Време, 09. 02. 1932., стр. 3

УУорак, 9 ФеЕруар 1932

Гтрамд з

Разоружоње

Фраицуска Да лн Ке други фебруар 1932 остати зиачаЈан дагум у нсторији света? Т огј дана сасгала се у Женеви. припреманЈ већ шест годнна, ме1>унаролна конфсренција за разоружање. КонференинЈа је окупила мно гобројне претставинке 62 државе свет ј , а била Је жел>но очекивана од свих народа који искрено теже кигу. Али, на жалост, конферснција за разор>жање сасгЈла се у једном чјсу. у јсдној атмосфери у којој се тешко могу одржати наде у њен стварни успех. Јгр. док она заседава. нј Истоку, кзмсћу Кине и Јапана настали су сукобн који — хтели ми то изговорити, нли не — нису ништа друго него једно стање рата. Док се, дакле, траже модуси за разоружЈње и држг пацифистичкн говори у Женеви, истовремено одјекује светом грмљава јапанских н кинеских топова код Нанкина. Шта он\а? Зар још финансијских терета за наоружан>е, ма да су и до сада достизали у свету огромну суму од више стотина милијарди годишње!... Још топова!... Још муниције!... А тек гам путем неће човечанство избећи нове ратове. Ово је толико јасно и убедливо да још увек постоји један зрачак наде да ће садашња женевска конференција морати донети извесна, бар делимична олакшаи>а. А да та конференција дође до стварних резултата. ннсу више потребие генералне расправе. већ је дошао час да се пређе на конкретне предло= е. Ззто је веома утешно да је већ четвртог дана конференцији за разоружање поднет један такав предлог. Поднела га је француска делегација Садржина овога предлога направила је огромну сензацију у Женеви и она |е предмет најживл>их дискусија у светској јавности. У ствари, француски предлог је потпуно у духу познатог меморандума поднетог Друштву народа од стране Француске још у јулу прошле године. Њиме су само дате одређене форме већ сасвим познатој тези Франц}-скоЈ о разоружању. Ова тсза је посве јасна. Француска. упоредо са разоружањем, тражи гарантије ча мир и безбедност у будућности. Ништа логичније. Треба само узеж у обзир да је Франиуска у времену од једног века четнри пута била поприште рата, а да је у последњем рату ужасно опустошена и поднела огромне жртве за своју слободу и интсгритет. Њена прошлост не допушта јој да верује у добру вол>у појединих држаеа и да се ослања на њихове задате речи. Сетимо се: 1870. Бизм^рков фалсификат емске депеше... 1914, Холвегово спарче хартије> 193ј , Бринингово одбацивањс уговора добровољно потпиганог 1929 године. Не заборавимо, даље, да постоји Сокјетска Руси а која се одрекла својих политичких и трговачких дугова а троши огромне милијарде годишње на своје наоружање и коју свгкако не би никакав споразум са буржоаским државама спречио да ига^иса нереде и сукобе. Може се поставити питање: Ако је н тзко. зашто се не би сви истовремсно разоружали, сем што би се одржале полиииЈСке снаге потребне за унутрашњу безбедност? У одговор на то пнтањс, пе трсба варочито и:«снстиратн па чињеници да полииијске спаге могу битп разео схваћене у разшгм земљама, као на пример у Нсмачкој. где 150 хил>ада «шупо« претстављају у ствари јодну извежбану војну снаг>*. Још уоње трсба со задржаватн на потреби, у којој се налазн јелна зомља коЈа има далскнх колонија, па има трупе и бродове за заштиту свога саобраћаја са колоиијама. Прошавши преко свих тнх значајенх обзира, које Француска мора ик-ати, за њу се поставља друго једво веома важно питање. Кад буду сзе државе заиста разоружанз. В1та ће претставл>ати могуЈ.ност ратовања »ратни потенцијал* сваке земл.е? Јер не може битн Једнакости нзмеђу Велике БрнтаниЈе коЈа располажз огромн >м тргорачком Фло тпм, коју може претворита у ратне бродове. и Једне другс држиве ко:а је слаба у трншачкој флотн. Иото тако Једна држава која располажс слабом авиЈатиком и веразвнјоиом вндустриЈом не!»е со ос-^атп н-јјслначена и г.епбедна у односу на Ме мачку ко|а има сво у огромну ваздуцц.у флнту и своју ХИПОрМОЈСрИУ и прсмоћну ннлустрнју. км.!о може прзкп нпћ прствмрити у ратна сргдства. У времспу када су Полика Г>ри таниЈз н Сјсдињсне Држпое .»а В1ти!1сне океанима н оЛелбе')1*не нјјмоћнчјпм ратном марнн«»м: капа 1!тали;а пма наЈМоћпију ваздуншу флоту; гала цчстоЈн могућност ла со НгмачкА тажо маорулсава; кала (овЈегска РусЈиа стојп иаоружана н зле вш.е — у том врсмену тегпк<» Је тражнти -л Фрониуске да Ле зуслчвно снровеле разоружање н .све суврзсм 1 "* впјгко која јој је по Т| ^иа ла 1 в н'Т11ту гпаниоа 1Сад се у.»ме у обзир све што Је ОВ 1 " инлмп доТП' »\то. '»II та ге ра Фрпннуској дати за право што ачгрва ла се огараџту о «*а .И:К .пнопи п аи.р мећународинх об>\пела пре Неп> И1То би се одрг-кла сопетвоних Раг.лмтнт т **н'Ну ЛопЧ|"1Н"т. Т'' ву ЛИ10 ипбу.чр И" ,р су "ј р ПУК"П'». впле прн и:|ра .1" н.|'П" г а лроллЛг* • 1 Г II 0-

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

Данашњи састанак Народне скупштине Питањв народних лоспани ка, иој'и су чланови упраее државиих предузеНа и устамова

Пооле паузе од ноколио дна, данас се састаЈв Народна скупштина. На дне^ном Је реду оаопштење извештаЈа о раду одбора за проучавањо законскнх преллога о снаблевоњу снромашних земл>(фадника н радннкА у ЛЈ»пнма, о опраштању шу^скнх крнвнна и о Ирнвредном већу, к*»>н су, на захтев влале оглашенн за хнтно. Као друга тачка дневног реда је прстрсс нзвештаја верификационог одб<>ра о оставцн г. Драгише Лсовца на посланнчкн мандат. ДВА ОДВОЈЕНА МИШЉЕЊА Олбор»а за проучавање хитних законских предлога истицао је рок јуче по подне, али су сви посао завршилн још у току прошло недсље. Одбор за проучавање законског прсд лога о опраштању шумских кривнца уп>тно је НародноЈ скупштини један извештај, дџк су аа законске продлоге о ГГриврслном всћу н о снабдовању снромапших зомли»радннка крадника дрвлма, гу>ед одборсвнх взвештаЈа, упућена а одвојена мпшљсња. После једногласлог усвајаља буџе та у начелу на прексиноћној седннши, финансијски одбор Народне скуп гатнне почео јс јуче претрес буцета у појелвностнма. Финанснјски одбор заседава п пре и по полне у згради Министарства фннанснја. ИЗ&СРИ У СРЕЗУ ОТОЧАЧКОМ Данас се састаје скуппттинскн одбор за проучавањс законских предло га о трговачкпм школама. Серцфикацнонн одбор Народве скупштнне саста.е се сутра. На сутрашњој седнпци треба лефнннтнвно да се донесе одлука о изСорима у среоу оточачком. Чланови одбора за проучавањс законског предлога о снабдевању снрамашаих земл>орадннка дрвима, г. г. Мнлоје Сокић и Вукашнн Спасовнћ одвојили су машл>ење и поднели свој пособан извештај, са сво јнм законским предлогом. ОДВОЈ^НО М^Ш/^ЕЊЕ 0 СНА&ДЕВАЊУ ЗЕМЛ-ОРАДНИКА ДРВИМА Са извештајем већпне ипсу се могли сложнти што налазе да је у параграфу 1 извршена подела грађана оа двојакнм гтравнма; једни имају већа права, а други мања. пгго со противи Уставу. ГТоред тога опи иалазе да законскп преллог не оснгурава сиро.машннм •омљорадинцнма н радннпнма ла ће им шумарскн органи дозначити ону помоћ, коју им закон даје. Пнтање је да ли

ће они моћи умолнти шумарске органе да ндађу у шуму и дозначе нм дрва. Убог тога предлажу да се те одредбо другојачо стилизуЈу. БАНОВИНСКЕ И ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ НА Д?ВА Затнм налале да је всћипа пропуст^ла да тај сиромашаи сталеж. због кога се онај закоп и доноги, оолободи бановингких н других тнкса, јер су бановинске и општинсксе таксе које се наплаћују од сслака приликом дотериван>а дрвд у варош, толико велнке ла му се ннкаква помоћ нсКе учиниги. ако и ових такса не буде ослоЛођен. У § 2 веКииа одбора погрегаио је улела себи право да повраћа једно ста!ке, које је законом од 192У г. укииуто. Поред тога већипа одбора ннје узела у обзир да у Босни н Хернегопнни право сервитута немају досе1.еннии нз Лнке, него само домородии. На крају, они подносе свој законски предлог. РАД ПЛЕНУМА ФИНАНСИЈСКОГ ОДБОРА Плонум ФинансиЈСКог одбора радио јо Јуче и пре и после подне. Седиици су присуствовали сви чланови ФннансиЈског одбора. затнм Мнннстар 1]»ипаисиа г. др. Милорад Ђорђсвић и М{шистар правдо г, Божидар Макснмовнћ.

г. др. М. Ђорђевнћ Претрссен је у поједнпостггма буџет Врховне државне управе са св1гма подручним установама, затим Одел>ак о пензнЈама. внвалидјским потпорама н државнн дугови. Код врховне државпе управе нзЈвршена су нзвесна см^њења како !у личним тако и у матчријалним Г >асходима.

У дискусиЈН су узели учешћа свн члаиовн ФинанснЈгвог одбора. ПОСЛАНИЦИ НЕ МОГУ БИТИ ЧЛА НОВИ УПРАВЕ ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА По закону о пословном реду у Народној скупштинн, ннродии послииик пе може б.«тн: члаи унравног олЛора Управе државинх моиопола, члан у'правног нли надзорног одбора Н 1род1 не банке н Државне хнпотскарие бан|ке. ии план управног или надаориог одбора онпх акпиочарских д^уштлв.) и тековинских предулећа. којд нмпју рударскл прапа или помастии«? илл I која имају уговоре о сечн лржшиих шума, нлн која н.чају ннрочитр и и -гузетне повластиие по спеиијалним ааконима. Већи број иародннх посланик» в^ћ је дао оставке на ове положаје. У колико би их бнло, који нису то урадили, поступнће по одредбама става Г1 § 12 Законз о пословном реду у Народној скупштини. Верификациони одбор је дужан у року од месец даиа. од кад му се преко претседннштва Народне скуп штииа достави овакав случај, узети реч ол дотичног народног посланика, прибавити податке потребне за одлуку и донети је, ако посланнк не би поднео оставку нј чланство одбора. Оваква се одлука одборска саопштава Народној скупштини и без претреса решзва на једној од првнх седница поименичним гласањем. ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА О СНАБДЕВАН>У СИРОМАШНИХ ЗЕМЈБОРАДННКА И РАДНИКА ДРВИМА У јучерашњем броју нашег листа, грешком слагача. изашло је V поднаслову уз извештај о раду скупштин ских одбора да су готови извештаји одбора о шумским кривицама и о снаб девгњу сиромашних земл>орадника и ратника кредитом, место да су готови извештаји одбора о шумским кривицама и о снабдевању сиромашннх зе.мл>орадника и радшжа дрвима. СЕДНИЦА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА Јуче од 10,30 до 13 часова, под претседннштвом претседннка Мннистарског савета г. Петра Живковнћа, одржана је седнниа Мнннстаоског савета, на којоЈ су решаванн текући пословн. ДРУГА СЕДИИЦА СЕНАТА Друга седница пленума Сената заКЈзана је за 11 о. м. у 10 часова пре подне. На дневном реду је утврћивање дневног реда.

Подвизи једног од на већих послератних пустолова

Пако сам уоио Енвер-пашу о <-п-о и » Испозест а. Сзргејевића—Арутуновз, бившег агента Чене, који носи на души не«олино тешних алочина

Беч. 7. фебруара. _ Један од наЈ'већих послератних пустолова без сумн>е је Јурнј Сергејевић Арутунов. бившн агент Чеке, којн је у оогодном тренутку напустио бољшевике. 0 његовлм дожпв.гајпма зна ге по мемоарима, које је објавио у Брислу н у којима је открио многе тајие совјетскс пшијунаже. Осим тога. Арутунов се ннкад није устечао да о својим делн-, ма говора и прел новннирнма, тнко да Ј су подаци о овом чудном човеку при-ј лнчно потпуни. Г. П. Брпедек. из Парита. којп је са њлм разговарао, описује га овнх, дана у једном бечком лпсту као чопека коме се ни прин поглед може по-1 зпатп ње-ово ашјско порекло. којн« долаза нз тајапствепих дат.ин«! које' су нлм непозпате и чиј«1 је свакн покрет друкчи исго иаш. На њсговом липу. мјком као у Араппни и рошчвом од богнња. увек сс оссћа напрегнута пажша према околннн. Арутунов нвЈе разгопорл.нв; у огталом, осим руског зна само нопгго маоо епглеокн. П«;41 свсм том, тај човек је пнсав Јелно кн>нге којп

портуност појелипих одрсдаб.ч тога предлога дају се двск>тосити. 0сновна, пак. т(.оа Фриниуоие о ра- ! зоружању почнва на одиећ чнрсим основама да бн се м-тла замепнти каквом стваркијом. Фрнниуска подносп свој салошн.и нредлог у вскреноЈ всрн да елужн општо; стаари м у доказаноЈ добр1 »Ј ИО М1 иа учнршЈ.он.е мира; оиа Је већ ло сала знатгш смањила своју воЈеку, н.сном нннннјатив«>м дошто је до .')о1.ариа и Келчговог пакта, она се елободиим во.1>ом привр.-мсно олрекла гарантнЈа нрема НемачкоЈ и лра«ч )г .«»л,но прнстала на Јанг- в план Све џјто Је н досад стајало до ње. Франнуека јс учинила у ии л.и учвршћења мнра у свету. Али се од ње не- може тражитн да бсз резерпн и без гараитн'а у положају у коме се нол« шла и налн ш. усв ои олако убачеиу тезу о општем рало.ружаи.у. чн.1е би пуно'^тваг 0 "' 0 значило излагање нологлслшгм риI .пшима и опасиостима. На Фрапцу ској у том иоглелу лежи Јслна посгбиа н огромча одгопорн«ч:т. јср јо она. као Јеша ол иа.тређиш!их и нпјјачих држапа. један ол нрпих гаранта пги-п-ећег мсћунапод , ног- н«ф01'Ка и миуа мс1;у иародима.|

јо у данатње доба највпше чнтана у Европн н преведена готово на свз језике. 0:»а прстставља најдрагопеинји документ за историју совјетског режима. Он сам нема бнографи је. Његова прошлост састојп се у пгк)Шлости бољшевнчког режима. јер јј у н>ему играо веома важну улогу. Почсо је каз всоник; прво у ровови. ма са царском војском. затим у релоопма бол.шогика. 19?о делепфан је у Чоку као помоћник 'Бержииског, о ко.го н данас гов гри са гграхопоштовањсм. ДоцннЈе се Чека претворила у Г п. у. и у бнрок|»атски терор. Тала је Друтуиов унућ.»н на ОриЈСНт. Тек поеле нсколнко година враћон јо у Москву. Ту јс лве годиио бно запослен у Г. п. у. Тала су га упутилп у Иидн.»у, али је успео ла добије олобрсње ла с» задржн у Цариграду као актнвнн «резилент» тамошње1- I'. п. у-а Као такав управ л.ао је органпзацијама Чеке у Турској. Грчкој, ГГалестинн. СирНЈН и Е|-нпту. „Годинама сам читао све извсштаје страних посланика у Царигралу, упућене њиховим вллдама. говорио је Аругунов нозчнару. Разуме се да иам |е требало много тр>да и вештнне док смо успелн да ту службу организујемо. Прво смо успели да прнбавимо извсштајг које је аустрнјски посланик слјо у Беч. Извештаје енглескнх амбасадора добијали смо тек од 1924 а од 1927 билн смо у стању да добијам« све извештаје свнх страннх претставннка. У Москви су највише ценили аустрнјске извсштаје који су се однесили такоће и на Персију и на Авганистан". Све су плало покушавале да од Лрутунова сазпају на којн су начин извештајн њнховнх претставника долазпли у руке бол.шсвика, али со ннје чуло ла је он ту тајну нзлпо. Ллн, макар како било. ои је пећ и супшие био рокао ла би совјетска влада моглч прсћн преко гога лака сртм Арутунов је ирло добро аиао л! ћв г 8 гочити та Ке пок\'»нати алн ли га н''снчно одвсду илч да гм уЛнп* н л»т • јр п-л 'Ш'1 Гшо па оп'>езу. II сунише је добуо био уиозиа! са

| методама Г. п. у-а и зато је звао како треба да се чува Јер, Арутунов је по наређењу бол>шевнка био извршно мно ј ге тсшке задатке. Један од тих бнло јје убнство Енвер паше, кога је оп наI мамно у заседу. »ТО ЈЕ МОЈЕ РЕМЕК ДЕЛО...« „То је било моје ремек дело код Чеке — говорио је. Енвер паша је стајао у вгзи са Лењином. Надали су се да ће заједничким радом моћи да изазову побуну у Индији. Међутим, Енвер је изнсверио Совјстску Русију у Туркестану и зато је дошло до непријатгл.ства. Бо.ч>шевипи су хтели да му се освете. Енвер се крио: прво се говорнло да )е умро, зјтим да је отишао у иностранство. Ја сам добио наређење да огкрнјем његово месго бавл.сња. У томе сам успео н напао сам га са једним одељењем Г. п. у -ј. Изболи смо га саб.ћама. Ништа се није чуло. Све је свршено без и једног шума". Арутунов је бпо такође добпо нарсђење да убије и Беседовског. I »Позвао мо је —<каже Трнлосер I н рекао мн: »Трсба да ндсш у Ин| днју, али ђеш морати да свратиш и у Парлз. Тамо ће тн бити стављена сва тсхничка средства. на расположењо. Уклоннћсш Бол^едовског који нас је нзневерио у Енглсској. Поступн као што сц поступно са Бнвером.» Одговорио сам му: >Добро«, алн сам одмах помислпо: >Само ако одем у Париз, нећу се више ии вратитн.* Лрутунов јо бно већ спт совјетског рсжнма, а знао је врло добро да еваког часа може пастн у нсмилост и нзгубитн главу као толикн други. Зато бол.шсвнци нису нн успапн да Осседовског убнју, него су пзабралн други еистом: отужил« су га за злоупотребу. Лрутун< в јо нлпшсао на пајстраш ннјо (•виЈ^опостн. Убиства н мучења нпоу за њега пишта ново. Г-матра да ч<1Вок може само до извесне гра• пине нзлржати <11нзнчкн мучен>а. ј посло чега не осећа внше нншта. Најстрапшије су лушевпе муке. а по и.еговом мишл>еп.у, Руснја се већ годинама копрца у тим мукама.

ВБСТИ ИЗ БУГАРОКЕ Сукоб између министра прзвде г. Вјјјенова и земљорадничких минисгара »Ново Време» тврди дв јв сукоб настао услед пројвнта занона с земљоргдничким дуговима Атентат на биешег претсвдиинв оп. штиив у Оофи^и, г. ГоиЈвва На својим збсроеима опозиција сштро нритинујв владу тврдеИи да јв народни бло« ппв°арио бугарсни народ Софија, 8 фебруара. — Данашње ,Ново Време' јав.га да ће формхчна кабинетска криза у Бугарској биги отвс^сна охмах по повратку г. Мушанова који се очекује у суботу. Лист гврди да је једини разлог за п: дчошење иставке минисфа правде г. Врбснова тај. ш1о је између њега и зем".орадничких млнистара аошло до озбилших конфликта у питању ззкон. ског пројекта о сеоски.м дуговима. Мнннстар финалснја г. Стеф.нов како тврди ,.Ново О/гме" — подне. *>е оставку што су из.међу њега и колега дсмократа у многн.м фннанси]. ским питањи.ма избиле несугласице. (Време) КОНФИСКОВАЊЕ ЛИСТА »ЗАПАД НИ ПОНРАЈИНИ. Софнја, 9 Фебруара. — Данас је овдашња полннија конфисковала последњи бро; З."'пгдни поирајини, органа емнграната нз босил>градског и царибродског краја гВремвј Г. МАРКОВ ЈЕ У ВАРНИ НАПАО ВЛАДУ И ТРАЖИо УСПОСТАВЛјАЊЕ ТРГОВИНСМИХ ОДНОСА С РУСИЈОМ Софија. 8 Фебруара. — Пред огромном масом иарода јуче Је у Варнн говорио истакн>тн првак з<мљорадннчког савеза, г. Марков, који се одвојш ) са својим људима од групе Гичева и Вергила Димо. ва. У своме говору, он је напао вароднв блок н садање вођство земљорадннчког савеза. — Нова влада примивши власт рекао Је Марков — пре^арила је народ. Зсмљораднички завез заједно са својим сртацима пошао јв путем зговора. Народ је разочаран и изгубио је сваиу наду у бољу будућност. Народни блои обећао је да Ив дати пуну и широиу амнести ју али то није учинио. Земља јв уз« буђенија сада нвго за време Згово ра. Даље је говорник истакао да је неопходно потребно успоставља* ње трговачиих односа са Совјетском Русијсм. На озај начин бугарски извоз био би осигуран, а Бугарска би нугкаала трговочне артикле јев. тиније. И ?ЈАЗА г. стефанова 0 те. шком финансијс:*см полсжају бугарске Софија, 8 фебруара. — Синоћ у 8 часова стигао је у Софију мнннстар фннансн^а г. Стефанов. Иа-ко уморан од пута, мшшстар је примио уреднш.а Ссф је н дао му ову нзјаву: — У Женеви смо изложили положг.ј Бугарсие пргд финапсијсиим ком».гетсм потпуно искрено и отвореко. Наш плон о неопходним радикалним рЕформама, које обухватају уиутргшње и спољне интересе. одавно је готов али услед исчогих те школа мсрали смо да сачеигмо Женеву. Исто тако за неколико даиа сачекаћемо и резултат анкете. која мислим, неНе истаћи нешто друго до оно, што смо ми већ рекли Неиолико дана пссле прве седнице министарског савета по позратку г. Муш-ксва издаНе са потребни комуникеи за унутрашњост и иностраиство, како би се бацила потпуна светлост на наш тешки лоложај и иаио би се на тај начин приступило брзим и ефииасним мерама. Будимо сви спокојки, првдузете су све мсре за сдржање стабилности националне монетв и продужење нормалног приврвдног развитка звмљв — зазршио јв г. Стефанов. (Време) АТЕНТАТ НА БИВШЕГ ПРЕТСЕДНИКА ОПШТИНЕ, Г. ГОШЕВА Софија, 8 фебруара. — Прошле ноћн, око 11 часова, на кућу бившег претседника општине А. Гошева у Махалн извршен је атентат. Непознати атентаторн бацнли су у кућу бомбе, коЈе су експлодирале уз страховиту детонациЈу. И ако Је кућа од тврдог материЈала, она се готово напола срушила. Атентаторп су циљалн, како нзгледа, да униште пелу поролицу Гошева, која Је спа. вала у соби, на коЈу Је бачена бомба. (Време) „СПАС БУГАРСКЕ У ФАШИЗМУ" Софија, 8 фебруара. — Јуче ујутру наиионална задруга, којј је у ствари партијска мантија Родне заштите генерЈла г. Шкоинова, одржала је у Рушчуку збор, на коме су говорнли г. г. др. Сталипскн и Марков, плененскн вођ родозаштитника. Они су развнли фашистнчку тезу, доказујући да стс Бугарске лежи једино у фашизму и да је неопходно потребно да Бугарска одрекне плз^чње својих ратних дујгова. (Време)

ПРБДИЗС« РИА СИТУАЦША У НЕ.МАЧКОЈ Стварање „гвозденог фронта" На борбвним сеојим митинзима социјалисти идентифииују Хитлера са фашизмом Берлип, в фебруара. — Игборп гл пруска ландтаг прнближују се. Тллас напионал-соиајализма претио је да прилнком ових КЈбора прогута све мале грађанске партнЈе. Њнховн идеолози смнтрају то као свршену стмр. Према томе. оии рачуиају да би од грађанских партнја остале само: Хугенбергова до чнаинонал странка н католнчкн г/знтрум. Хугенбергова страпка је у слвеЈу са паипопп-соипјалнстима г н>ој прнпчдиЈу сви нотински кон^ерватннин н мондрЈситичка грађани. док за католнчки иептрум глаеа у они католиии. ко : н слушају наредбе свештенства и воде ра-

Хитлер чуна о верској солидарностн. За ову странку нацнонлл-социјалвсти масле да би на изборима била јако окрњеиа. илко она данас заједно са соинЈаллстнма нма већину н држи владу у Пруској Објектнвни посматрача, иак. држе да ће новн избори у Пруској толико ојачати раднкалне елементе (крајњу левнпу комуннстичку и крајњу деснниу национал-соипјалнствчку) да бн онн улруженн ималв апсолутну већину. Међутим. немогуће је да се у једном парламенту овн елементи удруже за владање н да образују заједничку владу. Католичка центрум в соцнјална демократнја, уз помоћ осталнх грађанскнх партија. нпак бн моралн л моглн да образују владу, јер бн бнлн 'ачн од свакога папосе т. ј. н од комуииста. н од б10ка еапнонал -соппјалнста са дојчнационалима. Овако бар мнсле објевтнвнн посматрачн. Соцпјалнств су пмалн невероватно тешку познинју. Њ<)ма је необнчно тешко одбранитн пред масама свој став, т. ј. аашто сталво подржавлју буржоаску владу— Комуннста су нм стално крњнлн партију. Радначке масе желе заједннчки фронт за одбрану својнх права. Комуннсти тврде на. својим пропагапдпнм зборовама да се томе одупнру такозване «бонзе», т. ј. •'»езбројнн соцнјалнстичкн функпионерн. варочлто внган, ко, : н жнве на рачун државе н партнје. Међутнм. комуннстн у овоме часу ннсу у тако доброј свтуаинјн. Ова се окреће соцл алнстнма. Пнтање је само хоће лв бнтн довољно нскорашћена. Сошгалнстн траже и налазе добре пароле прел нзборе. Она тврде да је Републнка н радничке тековине у опасноста. да су комунпстнчки вођн нзневернлн раднпчку класу н да су за време плебвсцита гласалн заједно са нацнонал-сопнјалнстима. Кз мно-обро.нах разлога комуннсти у овом часу не стоје тако добро у Немачкој као до сада. Тврдн се да нх Москва не помаже довољно. Ако соцнјалнстн успеју да остваре свој «гвоздени фронт». ц по примеру комуннста и наинонал-сослјалиста одрже небро. : ене зака-зане митинге. нма изгледа да ће донекле зауставнтн смањнвање своје партнје. Опл сада напрежу све снаге и у прву линију истичу синднкате. Шта внгае покушавају н споразум сл комунЈстнмач а у сваком случају ннкада пе вређа;'у комупнстнчке масе. Пре кратког времена пробалп су соипјалпсти и радннчкн део центрума да окупо у једну заједнацу елемептс из свих сннднката и да пх ставе протнв нацпонал-соцнјалнста. Са овим су се надали да ће утицати иа оне раднлке. који су у партијн наинонал-соцнјалпста. Овај покушај нпје успео. Сада су сопијалиста отпочели нов покушај. Он има много внше нагледа на успех. Ненн, који говорн на митвнзнма. тврли да је под фашазмом раднику горе него под н једним другим режимом На мнтннзима «гвоздепога фронта* идентификује се. Хлтлер са фашилмом. Лако је могуће да ће се у скорој будућностн нстаћн парола како Хитлер у ствари желп пат. Тада ће се нстаћп плрола- 1М1е \*/Јагг Кпее Међутлм патриотскн елементи не воле да се ова ппрола нстиче, јер бп она ишла иа руку оптужбама оз стране фганцускв ттампе. Алп је нпак највер">ватпп : е та ће пред «>зборе Хитлер бнти идентпфнковаи са фапшзмом и будуНнм рптом. У колнко се догађаји могу ппешндетн. нзглела да ће вгвозденп фронт» лматн успеха. Кроз ко"н дап отпочеће п страсна кампања десниччп-- -т а мпе на ова фронт. Њпма су п попед страховнте органпзованр спаге сочн:алиста. сме : алн. ! сп с« т —^ та партлја пема' гвоздепога "; ха, омладина. н да је бнрократи .^ана од стране «бонза». Сада соцнјалистн покушавају да докажу да су се њихови протнвнлиа преварили. У случају да вацнонал-соцнјалпстп помишљају на насилну промепу рвжима _ што изгледа нскт>учеио — осннвање овако снажног републлчшског фронта потпуно их ;е поме:|о у свнма превратннчким плановнма. Чемачка све више организује своје нелике борбене партн ске Јелин.шв. Због тога ситуацн : а ошите н^петот* нма не само да остане, вего и да св иосећа.