Време, 30. 01. 1932., стр. 5

Субота, 30 јануара 1932

СЕЛНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ЈГ. Јолан ГапрплоппТ* одтовара на пзјаву г. др. Сто/адиловвћа

Изјава осморице одбор Синођ Је у Општинском одбору наде6ата 0 б УУету „рКсод! Пре пре.чоза на даевни ред, пошто јс г. др. Геичић тражио швесна објашк*.« 0 д г. Гаврнловила поводом прекЈучераиЈн >ег њ*товог предлога. доЛио је р«ч г. Јоваи ГакриЈОвић који се осврће на изјаву г. др. Милослава Стојадиновића и подвлачи да ои није никада нападао лииа, већ само дела, јер је увек имао у виду са.мо шперсс« Београдске опИЈтмис. На^ди, дад>е, случајеве у КЈЈима Је Бсоградска општина оштеЈсиа за око пола шииона дииара! Олшти>1а ;е оштећена прво за 26 (XX) дииара, затим 110.000 динара, потом за 300 динара... За четврти случај потребно |с ј О ш да се изваде податци из кн>ига; у петом случа/у помоћ 1е исплаћена за август месец. мада Је лице. које је помоћ примало. умрло рани|е; у шестом случају бпштина Је оштећена са око 67.400 динара затим са ?8 000 динара, са 27.600 д>1нара, па са N0.000 динара; код десетог случа;а још ниЈе утврћена тачна цнфра. док Је у јеланаестом случају Опшгина оштећена са УШ) кипара. Потпрелседиик г. Крстић каже да су податци, коЈе је прочигао г. Гавриловић, апсолутно тачни по извештају мсаедника одрећеног од стране правног отсека, а да се његово објашв>ен»е, које је прошлог пута д/»о г. Гавриловићу по истом случају, потпуно поклапа са тим извештајем и да он, Г. Крстић, нема својој прошлоЈ изјави да дода ниги одузме иједио саово. Потом узима реч г. Гребеиац који у одговору, упућеном г. Крекићу, каже, да је »>20 лретставник суда суделовао на вонференцији за смањивање кириЈе и подвлачи да Је добио реч оосае г. Аце Динића који је елергично реаао да би се са сваким (мањењем Пфије зауставила граћевинска делатвост ш дужници Хипотекарне банке довели у тежак положај. — После такве изЈаве г. Динића ја сам морао да заузмем становиште коЈе сам и заузео. Није тачно да на конфсренцији нисам нагласио да у Општкни б «.оградскоЈ већ ради комисвја која је узеда у проучавање гтанбеио шстање. Г. Нешић |е изјавио ватим да |е ва)едиичкм споразум нзмећу њега и Г. Гребенпа истакиуто гледиппе: да Сш свако драстични|е смааење кирија могло да упропасти вгликн број сопственкка малих зграда Већ да се кирије спусте с обзнром на пад осталих животних намирница. Г. Крекић коистатује да кроз Општинскн одбор није прошло станбе* но витање, па према точе и г. Гребенац ннје могао онако да говори као одбориик. Потом се прешло на оретрес буџета прихода. После говора г. г. Живалсвића, Антонијерића. Стојановића узео је ре. г. П. Гребеиац који јг у име осморице одборника прочнтао следећу изјаву: Лошто смо проучили предлог бууета Општине б.*оградске, за 1932 г„ оосде претреса тога буиета у рленуму одбора. констатујемо: 1) Да буует расхода није редупираи. ▼ оиој мери у којоЈ је то требало учиниги. како с обзиром на оотребе саме Општиие, тако и с обзиром иа упутсгва дата од стране г. Министра финансија По нашем киша>ењу ова| буџет Је требало смањити иајмање |ош за 30 мнлиова динара А го је смањивање могдо да буде оостигнуто укидањем свих такозваних функционих додатака, као н додкака на звање, а варочито оиих места, на којима се »оде као службеници лииа, која стварно не раде ништа. Овакво сма* њивање буџета расхода било би стварно смањивзње. Оно, пак, које |е по цифрама извршено сала у буоету, само Је привидно јер у то „смањивање" спдда, на пример. бри еање „утрошка" на воду за поливвв>е улица, који је утрошак у прошлом буиету био само форме ради уведен. 2) У буоету прихода требало |е езбрисати прирез 10 од сто тако, да остане само орирез ?0 од сто, који у овом буцету — из нама непозиатих разлога — 1ош уеек носи назив „бановински * прирез. ма да је у суштини чист опшгински прирез са којим нинаква бановнна нема везе. 3) Исто тако требало је избрнсати и сав приход од такозване таксе за истицање фирми. јер и та! гриход стварио претставла само |едну врсту приреза пошто се и та такса наплаћу. је према величини пореза. Брисањ« ових приреза и такса могло је да се изврши на рачун уштеда V расходу. Тим уштедама могло је да се постигне и смањивање таксе нз воду. ко!а јс данас и сувише велика Иоред осталог. мопамо истаћи и факат да суд ни

ннка о прех^огу буџета |е уз овај буцет све до данашњег дана поднео правилник о употрсби волних средстава општинских, ма да је. према распису г. Л\ннистра фннансија, био дужан да учини одмах. истовремено са подношењем предлога буџета. Све то као и разлози које смо давалн у својим говори.ма приликом дискусије о ово.ме буџету. чипи да смо чи против оваквог буџетира»ва у Општнни београдској. Л1и дал>е у дискуа»ји аећемо узи.мати реч. апи ћемо гласати и дале против таквог рада и финансирања. Дајући овакву изјаву, ми изражавамо своју наду и поуздање да ће надзорне власти према датим упутствчма и иуо женим начелима. учинити са своје стране све, да се Београћани ослободе многих терета општинских, које данас сносе без стварне потребе. Нарочито се надамо да ће једном и Општини београдској бити забрањено да наплаћује намете који нису основани ни на једвом законско.м пропису. У погледу финансијских овлашћења која иду уз овдј буцет, ми ће.мо, кад она

Г. Крстић доћУ на ред. о њима посебно говоритн. Мсоимо да ова наша изјава уђе у записник данашње седнице одборске. 29 јануара 1932 г. Београд. Одборници: Петар М. Греб^нац. М. СтоЈано. вић. Драг. Мнлошевкћ, Ј взл Гаврн.:овић. А Фирг, И нж. Јован Мнснр.жК, инж Мкдивоје Вук. А^очнћ. Јоснф ФридПосле г. Гребенца узео је реч г. Крехић који подмачи своје мишл>ење: да одборницн седе V одбору да би штити. ли општинску аутовомију. Он се чуди изјавн коју је прочитао г. Гребенац. После пријема буцета прихода, усвојен Је без дискусије буџет школског одбора и буџет занатских школа. Том приликом г. Јован Дравнћ је укратко изложио историјат полизања основнкх школа у Београду. Прве основне школе. у Душановој улиии и Па. лулм. поднгнуте су 1894 године. После дуге паузе од 11 годииа подигнуте су још 2 школе. на источном и западном Врачару Пре рата подигнута је још и основна школа код Сгборне иркве. После рата од 1922—1927 годнне није мзграћена ни једна нова школа. ма да је прилив нових ученика у то доба био највећи. Због многобоојних ћака у по. јединнм школама предавања су била свахи трећи дан. После 1927 године приступа се интензиеном подизању основних школа. Садашња општинска управа обратила је нарочиту пажњу овом крупном питању. Данас у Београду има нешто више од 12.000 ученика осиовних школа; алн само за 8.500 може се спровести редовна настава. Да бн се омогућила редовна настава за све ученике потребно је поднћи још 9 иових школских зграда са по 8 учионица у укупно) вредности од 27 милиона динара. При.*икпм претреса финансијских овлашћења уз нови буџет вођена је дуга и жнва дискусија око питаил: да ли општински леклри могу имати и друге хонораре ваи општннске службе. По-'ле дискусије у којој је учествовалс 12 говорника. решеио је велико.ч већнном: да општмнски лекаги, као и сви осталм општнискн глужбе-' ници, не могу имати друге хоиораре. Лекарима Је само дато право да могу вршити прнватну праксу поред општинске службе. Сва предложена финанспјска овлашћења одбср је усвојно, изузев овлашћења по привоеменим позајмицама. I Око 10 часова буџет Је био коначно ј изгласан. Оглашу|ући, да Је усвојен буџет за 1932 годину претседиик г. Нешић се захвалио одборнииима на неуморном раду. ЗанимАиво је, да Је буџет у начелу и појединсстима претресан на укупно 13 седиица, које су трајале просечно 3—4 сата.

Из.ава др. Мнлослава Сто;адииови^а народног посланика бив. потпрегседиика Опапине Госоодине уредниче, У Вашем цењеном дисту помиње се већ неколнко пута на незгодан начнн и моЈе нме. С тога Вас молим да у наредном броју листа изволите пуститн ову моју кратку из|аву. Општинска оомоћ за лечење да»е се стварно оболелима, по претходном саслушању за то надлежног општинског санитета и према лекарском ореглгду. У конкретном случају помоћ је решењем Суда, а ие поједнних чланоаЈ Суда, дата за свега неколико месеци, тако да су сва три лица прнмила, држим, ј*два око 13.000 динара. Лично сматрам за част да тако хумана решења носе н моЈ потиис, ово у тслнко пре Јер сам се прндржавао и придржавам правила ла сиротињу треба помагати где год се за то прилика укаже. Све је у томе како ко гледа на ове ствари чисте човечностм Том човечношћу инспирисаио је решење Суда. а за његово нзвршење општински буцет обезбећу|е иарочите суме. Лица о којима Је реч била су туберкулозна. Решењгм Суда допринели смо њиховом оздрав.т>ењу ( а то |е најлепше што једаи човск може да учини. Ако се за то оптужујем онда |а свечано из)авл>ујем да тај и такав „грех" примам радо сматрајући га својим пренмућством. Али ствар није у томе нити се види њен смисао из напада против Општинског суда и мене. Зато ћу је открчтн јавности у њеном правом значаЈу. Када |е решење Суда о то| помоћи престало ла вашн, а оно Је важнло свега неколико месеци т ј. помоћ није бала стадна него приврсмена, тако исто са ова; начин одобравана од свих управа па и садање, неки крнминалнв тнповн успелв су да ва ологтннскоЈ бдагаЈнв ту помоћ и ва дал>е примају — без решења Суда. Тако Је неки злочинац успео да на благајни узима новац и зв Св. Петровића ко>н јс умро пре неколичо година! Ствар је јасна за свакога да ти злочиначки оостуоци немају никаквг везе са Судом и његовом одговорношћу. У питању је, дакле, пл>ачка примањем општинских пара преко оног кратког рока у коме је важнло решење Суда. Тврди сг да сам |а иекоЈ жени дао општинску помоћ од преко 30 хи.гада динара. Ово Је тврћење ординарна лаж. Пре свега акта ове врсте Једног члача Суда по закону не вреде нити она посто)е у режиму тројства управе. Све Је измишд>ено од почетка до краја. Постоје решења Суда о краткоЈ помоћи која су, у случају ових бедника, акта правнчности и хуманости. Шта ее мене тиче ако се нашао неки злочинац који се дрзнуо да на овакав начин врши превару успевши да помоћ прима чак и за умрле! За жа љење је да се код толнко крупних питања у доба опште кризе наћу д>уди којима Је стало и до полемике ове врсте. Ја ћу оне који ме клгветају тужити Суду. Толико о томе. Др Милослав СтоЈаднновић

ПОСЛЕ ИЗБОРА МИС 1УГОСЛАВИЈЕ

КанАидаткикве су отпутовале из Београда

Г-иа Бина Дсачић остаје цео месец дана у Бсо(раду

Једна шетња са г-оом Беговић, Мис Ц?тнн>е, кроз Престоницу

У току Јучерашњег дана, готово све кандидаткиње и? унутјмгињости вааустиле су Београд Јутарњни в««ом отоутоваие су. аајвдво, аа Загреб г-ца ј Ллша Ловречник и г-Цл Млленка ј Маргетнћ. Кстии возом. преко Загреба,] отвгала Је у Сплит и г-иа ЦеоклнЈа Блажић. СнипНним воаом отлутовала јв н Мис Цетнње. г-аа Кгеоија Ввго- ј внћ. Она ће се аддржлтн уа пут код Ј својит роћ^к^ т.1ко да иа Цетип* стиже после неколпко длна. Г ца I Млра Мразовац. Мнс Нови Св.г г-па ; Нада Дајпева, Мнс Сомбор. п г-ш ! Ика Чорбнћ, Мис Рашка, отпутов.чле I су рапије ол остплвх Иате лепе Бео- I грнћпнка г-пл Мндевка Марвнковвћ, Мис Белград п њене оочасне даче г-пе РидмЈ.па Вучконпћ п Секн Бугартћ, заједно са г-пов Надом Д ојијшки Мас | Сконле. коЈа је стадно у УиетнвчкоЈ | шкодв. оорел г-пе Дробњвк, бавгае Мпс Југ«клнвиЈе. чвне у Београду једно пзабрано друштво кандпдаткиња о леоотица у Престоницо Мећутвм, а* взвегно вр^хе. ово друиггво Лпће допуљгно јога Јелпом чланвиом, г-поч I Ђивом Дсвчнћ. Мдс ->агреб н попасном ; дамом Мпе Југославнје за 1П32 г. ЈБој ј се Беог|.ал тплнко свндео да је. аајед- ј но са својом млјчом. оддучнлк да се ј овде аадржп дуже времеик, отпрлли- | ке мссец дана. Лопотнце. које су отпутовале кз ј Веограда, понеле су врло депе ус-1 помрне што се тиче прнјема у IIре- Ј стоннцн. Ове, које нпкада пису бн ле у Београду, нскориствле су сло- ј бодно време за разглодање вар«»ти ј Гпа Ксеппја Веговпћ. Мнс Цетн-! н>р, замолнла нас је да : •} покаже- | мо у једној гаетњн целу вппош, а особпто Калемегдан. о к «ме Је то-! лнво слушала и чнтала. Оаа је била ! очарана лепнм погледом ва Саву н Дунав н оространу сремску н банатску равнццу. Ннкааа њене очн I вису внделе толнко шврокв равне тереие. На Калемегдану дуго је посматрала поставл>ене спомсннке. водоскок, Споменнк захвалностн Ј Француској н »Победнпка«, као н фонтану пред павпл>оном. Нарочито јој се свндео Споменнк захвалноств Франпуској: — Врло је лијвп — каже лепотнца, а прн осмеху блнстаЈу н>евн невероватно белн зуОн. После Калемегдана, Мис Цетнње посгтила је Музеј Принца Павла. где се највнше интересовала за радове

Оликовање заслуж-г вах жена Укааом Њвговог Величапства Крк л.а, на продлиг г. Мнннстра соин јалне политнке н народног адравља; 1'длнконане су: Орденом Соетог Саве треИвг реда: Јела Спасић, пок. Пауна, професора, иретседиицз Деч .ег обданншта броЈ 2 у Бсч)граду; Орденом Сввтог Совв четвртог реда: Дара ПетровмН, супруга Нвћпфора, начелинка Мнннстарства с &обра КаЈа, чланниа управе Дечјег обданигата бр. а у Београду; Јелисесвто ПогквиН,-Станнмиро апћ, пок. Снмв, професора, чланниа управо ДечЈОГ обданншта број а у Пвограду; Ордвмом Сввтог Савв петог реда: Мнлиа Ночић, пок. Петра, кљнжсв. ника, члавнпа управе Дечјег обданншта у Боограду; Дрсга СтефановкК оупруга Огсве. ннспоггора у пенаији. чланнпа управе ДочЈвг обданншта у Београду; Олга Марин, супруга Светозара. нндустриЈалиа. чланниа управе Дочјег обланншта у Београду; в Налиопа Кгмадииа, супруга Лукв, управмнка Лржавне основне гаколе

Г-ца Олга Ђурић Мнс Мештровића, кога и лично познаје, као м за неке сликаре, којн су је портретиралн на Цетнњу. Али, внше свега свндела јој се Саборна црква. Само Јој се не свнћв што је уместо споменика на гробу Доснте|в Обрадовића ооставњена само Једна обична плочз с десне стране улазаЗа време шетње београдскнм улиаама, веКина пролазннка препознала је лепу даму и окретала се за

ЈугослапиЈа 1932 године (Сннмци: Фото Ромео, Београд) њом шапућући тако да би и она могла да чује: „Мис Цетиње*'. — Ја сам јако задоволиа — рекла Је г-ца Беговић на растанку. Све је бнло лијепо. Г-ца "Бурић необичво мж се свиђа. Добро је и право да је ова гимпатична и лијепа дјевојка постала Мис |угославиЈа. Поиоћни брзи воз однео Је нешто доцније Мис Цетиње. коЈа се толико свидела Београћанима. кроз хладну маглу за далеко Цетиње. где иема ,л». јепих. широких н равних улнца и то«. филмова" како каже г-ца Беговић.

Каргчењз ковонзабраног епнснопа захумско-херцеговачке епархн;е, г. дз. Симеона Станковнћа

Данашњнм ареподвевннм брзвм возом допутова! е нз Карловаиа у Београд Њ Св ПатрнЈарх Вагнава. По аодне. у СаборноЈ прквн. у 4.Ј0 чаоова. Њ- Св. ПатриЈарх вз вршиће наречење вовонзабраног епн скопа захумско - херцеговачке епар хнје, архнмандрнта др. Симвомв Станновића профосора теолошког фа култета. Сутра, у ведељу 31 о- м., на лнтургиш. која почвње у 8.30 часова.

Станковнћ, роћен Је у селу ЛежиМ1фу, у Срему, 17 октобра 1886 годнне. Основну .цколу сври'ио је у месту роћења, а гимназшу у Мнтро внци и Карловцима. После матуре уписао се на богословски факултет у Черновицу, у Румуни|и, где је положно и докторат 1914 године. Доцније г. Станковић је са одличннм успехом дипломирао фнлозофију на универзитету у Бечу. По повратку у отаџбину постао је наставник гимназије у Карловпима и Сремско| Митрониии. 1922 изабраи је за доцента а 1925 за вамр*дног професора Богословског факултета у Београду, где је остао све до свога избора за епископа. Научни рад г. др. Симеона Станковића веома јг обилан. Он Је до сада об|авио велики број расправа и монографија из области теологиЈе и филозофије.

Смрт Августа Шолца Загреб. 29 јануара. — Југоштампа Ј« претрпела још један великн и ненак« нгдиви губитак смрћу Августа Шолца. који је био један од најблнжнк са. радника поч. Т лиа Шлегла. Шо.ш је батовао б месеци од туберкулозе. У санаториуму у Голнику про* вео је 6 недела. али му то није по.чО* гло. те се вратио у Загреб. својој кући. Ту је лежао још месец дана, а са> ноћ. у 9.45 часова. после краће агоније издахнуо је. Шолц Је почео карн> јеру као обичан штампгрски радник. Био је слагач. типограф машиниств ротације, заТим сарадник Нонкти. У управу |угоштампе ушао је 1922. Свршио је 5 разреда гимназиЈе « грађанску школу у Бечу. И поред богатог животног искуства, увек је тежио за дал>ич усавршавањем. Умро јв у 45 голини.

Г. др. Снмеои Станковић нзвршнКе се свечанн чнн посвећгња. хиротонпЈе, епнскопа Станкопнћа. Хиротонигап.е ће такођбр нзвршнтн Њ. Св. Патрнјарх Варнава са члановнма Светог синода. • Новоизабрани епископ Захумскохериеговачке еаархнје др. Снмеои

МисиЈа г. Ота Нииа|ера у ГрчкоЈ Атана. 29 јануара. — у вгзи рзниЈв вести о допасиу специјалиог депегата | финанСијСкОг комитета Друштва народа, г. Нимајера, у Атину, сазиају се сладећа поједкности. Зз време његовог боравна у ГрчкоЈ, министарство финансиЈа и Грчка б'иј ка поднеКе му опшираи експозе о енономској еитуацнјм Грчие. као м о иностраним дугсвмма у оадЗшњим иругевима говорц се аа V# грчим момпетентмц мругови мзлошити г. Нимајеру | потребу о пвтогодишм>ем мОраториЈу- . му за спогкнв зајмове и трамити оа се Грчиој обезбвди првко Друштва наро- ( да зајам од 3 милноиа енгпасни* фун- , ти за извршењв запоивтм* јавии х рздсва у Грчној Д^пазаи г. Нимајера Очвнујв св истовремено кад и двпазак г. Бзнизвпоса.!

НОВЕ АПОТЕКАРСКЕ ТАКСЕ Цене свпма лековвма снажше су за 25 СННЖЕНЕ ЦЕНЕ ВАЖЕ ОД 1 ФЕБРУАРА О. Г. Како су на светским тржкштнма пале иене лековима то је таксена ко. мнсија Мннистар-тва соиијалне полвтике н наро1ног здравлл на основу нових и снижсннх иена. ифаднла ела* борат за нову апотекарску таксу. Услед овога азда иена лековича ■ дрогама на све^ском тржишту, снижена је н код нас апотекарска такса за готово 25 од сто просечно за све лекове. Уједно су сннжене цене серумвма ма:ама н вакцинама, као и ос атим лсковима биолошког порекла, за готово 15 од сто. Нова апотекарска такса, коЈу Је прописао г. Минкстар соикјаше полн. тике и народног здрав.тл, и која ће омвгућнп потрошачнма {евтнннје снабдевање лековима, важићв од 1 фсбруара ове годнне од кога се дана све цепе лековимз по свима апогекама V земљи имају саобразнтн одредбама нове таксе.

МАГОНО

Марлен Дитрих Гари Купер, Ианжу данас опат |адам од иа|бољш тонфипмоаа у биоскопу »Новаковић« у| то као дупла програм Џевет Та/вор, Чарс Фарел „Ма богаташа" СУТРА" ПРЕ ПОЛНЕ М X * И В К

Биоскоа „МЕТР0П0Л"

Тел. 23-041. ДУПЛИ ПРОГРАМ Цеие: 5, 7. 10 и 12 Д

Ппем.јера најста«нч и ковбо| света и љуЈММШ наше публнке популарни т о м м и к с који са својим вранпем надмаша све јахачке подвиге славни козак и Татара у филму СИН ЗЛАТНОГ 34ПАДА ^-О-Сз Вечика сепзациоиална пиркуска атракпттја у гл. ул попударии ЛуЦИаНО ЛлберТИНИ