Време, 30. 01. 1932., стр. 3

СуЈГота, 30 Јануара 1932

Слрлма 3

Граф Сфораа: Италнја, Француска и ЈугославиЈа (Наставак са гтрве стране) У стварк, благостање и незавнсност држава наслелннца Аустрнје, — на првом несту ЈугсславнЈе, претстављају нашншн ннтерес исто тако Италије као н Француске. Докле год Италија будг полагала на одржање победе ко|а јој је, по цепи 500 хил>ада мр1вих, донела униттенх? оног европског анахроннзма који је сачињавало одржање једие старе династичке државе ко|а је нмала за девизу речи пуне мржњс «От<Је е! 1Шрега», докле год Италија буде хтела да погнбија пола милиона њених људи на бојним полчма не буде узалудна, ола ће моратн да жели да се одрки незавнсан и напредан живот тих нациовалних држава које је Мацинн поиињао н предвнНао кроз свој пророчки гвнпје још 1850 године као последицу пслобоНеља саме Итатаје в као уелов за њену будућу везавасност. Да су. ослободившн се дзтогодншв»е аустро мађарске хегем<»вије, оариди во>и су оостали независвн 1918 годиве оочинвлп в самв разве грешке в ексцесе. то ве инслим да осооравам. Али то само доказује да ваовл>е взазнва васвл>е. Оно што јз битво то остаје н што сам ја добно срдачно в драговољво прнзвање бсоградске владе факта да ће пола милнона Словева постатн Италн;ани, јер су се налазплн са наше страве Алпа, — то је бвло зато што сам умео да убеднм југословенске државвихе, којн су прихватили мој познв в дошлн у Итаиију да заједввчки регаимо питање нашнх граннца, у следеће: да у Европе још оостојн Једиа за нас заЈедвичка опасност која потнче од разнвх реакцвонарних снага, в да приЈател»ство и навлоност једне снле као што је Ита лим вреди извесве жртве. Што је једав државнпк као што је БриЈан могао озбнл>но да узме у расматрање могућност уједињења Европе, то је зато што су старинскн наследнн организмн као што су Силн Хабзбурзн, Хоенцолернв н Ромавови ншчезлн. Мимо свпх њпхових грешава и мимо свих грешака «соје смо почннплн мн, велнке снле пред њиховом колевком, нове нације које су дошле ча место извештачене Аустрије претстављају живу стварност оне су стални материјал од кога ће се једног дана образовати нова, кристализирана Егропа, што никад не би било могуће са старим моиархијама. Пермаиентии интереси Италије, Франиуске и Југославије су идентични. и — кал се тиче будућности и мира Еврогтн — несравњено тежи на вачи иего сва размимоилажења. Што извесни режими неће то да увиде, то чије тако опасно као што изгледа. Највиши интереси народа увек се сами собом намећу — нарочито ако ти народи нису изгубили своја права одлучивања. Таквн губици. и када по изгледу наступе, нису вечити. Далеко од тога.

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

Сева т и Скунилина изабрали су /уче сво/е сталнс од&орс *■» с-0"» «■ , Иаредна седница Народне скупштнне одржаће Се 3 фебруара, а наредна седница Сената заказаће се пнсменим путем Пре седпнце Народне скупштине. I ђународној конференцнЈв за разору- ДР- Бењанин Шуперина, Милан Сиу салн Народне скуиштвне одржана жање. јмоновић. др. Станко Шврљуга, др. Је Јуче пре подне седница клуба I з ахТ ев котарског суда у Ђуоћев ' Љуб о Мир ' д омаш "ћ, Осман Виловић, Ј. р. с. д.. на којој Јб гов..рено о цу К0 )им тражи овлашкење Св- ЈјЈ' С п^а Хаџи-Ристаћ, Дака Попо^ изоору сталннх одоора- ната да може наставнти поступак вић, др. Мирослав Плој, др. Отон 1ек после 12 часова седницу На | П р 0Т | 1в г# Томе Јалжабетића за дело Франгеш, др. Алекса Станишић Богродне скупштнне отворио је пот- из парагоафа 279 и 301 крнвичног Д ан Гавриловић и Милутин Петропретседиик г. др. Авдо ХасанбеговнК закоН1Гка> упућен >е Имунитетном вић и предложио да се седница претво- ... ри у конферсициЈу. После конфзренцнЈе седннца Је настављена. САОПШТЕЊА Пре прелаза на дневни ред, саопштеие су оставке г. г. Косте ТимотиЈевнћа в Милана Симоновнћа на посланички мандат, поогго онн задржавају положај сенатора. Ове оставкз упућене су Верификационом одбору. Затвм је саопштен захтев Мини- ј стар оравде којим се тражи овлаш- ( ћење за продужсње крнзнчног по-, ступка протнв народннх посланика г. г. др. Живана Лукића, за дело из параграфа 251 у везн параграфа 253 кривичног закона за Краљевнну Србију, и Душана Живојнновића и др. Аите Кунтарића, по закону о штампн. Овај захтев упућен је Имувнтетном одбору. Народна ск>-пштина примила *е на зпање да су поднели оставке на прложај претседника општнне, а задржалн своје оосланнчке мандате г. г. Аранђел Савић, Божидар Главичпп, Чедомир Захарић, Мнхајло Ђурић, Живојин Станојевић. Милорад М »лутиновић, Стеван Ђирић н Перо ГраЈНћ. Саопгатен је акт г. Саве Савпћа да је прсстао бнти члав акцпонарско-индустрнјског предузећа «-'Звзчанз у Косов г ој Митровиии. Овај акт упућен је Верификационом одбору. Министар финансија известио је

одбору. Исто тако овом одбору упу- ' Идућа седница заказаће се писл^ћен је н акт Министра пољопрнвре- иим п У тем На Ди ев,10Л * Је реду ут^де да је сенатор г. Мило.е Ж. Јова- ђ ивање Д" евн <>г реда. КОНСТИТУИСАЊЕ СЕНАТСКИХ ОДБОРА Одбори Сената после седнице пле нума конституисали су се. За прет{седника административног одбора Ј изабран је г. Крста Раловановнћ, за | нотпретседника г. др. Момчило Ив' ковић, а за секретара г. Милутин Драговић. ј За претседника имунитетног одбо ра изабран је г. др. Јоснп Шнловић, за потпретседника г. др. Марко Костренчић, а за секретара г. др. Степан Јанковић. | За претседника одбора за молбе и жалбе изабран јг г. Марко Радуловић, за потпретседника г. Атанасије Шола, а за секретара г. др. Иван Гмајнер. За претседника финансијског одбора изабран је г. др. Бењамин Шу-

Г. др Шиловић вовић, члан управног одбора Државве класне лутрије.

По прелазу на лневнп рел саоптпто перина ' 33 потпретседиика г Дака во је да је за избор осталих одбора Поповнћ, за секретара г. др. Влада поднета само оо једна лпста, па Јв Андрић. избор извршеи акламацијом.

САСТАВ СТАЛНИХ СЕНАТСКИХ 0Д50РА

НОНСТИТУИСАЊЕ С ? <УПШТИНСНИХ ОДБОРА

По подне су се конститунсалн За чланове имунитетно г одбора иза- скуиштински одборв овако: врана су Г .г. Јосиф ШнловЛ. др Жс- иивтсвднив финанснЈСВог одбора динир МажураннК. Аснч Алибегов.|ћ, "^' Ни Пвпик потпттседннк Народну скупштину да Је народнн Др. Владимлр Равнихар. Павле Вујић* | г - Д Р- рркпртап г пос-танав г. Мита Дн»,трнјевић , Ј«ит, ..је КлицановвК др. Марко Ко г - ЛР- Славко ШсКеров. се^ретар г. члаи Управе државни! кчв ш .ла а етренчиК. Отопан ЈаввовиК. др. Јанко|ДР. Анте кунтарнв. г г др Гелеои Дунћепски Јурај ■ Ра - а Р- Крста радовавовић н др. Мића Претседник одбора за молбе ° ,_ .. ' " . | М к К ј Х - т . л г 1ипз! П м тПиПпик пптпг

Дубокивнћ и ИпнЈа Мнхаиловић

жалбе г. Јурај ДубоковиИ, потпрет-

члановн управног олвора Наролне I 3 « чланЈве адмииистрати.иог одво- седпик г. Гавра Мнлочпвнћ, секребанке и овај акт упуКеи јв Вепи- ?. а » м 6ранн су г.г. Мвлав ПововнК, тар г. Мнлош Драговић.

Изоори за фраацускп парлолечт Париз, 29 јануара. — Према писак>у «Матеиа» парламеитарни избори одржаће се 22 и 29 маја ове године.

КАТАСТРОФА ЕНГЛЕСКЕ ПОД.МОРНИЦЕ сМ 2> Нзгубљеие су све о оде за спасе»е посаде са потонулог брода Лондон, 29 јануара. — Према звацичним информацијама о потонулоЈ подморници «М 2» не.могуће је имати ма какве наде у погледу живота морнара који су се налазили на броду. Хопшење /едног вт алијанског терористе, ко/и /е у потт анским пакетима слао паклене матнпе разннм органнзацчјам 1 Рим. 29 јануара — Јавллју из Ве роне да је данас тамо ухаишен извесни Мериги, ва кога је пала сумња да је још од 1922 године поштанским пакетнма унућнвао разннм лицима в организаииЈама паклене машине. услед чије јв ек«'ПЛочије раи»еио 39 лииа. Ухаптен Мориги иснослао 1о до сала 4? паклених матпна. Ппитиком претрса поЈуши е у п»оговом стану пронатла знатан број пакета са пакленим маипшама. Смот познатог данског књижевника Михаелиса Копенхаген. 28 јануарз. — Позчати дански лисац. Софус Михаелис. који с«• неаавно развео са својом супругом познатом књпжевнииом Карин Михаелис. преминуо је данас у 66 години живота. Ба^овичскв буџети пред Минист*рством Отсеиу за самоуправнв фимансије. Одел.вња порвза Министарства фимансн|а упућени су на одобрен.« н пратр«' 6У1'втх- Пуи-вси« Прнморске, Врбасн« и Моравсн. бано вине.

банке. Ц овај акт упућев је Верифвгкационом одбору. ПРИМЉЕНЕ МОЛБЕ И ЖАЛБЕ Ватнм је Народна скупштина одобрила отсуства веким народним послаиипи<ма н примила на знање веЛигаи броЈ молби и жалби из народа. ГЈосле овога прешто се на ,избор сталних одбора; адмннистратнвног, имунитетпог, одбора за молбе н жалбе и 'финансијског Попгго је предложена само по једна лнста нзбор је нзвршев акламапијом. САСТАВ ИМУНИТЕТНОГ ОДБОРА За чланове имунитетног одбора изабрани су: гг. Јован Јовановић, др.Сте пан Кнежевић. Сергже Урукало. Карло Гајтек, Иван Урек, др. Впадимир Станишић. Милан Божић, Михаило Јефтић, др. Милан Секулић. Радо&ан Јефтић, Ђока Матић, др. Стеван Крафт. др. Милан Сто>ковић, Мирко Урошевић. Тодор Тонић др. Милослав Стојадиновић, ЈзФта Поповић. др. Влада Маланчец др. Матеја Перић. др. Људевит Ауер и др. Шиме Прше. АДМИНИСТРАТИВНИ ОДБОР Зла чланове административног од. бора изабрани су г.г. Милутин |ефтић. О.мер Кајмаковић. Д\иливоје Исаковић. Перо Грајић. др. Сава Радовановић. Јосип Антуновић. -Милован Лазаревић. др. Светислав Михаиловић, Емнлијаи Грбић Мнлош Катић. Драгић Шелмић, Ђорђе Ттирић. Василије т рб;:ћ. Алексанчап Акс°нтиЈевић Бооа Хоистић, др. "Бура Леушић, Иса Богдановнћ. др. Степан Бачић. др. Иван Лончаревић. Антун Церер и Јосип Бенко. ОДБОР ЗА МОЛБЕ И ЖАЛБЕ За чланове финансијског одбора ибе изабрани су г.г. Јурај Дубоковић. Гавро Милошевић, Мнта Димитрнјг вић. Живко Даниловић. Милош Дра

Крста Радовиновић~ Фран Кукуљевнћ-,

Сакцннскн. Методлје ПооовнК,' Љуле- Адмн ннстр.т ивнн одбор: претсевнт Гај. др Јанко Р»јар. К,ста Смв- дн,|к г - Ва«" и .« т РбиИ. п ^претсе. ■ганнћ. Петар КостнК, др. Момчнло ДНИ® г. Иван ЛоннаревиК. секротар Ивковнћ. Мнлутин Драговнћ н Сефе- г. Омер Ка;маковић. днн-бег Махмудбеговнћ. За чланове одб'^2 33 «°пбв и жапбв СЕДНИЦА СНУПШТМЈЖОГ^ВЕРИвзабрани су г. г. Марко Радуловаћ, прота Стеван Михалџић, Тома Коваче-

вић, др Цафер Сулејмановнћ, др. Исак Алкалај, Гаврило Церовић. др.

ФИКАЦИОНОГ ОДБОРА Јуче по подне одржана је седнпца вернФикационог одбора, на којој јс

Ђерђе Граса, Атанасије Шола. др. саоппгген материЈал, који Је упућев Валентвн Рожлћ. Крста Смнл>анпћ н од стране Народне скупштнне. Одлудр. Иван Гуајвер. I чеио је да се поступн по прописима За чланове финансијског одбора Закона о пословном реду у Народној изабрани су г.г. Коста Тимотијевић, I скУпштпни.

Пољска иниии|атива ЗА закл>> чење пактова о ненападању са си|ом После шестомесечн« преговора парафиран је аре неколнко дана у Москвн текст уговора о ненападан>у азмеђу Пољске в Русије. Тај уговор нма дугачку в интересантну позаднну. Већ 1926 годнне започела је Совјетса Руснја сличне ареговоре са Пољском. но впак без рвзултата, јер је совјетска днпломаиија тожила да доведе до изолације између Пољске и балтичких држава и да ослаби савее оољско-румун* ски. Што се тиче Пољске, ова је тежила да вв само консолидуЈв односе са СовЈетима, већ да уЈедно уввде « савезничку Румунију, као и балтнчке државе, да и оне закључе слнчне уговоре са СовЈетима Због тога ти преговори нису дали оозитивног резултата, већ Је само 1929 оотписав т. зв. Литвнновљев уп>вор. који је увео у живот Келогов пакт нзмеђу горе наведених држава н СовЈета. Друга фаза преговора о уговору о венападању на нстоку појавила се истоврелЈено ва инииијативу како пољску, тако в француску. И ту је Пољска остала н даље верна својој тезв да ће потписатв са Совјетима уговор, тек пошто буду доведени краЈу преговорв румунско. совЈетски. Тешкоће су бнле велике, а то тим пре, Јер је Немачка свим силама радила да не дође до уговора, којв бн П ољској гарант^вао мнр на истоку. Ипак је и ту п<>беднла здрава пољска државничка мнсао. Парафирање уговора нвје још свакако исто што н његово потписнвање; формално потписивање уговора зависи од завршетка сличних преговора, које воде са другим државама, које граниче са Сов етима. а пре свега са Румунијом. Упркос вести, које је лансирала пропаганда, непријатељскн расположена према Пољској и Румунији, да су анулиранв преговори румунскосвјетски, може се ипак закључити из последње изјаве комеоара Литвинова да је в између РусиЈе и РумуниЈе дошло до утврђења заЈедничких доднрннх тачака за будући уговор и да се в ту може очекивати у најближој будућности парафирање уговора. Трактат са Русијом даје П<>л»ској гаранцију стабилизапије односа на Истоку, и ооигурање неутралности од стране Совјета на случај напада на Пољску од стране некв треће државе. Ова последња клау(зула јако слаби вредност Рапалског уговора. | Пољска ннипијатива, створена у заједници са балтичким државама и Румувијом. доказује јасно тежњу Нољске да доведе до консолилапије односа на иотоку Е^рчпе, у пиљу ла св допрлнесе обпови привредног органнзма пеле Европе.

8БОР АКЦИОНАРА ФРАНЦУСКЕ ЕМИСИОНћ БА11КК Извешта! управе Француске банке за 1931 год. Париз, 29 Јануара. — збору акцнинарч Франиуске варозчв бав ке прочнтав Је ичвештгЈ упрааног сдбора, у коме се и.«ред осталог каже да садашња криза, коЈа Је ва ступила у банкарству и новчаноЈ политици, долазв због зл •употреба поверења и весигурнооти чоја се мани'1>естивала у политнии •азвесних евртпских држава. У азвештаЈу се даље нагла45883 да је ооштовање обавеза ,ед-1И од првих услова за одржање поверења. — У години 1931 — наже се у изееигга.у — Францусна банна, жв леИи да остварн на|ширу међународну сарадн»у, уз учвшћв Међу. народне репарациоке банне и ееза са појединим резервним федооалним баннама, одговорила је на тра. жење извесних иностраних ем-сионик бана«а и у ту сррху одобри. ла нредит од 25,000.000 допзра иемачиој Рајхсбанци и иредит од 3.100,000.000 франана, а затим наинадни нредит од 5.000,000.000 франака, Еиглесиој банци. Последњи и нрајњи напор фраи. цусие банне — каже се у извештају — остао је нвцелисходан, пошто јв наступило унидање нонвертибилно. сти фунте стерлинга. У духу међу* народне сарадње, Францусна банна избегла је да уновми свој стои девиза у интересу стабилизацијв франна, сматрајуНи да не спада у њеиу дужност да потпомаже пад енглесних и америчних хартија од вредности, иано не би дала пот. стрена имобилизирању иратнороч. них зајмова, веома опасних у са. дашњим финансијсиим прилинама, па јв стога одлучила да остане на златном важењу, номе су танође францусна и амерична влада остале верие, У извегатају се затим констатује да се у тч.жу финансијоке 1931 године наплаћивање повећало на 15.0.0,ооо.ооо Франака п ла се сраз. мера, у погледу легалпе обавеве од 35 од сто. повећала од 53.03 од сто на 60.57 од ста У извегатају се најзад напомиње да се девизни сток смањио од 26 мнлиЈарди Франака на 23 милиЈарде франака. а да је на крају годин» есконтни ппртфељ износно франака ^.000,000.000.

Трв бољшевичка ку рига ухваћена су на гум^иско5 Г"Ј»НВЦИ Букурегат, 29 јануара. — Ру мунска погранична стража приметкла је четири совЈетска курира у !трен>тку када су покушали да се преко реке Дњестра пребапе у Рујсију. Стража је њих тројицу ухва|тила, док је четвртог курира убила.

Жива акци |а за зближење између Пољске и Ј*гоглави?е СРПСКО-ХРВАТСКИ ТЕЧА1 НА УНИВЕРЗИТЕТУ У ПОЗНАЊУ

Крај одра Распоред сахранв

професора Јоановића

Њ. Св. Патријарх је одобрио опело поч. проф. Јоановићу. Опело ће се извршити у 9 и по Варшава, 29 јаиуара. — Пододбор часова у Цатолошком институту, Пољско -Југословенске антанте штам- в ва Ј г >слобоћсња 16 пе у Познању одржао \е седнииу на ^улевар »»слооођења 1в којој је доиео закључак да се оснује По жељи ПЈродние број говора течај сроско-хрватског језика и те- Је ограничен. Гозорвици су: ректор чај из српсхг>-хрватске књижевности г Петиовић, у нме УнтЈверзнтета, и историје. проф. г. др. Буријан, у пме АкаЗа предавача је изабрана др. Ка- деми ј е Н аука. проф. др. Шахсвић, у веика. лектор српско-хрватсклг јези- име Патолошког института. проф. др. ка на познањском универзитету На м оач аиин, као лични пријатељ иј Бе-

помеиуте течаЈеге оријавило се '2 познањгких новинара. ПРЕПАВЛЊЕ -ЕДНЕ ПОЛ>СКЕ КЊИЖЕВНИНЕ О СУНЧЛНОМ СЛОВЕНСКОМ ]УГУ Варшава. 29 јануара. — У просто-

ча. г. Павле Трпинац, у ме студент. ског Удружења југословенских медицинара. На одар покојнпка положен је велики број венапа. а стигао јв такођв и велнки број телограма, изјава саупи ама Пољско-југослор.епског аоу- чеш Ка из Веча, Париза и других мештва у П ојн«»у п^нат. ди|1 „ нокнх „ ент1р1 Казимиеоа Алберти олржала је предавање са пројекиијад^а слика под на- На погребу ћв бнти заступљвн н словом: <На су»чаиом словенском Модииински факултет из Заг|-е<»а, - , - ,, ћ југу>. Пре.гавању ј* грисуствовада пррко сбог претставника, Сечки ме" М и., Ј ° В п„.°.^"7*'.п Р м ЈЛ"' : мхоговроји, пуЛтан. шја јг ппслдм- двминс „ факултст јавио Јв такчђор да ће послатн свога заступннка. ПОЉСКО- !УГОС10ВННСКО После опела. погреб крсћв на жв ДРУШТВО У ЛОЂУ

пе. Иван Прелоршек др. Милан Мо- , илг ^аЈ„.„ Лурни« аплауаом. повић. Риста Ђокић Витомир Видако- 3 вић, Божа Главички. Милан Топаловић. др. Тоша Рајић, Александар Обрадовић, Стеван Каћански. др. Габор Санто. др. Милован Грба, др Ми. лан Сти1ић, Драгутин Перко и Ловро Кнежевић.

лезничку станицу, где ћо покојнико. Варшава, 29 јануара. — Пододбор во тплп Лчти смопттвпо у вагои. У Пољско- : угословенске антанте штам. | пе у Лођу повео је акиију да се у Ло-

ђу осн^је Пољско-југослопенско доуштво. За оснивање помснутог друштва посгоји у Лођу г.елико интересовање. Оргаиичациона селиица одржаће се конпем месеиа фсбруара. ПРЕДАВАЊЕ О ШЕНОИ У ВАРШАВИ Варшава, 29 јануара. — Професор Јозеф Доломбек одржао је у Друштву млатих Словена предавање под насловом «Ау г уст Шсноа — славни

♦ИНАНСИЈСКИ ОДБОР За чланове фенансијског одбора изабрани су г.г. др. Нинко Перић. др. "Бура Остојић. Милорад Костић. Коста Алексић. Андра Кујунџић, Милан Радонић. Салих Баљић, др. Л\арко Кожул, Ставра,- Трпковић др. Илија Шуменковић, Димитр.ије Он. Поповић, Марко Митровић. Бо:ка Јеличић Влада Мидетић, Милан Степановић Ми• 1ан књижсвиик,. Предавању су Гр По Рик № Ми1а Р и ДоГовиј др. ! присуствовали ва Ив И а„ а "мохо Г ри К Гло'вро Пеловар. Илија ских књижевинх кругова и члаиови Михаиловић. др. |осиф Поповић др. Коста Поповић. |оиа Селић. др. Славко Шећеров и Милутнн Станојевић. Затим Је г. др. Кумануди закљу чио седшшу. Идућа седнииа одржаће г,е з Фсбруара, у 10 часова пре подне. На дневном је реду утврђнвање дневног реда. ПРВИ РЕДОВНИ САСТАНАН СЕНАТА Првн редовни састанак Сената од[1жан Је Јуче пре подне на коме Јв

ских књижевних кругова Друштва младих Словена.

Смрт ри еч*ог бискупа Исипора Саина Загрсв, 29 јан\ара. — СиноН је по. сле дужег боловања у.мро ријечки бискуп Исидор Саин. Његово тело и .ложено је V бискупској капели, а бнће сахрањено у цркви Светог Вида Риму. Уискуп |е рођен 1869. у Новиграду у Истри. 1884 ушао је у оед бенедиктинапа После рата послат је на Ри. гЈвршен нзбор сталних одоора ј е р и ј ека п ришла Италији Пре прелаза на лневни ред сенат ^4 г отпепљена је РиЈека од сењске је од <брио .«тсуств4» сепатору г. др. б искупи ј е и устано«љ*иа је нова. ри>

Крај одра пок. проф. Јоановнћа

Пок. др. Борђе Јоановић, пре двадесет година, као професор универзитета у Бечу

„Не могу ]ош да разумем..." У Београду живи. у Дому стараиа и старииа г-ђа Марија удова |оие Радулопића чинг.пчикг Главне контроле, сестра од тетке покојног др. Јоанови(V — - . џлшупшс п , к .«г«.™п. те .V к .. , ћа. Стаоииу је наш сапаччик ат као Ж»чимпрч Мажуранићу, који јс очре јечка бискупија. 1925 именован је за . биће пренето у Неодру, пикојннково • јуче у једном углу заједничке собе, 1 —згрчену и уплакану.

вечо возом, уз пратњу око стотину молинпнара, породиие н прпјатеља.

Комеморативна седница Удружењ а приватних ленара Поводом смрти др. Јоановића. Удружење приватних лекара у Београду одржало је синоћ комеморативну седницу у сали хотела Српска круна. Седницу је отворио претседник г. др. Коста Јовановић једним кратким говоро.м у коме је позвао присутне да покојнику одаду пошту. После њега.. г. др. Моачанин одржао је дужи говор у ко.ме је оцртао личност покојног др Јоановића. н невши његове заслуге на научном пољу. Свсчаиа седница Удружења |угословенсних медииинарз Јуче после подне, у 2 сата одржана је комеморативна седнииа Удружсња југословенских медицинара. Пошто су и;нете велике заслуге оснивача и почасног претседника Удоужења југословснских медииинара др. "Борђа Јоановића. решено је да свн чланови У. дружења, у знак жалости за својим претседником и учитељем, 10 дана носе црну траку. затим да до спуштања у гроб. све време. тело покојника чувају медицинари. На одар полаже Удружење југословенских медицинара венац са натписом: Великом учитељу и прнјатељу Удружења Југослов иских медииинарз. Сви медииинари ће корпоративно учествовати на погребу.

^ец за долегата наше државе на мо- гшвог бискупа. .

рцдко месго, ради сах1»иио.

| — Ах, господнне, Још ве могу да разумем.- Диван је то човек био. пле' мените душе. в°се.гак разговоран, го. тов да утеши и да помогне Пре иеколико дана 610 је код мене у Дому. Свим силама се трудио да нас све рззвесели и охргбри. Хтела сам да му дам поропнчне слнке. а он ми }е одговорио: . Нека Маро; доћи ћу к^/оз кој'и дан, па ћеш мн их датн. Онда ћгмо уједно да нађемо неки начин да те одавде одведемо". А сад свршено је.Бледи и смежурзни обра .и старе госиође натопљени су сузама: њене руке подрхтпвају док показује слнке по родице (оановић. Отац покојног др. |оановића био је управиик имања бечког барона Сене. који је доцније крстно сина настоЈ *атеља својих добара. Фонд пон. Ђ. Јоановића за најбоље тематз из енспернменталие патологнје Управа Српског лекарског другатва, Југословенско лекарско ДЈ.уштва Свесловенски лекарскц савез и Лекарска комора, у жељн да овековече успомену ва свога неумрлог л великог арчтседника в члапа. решили су ла у место венапа на одар покојннка од прц* купљенпх прнлога организују прн Српском лекарском друпгтву Фпнд покојног др. "ђорђа Јоановнћа. н-1 кога ће се делитн годншње награде за наЈбоље нзрађене темате и пуЛлнкаиије аз областн експериметалне патологнјв в сроднт грана медицнне. у којима Јв аокојни пр<>фесор Јоанпвић п>"»бра< своје пајчначајннје успехе На дан сахрдне оваЈ фоцл дпгтпга* је суму 10.000 дннара Нпптн гс де |ће ге пралозима лекара још и аове1ћатд .