Време, 01. 04. 1932., стр. 6

Ттра гт71 б

ТТтзк. 1 аттртп 1М1

С| гангстеоимв иа двлу

РУКЕ

ВИС!

От&рића о амерв^кои подземнои свсгу

Наппсао А. В. ХОАМС Спецнјални амерички полицијсхи официр, чувар банака и шеф п риватне летективске ги-енције

Јелаи амернчки летектив саслушава гаигстера у затвору

Британска полиција има још једно преимућство: она није жртва политнчара, као што се то често дешава у Америци. Један одлучни шеф полиције, који би постао вешт у хватању гангстера, често је изложен срц« би већих политичара; он нли добија прекоре, или бива јавно дезавуисан зато што је нежел>ено обраћао пажн>у на криминалне пријатеље поли-

ке, које владају у овој вароши много разлнкују од прнлика у Лондону. Иолнтичка корупцнја, подмнћивањв и застрашивање поротннка, еве то пгра велику улогу у корнст гангстера и њихове борбе протнву поднције н друшгва. Један ненаоружани полнцајап — бнло да је Бнглез нли Американац — бно бн за гангстере нппгга друго до једна мета, коју може лако обасутн оловом. Ја сам убеђен, да је Скотленд Јард једна од највећих — ако не н највећа — антикрнмннална органнзација модерннх времена, једна днвна чета извежбаннх хватача злочннаца, н мајсторских детектнва. Парпска полшшја (Сирте) побуђује код мене највеће одушевљење, нарочито због њене предузимл>нвостн н иннцнјатнве у примењнвању

„Недеља светске трговнне' у Берлину Акција »Берлинер Тагблата-т у иорист враНања на нормалне тргоаачке одкосе наишла је на добар одзив у кностранстау Берлвн, 30 марта. — (А. А.) Лист БЕРЛИНЕР ТАГБЛАТ узео је иницијативу да се у Берлину између 1 и 8 маја ове године приреди »седмица светске трговине* у току које би привредници и кндустријалци расправл>али опште питан>е могућности враћања нормалним међуна* родним привреднкч односима. БЕРЛИНЕР ТАГБЛАТ сбјгвио је у саојој рубрици за трговину један велик број порука које потичу од разних личности из привред«кх, трговачких и књижевних кругова и у којима се истиче потреба за остварењем ове идеје. Међу француским личностима налазе се између осталих к имена наролног посланика к претседикка парламентарне царинске комисије г. Етјена Фужера, сеиатора г. Анриа де Жувнела и грофа В.1адимира д Ормесона. — Што се више желл прнврелнв споразум кзмеђу дунавских земад>а пише г. Анри де Жувнед _ све више треба иастојати да дође до привредног спораз>*л%а са Немачком. — Потребно се борити — пише г. Етјен Фужер — прогив кризе међународне привредне размене, која у садашњој општој кризн загрожава буд>1шост цивилнзације. У сеојој поруци граф Владимир д' Ормесон тачо исто се изјашњава у ксрист француско-ие^лачког прм.

КАЗБЕК ноћни центар Београда

Загребачке сНовостк* доноса поц горњим насловом следећи дспис из Београда:

научннх метода радп сузбијања: врвдног споразума. крнмпналптета. Врло је мало по ј Затим су се у корист одржааања знат факт, да је парпска Снрте бн- . ове »седмице светске трговине« из ла прва полнннјска органпзацнја у јаснили и познати амерички приере свету која је органпзовала »летећу' дник г. Едуард Филен, професор ескадру< брзнх полнцнскнх аутомо- | лондонског и манчестерсног универ бнла. У њену корнст много говорп ј зитета г. Грегори, чехословачни ми факт пгго је она нстребнла банднте ј нистар трговине г. Мзтушен, ита. на Корзшш огромном брзипом н ве- ' лијански сенатор и професор г. Шаштппом, пако је узалуд покушава- ј лоја, који је уједно и претседник

ла да ухватн н најгорег од њнх, Спаду. Једнога дана посетпћу н Берлин, да н тамо испнтам полнцнјске методе. У Берлнну нмају неколпко новнх ндеја п метода, које су бол>е него у Сједнњеннм Америчкнм Државама. Једна од овнх нноваинја са-

тичареве. Пошто кра.геви америчког | стојн се у томе, да путем фнлмова обучавају полнцајпе да буду експертнн стрелцн. У стручној школн берлннске полицпјске префектуре младн полнцајцн тренпрају се у гађању на покретно фнгуре, које се биоскопскнм

доњег света има|у веома )ак политички утицај, сваки поштени шеф полиције убрзо је ометен у свом послу. И једино у једној земљн као што је Енглеска, где правда не може бити нзложена интригама, полиција може спокојно да врши своју д >'ж-

италијанске делегацијв у Друштву народа, пољски министар финанси ја г. Јан Пилсудски, аустријски ми. нкстар трговине и саобраћаја г. Хајнл, а у име Немачке претседник упргвног одбора немачног па. рсбрсдсксг друштва Хамбург—Аме. рика г. Нуно, претседник синдика. та извозника из Хамбурга г. Петер сен и претседнии управног одбора Лајпцишког сајма г. Кслес.

. . 11! иапи |0 ЈОа.11;^ "«ј м, 1Т*/Ј П ј V Ј I IV п I 9уЈ I. I V «< .. 1 Р , Британска полишца има |ош |едно ла >-хватн п најгорег од њих, италијанске делегације у Друштву Но1 лсдај.уо за тренутак Енглеску! преимућство: она ни]е жртва поли- п ^-Л ^ - 1 Каха је човек. као ја, био принуђен да проведе већи део свога живота мс-ђу крим)'Л1а.1ним типовима такве поквареногги да му живот само заекси од вешпше руковања револзером, он мора да гледа ненаоружану Орлтанску полицију са великим чуђењем. Ја не могу да издржим, а да не посматрам британске полицајце са бескрајним див .Ђењем. Али, у Енглеској постоји једно стање ствари к>'е се јако разликује од прилика које владају у другим земл>ама. а то допушта чогућност да британсхи полкцајац буде ненаоружан. У свакој др\тој земд>и по.тица:ци носе сасвим, , : . •-. л ОТЕОРИО своје оруж/е. ност ' а 33 се не 6о!Н да ће )е 1а ' ,!е »паратом про ; екту,у ва платно. Ово ^ из флојд Бенет Ф, МД а да је јеВрло р1>ав резултат суетие тјј*.'! У .«>1 -ДИНВС Д.,. 4» | во шк ререв>г. одоачва нови

Погибија једног јапанског авијатичара Њујорк. 30 марта. — (А. А.) — Ја-

помних полицијских снага може се уочити баш у Америци, где свака варош, сваки срез, свака држава и свака локална власт располажу специјал^о својом полицијом. То у многол-.е олакшава бекство криминалних лјвдз , и често може да омете ток правде. Ја не мислим да се нешто слитно може десити у Енглеској, усимајући у обзир да је она много мања држава, и да је острво.

[ сам како се тврди. да ће Скотленд 1 на ' и " папредак према снстему неЈара бнти у могућности да за једн> П0К р ехпих мета КО ј е се прнмењују недељу истреби гангстере у Чикагу. ' Тп ћР гваклгп Али брнтанска полиција била бн по- > другим земљама - 1о ће, свакако, следња коЈа би тако нешто тврдила,јучннптн члда у перфекцноннсању јер она врло добро зна да се прили- стреллчке вештнне код полпцајаца.

од двојице ;апансхих -авијатичара Нагоја који је намеравао да лети из Сједињених Ачеричких Држава у Јапан даиас погинуо за време једног пробног лета.

П11САД сАЗНЈАДЕс 0 ЕЗРпПИ

Џек Дајамонд Нетки су Енглези, који знају пренмућства која они уживају што живе на једном острву. и колико их та] факт штити од пажње најгорих светских лупежа. Ако се један фамозаи амцмчки разбојник реши да напусти земл»у, по.1иш1]а ће то убрзо сазнати, и охмах се мотри на његово кретање. Ако успе да набави п>тну карту за Енгле;ку, могуће је да му се огујети 1г,е!ов одлазак из Америке. Али, чак и кад то не б>де случај, апсолутчо : с- сигурно да ће га при искрцавању у Енглеској, ма у ком пристаништу. агенти Скотленд Јарда зауставити. Недавно протеривање Џека Дајамонда, кратко време пре његовог уоиства у Албаниу, доказује колико је енглеска полииија врелна. Није се знало на коме је броду Дајаионд путовао, али чим се лаћа прнближила енглеским територијалним водама саопштено је Дајамонду да му неће бити дозвољено да се искрца. Исто тако, енглеска полиција је учинила скоро немогућним да један човек, који је на њеној територији учинио неки деликт. може да напусти земљу. Пасошне уредбе су врло строге, и онемогућују деликвенту да напусти земљу иа на ко]и начин, и према томе једна проста проиедура елиминисања утврдиће врло брзо где се он кри|е у Енглеској. Мало пространство саие земље претставт.а велики адут у рукама полиције. Да није тако, и дз је Енглеска велика земља, моја се налази усред једвог великот континента, као конти■ентална Европа нли Америка, злочшнства би била много опаснија г ОЈансе да злочинац избегне казну веома честе и виш*с

Славни францусж писац Клод Фарер о проблемима савремене Европе и о модерној француско/ литератури »Покојни Бријан био је фанатичан идеалиста« — каже г. Фарер

Парнз, 30 марта. — Код славног фраацуског романопнсца Кдода Фа рера, писца многобројпнх романа светског гдаса внди се одмах да је некада бно марннскн офнпнр. Ње гово румено лнне, дугачка бела брада н днвна седа коса као да су створенн за главног јунака једеог поморског филмског романа, налрн мер његовог романа «Бој код Цушпме». Н занста. Клод Фарер је је даа од реткнх Француза којн је у внше махоза обнлазио пео свет. Свуда где је пролазно стнпао ;е одлнчна исжуства, н он се осећа као у својој вући бнло да се налази на Далеком Истоку пли у Свверној Амерпци, у унутрашњој Африпн или на среи париских булевара. Он намерава да оде овога лета у Турску, земл>у своје »Аз^јаде<, н да посети свог старог познанпка вз Анатолнје. Кемал-пашу. За садс. ради на једном оперсвоз* тексту, н заједно са Шарлом Мерлеом пнше једну драму, Еоја се одлграва у Кини. Модернн француски пнсци, који траже ннспнрацису у И нднји , Амернцн нлн на Хавајскнм остранма, не ужлвају велнко поверење код Клод Фарера. нако су, по његовом прнмеру, путовали по читавом свету. За њнх он каже: — Онн би бол»е учнннЈш да мање шетају по свету и да внше остану на Једном месту. Невероватзо је колико стварн гледају, а колико мало виде. А прн свем том. веома су брзн у доношењу свога суда. Као сви Франпузи. Клод Фарер је велики напиоаалнста- Алн његов наппонализам се осннва на добром познавању осталпх народа. Он гледа на политику са непрвстрасношћу једног уметника, али он ипак уме много да цеаи ту част, што је као маринскп офнпир на далекнм обалама служно тробојку Велнке Републнке. — Несрећа нашег вовтипегнта рекао је Клод Фарер — Осннва се на његовом географском саставу. Бог је створио Еврогту гамо ради 1 сва^е, нереда д револу1Ј^ија. Огром-

Клод Фарер пе реие и планннска лании пресецају к^нтнненат, т-ако да су поједв ни народн потсуно одвоЈенн од оста лих, и на тај начнн образовалв ус мале групе, уоквиреке Јакнм бранама. Тано сс деспло, да се у свакој равницн, у сваком речном базену стварала посебна цпзилизагшја. Из одзојених народа никле су различите расе, а ралнолика култура појединнх епоха нагомилавала се на ограничеинм пределнма. Особености. народне нндквидуалне мисли. расле су и стоје сада, попгто је.тех ника уклоннлб све бране, једне пре ма другима туђе и вепребродиве Ратови су избијалн, мир је често био наметнут. само да би се оборила протпвничка схватања сзета И тако су се случајне неправедностн за навеж укореииле у душама поједшшх народа. И овај несрећнн континенат се и даље на тај начнп бори, и никако не може да нађе ми ра. Разумљпво је да у таквнм прилнкама побеђен мора да мислн н& нова насиља. Мир в јединство остаћ* само ндез-тни сче дотле дотг бу. ду постојали као противдшш

турни кругови појединнх народнах група. Ако се овде не постигне једна основна цромена, Европн ће преостати само једна алтернатнва: нлз ће се морати жртвовати на олтару азнјског колектнзнзма, или на олтару амернчког машинизма. А то | су две врсте самоубиеша, које се само прнвндно разликују^ јер н једна н друга уништавагу потпуно лнчну слободу и иннцијативу. а то су основни принципи сваке европссе културе. Што се тнче Друпггва народа, оно нп мало нпје оправдано у својој данашњој Форми. Оно претставља најнезгодниЈу а наЈнесреЈишЈу инстнтуинЈу, јер се оно једино труди да одржи на п<>вргавни по .титичке проблеме п пг отивности и да заоштрава- Д и појединнх држава еаста периоднчно ва обалн Женев- Језера ради диску тозања о пост>-. .им незгодама, в на тај вачии стално и понова узнемнруЈу цео свет. Чак а најздравнЈи човек би пао у агониЈу када ('ш се сваке вечере око његовог крезета скупљало двадесетак професора. ко јв би му пипали пулс, контролпсалн купање његовог срца, н дискутовали о његовом здрављу. Покојви Брцан био Је фанатични идеалиста. А то значн. један човек, који никад не внди шта се одиграва пред његовнм очима. Геннјални л>уди претставл»ају увек велику опасиост за светску политику Услед тога Бријан ннхад није ни слутно да је он у сталним заседањима, где је говорно једино у корнст мира, у ствари радио за рат, било само по закону противречности. Услед сталног тражења мера за сузбнјање рата, мисао о стално могућном рату морала је остатп жива у јааности. Сједињене Европске Државе претстављају сјај ну ндеју само, ја се бојим, та се нлеја никад неће моћи остварити. услед метода Друпггва народа. Друга би била ствар, када би се Друпггво народа искључнво бавило ехономским питањпма, не узнмајућв уопште у обзир ао.штаку. 1кхо

Београд, у марту — Казбек1 — Знате ли шта Је то? — Један од највећнх врхова у кавкаском горју: око 6.000 метара над морем. Да! То |е на Кавказу, а »Казбекс у Београду је неколико степеннца испод површине ове старе Скадарлије, у чијим су кафаницама многи наши познати људи — мећу њима и наш Матош — оставили добар део своје младости н свога здравља уз бесконачне приче и вицеве, пијуцкзјући вино и срчући црну кафу. Где је данас »Казбекс ћурћијанца Рубена Николајевнћа, бившег козачког официра. пре неколико месеци била је стара кафана >Вук Караџић« Некад, у стара предратна времена, била је то кафанииа, у којој су свраћа ли боемн — у последње време била је то кафаница кочијаша, шофера н келнера. Пре годину дана, док се звала »Вук Караџић«, извршено је у њој једно убиство. Данас у њој седе ноћу већином блазирана господа и даме — убијених душа. Осим њих наравно да свраћају и други — јер треба негде ноћу да се сврати. Кад из Поенкареове удице улазнте у Скадардију, одмах с леве стра не, наслоњена је на стару турску кућу једна »кућа« од старих дасака и блата. То је »Казбекс. Нити је кућа, нити је шупа, нити је подрум. Тек је неппо покривено и нечим опкољено — рецимо »зидовимас. Тај улаз у Скадарлију остао је још нетакнут, онако стари, предратни. Мало ниже у Скадарлнју — ону лепу, интиину, боемску — оскравиле су велике, модерне палате, које су отерале онај добар, интелектуални боемскн свет. - Над удазом белом бојом исппсано је »Казбекс На крову, кога можете дохватити руком, постављена 1е табла — >Казбекс. Отворите расклимана врата, сиђете две степенице и ућете у дрвени простор два и по ме-

две даске па се попнете на пет ста^ рих, ра:климаних, уских степеница —» дошли сте до дрвеног турског заход*. Вода цури низ старе, полутруд • даске. Али то ништа не мари! Главно је, да је данас <Казбе;т зека врста ноћаог пентра Беогр.-« да, Поред ове тешке привредзе крг-. зе. коју осећају све кафане, «-К п 7 бек< сјајно радн. Ради таво добр , да му завиде остале кафеџнЈе г» њима треба да захвалн газда Рубед што мора затварати локал у једак и по пссле поноћи, док лругн др;л отворене кафане до трн сата у јутр-, па н дуже, алн без гостнју. Рубеи Николајевић нмао је от< тину мука док је наговорио н ув«рио кочнјаше, шсФере н келнер°, да му више не долазе у вафапу ,н* -» ла сКазбек« ннје нсто што н сБ ; Караџнћс. Тада је оочео да привлачн сбољус публнку. Од у прном козачком аародном' одел:* врло услужан, проводн целу ноћ . [ гостнма. Служе два келнера — бп. шн млади актнвнн рускн царск* Фицири. Коља, руснн офшшр • :.=? * валнд пева руске, козачке п н. : :ч песме уз пратњу гнтаре. Два мувнкаша свнрају —Једап у дињс', другн у горњем оделењу. С вј: ј дању спавају, јер дању и «Казо%.; спава. Он се будн тек око левс-т о«тн увече. >Казбек< је >-век пун. Честп ' у њему гчхјтн фракови, смокич.у» | балске тоалете. Пнје се н једе. Н ка, вино, чај, кафа, руске заг--.. Пара се увек нађе. Како? К • б » ч пнта! Главно ;е да су паре п » Л1 можете поручитн вано у мал! • зе г љалдм бокалнма. Да лн је п?ра л... рађена поштено, или на котси. п { проневерена — то је за отмсн < • ' свеједно. Главно је да је пара ту I

н метар и по широк. У гар- се п <™е кинематографа, цо зо.

тра дуг дероби сте. Дочекује вас козак у козачком оделу, скида вам капут и Ееша вам га на вешалици, на којој је још обешено пет — шест т>'ђих кап>та. Уверава вас да се не може изгубити ни заменити. Истину говори он пази и памти све. Сиђете још три степенице и улазите у први део „Казбека". Простор је око два пута већи од гардеробе. Зидови су делимично обложени шареним платном. а делимично крећом обељенн. Овде-онде обешена је по нека слика из козачког живота — гроте:кна — сумњивог сликара. Плафон је такођер превучен истнм шареним платном. а по средини ллафона ламгтион од тврде хартије. Између платна вндите греде и старе да:ке истрошеног крова „зграде*. Са леве стране улаза мали бифе са руским закускама. До њега у углу удубљење у зиду. То је камин, јер у њему горе два комада дрва на мало жеравице. Над тим камином причвршћено је о зид неколико малих црних стаклених таблица са сребрним словима То вам је нека ђурђијанска но је да се у »Казбеку« и сличнич изрека. преведена на руски. којом се ј „Казбецима" у свету седн, једе поздравља гост. Унаоколо. на празним | пије и забавља. Забабљају се' и ок I бурадима пива, причвршћене даске за ! људн друге врсте. Они ссде код седење, шест ра;климатаних старих ! »Казбека« на бурићу и за.мишл»ају, дрвених столова, око столова опет да су негде далеко, да су нека лнца неколико празних бурића пива за се- I из руких романа. Јалова посла. Б дење. покривених малим пиротским дале. чилимчићима. на столовима мале мо- р л/ ,„ л _ в дерне електричне светиљке са малим | пода се понекад н потуку, алч абажурима од тврдог, разнобојног па- ј се то врло брзо н у реду свршавл. пира. Сиђите још пет степеница и ушли , Мало свађе, мало туче — то осее-

шта, нли бала може саратши ~ , »Казбека«. Тако звана младхт •. 1 отмених породица, — златза м ј &деж нлн како их зову >мамнна л ца> пуне сКазбек«. Често седв Један иа другом. Лграти се не у же, јер се нема где. Алн зато . в пева, илн се прати Кољнва пеом.-. Поред козачкнх, русхнх, русип ц?ганских н наших песама певајт н Тпрајдовнћевп шлагерн зз аМаг I Флорамн« н сОплнтског акварела , Пошто се не може плесатм, тд »румбовска< о.младина заборавила се певајући п рубу". Та румба апсорбује данас цео интелект огромне еећјше о.младине и то не само код нас него и у осталим земљама Европе ч Америке. Ваљда талсо мора да буде. У основној школн илн у првим ра:.* редима гимназије захватио их је вихор светског рата. Кад су порасли, свршио се рат, а старији им нис/ у.мели да даду нехи вииш идеал н циљ. Него што се то кога тнче. Глав-

сте у др>тн и последњи про.тор „Казбека". једнако велик као и први. Зидови и таваница обложени су тврдим папиром за паковање и гнгсом. све обојено зеленом бојом. То би требале да буду кулисе. које претстављају пећину Таваницу држе две греде, крећом бело обојене. До друте греде, пои дну одел>ења. мала гвоздена пећ. Намештај и осветљење и:ти као и у првом одељењу. Такођер шест столова. Кад отворите у овом одељењу необојена ниска врата, каправљена од

жаза — и раздражује нерз*\ Као пгго их оривлачи малн локал, а\н дима, којн ствара у њнма нарочито задовољство. тако их ааннма и одушевљава в свађа без повода. И американски снобови кад долазе у Парпз траже лажне апашке локале, да бн преживели лажну сензацију. Зашто не би и гц наши то тражнла у престоннчком »Казбеку«. Главно је да »Казбекс радн! Посао нде!

тако бп требало да се и Хапгвд суд' претвори у економски организам. 1 који би донео решења само поводом , економских спорова. Ја могу да схва . тнм Сједињене Еврпске Држаае једнно као чисто економску унцу. Али, в то се не може остваритн за једаа даа. Заштитне парине су то-' лнко окружиле поЈеаине држазе, н већ одавна поткопаваЈу нормалнн ток европске привреде, да их се Б- : вропа може само постепено ослобо-' дити Прћи ће и деценнје пре него пгго бн се све то регулисало. А до тога дааа ја само могу да препоручим. да се европске државе потруде да се међусобно боље разумеју, в да носе своју тешку судбину по могућстеу без међусобњ% * неоове>ре>ња. (Време) 1

У НЕДЕЉУ вече у КАПјН И нре.чвјера вајвећег дра.чског дела ове сезоне: Опрости ми! Убио сам човека! Режија: Ернст Љубић Режисер 6и'.мова Еоуе РагасЈе, „Монте Кврло", „Насмсјонн поручник'*