖАМА

Оње Народне банне 8 о. м,

Меџ Бванс, стар Метро Голдвина, носи плџаму од белог сатена. Ревери и манзпггне блее, а иницпјали извезени у жанру »Ришељеч ХАЉИКЕ

1) Тоалета од белог свиленог мус лнна, импримнрапог у три ннјансе плаве боЈ 'е, на поставн од плавог креп де шина. Кр?ацп;а Бернар и Комп. 2) Ха-гина од белог свпленог муслина са импрнмнраним црвеним и црним мотивима, на поставн од сивог крепа. Креација Бернар и Комд.

Г -ца Едмонд Гиј , лепа уметница носн овај диван шешнр од загаснто жутог филца, украшен црним нојеаим перјем. Модел куће Хелен Кор бет. АРХЕОЛОШНА ИСТРАЖИВАЊА — У РУКАМА ЖЕНА Мио Доротн Гаруд, кћи чувеног лондонског лекара, члан оксфордског универзитета — има за собом... археолошку прошлост... Она је врпшла своја истраживања у Ираку, Палестини, и у близнни Гибрартара, као и у Француској. Мис Катон Томпсон, члан Британског друштва ва истраживање, ривалка је у археолошкој слави мис Гаруд. Она је доказала да руине Родезпје имају једва пег столећа егзистенције, док су стари и познати археолози приписивали хиљаду година овим старинама јужне Африке. Најмлађа »истражнвачипа« је мнс Сивија Снлеј, кћи професора геолопије на лондонском универзитету. Сваке године она проводи неколико месепн у Дордоњу. Она тамо куражно живи у шатору и често спава у удубљењу стена, истрајно вршећн испитивања у пећннама. Мно Силвија правела је на енглески језих »Пренсторијску уметност« од графа Бегуена. ВГСТИ ИД ИЕЛ1Г ГВЕТа Виши: Шеф лабораторија у Випшу је једна жена, г-ца Мињон, која се после трн године студија

Сптипа! и зајмови повећани С7, а златна подлога смањена ној благајни повећани су за 70 милиона, те износе округло динара 400.000.000. С друге стра не треба поменутн да се држав но потраживање по текућем рз чуну повећало за 3,000.000 динара, те је 8 о. м. износило 58.2 милиона динара. Жиро и разни рачуни код Народне банке смањени су за близу 50,000.000 динара, те је и то, у одговарајућој мери, ути цало на повећање новчаничног оптицаја. Интересантно је да су се оба везе са роком, који показују сталну тенденцију пораста, пт пеле на износ од 402,000.000, што значи да су се повећале за 42.3 милиона динара према ста н>у 31 јула ове године. Оптицај и обавезе по виђењј износили су 8 о. м. 5,792 и по милиона динара, те је укупно покриће било 36,66 од сто, а покриће у злату 26,83 од сто. Каматна стопа остала је иста (за ексонт 7 и по, а за ломбард 9 од сто годишње).

1ајновије стање Народне бан кетоказује да је на дан 8 о. м. био 5,069 милиона динара нов чаица у оптицају. То је 98,8 мшона више, него ли крајем јуд. Ово повећање наступило је; главном услед повећања залова на менице и аванса Г.-вној државној благајни, као и делимично услед смањења оСвеза Народне банке ло виђ&у. 1одлога је смањена за 29,1 мгтцона дннара. За толико је оирилике смањен девизни сток. Зајмови на менице повећани с_1 за округло 51,000.000 динар, те 8 о. м. износе 1486,6 милона динара. Са зајмовима на хртије од вредности, чије је сање остало стационарно, уку пн износ зајмова прелази 1690 м!лиона динара. На дан 15 јул укупно стање зајмова било ј( 1488 милиона, што значи да с за три недеље повећало за бшзу 200 милиона дннара. Као што је истакнуто, прив>емени аванси Главној држав-

Ксељаваље 1е знатно опало 37- прошло] години Очекује се да ће у овој години опадање бити још веће Према тОме, исел»аваи>е из наше зеглље у прекоморске крајеве знатно је пало, а враћање /угословенскнх исељеника у домо В1шу је порасло. Према досадашњим податпима, у овој години очекује се да ће исељавање још више опасти, а враћаље много више порасти.

Према званичним податцима ИсељеничкОг комесаријата у За гребу, 1930 гОдине иселило се 13.560 наших државл>ана у прекоморске земље, а вратило се исте године у домовину 7.607 лица. 1929 год. иселило се 18.189 и воатнло се у домовину 5.992 лица

нашла на овом одговорном положаЈУ- Париз: Француска академија признала је једну ољ својих награда г-ђн Бланпги Банзман, аа њену књигу »Мазалтоб«. Њујорк: Америчке школске власти утврдпле су пренеражујући пораст бракова, закљученпх између ппсолске деце у Њујорку. 1029 године у брак је ступило 433 деце. 1030 године — 562 деце. У многим случајевима младожења је имао 14 година а млада 12... Три девојчице удале су се у својој трннаестој години, а 40 девојака у четрнестој. 123 деце стуиило је у брак у петнаестој години. Власти су репшле да елергично иступе против ових ненормалпих појава у животу школске омладине. Стамбул: Из Турске јављају да је г-ђа Сервер Али-ханум била наименована за директора дирекцпјв пошта, телегра/|)а и телефоиа. Г-ђа Сервер била је пре тога секретар админнстрације дирекцпје пошта. Тексас: У Ел-Пасо, вароши Тексаса, жене су дале доказ необичне воље. Директор једиог локалног лнста бпо је толико неопрезан да је у своме чланку дао изјаву да би се кладио да ниједна жена нз Ел-Пасо не би била у стању да издржи десет часова, а да не проговорн ни ни речи, и да нема у целој вароши ни једне жене, која за време бриџа ее би проговорила једну реч. Жене су се побуннле противу њега, опклада је била примљена и... несмотреност новинарска — кажњена... Означеног дана у свим кућама у Ел-Пасо владала је тишипа, која је трајала не само 10 чаоова, него 14— Сем тога, пред улаз у редакпију би.ти су постављени столови и жеете су играле бриџа у највећој тишини. Дакле, жене су тимв дале доказ да могу да се уздрже од говорења — кад хоће. ЈЕДАН УГАО МОДЕРНЕ СОБЕ

Поспедње ирииреме за субошичку иољоиривредну изложбу

Бан Дунавске бановнне приложио је 10.000 дннара за награде

Суботица, 13 августа. — Сви ш>требии радови за велику пољоприврздну изложбу и сајам већ се приводе крају. У целој бановини са великим пптересовањом очвкује св 14 авгусп када ће сз извршити свечано отварање у присуству г. г. министара, бана Дунавоке бановине н великог броја гостију из Београда н целе Дунавске бановине. На игралншту Санд-а, гдв св одрлшва изложба, довршен је укусно декорисан главни улаз. Сви павиљони су дограђеин и многи излагачи већ су сместили своје производе у павиљоне. Рачуна се да ћз на изложби битн опо 400 излагача, а највећи значај изложбв даје то, пгго и дворско одгајивалипгге живине излаже у зо кавеза расну живину Престолонаслзднпка Петра и Принчева Томислава и Адреје.

тио приређивачком одбору 10.000 динара за награде гзлагачима. Ове наградв бићв раздел>енв нв у новцу, него у вредпосним прздметима. Приређивачкн одбор изложбе још прошле недеље позвао је на отварање изложбе г. Миннстра пољопрзвреде н начелике стручних Минпстарства, затим г. др. Федора Никића» г. Добрзцу Матковпћа, г. Радослава Дуњића и многе друге угледне личности пз Београда и из свих градова Дунавске бановин<\ По свој прплици отварању изложбв прнсуствоваће лично и бан Дунавске бановинз, г. Милан Николић. С обзиром да ћв на изложби доћз у Суботицу велики број посетилаца, потребно јв да свакга. ко же.ти стан, ово раннје пријави канцеларији изложбв (Краља Петра Парк 10). Улазницз за изложбу и легитимациЈв за путовање са /Попустом од 50 од Оокровитељства изложбе пртгио сто могу се добити у свпма канцесе градоачелник Суботице, г. Се.ти- ларзјама »Путиика,» код свих мес-

лимир Оотојић, а за врховног покровзтеља замољен је бан Дунавске баповинђ. г. Милан Николић, који јз ових дана, у име бановнне, упу-

су два закључка по 61—61.50 (201.000 дин. ном.). Блеров 7 од сто рађен је по 73 (10оо долара), а Селнгманов по 74 (такођв 1600 долара). Акцнјо Народне банке рађоне су по 5(00—6000 (10 комада). ДЕВИЗЕ И ЕФЕКТИ У БЕОГРАДУ Београд, 12 августа Девизе (понуда — тражња): Лондон 275.03—274.26, Париз 231.04 —221.28, Њујорк 5652.21—5П35.21, Женева 1101-75—1101.45, Милано 206.30—а».40, Праг 107.75—167.25, Амстердам 2281.87—6275.08; Беч 705.99—703.58, Брисел 783.70780.43. Државни папири (последља пону« да — последња тражња): домаћи 7 од сто 69 понуда, аграрне 4 од сто обвезнице 46—14, беглучке 0 од сто 6(2—01, Блеров 7 од сто 73.50—72, Селпгманов 7 од сто 75 —73.50, ратна штета промпт 803 —300 децембар 873—371. ДЕВИЗЕ И ЕФЕКТИ У ЗАГРЕБУ Загреб, 12 августа Девизе: тенденција чвршћа. При« ватне робе било је доста код 11а* риза, мање код Мнлана, Праг* Њујорка н Лондона. Остало јз подмнрила Народна банка. Промет без компензација 5,406.278 дннара. Државни папири: тенденција ие-» стална. Анцијв банана: тенденција незнат-. но слабнја. Закључци су прављв* ни код Удружене по 150, Југобан« ке по 67, н код Земаљске по 120, Акције индустријских предузеНа: тенденција чвршћа. Закључци: Драва по 220, Шећерана Осек по 23а НАШИ ДОЛАРСКИ ПАПИРИ НА СТРАНИ Лондон, 12 августа 7 од сто Блеров зајам 67—63.50, Њујорн, 12 августа 7 од сто Блеров зајам 66.50—68, 8 од сто Блеров зајам 73—76, 7 од сто Државна хипотекарна / банка 65—70. ЦИРИШКА БЕРЗА Цирих, 12 августа Београд 9.075, Лондон 24.9025 Мнлано 20.815, Мадрнд 44,75, Амстер дам 20(3 .05, Штокхолм 137.20, Осло 137.10, Копенхаген 137.10, Праг 15.185, Букурепгг 8.04 н седам осмнна. Остало не нотира. НОВОСАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Нови Сад, 12 августа Тенденција непромењена. (Траж* ња — понуда): Пшеница: сремска нова 78-79, 162164; сремска нова 79.80, 163—166; славонска 78-79, 162—164. (Промет 13 вагона. Зоб: бачка, банатска н славонска 127.50—132.50. Јечам: бачкп и сремски иови <53-64, 117.50—122^0; бачкн 67-68, 180185, сремски пролетњи 67-68, 185 190. (3 вагона). Кунуруз: бачки 97.50—100; бачкн околнна Сомбора 97.50—1(Х); срвмски околина Инђнје 98—100; сремскн околина Шида 90—101. (8 вагона). Брашно без промене, промет 1о вагона, Пасуљ: без промене промет 2 н по вагона. Мекињв: без промвне, промет 5 вагона. них пољопривредних н прпвредних I ЈУ Д удружења, а у Великој Кпкинди и * Новој Каљпжл продају се улазннце и код Централнз штедзонице.

Ввсти

ПРОПАГАНДНЕ МАРКИЦЕ ЗА ЉУБЉАНСНИ ЈЕСЕЊИ САЈАМ Пропагандне маркнце на словеначком. хрватском, српском и немачком јвзику је и ове године издала управа Лзубљанског велесајма, као рекламу за јесењи велесајам, којн ће се одржати од 29 августа до 9 септембра ове годпне. Маркице су врло укусно израђепе. Фирме нока их изволе затражити од управе Велесајма, која ће им их одмах бесплатно слати. НЕЗАПАМЋЕН ПАД ЦЕНА ПАМУКА Никада ннједан извештај ннје такр скоро пзазвао толике пертурбације, као званнчан нзвештај аморпчке државне днрекције за извоз памука о хипепродукцпји памука. Цепе памука у Ливерпулу нагло су пале 10 о. м. За последњу 31 годину, овакав пад цена памука није запамћен. Поред овогодишње продукцнје памука, која ће датп 15 милиона бала, у Амернии пма још од прошлв године 9 милиона бала. Стокови непрерађеног памука у Енглеској износе блнзу 1,000.000 бала, чнја се вредност ценн на 500.000 фунтн стерлннга. Иа дан 11 о. м., међутим, нене па Ливсрпулској бсрзи зиатио су се

учврстилв. За сада се не говори ни о каквим личним губптцима, нити има изгледа да ћв доћи до каквнх стечајева, услед пада цена од 10 о. м. Б Е Р 3 А Београд, 12 августа Динар у Цириху нотнра 9.075 шв. фр. за 100. Ратна штсгга скочила је данас за 11 поена. Промпт је рађен по 335. Август је рађен по 308—367, септембар по 370, децембар по 372 —375. Беглучке 6 од сто обвезнице чвршће су за пола поена: била

ЗАШТО?

ПитањвЈ — Да ли постоји на нашвм јввпку преведено којв АјипггаЈновв дело, које је то, где се може добити и са којом ценом? Одговор: — Директно од АЈнпггаЈна нв једно дело не постоји које је преведепо на наш Језик, али постоје некоји коментари на нашеи Језнку о Ајнгатајновим делима (Ајнштајн кроз свсмпр и т. д.). Један читалац нас пита: — Где је рођеи кнез МплопЈ Обреновпћ и када? Одговор: — У Средњој Добрњи, у ужич* кој нахпји 7 марга 1780 године.

је прва ка.чера малог формат* са 1;сћ1Ј12Уегбсћ1и5!5от. допушта снпмање до 36 комада снпмака. не познаје двоструко осветљавање негатива. последља могућност најбрже спреме за сликање. негатнви омогуНују коппју сваке велнчнне.

дар сталне вредности. Захтевајте наше богато плустроване каталоге I Пропзводн 1^ Е I Т 2 добнју се у свп.ч бол »нм фото трговннама.

Ш ЕСВ

ИИЕРА