Време, 30. 01. 1932., стр. 4

Стр_пз_^

Субота, 30 Јзнуара

амерпка и европа Некадашњи идеал сваиог нсељенина — на раскрскнцн Г. др. Кпајн истзнао је вндну угтогу нашн х исе>енина у стварању Сјгдн^еннх Амернчинх Држгва Нвјелаз народ у сзсту ввјв у токт последњах деаенајв пок&зао тодико взтадностл в смвсм за културу в анвнлнзаавју. као пгто су Сјелнњене Ауергчке ДржАБе. ијллј снромаха н богагаш*, ауталовА ■ аропиах арвстократА. У Анер^ав се однграаада драма стварања једно: вовог света. Једве нове пнвилнзаанје. која је требала да послужа као образаа за многе нзроде!.' Јер тамо жпве горлв аотомав Албвопа, вапоредо са прножутич обо-

Пре 15 годино

СастанаК четовође Гмитра Поповића и поручника Петра Орозова Успомене једног учесника у Топличком устаниу

Г. зр. Јушус К-таЈн гаваопвма Таонзма л детнњасто ваебвом арначком расом. Емигрантн вз свлх кра.ева Европе, насел>ени в одоиаћевв ва вовом тлу, допрнаосола су шаренвлу и разноврсаостн овог народа. Почев од друте половнне ХТХ века, па све до данас, амернчкн плонвр населлнвк постепено је мењао своје гледиште на свет. У вовој аемљв тра«енв су нзворв зараде н матерајалног бзагостања. Будућн скуп свих европсках народа н свв1 раса, Амервка је вмала срж европске ^асе. И нема сумње 1а је европски насл.хннк велнкнм м утваао да се вовв свет преобразн материјтно ц мо'алво. Н наш леннк допрлнео је знатннм делом 5 -птан,у в културн Амернке. И ниЈе без разлога г. др. Ј. Клајн. амерпчкв трговннскн потгек^етпр. у своме предавању о Југославнјв пре кратког времена лстакао нзванредну улогу нашнх всел>енвка за стварање давашње Амервке. У току времева, вако жзолована својнм географсквм положајем. Амсрлка је посгепено почела да улазн у европске проблеме н да се ннтересује све внше европском полнтнком. а нарочнто од времена европског рата. Ма да још нвје постала формални члан Друпггва народа. њена економско-фвнансијска експанзија у Европн показује необичан пораст последњих година. Према последњој сташстииа. око 5 мнлијардн долара уложено је у виду зајмова в нвве.-чнпнја у Европи. И кад навесвв иаакнути;н амернчкн политворв в ннтелектуалпн поставзају пнтање да ли њихпва земл>а треба ла преквне сваку везу са Европом. то звучв као празна фраза. Не треба заборавитл взмеђу осталог да се аме{.вкангки стручњапи вз свију граца технвчке актввностн внлазе по свима варошима не само Европе. него в Ру са;е и Азвје Па, впак, у послелње време Амернка се не слика више толако као богати Сам. који носв кесе пуне злата рећ се све четће говори о Америпи као Роог Ие псћ к«г1 Атепса, т ј као богата мнражџнка. чнјвм рођапима свакв час претн катастрофд. У Америин се десетнмама годипа вршво проивс стапања у напноналном а културиом пигледу којл в данас није завршев. То всговремепо претставлл н плус в мвнус амервчке активностн. Несумниво да су Амернкании показалн ванредну моћ асамилапије. Амернка може готово све своЈе потребе да подмнрн из свог огромног природног богатства, рапионално' нгкоригасаваног генијем њенор научног духа н радном снагом нсел>еника. Али и поред свег напора внје могла битн створевч једна вова идеологијљ, коЈа бн могла да послужи за ба-зу ввтернадвоналне вооперааије. Показало се а овог пута да изолованост илн резерва значи стигнапнју И резултат је бно незапослшост н економска криза. И чатн на стоваришту огромне колнчнзе памука, каучука. уг.га, петролеу«а в гвож!)а — ве значи увек надмоћност. И због свега овога ова земл>а. некадањл идеал сваког исељепикч. валази се на јелној озбил>ној раскрснвцд: да ли да усвојв прннпнп тесне и свесрдне интернапионалне кооперапаје у П јлнтичком и економском поглелу. што је једино могуће баш на основу вачела велнког Лннколиа и Вилзоза, ила да буде осуђена на стагнаоаЈУ Свака Вввилонска кула мора да буле срушен« по освовним принпипича исторнгког закона плиме в осеке. Принпип равиотеже. који не сме бити азговор за супрематију. показао се као Једини могућ за срећу в благотање товеччн^тм. Иако уда^не в»*колнко хвлала кнлометара од Епропе, Сједнњеве Ам«-ончке Лржаве дале су уточаште ст/тинаиа 14Л>ада европске деЦв, којл нису могла нн по какном дуговном и моралном закону да забораве свој« 4 п>рекло Ваш ова чињениаа. н чањ^зиаа ла )е Ам^рика сусрет ве само мн"ГоЛро;них нчрода ивго л свих европ-ких ра^а. вам^ће јој вмператч вну лужнолт д* иачђе нз свог оквира в аоклшр свету да гу в^ии вол в пн пржппигм осећ^њ* чајелииие п неоахолнот н* култгриоч в приврелном пол»у. То је њеад мисија и »ево аавцшхање.

Јануар 1918 годнне. Уставак јв бво прошао угушен у крвн н огњу. Сем оао мало чаршнје по Медвеђн, готово све около подал>ено је, порушенопак је осталл случајно где-где по неа зграда. кошара нлм кућа. као ова озде у шумнон нзнад Медвеђа одакле је сада, скрввев у дворншту посматЈ'ао варошнцу српскн четник Мл лаа Урошевнћ са свога стражарског места. Јер у кућн су бнлн четнипн. Ту су бнле четовође Снвалнн Јанковаћ н Гмнтар Поповнћ са Још дваестнном четвнка. Свн наоружанн пушкама, редевиинма. бомбама, камама.а по некн још н револвернма, у народном оделу са шубарама на главн. 0чекивалн су долазак бугарског поручника Орозова, која је тражно в добно «бесу» од комнтског четовође Гмнтра Поповпћа, да се састану н поразговарају у тој кућн, без борбе нлн какве подвале. Ч^тннпн су знали да ће Орозов глелатн да нх прлволн ва предају. да нм објасчн да су амнестнранн. Хтео је злогласни Орозов лаку славу. Јер двојипа медвеђскнх четовођа — Гмитар н Сннадлн — држалн су и сада после свршеног устанка две чете Бугара на бнваковању у Медвеђн. н то чете одвојене с фронта Бвло је мепггана, војн су чулн о том бастанку. Некн су желелн да лође до тог саствнка н прелаје четнпчке, другн су желели да се четннпп одрже. па макар народ још више страдао. А било Је н четнака, којл су под утнпа;ем својих укућана бнлн већ упола решечи нз предају, која би лм осагурала живот, породнпи сачувала част н оно мало претекле вмовине. Бугарн су их обавестнлн: да су помилована <од аарото» сви она четниав којв се предаду, да ће пм се место попаљенлх дпћп нове куће, да ће им се интерниране породипе пз Бугарске, као и одузета стоаа в остала нмовнва, вратигн. Прнстао Је Гмнтар на тај састанак. ала не доле у Медвеђи, већ овде. код куће удове Анипе, где Је сада очекнвао Орозова. Одлучеио Је, да Синадвн буде у суседном одел>ењу прикривен, за сваки сиучај, а да Орозову кажу, да за њега •зе зна^у где је. "*«А Орозов се одлучио. Пмајући у рукама живот миогоброЈне родбнне Гмитрове г Снналинове, њнхове породнае н српску нејач нз Медвеђе, ов је послао гласника, да јавн да ће доћи на састанак са четнвапма. али да порулннк Павлов остаје у Медвеђи в да ће приредитн покол* ако њему гатп буде. — Не боје се они старпа, господине Орозове, алв ве брвннте. нл;едан четнпк неће погазитн реч Гмитрову, рекао му гласнак. — Аз верувам на воЈвода Думитар в мвсл>а че вема впгата логао да стане — рекао је Орозоа пославгаи по поручника Павлова, да се са њнм пре поласка разговори. • Било Је усред дана. Хнтрпм кораплма поручник Оро.зов улазно је у дворигате са својом пратњом: веколико војника. два трл виђенија мегатана, попадија поп СтоЈана Гвоздвћа. сада проте у Призрену, са сестром јој Марпјом. супругом г. Радпвоја Деиића, сала пеизионера у Медвеђн. Бугарн су бвли непрлмеро наоружанн револверима. Ипак је задрхтао Орозов, кад му Је четник са стражарског места довикнуо: — Сгој, ко нле? — Поручик Орозов по споразумлениЈе сас вашега војводу. — Пролазите, мојн друтовп чекају у кући — рекао лм је стражар СпасоЈе Радоичнћ, пропустившв их опрезно мотрећв по околннм оголелим гаумаранма а трњаку. Било је све марно и тнхо. Ни доле у Медвеђи ннпгга нарочнто се ни,'е примећнвало. Поручпнк Орозон улазећи мало слободинје у кућу, назвао је Бога на пгго су му четннпн одговорнли. Гмитар Поповвћ четовођа прншао му је н руковао се. Јасан и отворен поглед Гмитров збунло је Орозова. Из очнју Гмптровах зрачпло је нешто прнјател>ско. искрено. Он ,'е овле био домаћвн. који је дочекивао госта. Истина мало необпчног. али ипак госта! Осећао је Гмитар да у томе човеку има јупагатва. кад је прпстао да се ма н за тренутак одвоји од сво;их воЈника. Осетпо Је и то, да таЈ бугарски офиалр поред све мржње према Србнма. у српскнм четнипнма не гледа разбојннке, већ људе. који носе у грудима •своју идеју». Ко зна, не би ли онн, ла су се нашли у миру, а не под оваквнм несрећним околностимл, бити сасвим лругојачв, добродуганн људи, којн на бубипу не ба згазили, какав је Гмнтар у ствари л био пре ратова. Понудилн су Орозова да седне, а за тнм је сео и Гмитар и отпочео је разговор. Четнипи из пажње оставилл су аа етрану пугака али ипак иа домаку. Нагала се од некуд н ракија. Гмитар, по обичпЈу. као ломаћин отпно је првл, па аружио Орозову. Он ]е примио, напио у здравл>е «на сичките* и попио. Говорио Је мептано српски н бугарски Прачао је о амнестнја, о мирном животу, спасавању имовнне ако се предаду, враћању интернираних породииа ЊИХОВИ1. понавлијућл чешће: — Ннгата. нигата нема да ви буде зко се прелате! Говорио Је о мразу и зичи. запгто се мрзну по планпизма, тргае глал н стулен. глну ол потера, кал сне то н«>ме счисла. Четнипи су ћутали оставллЈући га да све каже. Најзал > д*\зао: — Ви хубаво аилјггв че ие мож^те ла повг н^те Србија! Акл се загуби. ви не мо*! г -те Јв сторите. ако се поврне ,аз сас мојата рота не мога да Је уни-

штлм. П запгто да зе борнме. По хубаво предајте оеЈ Четнппи су гледла^ у Гмнтра. У суседној соби сакрнвен л наоружан Сннаднп Јанковић слушао је сваку реч. Гмнтар је почео лагано: — Па што да се борнмо. Нл мн то

преда века отава у Албавија, понеже знаје албавскн. И Синадна ако се ве преда, а тука е, иека отива. Да се умирн по Јабланнца. те н мае да св отнваме. Хзјде. кој ће с мене нека се поздрави с војвода ДумЈтар. земајте пушкнте. па с меве у Медвеже. А те-

не желвмо. Мв знамо да Србнју вра-ј бе, војводо Думнтре, познвам на ве-

тнтв ве можемо. А и вн то знатв. А шта вам сметамо? Мн се крнјемо по плавинама н вакот не днрамо. Хвала тн што се брннеш да лн смо гладнв в намученн. ала мв смо то научнлн. Мучнћемо се овако дов се може^. даће Бог да овај рат не траје сто годвна. Па кад се свршн, впдећемо — А» бе. војводо Думитре, бнва лв другоЈаче. ВоЈва је војна. Треба да се предадете снчкнте л вема да се врши ннкакво наснлне. Ма ће сн отнваме, а вв ће останете. Ето, кој ма се предаде. нека врвн с мене у Медвеже. аз ће отнвам та*а, а вае с оружие. На пара ће јавнм како се предадосте на часпа дума, а можегге ме застрел>ате. Може битн и да ве не пнтернира. — Ако ти је то све истина, господине Орозове, ево друштво, па куд оће и како оће. А ја немам куд. Толаки народ пропаде због мене и Синаднва па да се предамо, срамота је. Ко хоће нек се преда. аросто нек му је. Ја ћу негде да се изгубнм по Албаннји, знам арнаутски, па да внше овај народ не страда. — Така бај Думнтр^ верно е. А Сааалив нема ла га тука? — запатао ,'в тек сада Орозов, ма да Је његозо лукаво око одавно прнметнло да Сннадина нема међу четниппма. — Нема га в не знам где се део, али мислнм да је већ негде по Албаннјн. Посвађао сам се л раздвојно са њнм. одговорно му је Гмвтар. Пред Орозова, Гмитра н остале ставилн су на сто пола про : е. каленнцу сира. два трв парчета чађаввх вешалвпа сува меса. чуванах без. сумње за

чера н разговор довече у Медвеже. Чесва тп дума давам. нема ништа лошо да тн се саучн. ПоввкаЈ в Спнадина ако е тука по Балкана. па дојлнте заедно. Аз веруват тебе, имај в тв вера у меве. Четввпл су се већввом одлучилп за такву предају. где нм се, бар у првом момевту вн оружје ве одузвма. Неколико њвх, одлучева да оставу в да л>е са својвм четовођама по гора, нвпрнметно су пзлазали нз собе и губнлн се. Жена српског капетапа Деннћа, Марија н њена сестра Александра, жена војвог проте Стојапа Гваддића, — која су се обојниа налазили на фронту, — храбрале су четнике да се одлуче на предају, где ће им животп бити сачувани, ила да се бар склоне негде далеко да овај варол због њнх не' страда в да се једном отресе војске. Гмвтар Је био њ.!хов рођак и оне му нвсу желеле зло. Радован Поповић. Гмитров рођак, ћутао је. ве знајућв шта да саветује. Али кад му Гматров брат. Божа, приђе и гапата: пгга да рада. он му рече: — Како те Бог учн. гинко! Гчнтар Је то опазно и рекас свом млађем брату: — Или, Божо. нек та је срећав пут, водв рачува о вагаој нејачи, ако остане које живо. Одн ла се опростимо. Са сузнам очнма браћа се поздраввла н пол.убила, слутећн да нм је то последње ввђење. Почели су и други долазити в праштата се са Гмитром. Прнсутнпм Овај моменат вскористила је госпо-

Г-ђа Анка Гођевац нромовисана је јуче за доктора црава Јуче по подне, у великој салн Универзитета, г-ћз Анка Гођевац је бранила свој> донторску тезу из међународног права: „Принципи н прз вила међународног права, која се излучују из јурнспруденције Сталног хашког суда међународног права", пред нспитном комнсијом. која се састојала из претседнмка г. др. Милете Новаковића и чланова г. г. Слободана Јовановићз. и Живојина Перића. После светског рата, под окрил>ем Друштва народа, установл>ен је у Хагу Сталнн суд међународне праз

Б Е Р 3 Е

Дннар у Цириху Фунта у Београду Франан у Београду Долар у Београду Ратна иггета

9.05 195.27 221-67 5603^8 226.50

некн звмска празнвк вла 'нарочнтуђа Марнја Девић да дошапве Гматру. првлику. Гмнтар је поглелао све то ла м не превара доћн Бугарнма у пгго је принето, па уздахнувгаа рекао: • Медвеђу. Зрала је она добро њахову — Нвје коме је речево, во комв је , жулњу, да се докопају Гмитрове

суђено! Божа. Гмнтров брат. прнгаао је Гмнтру в вагвувгав се упита га твхо: — Је лн нстнв^ Гмвтре, да допупггаш да се преда;емо? Ако наје, ввсн требао онако да кажега.

Сннадвнове главе. Ако се бага реши, овда века тај састанак буде кол њеве куће, Јер ће оаа моћв да му да звак, ако пгго сумњвво првметн. — Не бој се сестро. чуваћу се, дошапву ов. А вије мој живот тако

Гмнтар Је устао в окренто се лру- ДР ^гоцен. лзговорв Јаче ово последње, штву: Јда чуЈе Орозов. да се бага морам пре, 'дати да га сачувам. То мв не саветуј — Браћо, рекао сам в опет кажем. више Ј ЈЈ просто века је сваком овом ко се пре-1 ' ла сада на ову реч господпна Орозова. ~ Послушај сестру Думвтре ре1а прво допуштам своме брату н ка- > че Оро з °в, којв Је чуо само послелње мј д& се прм«. п« ■ свнм« м- ' Г"™ Гмгфове. _ прела) м. ЕлаЈ до»«. Пала« с* ла Орлзов вске погаштв 1 « « пора^говорЈчо. п« м 3—4 своЈу офипврскт реч а да ће вам жи- лена ** Р 6 ™ 11 ? 1 ПрелаЈа вли • - . I • Кввгав А мга «о1ш вотв бити сачувавв. А Ја ћу остатв.

јер треба као Србнв да погинем. Доста Је народа пострадало због мене, није право да ја взвлачим главу

Балкав. А сега, хајдемо! Збогом војводо Думвтре! — Збогом, господнне Орозовв! Ако се решлм да дођем. јавићу тн аред ве-

користнм се помиловањем које мв се че. Ја ћу право код Марвје у кућунудн. I Не тражпте впше нн мене ни СипаОрозов Је устао. Млад втггак. са ' лвиа -. Ето вам цело друштво моје, его смелнм погледом, он је улнвао веру у | н М0 Ј б Р ат оно пгго говори: — ДоЈдв слоболно, аз сам тамо Че— Чстнппв' Што калах катано 1е'"У Ор"'»в. РУ«УЈук« четннаа. што казах. к зано ј Гмитгом. па нзагаао овоужеп на°. . Г 1 "" , М?™ „ Е " Л^ортвив« Ч ет^п„у. . са »о „м поаКЈ I™. !, таопвиа Србнча. са во]вма се Гивтар вага » .» Ва-тарпа. срдачво поздравво > по.гтО.о, отнвате там. че живеЈете по добро. но Ј по тија Балканв. Гмитар ако се не Др. Б°*а Поповић

Г-ђа Анка Гођевап де. У историјском развоју међ>-народног правосуђа, овај је суд до сада најсавршенији. Он дсноси две врсте одлука: пресуде по спорови ма који му се упуте и саветодавна мишљења по спорнкм питањима која му упути Савет Друштва народа. Из низа пресуда и саветодавних мишл>ења. која је Хашки суд рата до сада донео, г-ђа Гођевац је покушала да извуче опште правне принципе, и да. систематншућн ове, утврди у коме се смислу крећг модерна међ^-народна јуриспруденција. Како не постоји један међународни законик, по коме 6и сг доносиле одлуке, ова пракса Хашког суда ствара ново међународно право Чланови испитне комисије г. ' г. Сл. Јовановић, Ж. Перић и М. Новаковић редом су од г-Ће Гођевап затражили нзвесна објашњења поводом питања, мзложених у њеној тези, на која је г-ђа Гођрвац дала задовољавајуће одговоре. Затим је, г-ђа Гођевац једногласно промовисана за доктора права. Одбрану г-ђе Гођевац слушао Је један велики број студената, а нарочито дипломатских чиновника, које је ова теза особито ннтересовала. Темдвнција дммара чврста. Од страних деаиза полустили су Париа и Амстердзм, н епромем>енм су Њујорк, Женева и Берлин, нешто чвршли су Лондон, Милано, Праг и Брисеп. , Домаћи 7 од сто ргђеи је по 5Б.73, За аграрне 4 ор сто није владало велико интересоеање, Беглучкв 6 од сто ишлв су по 3736 (3 закључна, 35.000 дин. ном.). Блеров 7 од сто рађе и јв по 45,75 »2 ззнључна, 3000 долара), Блгров 9 од сто рађен ј *е по 52.50 (1 ззкључак, 1000 долара) а Сепигма нов 7 од сто по 46.5о (2 занл»учиа, 30~? долара). Ратнз штета промпт ишла јв по 223 —225. фебруар по 226 222, Анције Нлродне банке рађеие су па 435о (1 закључак, 1С комада). ДЕВИЗЕ И ЕФЕКТИ У БЕОГРАДУ Девизв (понуда — тражња): Ј1онД"Ч 19Л07—104.17, Парпз 222.»231.11, Њујор* 6623.99—5Л5в.73, Њујорк кабл 5«5.в&— 5617.73, Женева 1101.С5—1096.15, Мнлано 283.34—28с.<М. Праг 167.24—166.88, Берлпв 136350—1&16.50. Брнсел 767.13—783.19, Барцелова 474 23464-23. Држаени папири (последља понуда —последња траагња); Дрмаћи 7 од сто 57.25--56.50. Блеров 7 од сто 46.25—45.50, Селигмавов 7 од сто 47—16, Ратва штета промт 229—228, Фебруар 227-226. БЕОГРАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА ТенденциЈ'а: Код пшеннпе протшсл, не државне певе, код кугуруз* чвршћа. Закључеио; Коа пшеннпе: Бачтш горн>а 80 1 од сто по 245. Главна пруга Србнја до Ћупрнје 77 8 од сто од 168 до 164; Код кукуруза: Банатсст повр, сув пар. Вршап од 71 до 72-50 и Бгзекутивно банат по 71. Остала роба без променв и 6е* посла. ДЕВИЗЕ И ЕФЕКТИ У ЗАГРЕБУ Девизе: теаденонја чвршћа. Прнватне робе било је код Мнлана и Берлнва, остало је подмврнда аародна бавка. Промет без компензапија: 1Д9П.о00 л Државни папирм; теадевонја чврш ћа, промет жнв.

Једна културнд ппинова: У четвртаБс, 4 фебруара, ћонцертом БеоградсБсе филхармони!е отвара се велића дворана Коларчевог народног универзитета 5 фебруара у новој дворанн почнњу претставе Народног позоришта: у петах се даје Нушићев «Свет», у суботу «Зона Занфнровал Истовремево с радови.ча на довршењу зграде Коларчевог народног уннверзитета, управни одбор задужбнне, у коме су најугледни]и претставници наше науке н књижевности. студирао је и спремао програм рада. Скоро пуну годину дана ради се на томе послу. а од пре кратког времена почела је израда детаљног плана прежавања. Али како је тај посао још обимнији, јер предавгња треба да обухвате све гране науке. и уметности. узети су такођер, V обзир и предавачи ван Београдског универзитета н ван Београда. то тај посао није још у потпуности ни завршен. Ради тога. Коларчев назодни универзитет неће бити отворен почет. ко.м фебоуара. као што се предвиђало, већ ни због тога што још нису у потпуности изведени и сви унутрашњи технички радови. Из тих разлога. преовладава мшцљење које ће се, вероватно. усвојити од иелог управног одбора Коларчевог фонда. да се све, чано отварање одложи за јесен, дакле за почетак школске године. Преда. вања на Коларчевом народном универ. зитету делиће се на семсстре тгко, да ће курс из једне гране науке, или уметности. трајати 4 семестра. две го. дине. Дотле ће бити потпуно довршена и предња зграда на Краљевом тргу. кроз когу води главни улаз V Кол-рчев универзитет и у којој ће, поред станова и локала за издавање. бити смештене каннеларије управе задуж. бине и јаина библиотека са читаоницом такође намењена широким слоје. вима. Међутим, како Је велика дворана Коларчевог народног уииверзитета иесумњнво иајлешна и пзјвећа Гоко 1200 места) кгошертна дворана у Беогт»аду потттуно готова то је одбор Коларчеве зачужбиие од >брио за се она ппивремено. ппе свечаног отва~-ња Коларчевог иародпог универзитега.

Попречни пресек Коларчевог универз итета: лево сала, десно у партеру фоаје на спрату амфитеатрална сала. (Пр>јектант арх. П. Бајаловић)

може уступати уметничким и културним корпорацијама. Ова дворана отвориће се већ наред. не недеље. првих дана фебр.уара. У четвртак. 4 фебруара београдска Филхармонија одржаће у њој свој велики концерт, а у петак. суботу и недељу, у дворани ће приређивати претставе Народно позориште. Бина велике дворане толико је про. страна и располаже тако модерним инсталацијама. да је омогућено при. ређивање претстава великог дела репертоара Беогрздског народног позоришта, репертоара ко|и с V последње време није могао извести. пошто је Народно позориште имало само јед. ну зграду. На тај начин решиће се. бар привремено и питање друге бине Народног позоришта и задовољити једна неоспопна потреба Б в ограда ко1а се ста.тно осећв од затварања позоришта на Воачапу Прна прртстара Наподног позопишта v двопани Колар. чевог унивег*зитета 6*«ће прир1-ћ«*на V петак 5 фебрулпа V 5 чаова по под. не. Даваће се Нушићев Смт. V сг-

боту се даје Зона Замфирова. У не. дељу увече гостоваће велики не.мачки глумац Моиси са Рајнхартовоч трупом. Продаја улазннца за ппетставе Народног позоришта вршиће се у самој згради Коларчеве задужбине, на Краљевом тргу, до Новог уииверзитета, у Наротном позоришту и V музичко! трговини Хармонији у Кнез Михајловој улици.

Сиањеље дипчденде Француске олнке Париз. ?9 јачуара. — На годишњој скупштини акиионара Француске банке утврђ. но је да је чиста дивиденла за 1931 годину 385 франака по акцији, уместо 620 фраиака по акнији, колика је дивиденда била прошле годнне. (А. А)

Један век кроз и наше листове ■ __ Шале и збш Е Љубомнра П. НеншовИц Навршују се равно осамдесет го« днна од трећег покротања Шума* динне. Њеа уредннк н нздавата.>, Љубомер п. Невадовнћ, познва н& претплату н даје ова шалева и оз. бнл>на обеКаља и обавепггава сво. ;им препумерантнма : »Шумадмнка ће у соби садржаватн полезае, ваучае, нстЈрачкв забавве в шалнве предмете и саобштаватж укратао највовнЈе н на>важније ратае, полнтнчке в. уобпгге, све знаменнте догвђа.!" <^ог света. Она ће о свему < а »рнтн пгго је вредно говора, ..... м речи: Шумадинка бнће у свахој чорбн МЈфОђ«Ја.^€ ... >Цена Шумадинкв сведена је на седам цванцнка за по годнпе^ и јошт толнко за чнтаву годнну. Ко се пренумернра н платн за двсет годгна, једанаесте годнне .добнће ллст бадава; а ко плати за двадесет годнна унапред, оочећв одмах, од нове годнне д->бнјатн бадава лнст, па до« је жиа. • У то доба чулн су се рааговори у којнма се нзражавала сум&а ла Не Ненадовнћ једнога дана отпутоватн у Европу и да ће Шумадинка осетнти то његово ог?уствова* в>е... Урећнвање неће бнтн разумо се, онако као кад Је он у Београду. Ненадовнћ је дочуо ове прнговппе в разговоре, па је одговорно пнсмено, У одговчру Је најважнпЈе ово место: »Ако уредник Шумадиннв П'ћв где, то ће поћн по СрбвЈн да иупи новинарсну вересију_« У нсто време Ненадовић обиввштава своје претплатннке да ; е поскупела новннарска хартија, ог.нм речнма: «Ове, 185,2 године, хартнја се потрпшила на празлење банака у Европн н зато Јв новинарска кзртиЈа деа пута поснупелз... Срећпе н .\->гате државе! ^пе од десет табака хор. тије паправе десет хн.гада дука« таа... ондашњн нњижевне прилиме Нопадовнћ још каасв; •Практичнп су наЈвећн л>убитвл>н чнтања... У њима са оглада будуИност српсиа нњижевности... Д поштари су најОо.Бн скупл>а ш пренуморааата.« Најзад се у позиву па првтплату «»бећава да ће Шумадмн » ->бјавити и мве ннтересантне пут^писвг Шиајплр(*ка. м Лонлон... Па:ил._ и пењањв иа огњедишућу гору Везув..^ Св. Ш.