Време, 09. 02. 1932., стр. 2

Стоаиа 2

Понедељак, 8 Фебруар 1933

Зпс{пик

Пензионисан,в г. Иосгв ТимотијввиНа. — > казом Изегивог Волпчанотва Краља, на продлог г. Претсвдтгка МмнистаЈК5Ког савета, пон знонисан јо , по молбп, г. Коста Тимот:!Јевнћ, Млчшстар на раса >ложон>у. ® . Продаја робе у Ц?ринарници на Сгви. — Царинарппиа на Савп, на дан п о. м. у 8 и по часова пре подне, у свој[рм магашиивма нз Савп, дзложн^е јавној пролаји воћу КЈЛнчну робе, којој је рок лежагм протокао о чему со илволгаваЈу заинторосованн и купни да дођу на лнцнтацију. Стечај за четири ванредна про. фесора Прззног факултета у Бео. граду. — Сапст Правног факултета у Беч граду расписао је сточаЈ за четнрн ванредна пр-.*1»ес :фа и то за катедре; Соииологнју и статнсглку, На^родну окономију, Пауку >о финансв1јама и Гра1;аиско пТ)апо са Мођуннродним прнватшЈМ правом. © Стечај за место санитвтског ре. ферента у Виров-.гтици и Перуши. Ну. — Банска унрава Савоке бановино у Загребу распвсала је сточај за место сапитотског рсч1)еропта у Вирошгпши н Перушнћу. 1Саидндат;1 нмају продатн цроппспе молбе нопосредно Мнинстарству сзцијално политико и наЈХЈДНог здравља санитетоком одељењу — до 15 ФобЈ^уара закључно. Ноннурс за главног лекара 0иружног уреда за осигурање рад. ника у Сиопљу. Код Окружног уреда за оснгурање радннка у Свопљу 1ша се копкуроом попуннтн место главног уродског лекара св седипггем у Сжопљу. Министар в^јни у посети код г. Радосзвљее.иН у Војној болници. — Јуче је г. Мннисто-р војске и мориарице г. Драг. Сто.«ноачћ оосетно болесног протседннка Удружоп»а розервних официра и ратника г. Мнлана Ђ. Радосављев:!На у првом хируршк »м одољбн»у Војне болнпие. Г. РадосављевиН болује од дужег вромона; стсоро јв издрлсао једну операцију, од које се сада о. поравља. Предасање у Јевре;ској читаони. Ци. — У недељу, н о. м., на дан годншњнце рођења и смрти Мојсијове (7 Адар) у ват.гкој салн Јеврејског дома одржаће продавање протседник Јеврејоко чнтаотшо г. Лрон Алкалај »0 МоЈонју у ист.Јрији и у лвгонди«. Почетад у 10 н по сова пре поднв; Прнстуа олободан. Дипломатски уквз Указом Њ. В. Крал.а, на преллог гваступннка Мнннстра ниостраши иослопа, постављенЈ су: за саветннка посланства у Букурспггу, Ђорђв Ивновик, конзул конаулата у Царнграду; аа сскретпра Мнниста! ства ппостраних послова. др. Вокосл в ВршмК, виПе-копзул гснералног конзулата у Млнхсну; за внне-конзула гепералпог копзулата у Мплппу. др. Теодор Водушек, м?крС1ар Мнннстарства нностраних по"

Споменик Краљу Петру у Нанчеву Јелно од најве1тх лела које св моментално ралн у беогЈ.адскич атељонма сликара л вајар«, а носле дела г. Жноорала Настасн.епнћа у Успснској црквн у Панчеву, је дело г. Пере 11алапичннија. јелног од најбољих нашнх савречеи.1х вајара. Нанме, г. Палавичнни, ко и је творап неколико великих споменнка. а особито одличног споменика цару Јоваиу Нснаду у Сумотици, радн један огроман гномсник Краљу Пстру за грал Панчево. Овлј спомечнк, по својнм лпмомн »ма биће бс1 мапо раван споменнку Кнеза Михајла у Београду. У атс.геу г. ПалавмчиниЈа у ТеолоснЈевој улнци иећ је одавна извршсна монтажа огромиог гволеног скелета овог коњаничког спомеиика. Виснна споменика, бвз постол>а, износнће око чстири мстра. Г. Палавичнци жели да ладе једно снажно и савремено дело, које ће бнтн решено п статнчки и дннамнчки у потпуној уметннчкој складности. Енергичнп, па ппак реалистнчки покрето. маркаптан замах, а онет .сдан велики мпр н сталожсност бнћо одлике тог лепог дела. Судсћц по ск»1ци овог сномеинка, оц треба ла буле Једаи од најлепших спомсника на пашем тлу. •Значајно је, да су, углавном, сви већи радовн но атегепма престали. Ту

СТОГОДИШЊИЦА УОЛТЕРА СКОТА 1771—1832 Из Иапул&а, у сусрет смоти

Уолтер Ског

Ова голипа, у духовном свету, прн пада највећем немачком песнпку Гв*

(Јкоро је г. Палавнчнн.и ааједио са г. теу. Помен ко.'а се чини о стогодишI њнцп и.егове смрти, изглсда да ће на I ћн одЈека у свнм књнжевностнма г 1 да ће бнтн, у свам земл.ама означен свсчаиим нздањнма његових дел*» свечаним седницама академија и књп

језера. Умрети му се чшгило лакле лако тада, при поласку нз Италпје, у радостн да ће видетн лавнчај. Остављао је мд[но, за собом. нун и радан жипот, одушсвљења пемнрннх времеиа Наполеонових борби са Еп* глеском, књнжевиу славу н атмосфе-

часописа и ревиЈа. Нема сумње да ће стогодишњице других писаца п иеснпка проћи, у сснпи тог џина. скоро и незапажепе, илн једва зааажене. Тако можда н стота година од ; смрти великог енглеског писца ист> ријских романа који јв, н код нас, пре, био тако радо читан. ' Пред пролеће године 1832 ооремалн су, у Напуљу, за далек пут ко|л се свршно- путовап>ем у вечиост, јвдног тешко' болесннка, узетог Бнгле**, на кога су прол*1Ннци упирали прстом, јер је, већ за жнвота био чувеи и славаи. У писца којл Јс годние 1831 био дошао у Напуљ,. да тамо тражн лека и живота. У сер- уоптера Скота, бароиа енглеског краља, кога ;е не само његова отаџбина, него и сап сеет ценио, ради његових књлжсвнпх дела у ко'нма су у лепоту печну узСпоменик Крат>у Петру у Пончеву днгнутн планннски предели и спево(Рад г. Палавичинна) . вн прошлостл Шкотске. I Пред њпм је тако, овнх дана, пре Фкмом Росаиднћем и г. Арамбашнћем, сто годипа, бнла још само једна назавршној фнгу(.в на зградц Миннстар- д& да ће моћн и^држати, пут до Еиства саобраћаја, н то су бнли послед- глеске, ма н тако полумртав и да ће п.ц већи радови нашах уметпнка. Од још једном вндетл ту земљу ко у Јв слнкара, после велнког рада г. Наста- гледао, скоро непомичан, са узетом снјевнћа, значаЈан .'е моментанн вели- ногом од детињства, као некн надзекн труд г. Би;ел«1ћа, којн спрсма за маљскн свет. Загледан у високу лвову сезопу ,'едну нзложбу која ће га поту њсинх плапипа, шумовитих «ррепрезентоватп у пупом смислу речн. хова. зеленнх ллвада п магловитнх

. енглеског ромаитизма ко.а скупова, нарочнгиу бр.еввма « 80

га од год. 1806 ннје никад више нл наиуштала. Био је задовољан да јс до смртн сачувао свој енглескн хумор н осећао . ! е. све непомичнијв от год. 1Ч30 да оставља спокоЈно не само давпу младост, кад јв као млад адвокат по» стао чувеп са својих опевова, (Тће 1_асЈ| ој: сће 1лке) иего л бурне годи« нв ко е Је провсо ппшућн жнвотопнс Свпфтов и своје славне ромапе. од коЈнх се код нас читао много АјвЗнжо, романе у ко'има Су блпстале у злату његовог хумо^а стрвло Јунака л слике природе, којпма има мало рапii их. и у тој књижевности, ма да Је оиа позната, баш сз таквнх описа њених плсана. Оставт»ао Јв све то равнодушио Јер Је нашао ла Је човек. у Свонм радостима и жапосгима, у свим вековима, иств. Пред њим је била нелзбежиа смрт. алп п вмиосг у плаиинскоЈ лепоти његове Шкотска а та сввтска, ташта слава његовпх романа, иреведвних скоро на све језике, слава најславпи.'ег еиглеског писпа. остајала је за и.лм свуд као узалулан орах. Она ће ето, већ послв сто годииа, ;едва бнтп толико моћна ла неколико руку остави трага иа прашннм корнцама старих књига. М. Црњансии

Колосеум

■»

'

данас премијера немачког тон-фнлма велнке раскошн, хумора, изванреших нових шлагера и песама : Једнп Ш у Гранд хотелу МАРТА ЕГЕРТ

Поч. 3; 5; 7; 9.20

Цеве: 7; 12; 15 дин.

Следе&и програм велика тон пре.чијера : Ез тамнице у нсвн шивот Хајнрнх Георг опет у једној савршеној улози.

Новк уговор Генералне; диренцнје државких , железккца са Друштвом вагон-лн Између Генералне дирекције југо- ; словенских државних железнииа и Ме1)ународн.'»г друшгва вагон-ли и Воликих европских експреса потписан [е уговор који замењује уговор од 1914 године и међу Сриских државшм желвзница и Међународног ; друштва вагон.лм И Великих европ- ; ских с-кспреса. Нони уговор. изМеђу : осталих. садржи и следеће одрс,;бе. Друштво вагои-ли обавсзује се да , о свом трошку даје Генерално; ди- ; решији железн-нца вагоне за спава- ј 1«>е прве и др\Гв класе и вагоне за ручачање одређсне за сестав компо- Ј зииија дневних и ноћн-их во ова. За вре.ме важн6<Јти овог уговора Генерална дирекшпа државних железница препушта Друштву вагои-ли искључиво право експлоатапије саобраћаја впгона за спавање и ручавањС на својнм пругама нормалног колосека. Искључлва је дужност Друштва вагои-ли да се стара о унутрашњој служби V пмледу вагона за спавањс (смештање пул^Ика спре.мање к»ревета итд.), што се обавезује вршнги на задовољство путиичког света и Генооалне дирекпије државмнх железннца. Сваки вагон за спавзње пратиђе службеник постављен од стране Друштва вагон-ли; тај службсн!тк ду. жан је да смешта и прнстојнр послужује путнике. Службаиицц локалвнх сдобраћаја морају бити југослов »шске вародпостл; за вагоне -за спаппње л јо ручавање у међупародпнм возовпма јни ћр се узнматп грдзмгрно пре .ма лужинп пруге сваке пређене зем.*Б^ но и службенцин аруге паролности морају лм^тп ппјпотребннЈе зпање пз српспо-хрватско словеначког јеопка. Путниин којн реаервлшу мегга у» наиред код агенпнјд платнће,поред доплате за вагоп аа спнвлње још н претплатну таксу. Та такга. која нлв у корист прнхода Лругатва вагон-ли, мора бнтл сразмерна таксама које Друштво паплаћује у другим државпма. Свака железнпчка вочна карта даје право само на једио место у вагону ла спавање. Но путиицц I ралрела имађе право да са јвдном жедезннчком возном картом и јсдном п по доплатом за вагон за спанање. зпузму сами. и за време пелог рока важпости њлхове волнв карте. пео мали оделлк са два мсста. Контролни органи Генералне дирекције желсзнииа имаће право слободног уласка у вагоне за спавање у сврху прокеравања возних исправа путника. но разуме се да та контрола има да се врши по могућности без сметања починка путниха. Ценовиик Јела. обеда по утврђеној цени и пића, мора се иадазити у сваком вагону за ручавање и мора бити одобрен од стране Геиералне дирекције железиииа. Геиерална дирекиија државиих железнииа прима ма сћој терет парно греЈање вагона за спавањс и вагона за ручпвање и даваће бееплатно воду, потребну за пуњење њихових резервоара. Гвнерз.таа дирекција желеонииа прима на себс одговорност за сву штету која би могла настати на вагонима Друштва вагон-ли: услед рђаве конструкције свога сопственог материјала, судара или исклизнућа, као и услед рђавог стања пруге.

о.

П030Р ИШТЕ

Моиси Гсао Феђл Протасоа

Један уметнички доживљај Слабост Д1оисиеве трупе Ида Штукерииг као Лиза

Моиси се у Београду приказао као Хофмаисталов Јес!еггпапп, као Шоов Луј Дјуби двт и као Толстојев Феђа Прота сов. И док је \ 1сЛс-гтап-у приказао експозчтуру свога глумачког материјала у неповратно загтарелој мистерији, у Луј Дјубидету иеребралност, ингелектуалну ведрину, у Протасову јс дао један уметнички доживљај. Ма да је и Протасов са својим ликом човека који се добровољно уклања из живота ради среће других данас удаљен од нас, ипак реални оквир учинио је овога пута глуму Моисиеву убедл»ивију и животиију, од оне у ЈсЈегтапп-у која делује највише артистички. Глума Моисиева имала јс да прође кроз три фазе морала: Хофмансталов морал, Шоов и Толсто]ев. и кроз један исти моменат смрти. Тај моменат је привлачан за велике глумие класичаре који у последњем грчу живота тражр да изразе најпишу моћ своје глуме.

|личком обреду мистерије раја и пакла. са тежином грехова које треба | за раније откупити, у Шоу као интелектуална ведрина задржаног до краја жнвотног оптимнзма, у Толстоју као покушај моралне пречишћености, као немоћ жцвота. Смрт у Хофмансталу Је дата у като- За улогу Фсђе Протасова Моиси

је и.мао највеће уметничке диспо^и. ције. Одређен је за ову улогу органски, мекоћом нечег дегенерисаног. детињском добродушношћу која налази свога израза V очима и осмејку. гласом који у њој својом благошћу по« стиже своју сугестију. интешгенцијом која покушава ла оправла немоћ организма. Све три улоге нсмају по својој материји витачности. Јер Је(Јегтапп и поред спога реалног обележја губи се из стварности као религиозна легенда, Луј Дјубидет ишчезапа у туберкуло^ која му оставл.а само премоћ интелигенције и ве. лрину морала на Шоовској бази, док је Протасов апсолутни бе.чвољник, нреалан у сво.мс самоокрицању. Све су те улоге дате V губљеЊу живота, лаганом или нагло.м ишчезаван>у у пасивности према жнвоту. па сачи. н.анају веропатно са Хамлетом и Осваллом најкарахтеристич и»ју галерију МоиссВИХ улога. Феђа Маисев нема Јажне театралности. патетике, већ је сав у д««скретној. интеЈМм ентпој игри гкихоло. шких доживљаја. неотпорности орпма жнвоту и летин.ој Лезазлешкти. тако ла је његова љубав орема циганки Маши пре морална заштићеиост. Те детии.е безазлености има Моиои. у пеликој мери и у Луј Дјубидгту гле се према лекарима понаша ка»» дечко ухваћен V крађи јабука, а пгема женч као милосрдиој сестри. Не бисмо Моисиа могли замислити у животно јаким улогама јер н.тов богаташ у ЈссЈсгтапп.у је V напону живота и док је окренут љубазници и погред јаке глумачке ифазитости, мек је и исубелљив. За Моисиа су улоге крте ломљиве. иеребралне Феђа је тај тип улоге и због тога је то»а је највишс уметнмчки доживљен. Т а дожнвљеност нв осоћа се у прној сцени на лумповању која је режнЈСки оскудна алн расте поступношћу и добијв најсна-.кпиЈи нлрожа] у моментима када Фгћа долаан у С(Лн до осећања потребе жрт јве. Бкспресивни су преломн побуие н стишаности. моментана жнвот: на освотљења н прелози у резигнацнју. покушаји нзбав.Ђвња из орјганеке нвмоћи и пад у апатију. У I овој улоЈМ осоћа се комлозицнЈа ко-

)а можда у почетку п иа крају нема своје јасноће, могућв да Јв Јаче сти.тнзована као н свв Моисиеве улоге, алн Јв уметнички сугестнвна. Моисл Је показао у репертоару, већ застарелом. који нам внше као живот ништа Ие казуЈе, или мало каже. аутонтичну моћ своје глуме. Трупа која је дошла са њим ни|е | пружила готово никакав иатеријал изузсв Иде Штукеринг ко|а се на)> бол.е изрЈЗила V Лизи, а која |е опет полбацила у жгни Дјубидетовој ЊоЈ смета један чести, мехлнизонани израз ко |Н |оЈ квари експресију фичиономије Слабом групе

нарочито се осегила у „Лекару у ' недоуиици", гд.» је тежиште игре пало н < њу. Завеса је била највећи непријатељ Монсиу у Феђи, јер је својом шкрипом окрутно раздирала штимунг који је он остављао. Велмб(ф Глшорм1в

Кратке вес ти »Аида» и вМанон« у иовој подели У среду да1е се у позоришту код Спомеиика Верд»|]сва огера Аида. Огро*и<о интерсч:ован»с за ову репризу оправдава чињенииа да је иела претставл Андо обновљена потпуно новом подело .м! најзначајнијих партија. У паргијн Аиде појављује се први пут код нас г-ца Бахрија Нури-Ха. цић ко|а је с огромним успехом креирала Саламу и којој је Аида једна од најбољих паргија њеног иностраног рспсртоара. Партију Радачмеса пева одлични наш први тенор г. Драбик који је своју партију не само саврше. но свлзлао на нашсм језику нсго и први пут пева Радамеса уопште. У паргији А.мнсрнс пружа се нашој младој пепачици г-ђи &угарнновић први пут прилика да свом дмвпом мецосопрану ла пуног замаха V једПОј вели. кој партији. Поред г јовановића ко1и познатим у.метничким укусом пега Рамфиса и г. Холодкооа којц снажном ексоресиввошћу пева Амонасро, употпуњује ову приокласну поделу г. ; Пихлер који први пут на иашој сиеI нн пева партију Краља. Диригент г. Брезовшек. Редител г. Кулуицић. Цене места од 5 до 55 дин. Повластице важе. • Док се V оперм интенснвно спрема пре.мијера РужицковоГ Казанове дирекција опере спре.мила је. поред обновљеие Аиде, још: и Маснеову опе. ру Маион у ноОој подсли партија. Насловну партију пева иаша одлична примадона г.ђа Роганска-Хр»>стнћ. Први пут певају г.г. Поповнћ (Де Гријеа) и Пихлер (Лескоа). Суделују г.г. Јовановић. Милутиновић. |анковнћ. г.ђе Кезер. ДубСка, Манојловнћ. За ову репризу влада огро.мно интересовање Једаи научнични оригинап. — Да ли ств икада упоређивали г. др. Бранислава Петронијевића, иашег уважсиог фнлософа, са којим познатпм. нли всторНЈСким лнцем? У залуд бп сте тражили човева тако оригиналиог у Назбољем смислу реш, н тако философски отмоног (то се фнлосо «|)Ски каже: стоичног) тнхог н самог себи допољног. Стокао је светскв глас још онла кад је корнговао Дарвинову блолошку творнју о пореклу човека. Бпо Је веж« ппјн оа Дарвина; насупрот Дарвнну^ г. Петронијсвић јв доаволло да поре* кло човеково потбкне од рпбе. Немој« те мислитн да је ту било неког гур« маиског утниаја г. Мнхајла Петровпћа, славпог пашег математичара и риболовца. Нв. Г. ПетронвЈевић јв, понављамо, довол>ан самом себи. ЈБегово особено момаштво толико сређено и срођено са навика.ма. било је са.мо једном приликом у питању. Па и тада, зиало се да један овакав у.м, који држм под контроло.м хиљаде термина и појмова. врло лако може и уме да задржи навалу осећања. Н. да остане стоик. Признајмо уваженом г. Петронијевићу још и ту црту уздржљивости која споља не одаје бол — ма да је бол и као напор велики, као што је велико свако кочење великих осећања. Али. није ли баш то један наро. чити хероизам Пањоловог „Фаетона", није ли то баш оно шесто чуло г. Петронијевића. чуло — неосећања? Колики би од нас били срећни кад би били тако хармонично тихи, чак и V велишм преломима љубави. л Време мења моду. — На великим спортским приредбама заиста можете с) сигурношћу рачунати на огроман број и оне бгоградске отмене публике која.се иначе не вића на обиЧним прнредбамв. Та публика, из нарочитих обзира према својим симпЈтијама, храбро подносн а највеће тегобг да би дрхтала кратко време за своје љубимие. Алн, попгго Је жвља Јача од прнтнска околностп, дешава се да се векад све подреди тнм особенвм околноствма. На првмер, вад младе отмеве даме морају да седе на отвореввм трлбпаама по два часа посмаграЈућв фзтбад под »зубатнм сунием«. онда оне. аоред свег дубоког осећања в поигговања мода ужпвају у лвввјв н коректности тена, излазе пред 8000 људл са твшкпм паром џемпера на витком телу, са два пара чарапа на нлеалннм вогама, поврх тога с јелвпм ћебетом коЈе загрева, в дебелом капом ватученом на лепв очн. И. од сјајвог модног егземпла^а нашег салона добнјете Један мастодонтскн лик у облаку кцјавнчавог навпјача... Каже се: време мгња моду. Тачно. Али и у субдетаљу: клима мења и временску моду. Није само сезона као таква регулатор, већ је регулатор регулатора н — термометар. ■ Позодом пута гце Дробњан, — У ступцу оодкога дана нзлазе добронамсрнл прнказн нашега друттва. Колпко јо далеко свака анимозиост н нопрнлпчан тон од нас... Зар би смо мн осуднли оно што иије за осуду, а похвалнлн што нијо за похваоу, желсли оно што не треба жсчпотп. Па нпак, добронамерност св по нокад пз>)бличи фразом, не ваморно, воћ по некЈЈ судбинн. Тако јв па првшер, гца Лд >обњаЈс постала ту путник за Јужну Америку, војн путујо да со тамо вори, илн веича. Ова роч, пзражона впше као жега, » п1јо трсбала да се НЈрекнв. Јер, стиарноот је у томе, да гца Дробњак, истина, воћ содам месоиа проволи на путу. али је далечсо од то1>а да тај пут значи за њу и јвдан н.си нзваиредан догађај. Путујв као што путују људи жет.на собн нопознатих крајвва спета а света и дражи пута као таквог, али боз жел>а и на.мора које би се могдв оматрати за — пут у брак....

Књижевно по подне са игранком У недељу 14 о. м. од 16—20 часова V дворани Радничке ко.море ппиређује Клуб »гездвисиих књижевнгка књижевно по подне с игранком. Програм: Снма Пандуровић држи уводну реч. Затим чит&ју по две своје песме млађи песници. Надежда Савагн|евићева, Дора Пилковићева. Јован Радуловнћ, Марко Вранешевић. Ж А. Спзс-ћ, "Буро Гавела н Кирил Т. Таранов:ки. После чнтања игранка. Свира цаз. оркестар. Ула^нице 10 динара од особе добиЈаЈу се коч члаИова ктуба, У књижарници Геце Кона и на касл