Време, 01. 04. 1932., стр. 5

ЈГетак- 1 алри 1932

Стрлнч 3

ВШШ1 ИЗ СОФШВ Ч I Бугарска штампа не интересује се за судбкну невронопсних одборнкка Софијв, 3] марта. — (А Л.) Н«врг>копскн општннски одЛолниии, коЈи сУ снлом одвучени у планииу ол страие неких наоружаннх лииа Јога

ВИЗША НВМАЧКОГ МАЈОРА ХВЛ ДЕРСА 0 УНИШТЕЊУ ПАРИВА Ваз душни рат 1936 Списујући какав би изглсдао рат између Француске и Еиглеске ма|ор Хелдерс излаже најиовију немачку теорију о ваздушном оружју

1 >орлин, марта. — Н& огромној I плаиатн нстакнутој на углу Кенигни Аугуста и Бевдиерштрасе, I пре иедел>у дана, Јога пису ослобо- пред ки.ижаром, у иепосредиој Олимни. Штампа се скоро н не осврће н! оваЈ случаЈ. а миннстар унутраш-

аини министарства РаЈХСвера сало је црвоним словима:

РАДИО ИЗВЕШТАЈ: Полонв трулв прешлв оу овв ноНм границу Иоточне Пруснв.

*>их послова изЈавно Је. како тврде нвкн лнстови. да ои о тоЈ ствари неив инкаквих вести н да новинари за обавештења треба да се обраћаЈу чииистру воЈном, поотто у Петрнчком округу ваме воЈни закони и де« лв воЈна власт. Г. МУШАНОЗ ИЗЛАЖЕ ПР€Д СОБРАЊЕМ ПИТАЊА ОЛАКШИЦА У ПЛАЋАЊИМА СофнЈа, 31 марта. — (А. А.) Бугар. ска агенинја јав.га: Упитам на седмнцн Собрања о тратеним олгншањима односно финан. сијснв обиовв, претседнин владе г. Мушанов поново је изложио поступив фазе преговора са финансијским одбором и подвукао иорнсти од формулисаних препорука ноје Не служи ти нао база за доцнхји споразум ко Ји св има занлучити оа портерима обввзница бугарсног заЈма. Прегсвдник бутарске владе г. Му шшов зауставио се нарочито иа тв шкоћама сп коЈима земља има да С9 бори и том приликом прнметио Је да св финансиЈска ситуаии|а, коЈа Је да»еко од сваког поболшања, нарочито оогоршала у вези са обилем девиза Своје кзлагаље г. Мушалов завр шио Је изражавањем наде да ће брзо „ доћи до споразума о олакшањима граиицу Источнв Пруске. којв Ј« Бутарска тражила од Друштва | На корнцама су у 1*л&мену тенкарода како бц могла и дкм да од кови пољски пралазнлн преко граговврв своЈим ииострапим обаввзама ННЦ0 р аЈ1а- у излозима књнжара СОФИЈСЖИ ЛИСТ09И И ДАЉБ бнло је графнчкч претстављеио ко® | лнко су Мариенвердер, Остороде, Аленштаји н друга места ИсТочне Прускв уда-гени за пољску петалнју, аа борна кола, за пољске авноне. Једна нова ратна визија струј&ла је кроз ову књнгу, која је своЈом појавом такву сензацнЈу и узнемпреност начнннла. Данао ]в св по књнжарскнм иалозима појавнла Једна друга књнга са пламеннм насловом:

И ништа внше. Истог овога дана Шлеаише цаЈ* тунг, ко.и нзлази у Брослави донео је преко целе стране као наслов ове редове. У више места Немачке, нарочито Пруске, биле су пред књнжарама нстакнуте табле оа сензационалном вешћу, која је почела да се преноси од уста до уста и да створи необнчну узнемиреност. Узбуна је била таква да је пруска влада морала преко радиа да домантуЈе ову вест. Ннје се овога пута радило о иеком политнчком грнку, колнко о вештој рекламн издавачке књижаре Герхард Сталинг нз Олденбурга која је лансирала књнгу чијн је наслов био исти као и пуштена вест: Пољскв трупв прешлв су овв нопи

ПЕТРОВА ЋИРИЋА Оофнј», 31 марта. (А. А.> — Со. фијсхи листови и данас. истина у имто иањој мсри, наетављају да ™шу 0 изјаеама Тодора Петрова пирићв, иојв јв наше посланство у С»фији јучв најн*тегоричније де.

Изглвда да ©у властм билв данае сбавештенв да ке студвнти прирв. рвдитм двмоистрвциЈе првд Југоеловенским посланством и абог I гога су у тоиу целога дана полицај. Г ци на ион>имв и пвшицв иротарили улшамв иоје вода до ившвг пооланј ства и до згрвде у којој станујв наш во/ни изаслвник, иао и аграде гдо . ов налази наш ионаулат. | »ЛЛАДНА> 0 НАСИ/ВУ У ГРАБОВУ СофиЈа, 31 марта. — Данаши>е Пладћв гшше: Терор и иа-сиља дешаааЈу се и даРас за време народне владавине, као и ва време аговорнстичког режима. На много места и.ма страшних случаЈева. Јуче Је^ по наређењу среског на. челства у Грабову, ухапшен Христо Хесап^Је«, под сумњом да је тобож растурао илегалиу литературу. У за. твору начелства био Је тако премлаћен да је од њега остао ж*ви леш. По. том Је отерал у Трново, где је такође тучеи, а после тога ослобођен. Овом прилнком Хесапџијеву Је преломлена рука, «ога и веколико ребара. ..Његов .длочин" Је вео.ма тежак —• каже ли:т. Приликом претреса нашли су код његз слику бившег министра у кабинету Стамбо.тијсхог, сада еми^ гранта, Обова". (Време)

СмрШ Сокала, ПроПЈсШавника Пољске у ДрушШву народа ЖепеЛ, 31 марта. — (А. А.) Дапао јв у Брну премииуо прстставннк Пољске у Друштву народа и у Ме^ународном бироу рада Сокал.

ВАЗДУШНИ РАТ 1930 Разорење Париза

Најзад у овој књизи која је данас | Рат, изазван догађајима у Егитггу, изашла и коју је написао немачки ма- где је Француска војнички интервенијор Хелдерс, ваздушни рат би 193б|сала почнње једним грандиозним наизбио. ј падом британске ваздушне флоте на Интересантно је да, оснм Лудон- Па Р ш - ^ Р атне дорфа, ни један дргуги немачки писац | Маса од 190 циновских енглесхих не предвиђа рат измеЈуу Не.мачке и авиона, последњег дела аеронаутичке Француске већ увек између Италије и технике, напада у зору Париз, засиФранцуске, док књкга мајора Хел- па га разорним бомбама од по хиљадерса описује ваздушни рат између ду килограма, залаллвим тер.митским Енглеске и Француске. Италија сту-, бо.мбама од по 25 килогра.ма и гаспа тек у рат када је Париз разорен . ним бомбама. од бритаиске авијације. I Већ први иапад претвара најважии-

На корнцама су бнлв сенкв гпгантскнх авиона којн су иадлетали француску црестоницу заснваЈућн' јв бомбама под чнјнм св .експлозпЈама рушнла АЈфелова кула, Сакр Кер н пели крајеви Парнза. Већ неколнко годнна како се /авила ова сасвнм нова врста лнтературв, — внзнонарска, апокалнптнчна. Писци. највнгав немачки офн цнри, врло радо пишу о нзгледу будућег рата, којн ће донетн сасвнм нова војннчка схватања, једну нову стратегнЈу и тактику, и којн ће се — овде се сви слажу — решити Једино из ваздухв. Оно у чему се не слажу то су годпне ко;в одређују за почетак те нове катаклнзме. У своЈоЈ чувеној књнзн Сввтски рат првти (нздатој прв 2 годнне) генерал Лудендорф је ставио годину 1932. Светски рат, кога он ввзнонарски описуЈе, избиЈа ове годнне у којој мн сада живимо. Међупш они коЈн су непосредно после њега писали помгрилн су годину. Ханс Гобш проместио Је почетак светског рата за две годнне у випред у сво;ој књизн:

Фраицуски буџеШ изгласан је у парланенШу Париз, 31 марта. — (А. А.) Фран пуски парламенат пзгласао је другом читању са 402 против Г «Жнта бнће са- ј Итали|в, не "о^ући годину. поиово поднет сенату. |«™ по свему се видв да би то тре^ бала да буде 1935.

131

| УУаћп — Еигора 1934 1 X. Р. Берндорф у своме велнком делу о наоружању Европе и Амернк: 5Је ги&1еп: даје слнку ваздушног рата илмеђу Француске

па

ве "

ОД НЕДЕЉЕ, 3 АПРИЛА „ВРЕ МЕ" ПОЧИШЕ ДА ОБЈАВЉУЈЕ СЕРИЈУ НЕПОЗНАТИХ, НЕОЕЈАВПзЕНИХ ДОНУМЕНАТА О СТВАРАЊУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА

00 те

гва

ва\°'

|ОЛ>е

се

ве

Генерал г. Душан Стефановић Документа у коЈи.ма су осветљени многи политички и воЈјш момепти који су претходили нападу Бугарске и нашоЈ катастрофи у 1915 години. Генерал у пензиЈи, г. Душан Стефановић, коЈи Је у почетуу светског рата био министар војни Краљевине СрбиЈс. а потом пргтставник српске војске у савезничког Врховног комаиди у Шантији.у, био Је у могућности да сачува драгоцене иггориске документе коЈи су кроз његове руке у ови.м истори.ким данима прошли и да игговремено буде живи сведок свих оних тренутака у којима су главнокомандујући савезничких воЈсака доносили судбонооне одлуке о нама. Веома Је интересантна и знача|на серија телеграли коЈе је у критичним данима 1915 пок. Пашић слао савезничким владама и савезничкоЈ ВрховноЈ комаиди. Ове телеграме пок. Пашића, до данас непозиате, ВРЕМЕ у целости обЈав-гује. V у своме дневнику, генерал г. Стефановић описуЈе и личности мар. шала Жофра Кнчнера, Рсберт~она, Сараја, описује их као човека коЈи Је био са њила у ближом додиру, баш у тренутцима када су они имаш да доноге судбоносне одлуке од коЈих Је завнсио опстанак нашег народа. Ова врста дневника геиерала г. Стефановића прет:тав.т>а једну нову историју трагичних дана 1915 године ЧитаЈте необЈављепа докумеита о стварању солунског фроита

Је центре француске престонице у рушевиие, паралише цео живот ове милионске вароши уништивиш комуникације, електричне, водоводне, гасне построје, створивши неописаиу паиику. Оно што је у овој књизи најваж* ниЈе, то је да она није проИзвод обичне маште једнога писца. Она Је једаи уцбеник модерног ратовања у ваздуху, она је резултат једне нове теорије ваздухопловне, она је кредо немамког ваздухопловства. Мајор Хелдерс излаже овде теорију генерала Брекелеја (фантастичне личности) која комаидује у томе будућем рату енглеским ваздухопловство.м, Та теорија лежи у сгвараиуу једне јаке ваздушне флоте, потпуио самосталне, независне од сувозелгне војске и морнарице, која има сама да води рат против непријатељске поза. д»гае и неприЈател»ског ваздухопловства. ЈедлИице ове ваздушне флоте су велики авиони, метални, моћио наоружани, способни аа бомбардовање пеликих размера, на далеккм отстојањи.ма, са високњм плафоном, велике брзине, и способних у и;то време да воде са.ми борбу у ваздуху. Мајор Хелдерс, кроз свог генерала Брекелеја пише ове редове: „Прошло Је доба када Је ловачким авионима ваздух припадао. Може св се жалити што је ишчезао последњи остатак ратне романтике, али будућност припада машинама, и у ваздуху. Снажни развоЈ ваздухопловне техни. ке од 1918 отворио Јв ваздушиој так. Тицц нове путеве. Н>егова теориЈа Је била: 1) Главни здатак ваздушвог оружја је, иападама бомби про. тив народа и земље ратну вољу неприЈател»а сломити. 2) Да би се велнке колнчине бомби далеко и снгурно на циљ могле донети потребнн су велнки авиони са великим корнсним теретом и великим акоионим радиусом, авнони, који би били сиабде. вени свима инггрумеитима за навигацију, тако да могу да лете и по иепогоди н кроз облаке. 3) Овакаи бомбашн морају да се рођеном борбгиом свагом бра ие од непријатељских авиоих ДеЈсТво њихових митраљеза и ма. гаинасих топова Је ка све странв јако и са далеким дометом, тако да ловачки авиони у пркос »«• ховв велике брзине и окретности ие могу да дођу до мо^тћноств да им нашкоде. 4) Само поделом рада на спе. циЈалисте постиже се наЈвеће искоришћење апарата. Само у великом авнону, коЈв и.ма више људи посаде може да се постигне подела рада и специјализираље. 5) Само оваквн великн авиоии могу у затворенлм формапиЈама да се воде по ваздушноЈ тактици. Код једноседа где један човек има све да вршн: пилотирање, оријентирање, да држи везу, да пуца, да раднтелеграфира, ово Је немо. гућно. 6) Напади бомбама мораЈу с« вршити по дану, Јер се само по дану може тачно гађати и погодити Јер Је само по дану летеље у затвореним функцијама могућно"'. Са ваздушном флотом створеном по оваквим схватањима, састављеном из џиновских авиона од по 24 тоне, са моторима који горе тешко ул>е (Дизел моторима), који имаЈу иеколико људи посаде а наоружани су маитнским топовима и митраљезима генерал Бре. келеј разорава фраицу^ку престоницу и у ваздушној борби изнад Бовеа разбија ф<ранцу*ске ескадриле састављсне из авиона, грађених по старом ваздухопловном схватању. Сваки напад француских ловаца ломи се о ватру топов:ку и митралеску која сипа из британских летећих џинова и не да им да се приближе. Фрзнцуски напад на Лондон опет ови ваздушни цинови спречавају и енглеока престоница остаје поштеђена. Најзад када су Французи успели да искрцају Један свој корпус на енгле. ско тло код Портланда, и када су сла. бе енглегке трупе почеле да узмнчу пред многобројним француским тенковима енглеска ваздушна флота одиграва последњу одлучиу улогу. Пошто је прао на мору помогла енглеску флоту нападајући и топећи француске ратне бродове сигурним погодцима из ваздуха, бомбама и торпедима. и тако одсекла искрцавање француске трупе од Француске, енглеска ваздушна флота ифтвујући се, први пут у ниском лету — дотле су сви напади вр. шени са 5—6000 метара висине ианоси страшни пораз Французима масакрирајући топовгком и митраљеском ватром њихову пешадију. уни. штавајући бомбама тенкове и батерије, и упркос први пут Јачих губитака од ватре контраавионске артилерије, нагони искрцани француски корп>'с на предаЈу. У том тренутку ступи у рат и Ита. лија и Француска Је нагиана на кагти. тулацију. четирн дана по објави рата. Значај ове визије мајора Хелдерса лежн у потпуно тачном открићу нове теорије ваздушног ратовања, које он приписује енглеској авијацији, али које у ствари служи као „вјерују" сви. ма немачким авијатичарима. Станнслав Краков

јвдоба 1]ШПе!

Завршна Гетеова прослава у Умешначком павиљону Како су св нвши књижевници опростили са Гетеовом стогодишњнцом Синоћ. у шест и четврт, у Уметннчком павиљону »Цвнјете Зузорићс одржано јв Гетеово вече, којим јв на достојан начин завршен ннз светковипа у славу великог песннка. Сви наши познатн књижевници и уметницн узелн су учешћа у овоЈ светковннн. Вече јв отворио г. Вранислав Нушић. Одајућн сликовитнм речима прнзнање величинн духа Гетеовог г. Нушнћ нарочнто подвлачи да мн према Гетеу имамо дуг нације. Гете је у нашој тешкој борби аа егзиотенцију, у доба када смо бнла незнатни, првн пред народнма Европе указао па вредност нашегнационалног духа. То је први дуг којим пас јв Гете задужио. Сем тога, Гетв нам је показао да пут ка духовном једннству водн кроа народну душу. У дал»ем свом ходу кроа историју Гете ваднрв у шнра пространства н занима га мисао која није више немачка. Оп победоносно продире и триумфујо у томе ходу по ваконима историје које градввелики људи. Али, вавршио јв г. Нупшћ, ма да Гетв од своје духовне личности изграђујв један дивовски монумент, који припада целом човечанству, ми ипак суревњиво вврујемо да оп припада и нама, као што њему припада нашо дубоко призпање и дивљење. Г. Сима Пандуровић у свовде гово. ру подвлачн да је Гете у животу најсрећнијн случај. Богат и талентован, он је својв најлепше године провео на обалама Рајне п под зрачним небом Италнјв. Његов »Фауст« и и.егове »Римске елегије> носе печат дубоке инспирације. Г. Веља ЖнвојиновиЛ је говорио о савршеној хармоннчности душевних снага Гетеа. Осећање и разум, поетска инспирација и филозофско докучивање код њега су се допуњавали. Гетв јв генијално умео да два бнтна влемента уметноста: са. држај и облик, споји у јвдну пелииу. Г. Равво Младеновић у своме ду>. ховптом говору изнео је иеколнко детаља о интимном Гетеу. Велики човек нпак Је само — човек. Гете Је био гурман и волео је да пије и то две флаше вина дневно. Овакав балканизал и навео га је да пгни нашо народне песме. Ма да је носно титулу екселенције, он је у својим поз«ијим годинама увек јео киселе краставце када је радио. У једној његовој пееми спомпњу се краставЦИ. Као упрааник позорипгга он је био велики реалиста и није волео да се нико меша у позорншне стварн. У ствари, он је сматрао глумачки позив као беспнљан, али је ипак умео да се у позоритпту сјајно држп. Позоришну публику није волео. Стари глумци ишли су му на нерве а волео је подмладак и створио јв глумачку школу. Није аолео уображу не глумце, али Је глумицама врло нри. страсно делио улоге. За време прет. ставе ниЈе волео да седи у ложи: личила му је на кавез. Дисциплину је волео. Није лако отпуштао глумце из слулббе. Један глумац добио је бати. не да би се уверио да је Још у службн. И ето тај свестрани човек, нснсцрпнн песннк, аавршио је г. Младеновнћ, није доживео да личпо нидн како св његовнм именом крштава Гробљапска улнца. Стога предлаже да се на почетпој куНи садашње Гетеове улице стави плоча о натписом вавршног сгпха нз познате Гетеове песме: Причекај ;'ош мало, смирпћеш се и ги. Ово бн нас увернло да ћемо иајзад свн проћн Гетеовом улнцом. Последња је говорила г-ђа Спирндоновнћ о спирнтуелном Гетеу. Воче је завргаено заједннчком прнјатељском вечером бсоградекнх књижевннка и уметннка код »Српског краља«, којој је прнсуствовао немачки посланик г. Хасел.

Демантује се вест да ће Енглеска у Лозани предложити нови мораторијум Лопдон, 31 марта. — (А. А.) Аген• ција Рајтер овлашћена је са 8ваничног места да демантује вест квју )е објавио лист Дел и те ра л ј , према којој ће Оританска влада }едногласно предложити нови мораторијум приликом ааседпња Лозанске конференцијс.

У НЕДЕЉУ вече у КАС И Н И премнјера највећег драмског дела ове сезоне 1 Опрости ми 1 Убио сам човска! Р«жн]а: Ернст ЈБубнћ Режнсер фплмома Соуе Рага^е. „Монтв Карло". „НасмсЈанн поручник"