Време, 13. 08. 1931., стр. 7

Тетвртак, 13 августа 1931

Огрзна 7

75 часоеа на самару

Кроз долину реКе Таре У непознатом н порушеном манастнру Довољи

Шужки оредео у долинн р<*е Таре ■ манасгнр Довол Колашин, августа. — Пламен првом моменту помлслити да в се ширио на све стране; између нема дна. Сунце није још било пламених млааова куљали су изгрејало, када смо се почелв

до небеса стубови црнога дима. Оготинама хиљада четинара претварало се у пепео. <П!та је то тамо, као неки вулка^? Нв није», одговарају сељаци, равнодупшо, као да су се тамо пупгила брстине под качамаком. »Гори већ неколоико дана нек задовољи своје страсти, па кад јој се досади, сама ће престатис. И она гори, гори... Дуго и дуго посматрали смо пламене стубове, који су се кре тали у правцу манастира Довоље, куда ћемо проћл. — Право да нам кажете. питали смо, од манастнра Добрилове до манастнра Довоље, колико има сати? — Па има 4—5 ура. — Је ли то црногорских ура илн часова? Уверавали су нас да се може ва то време стићн у Довољу. Пошли смо нешто пред подне. После два часа већ смо били у дон>ој Добриловинн. Наншли смо на читаво једно село, пусто и без и једног гласа. Пред нама је путања ишчезла, даге се није могло. Вође немамо. Рекли су нам у Добриловини да се мора пењаги уз прагове, које нисмо могли наћн.

стрмоглав спуштати ка реци Тари. Са страхом Божјпм н са вером премостите преко греде пребачене с камена на камен н преко јединог прелаза преко Та ре у необичној вражјој клнсури. Од Довоље ни трага ни гласа; изгубљена сламка међу вихоровима. Зар би и поред свих мука човек могао бити нерасположен при првој појави манастира Довоље. На десној обали реке Таре налази се манастир. У ствари сада је манастир Довоља пуст. Остао је само костур манастира, којп се окаменпо као каква стена. Манастир је саграђеп у доба Немањића. Ко је и када подигао манастир Довољу не зна се. Манастнр је био очуван до половине осамнаестог века, како то народно предање каже. Служио је као караула Турпима на гранипи и они га нису рупгали, јер им је требао. Како народна пеСма пева, племену Шаралцима није било право да Довол-а буде у турским рукама и једнога дана нападну на Турке у Довољи, за-

пале манастирске конак) у којима су бнли сакривени 'урци, потуку их и спале, ал| се несрећним случајем ватра гренесе на манастпр и он изгон. Доцннје, око 1862 године Паранпи су поправили манасир, у чему им је много помогао 10П Радосав Рондовнћ. Сада јеманастпр у самим рушевинма. Са његовом олтару данас с не чује молитва, док је његова ;уд бина решена. Могао би се рестаурирати. Шаранци, Прен ани и Доволлни једва чекају оуч Н У руку и даће све само да се светиња рестаурира. И дош.1 је вешта рука архитекте г. Ђуђа Бошковића. Није ни сад ,оцкан, да се спасе ова регкост За старешину манастира иошао је ових дана игуман г. [ионисије Рабреновић; место сгужбе тужи се свакога дан! с чифчијама које су поселе на|уштене манастирске земље, и да не даду никакве прнносе Манастиру. Али добро певају гусле, сваки нма поред гла&е гусле н пева песму. Св. Аосеније, пренесен >з Пећске Патријаршије у Доврљу, сада почива у маиастиЈу Ждребаонику а требао је по »е говој жељи да буде V Довољи. М. Б. Р.

ПОСЛЕ ЕКСПЛОЗИЈА НА НАШИМ ВОЗОВИМА Коменике Централве управе југословенских нацвоналних железничара После одржаие седниие Централне упраее јутословенских иадионалних железничара и бродара издат је од стране Централне уттраее следећи *оминнке: ^0.000 јутослове«ских железнича. ра н бпоЈара сакхп.-кених у удружењу Југословенских наиионалннх желизничара и б**одара са највећим гнушањем осуђују одвратне извршиоце атентата на наше возове, ставлају. ћи у суседно! земл>н пакле«е машнне у међународне вагоне. Југословенски национални железннчари и бродари дубоко жале невине жртве крвавих злочинапа л заветуЈу се своме Краљу ■ Отаџбини да ће као свестан сталеж удвојеном снагом бдлти над животима путника, али пошто су паклене машние по. ставл>ене изван грашше ваше Крањевине, прннуђени смо апеловаги на свест ■ наших другова у суседној землл да и онн удвоструче пажњу и спрече варварске нападе на невнне животе путујућег света, како би с* тиме сачувао досадањи углед и до. бро име железничког сталежа". (А. А.)

Демпинг бостана

Штокови лубеница су достигли димензије палате Риунио не. — Цене бостану падају тако да су продавцн формално обрали бостан. — Има ли радиума у лубеницн? Општинске репресалије

Тешка аутомобилска несрећа на путу КичевоБнтољ Ауто са шесторицом путника и шофером сурвао са у провалију дубоку 30 метара Крушево, 12 августа. — Јуче, у б часова по подне, на путу Кичево—Битољ, на 48 километру, догодила се тешка аутомобилска несрећа. Теретни ауто Атанасија Дановића, из Ресна сурвао се у провалију дубоку 30 метара. У аутомобилу се поред шофера налазило б путника. Сзи су, теже повређени, у тешком стању, упућени у болницу где им је указана помоћ. Срески начелник, г. Митровић, извршио је увиђај и повео истрагу да би се установило до кога је кривица за ову несрећу. Претпоставља се да је управљач аутомобила пукао на самој окуци и да се на тај начин ауто сурвао у провалију. (Време)

ВоУско н >#орндрдца

бојни у&ази

Једне дивне гусле нзрађене у Брднма

НСВИ ВОЈНИ ЛЕНАРИ Указом Њ. В. Крал>а постав.гени су: за санитетског поручника: др"Вурић Н. Глигорије и др. Јовановић Б. Милорад, лекарн војно-дри.авкн пнтомин. ВРШИОЦИ ДУЖНОСТИ КОМАН. ДАНТА БАТА.ЂОНА Указом Њ. В. Кра-т>а поставл»ени су: за команданта 3 батаљона 3 пешадкског пука, пешадиски потлуковлик Л\ијалковић Ђ. Алекса; за вршиоца дужности команданта 1 батал»она 10 пешадиског пука „Таковског", пешадкскн калетан прве класе Гашчић Л. Стјепав; за вршиоца дужиости комакданта 1 батаљона 12 пешадиског пука „Цара Лазара", пешадиски капетан прве класе Стојковић 3. Не. мања; за вршиоца дужности коI манданта 3 батаљона 22 пешадиског пука, пешадисхи капетан прве класе Миливојевић А. Душан; за вршиоца дужности команданта 1 батал>она 28 пешадисжог пука. пешадиски капетан прве класе Миловановић Т. Јован; за вршиоца дужности ј каманданта 1 батаљона 32 пешадиI ског пука „Невеснњског". пешадискн капетан прве класе Вукотић М. Радован; за вршиоца дужности команI дг-нта 1 батаљона 45 пешадиског пуI ка, пешадиски капетан прве класе Ђокић Ј. Војислав; за вршиоиа дужности команданта 1. батаљона 55. пешадпског пука. петадпскп капетан прве класе Грум И. Андра; за команданта 1. батаљона четврте пешадгтске подофицпрске школе »Краљице Марпје*. пешадискп потпуковпик Јевтић 0. Влајио; за команданта првог ђачког бата.-нона школе за резервне пршадиске и артплрриске П о- Јта . ^ офшшрр. пашадвсЕИ иајор ВучиовиН нац Ф. Паита. а П. Миливоје; за команданта 3. ђачког батаљона школе за резервпе пе-

Најзад нашли смо их. Сад јуришом уз вратачомно брдо. Х 1итавих иет часова иузали смо. Ноћ се већ иримнцала. У саму н^ћ били сМо већ оставили вептикалну стен.у и умршалн се у густе редове смрча н јела. Нисмо имали осветт,ења, нисмо | ша д И скв н артилериске офнпнре, пе знали даљи пут. Ни прст пред 1Па лнскн потпуковннп Марковић А. око не внди се. Моралп смо и Боривоје; за вршиона дужностн поНПОТНВ СВОЈ»* ВОЛ »е остати ГОСТИ моЈ.нпка управннка Дравске стално шч ЈГкпГиелу ноћ Воде ни војне бол.п.ие. псшадиски »аЈор

за вршноца дужности 201. ваздухопловне груле 7. ваздухопловног пука, ваздухопловнн капетан прве класе Ценчић Ј. Павел; за врпгаоца дужности команданта аеродрома 4. ваздухопловног пука, ваздухсшловнн капетан прве класе ГТавичић Ј. Милв; аа вршноца дужностн комавданта техничког парка 1. ваздухопловног пука, ваздухопловни капетан прве класе Миловановић Т. Душан. Разрешени су од досадање дужности: ваздухопловнн потпуковник Наумовић Н. Ђорђе и ваздухопловнп капетани прве класе: Наумов А. Алексаидар и Новак А. Јгролим, — н стављени на расположење Мнннстру војске ж морнарицв. ПОСТАВЛ>ЕН>А У САНИТЕТСКОЈ СТРУЦИ Указом Њ. В. Краља поставлени су: за управника Дринске сталне војне болнице, санитетски пуковник др. Станојевић С. Владнмир; за вршиоца дужиости референта санитета ко. манде Брегалничке дивизијске области, саннтетсктЈ мајор др. Чутуковић Ђ. Милутип; за вршиоца дужности >-правника Штипске привремене во;не боллкце, санитетски капетан друге класе др. Петровић А. Риста. ПОСТАВЉЕЊА Указом Њ. В. Крал>а постав.-вени су: за привременог судију Савског »нв. војиог суда, пешадиск пуковнмк Павнчић И. Арсен; за помоћника управника сталне војие болн»ше треће армијске областн, пешадискн пот. п\ковн:'к Красојевић С. Дпагутин, до сада аћутант команде граннчне трупе; за врашоца дужности управника Моравског убо : ног слагалтшгга. артилериски капетан прве класе Шурја-

команданта I Ројник Ф. Иван; санитетски д-р Мо. равац М. Виктор и судски капетан прве класе Стојадмчовић В. Драго. слав; пешадт*ски пуковдааги: Денић Ј. Милорад. Грујнчић М. А\илаи, Блаже вић П. Јоскп, Дудварскн Г. Душан; пешадиски потпуковниш'.: Радошевић С. Велимнр, Ћукић Р. Насто, Шмид А. Јосип, Пауновић П. Траја, Црнко. внћ И. Ловро н Сталковић Д. Светозар; и пеи1адиски капетан прве класе Миишћ X. М. Јован, преводећи их у резерву; пешадиски капетан прве класе Јевтић Р.Крстнвоје; стручни капетан прве класе Немет И. Ст,е-

Тек сад се увидело како су београдске пијаие н сувнше мале да прнме богатство наших прнвредннх продуката. Огромни пггоковн лубеннца преплавнли су београдска тржипгта н достигли димензије правих облакодера. Бедне гомплице патлнџана н краставаца губе се према горостасним планннама бостана као папрнмер споменици иашнх славннх људи на Калемегдану према »Веснику победе« или као Народно позориште према палати Риунноне. И што је најстрашпнје ови огромни штоковн непрестано расту. Београд ски стомаци и поред својих чувених размера и запремина иису у стању да прнме у себе безбројне товаре овог слатког производа. Контуре страшног дампинга бо_ стана јасно св оцртавају. Цене бостану нагло падају. ^Зродавпи нх нуде н по предратној ценн алн шта то вредн кад поратнн свилени стомаци модерних Београђана ниеу у стању да прнме више од две кришке лубенице. Видећи снгуран крах пред ообом продавци лубеница очај но крше руке и јадикују: — Сад смо обрали бостан! Да не би плаћали узалуд пнјачне таксе унесрећени трговци бостана почелн су нудитн бесплатно своју робу. Али се купцима, нзгледа, и ова цена не свиђа. Поред бесплатних лубеннца они траже н ''•есплатан превоз робе до куће, илн бар новац за трамвај. Привреднн кругови траже излаз нз очајне ситуацнје. Као прва мера јава се њнхов апел лекарској комори да јавним предавањима и члан цима изнесе: КОРИСТИ ОД ЛУБЕВИЦЕ Лубеница има форму обичне фут. балске лопте. Разлика нзмеђу лубенице н футбалске лопте у томе је пгто футбалску лопту човек гледа да протера, док лубенипа обично >протера< човека. Од органа лубеннца има само српе. Модерна меднцина установнла је да треба јестн лубенипе зато пгго лече од следећих болестн: реуматизма, ишијаса, главобоље,. слепог црвва, кпјавице, подагре и осталих болестн. ЛуЛ»1гпца јл адј «> дио %* потелл. дв лечн свв могућв болвстн као новопронађена Нншка бања, која је постала необично радноактнвна од ка_ ко смо добнли онај фамознн грам ра диума. Наши познатн стручњацн у тврдиће колико се раднума налазн у нашим домаћим лубенипама. Протнв првеног ветра треба јести жуте лубенипе а против жутн-

шуме кроз целу ноћ Воде од куда. Најзад је н свануло. патун и коло су нас обрадовали, одјек песме: <Наш Момчпло спом^н днже Од костура под Руданне...« разлегао се бесно нз горштачкнх грла. То су Руданне на Ша ранинма. Одгеч^но в«-чнто <>л света, али поносно са својом судбином. После синоћне тешке ноћи п оног тошгог пгња1»»а. нацпп

Мирковић Ј. Настгс. Рарзептон јр ол досадашње дужностн. пешаднскн пот нуконник Рајисвић Н. Стеван, н стављен на расположен>е Министру војске и морнарние. ПОСТАВ.ЂЕЊЛ У ВАЗЦУХОГГЛОВНОЈ СТРУЦИ Указом Њ. В. Краља постављени су: за шефа административног одсека техиичког одељеља команле ваздухопловства војске, ваздухопловин« потпуковиик Димитри.евић Д. Светозар; за вршиоца дужности команданта 101. валлухопловне групе °

смо се поново над једном ппо-1 духоплопног пука, ваалухоплотнн Валнјом, за коју човек мора У [ капетан прве класе Мран С. ван,

разоешени су: од досадан.е дужности. пеи^адкски пуковник Поповић С. Драгсмнр; капетан први класе Ро. ловић И. Миле, — и став.гени на раслоложење Ми«н1стру војске и морнарице. ПРЕВЕДЕН У АКТИВНУ СЛУЖБУ Указом Њ. В. Краља преведен је у актквиу службу санитетски калетан прве класе V резерви и оставии д-р Арсеновић П. Илија. ПРЕВЕДЕН У ПЕШАДИЈУ Указом Њ. В Краља преведен је ичжењерски поручнкк Ристиић Н. Радизоје — у пешадију; у резервн: пешаднски капетгн први класе Ду. шановић Ђ. Миханло — у инжење ри'и, инжењерски поручннк Марковић М. Милисав — у инжењерскотихнмчку струку и коњички потпо. ртчник Тодић В. Никола — у пешади1 *у. ПЕНЗИОНИСАЊА ПО МОЛБИ Укачом Њ. В. Краља пензионисани су по ма.би: пуковници: пешадиски

пан; нижи војнм чиновник прве класе економске струке Добри А. Антун, преводе^и га у резерву. ПЕНЗИОНИСАЊА Указом Њ. В. Краља пензионисани су: калетани прве класе: пешадиски. Петровнћ С. Велеснје и Трмчић А. Мнлисав, и ваздухоплоанн Рјабов Н. Ннкола; артилериски калетан прве класе Марковић К. Јеротије; арти.терискн потпуковнлж Марин. ковић М. Милан; нижи војни чиновници економске струке: прве класе Рнстмћ И. Милан и треће класе Вуковић Ј. Мирко; нижи војни чиновнуж треће класе економске струке Поповић Ђ. Апђелко; нкжи војни чиновн^к прве класе економ^ке струке Зореи Ф. Грго.

пе црвене. Једење лубеннце утнчв код ћелавих на растење косв ако дневно поједу кола лубеннпа. Од тога се сваком мора дићи коса у внс. Једење лубеннце утиче одлично на знојење ногу. Сок од лубеница уклања бубуљиие са лнца само ако се човек добро намаже тако да се бубуљние не виде. Мазање црзеним лубеницама по лицу повра ^а младалачки тен. Коре од лубеница такође су корионе. Од њих се прави врло укусно слатко за госте а исто тако дају се н свињама за гојење. Од лубенпч. ног семења имамо такође користн. Њиме се пре свега могу пронзводнти друге лубенице. Али како ово се ме нма глатку и масну површину њиме св могу успешно гађати пролазнипн н гостн за суседним столом. Најзад, лубеннце су кориспв још н зато што не расту на дрвећу. Јер кад би расле на дрвећу онда људп не би млатилн лубеннце већ бн лубенпце млатнле људе. Да би повећала промот лубенниа н потстакла грађанство на што ннтензивније једење овог пронзвода продуктна берза органнзује: УТАКМИЦЕ У ДУГОМ ЈЕДЕЊУ ЛУБЕНИЦА Право учешћа нма свакн онај ко је без посла а има растегљнв стомак. Учеснтгама се дозвољава да могу попупггатн пајиш до последње рупе а по потреби могу скннути в панталоне само ако им сметају приликом такмичења. Место где се утакмице врше нв сме бнтн удаљено од дискретне енглеске инсталације. Утакмичарн ннсу дужнн гутата семенкв н нмају право на неограничено подригнвање. ОПШТИНСКЕ МЕРЕ За сваку је похвалу пгго је и београдска оппггнна са своје стране Учнннла свв што до ње стојн да промет лубеннпа буде пгго жпвљи и да њенн грађани буду просто при_ морани да једу лубеннпе. У томе цнљу она је почела грађанству затваратн воду, тако да свет хтео не хтео мора куповатн лубенице да би угасно жеђ. Многи грађанн који водв рачуна о својој чистотн у недоотатку водв, умивају се соком од лу бенипа. Овај проналазак открно је још н нова нреимућства лубенипе. Човек који се умнје соком од лубеннцв служн као одлнчан лепак за муве. БРАНДИМ

Један тајанстввн алочин у Пвтроеар адииу

Чланови белгвјског Туриег-клуба у Сарајеву Сарајево, 11 августа. — Почетком ндућег месеца посетиће нашу землу чланови белгнјског Турннг-клуба, коме прнпадају угледни преставницн белгијске привреде. Излетници ће се у на шој земљи задржати од 2—15 септембра. На своме путу кроз Југославију посетиће Сплит, Д)" бровник, Котор, Цетиње, Сарајево, Београд, Загреб, Плнтвичка Језера, Љубљану и Блед. Том приликом разгледаће свеј интересантности места, која бу | ду посетнли, и њихову ближу | околину. У Сарајево стижу 6 септембра, аутомобилима, из Дубровника. Овде ће се задржа ( ти два дана, а у 8 часова увече, | преко Вишеграда н Ужица, про; дужују према Београду. Општнн ^ ско иачелство и Т рговачко- 1 обртнича комора спремају гостима нз Белгије свечан дочек. (Врел\е) 1

Осамнаестогодишњи младиК тешко рањава ножем свог приЈатеља Новн Сао, 12 августа. — Ноћас је | дарио њнме неколнко п>та Булнћа пренесен у Државну болннцу Илнја Булић, радннк нз Петроварадина, кога су некн пролазнзцн нашла у кукурузима у нвпосрвдној близннн варошн. Булнћ јв на нвколнко мвста избодан ножем тако. да је задобно доста тешкз и опасне повредв. Полнцаја јв одмах повела нстрагу н саслушала Булића. Окоро истовремено пријавно се сам полицнји осамнаестогодншњн рад. нпк Шандор Хуло, родом аз Аде у Бачхој који је испрнчао да је он избо ножем Бу.таћа. Шандор је рекао да јв био у гостнма код Булнћа н ту су седелн једно време. Послз тога Бу.тлћ је предложно да оду нег де на внно. И ако су код куће већ до ста пнлн, уло је кпаж пристао да с њнм. Успут, у близинн неигих кукукуруза Булнћ је почео да се удвара Хулоу, тако да је овом његово: држање постало сумњиво. У првн мах Хуло се правио да не разуме пгга овај хоћв, а.тл хад је овај постао насртљпвији. Хуло је почго да га псује, рекавпгн му да се оставн њега н оваквог посла. Ту је избнла свађа и Булнћ, веровато огорчен, ударпо еј пггапом Хулоа, који је, како сам празнаја био пнјан. Рзволтиран, Хуло је извадно нож н у-

тако, да се овај срушно на земљу. Видећа шта је урадио, Хуло је отрчао код својв куће, спрзмно свв стварн н по томе сам отншао у полнпнју и прнјавно се. Рањени Булнћ, м?ђутнм, тврдп да то ннјв истана и да је свађа избила око нехог одела, које јз Хуло тражно од њега на послугу. Ху.т тсојн је задржан у полпшцз данас пре подне са полнцајцима изашао је на место догађаја, где је р?конструнсао ток снноћње драме . Време)

Министарство саобраћаја за Океанографски институт у Сплиту Пошто је Океанографскн касгитут у Сплнту почео са орган пацијом свога рада на проучавању Лцолсгајв мора н пошто је у његовоч нрограму ла научннм резултатнм^ полуорв унапређен>е нашега морског* рнГ. рства, г. Миннстар саобраћаја, којн посвећује нарочнту пажљу овој поморској прнвргдној грана. наредно јв, ла Днрекпнја поморскога снобрдћаја у Сплнту устунн из саојпх залнха "мрежарскн матернјал л огплч рнбарскн алат којн је Кнстнтуту потребан. ч

тејСјајна коса! '' Не само чиста, већ и сјајиа мора Вам бити коса после прања главе. Перите је аато редовно са Шварцкопф - Екстра ^ а затим је исплакиите са јединственнм \ Шварцкопф- Харгланц-ом. Ваша ће коса \\\^ постати сјајна и здрава. Шварцкопф-Екстра т са Харгланц-ом стојн само 5 динара! ШВАРЦКОПФ-ЕКСТРА ША №шон С А ХАРГЛАНЦ. ПРАШН О (VI И-П Р Е П Р. е А В Е Д. Д.. ЗАГРЕЈ