Време, 01. 04. 1932., стр. 7

ЈГетлк. 1 дприл 1932

Страна 7

Јуче сусе на псриферији Београда разлили Кумодрашки и Мокролушки Поток, а у Раковици Топчидерска Река Ни у Београду ни у Раковиаи иије било нарочнте штете Јучерашње топло суние проузроковало ја поново поплаве по околи11Н Београда, слнчне онима од нре иеколнко дана. До нодне, снег се веома нагло топно н већ око једног часа прво Мокролушкн н Кумодрашкн 11от»к, а загнм н Топчндерска Река нзлнлн су св нз својнх корнта. У Марннковој Барн, код кафане »Петар Мркоњнћс, где се ова два потока састају, дошло је још у подне до мале попл&ве. Бода се разлнла н покрнла цео простор на томе месту ушавшн у два трн дворнпгга. Неке нарочнте штете није бнло, алн су нпак властн предузеле мере оредосгрожности, као у осталом н самн стаповннцн, попгго Он потоцн моглн јоп* *ћпше да набујају. Алн сем овог места вода г.е нзлнла н направнла огромне рабе у Стевана Првовенчаног, Крнволачког н Горнчкој улнцн. И ту је поплављено неколпко дворншта, алн без неке нарочпте ш гете. У Раковпцн је ствар бнла у толнко озОил>ннја што је Топчндерска Река веома снажно набујала н разлнла се по велнкнм комплекснма Ј:о.га, тако да су многн прнлазн оиемогућенп, па чак делнмнчно н К'хзскн пут на поједнннм местнма. ЗСод самог минастнра Раковнне вода со такођер нзлнла н то више него обпчпо с пролећа. Старешнна Трннаестог кварта, г. Срећковнћ, пзншао јв одмах на лнпе места и »идржао се све до увече. Г. Срећкоцнћ је ддо д»ректнве својнм оргаиима, на случај да вода продужи да надолазн. Ло снноћ, међутнм, стање бес градсии потока као п Топчндерс.е Реке остало је пепромењсно. Несумљнво да ће вода, ако н данас Судв топло, наставнтн да надолази, ткгпто се још доста снега ннје отогнла 1ТАЊЕ ВОЛЕ ПА САВП. ВЕЛ11КОЈ МОРАВП II КАИАЈУ БЕГЕЈУ ПАЛАЖЕ 0ПРЕЗН0СТ Комџнике олбора за олбрану ој гоплава при Мипистарству унутрашњил послрва о стању воде у земљи на лан 31 марта 1932 голине У току јунерашњег зана у нашој земљи било је кише у околини Вра|МЈ, Краљева, Бање Ковиљаче, Бан>е Луке и Пећи и снега у ма.хој хоЈинини на територити Врбаскгба1 овине. Просечна температура лневна плус 7 степени а ноНна минус 5 степени те јс и топљење снега јаче. Снег је у низинама већим делом отопљен лок га у еишим леловима 1>ма у проссчној лебљини 9 сантп./етара сем на дслу Врбаске бано*ине гле га има и до 37 сантиметаЈ п. Стање на већим рекама је сле/сће: Дунав од Пасаве до Пеште пораггао тросечно 20 сантиметара, од Пегите до Новог Сада слабо опада а 1 >пбодно до Оршаве незнатно расте. Драва од Марибора до Осека у 1 чиасту је просечно 20 сантиметара. Тиса на целом свом току опада. У Банату на каналу Аранка водопај незчатно опао и вода слобод1,"м падом утиче у Тису. Сава је у јаком порасту од За?>>еба до Шампа а олатле је у слабијем порасту. Нарочито је пораI тао волостај кол Снска услед до.'чска Купе, која је за последња 24 часа надоииа за 244 сантиметра. Иадолазак Уне за 74 сантиметра и.јазвао је појмст водостаја на Сави 10д јассчовца, за 100 санги.иетара. (1стале десие притоке реке Саве за госледња 24 чоса су у стагнацији, н опадању. Всликп Морава је у јаком порасту II код Ћуприје је налошла за 110 сантиметара. Јужна Морава код Алексинца налоиип је 66 сантиметра а Нишааа код Ниша 60 сантиметача. Према овакаом стању температурс, још неотоплст.ом снегу и волостају на по/едннгм рскама и каиалчма. за са 1а река Сава. Вслика Мопава и кана.г Р.>'?.е'1 иалажу т\отгебну опрезност. Саса је скоро лостнгла висину > ои хојој ■ е прсл.нзгма одб^ана. На . . роженим местима наређене су ио,;-:'-не мере и ^риправност.

ГОСЛЕ ЈЕЗПВЕ НЕСГЕЋЕ У ЗАГРЕБУ

Страховита трагедија јјед не п ородице Две нове жртве

У Болници милссрдних сестара лежи преко 20 лица настрадалих приликом еие плозије Загреб, 31 марта. — И данас пео дан окупљала се маса света око зга

рншта Бартулнћеве палате на Долцу. Многн су радознало пратнли рад ватрогасана, војн су непрестано гасплн још увек упа.гене греде н матернјал који се дпмно. Кврдон редара бранно је прнступ у непосредну блнзнну згарншта. Још св ннје могло продретн у саму зграду, попгго постојн велнка опасност по жнвот. Зндовн су накрпв љенн н лабнлнн тако, да се свакн час могу срушнтн. Претпоставља се да у рушевшама има још жртава. Не зна се колико је особа становало у кући, те се не може нп установнтн копачнн број жртава. Поред Анте Шупука. учнтел»а Грађанске школе у Супетру на Брачу , чнјн је ндентнтет одмах утврђен, Мате Радннћа, апсо.твента Економске комерппјалне школе и младе чпновннпе Пепнце Вршец, запосленв у Банској управн, сппсак жртава се повећао јер су нека повре&ена лнца умрла у болчицн. У Болннпн мнлосрдннх сестара снноћ су подлегле ранама сестре Ружа н Мерцедес-Мерчн Раднпћ, студенткнље, кћерп поседннка Мате Радннћа нз Супетра, на Брачу. Оне су обе задобнле врло тешке опекотнне по лнцу и целом телу. Ружа је умрла у :, & Мерчн у 5 часова. На тај начин број мртвнх попео се на 6. Последњи часови сестара Радннћ бнлн су »рло днрљнвн. Студенткнња Фнлозофнје Мерчл, стара 22 годнне, умрла је у тешкнм мукама Њена сестра Ружа, такођер студенткнња фплозофије, стара годнне, налазила се у тешком стању. 11з завоја внриле су јој само усне. Сва је бнла у ранама од опекотнна, којнма је најзад подлеглаДа је не&им срећннм случајем остала Ј внвогу, несрећна девојка бпла бн елепа, јер јој је пламен унипггпо зеннце. Последње часове провела је прн пуној свестн. Разговарала је, као и њена сестра, са свештеннхом којн нх је причестио. Огално је запиткнвала мнлосрднв сестре, како је с њеннм очима. пгга кажу лекарн ла .ти ће поново углелатн еунце.: 11згледа Дд. јоЈ_тјп једиа рана ннјв задавала толНко бола, као губитак очног внда. Тешнлн су је на сае могуће начнне, док је она плачућн заклнњала лекаре да )ој спасу очи. Покушала је снлом да отворн оти, ма да јој је то &адавало страховнтн бол. Најзад нх је за увек затворила.• Трагеднја породице Раднић, вео^а је болна. Поседнику Раднићу умрлн су снн, две кћерн н. зет Анте Шупут. Трећа кћи Раднићева, Слава, која је била удата за Шупу та, повређена је. У болници лежн Радннћев најмлађн снн ЈБуба, лакше повређен, а за најмлађу кћер ^ору и за Раднићеву супругу нн. шта се не зна. Ако су и супруга и најмлађи снн нашлн смрт у овој' катастрофи онда је само ова породица дала шест жртава. Омрт Анта Шупута, наставннка Грађанске шко ле у Оупетру, на Брачу, није позната његовој жени, ма да се она цело време трудн да дозна нстину о његовој судбннн. Она је још у уверењу да су сви љенн опасепп и да се налазе у другој болницн. У болннци Милосрдних сестара налазе се: апотекар Владнмир Бартулић, за чијн живот нема опасности; директор Југословенске банке Рикард Фискачек н његова жена, у добром су стању; Ана Штајнер, лакше озлеђен^, рођена у Забуковју, у Словеначкој, 27 година стара. служила

Палата апотекара Бартулнћа у пламену

лио је ако је могуће да се његов стан прегледа. Ватрогасцн су помоћу високих лествнца доспелн у стан н нашлн с.рушене н полом.ге-

гнналне слпке велнке вредности, којв су оснгуране на 200.000 дннара. Оне су неким чудом остале поштеђепе. Нађена је н гвоздена касета са

не ствари. Г. Пнскачек је вмао ори- женнннм накнтом.

Свечано крштење иоморско/ брода Краљ Ллекеандар Прзп

Л : V

^ /•:

- *,

Под надзором изжее-ера г. СајФерта отпочело јв рушење зада на источној странп зграде којн је бно нагнут. Предузете су мере безбедноС1Н. Изгледа, нпак, да ће пела зграда моратн да се рушн, попгго су свн зндовн напуклн од страховнтс експлознје. Загребачка штампа упутнла «пел грађанству Загреба и осталнх крајева. да хитно помогне жртвама ове експлозије. (Време) ИДЕНТИФИКОВАИ ЈЕ И ЛЕШ РАДНИЋЕВЕ ЖЕНЕ Загреб, 31 марта. — Установљен је идентитет жене која је извучена испод рушевина Бартулићеве палате. Та несрећна жена је Доминика, мати већ покојних Мате, Руже и Мерцедес Радннћ. Знало се да она није ни међу рањенима, ни међу спасенима.н би ло је очигледно да је нашла смрт у рушевинама. Та жена изваћена је из рушевина, али је њен леш био карбонизиран те се није могло установити да је то матн ове изгинуле деце. Тако овај трагични биланс катастрофе износи колико се до сада тачно зна 6 мртвих, док се са сигурношћу рачуна да се под рушевинама налазе још два леша. Породица Раднић претрпела је још један губитак смрћу мајке. Мећутим, за најмлађу кћер Зору још се ништа не зна а отац се борн са смрћу. Полицнја је устанозила да је у Бартулићевој палати стааовало 57 лица, док се о непријавл>еним и гостима, који су се трагичне ноћи задржали код својих познаника, ништа не зна. Од тих 57 лица 6 је мртвих, остало рањено или спасено, а никаквих података нема о двема женама и једном детету. Једна од тих жена је кћи Мате Раднића, Зора. И за њ\' се може лако претпоставити да лежи мртва мећУ рушевинама. Тако је по свој прилици настрадала цела породииа Раднић. Судбина оца још увек је у неизвесности. Најмлаћи син, који је једини поштећен од катастрофе, задобио је повреде. Распоред просторија у Бартулиће.. П1ЧЧТП I а п09У1а' 4

ИНТЕРПЕЛДЦИЈД о куиовини једног шуског добра од странем Бродске имовне опш&ине Народни пос.таиици гх. Ловро Кнежевић и Степан Ва;*»евац упутили су Министру шума и рудника г. др. Шибенику, ову интерпелацију: Да ли Взм је познато да је Бродска нмовна општина у Вмнковцима 9 децембра 1931 тешко.м муком постигла споразум са фирмом Драх, индустријом дрва из Загреба, по коме дуговану куповину од динара 8,858.988 за купљено шумско добро Вировнтица има платити најкасније до 1 марта о. г. и то динара 3,224.000 у готовом, а остатак од динара 5.634.988 у храстовини? Да ли вам је надаље, познато, да је овај споразум Краљевска банска у права у Загребу, као једина надлежна виша инстанција (Закон о банској управи од 7 XI 1929 § 38 тачка 15), уважујући дезолатне прилике на дрзној пијаци и константно падање цсна храстовине решењем својим од 30 децембра 1931 бр. 98365 коначно одобрила? Кад јв тај споразум тако по Јединој надлелшој вншој ннстанцнЈа коначно одобрен, п кад је Бродска нмовна 'општива у Вннковцнма правом хшслнла да је једанпут за увек ово тешко пнтање .тнквнднрала, да лн се Господнне Мипистре. сећате да сте једног дана пре \ марта о. г. нашли у свсме џепу оловном написану цедуљицу, воја сумњнчн поменутн , спораз^! као штетан по Бродску1пмовну општнну? Снгурно св, Госпоонне Мјпшстре, сећате да Вам долазно г. Вучетнћ Сава, начелзнк оде.т>ења за црнватпе н комуналне шуме, коме бн ова ствар једино могла пасти у обнчајну надлежност, кад бн Вн у оппгге бнли надлеллга решаватн — да Вас је упозорно да озај споразум ннје штетан по Бролску нмовну ошптину, да јој је сувнше корнстан п да га не треба кварнтн, али да је ипак бно нскл^-чен вз свог надлежног уредовања и да у овој стварн уредовао г. Маркнћ Миховнл, начелннк одел.ења за експлоатацдју, то ннје уопште ннкаква компетенција? Макар да нам је до данас остало непознато ко вам је ту. оловбом написану педу.Ђнцу, на овако необнчан начин доставио, Ви сте, Господине Мнннстре, не испнтујућн прет

вој палати је овакав: у мезанину су ХО дно саму ствар, без икаквог обагорње просторије гостионице „Сарајево" и један дућан. Десно од про-

Брод ,Ј<рал> Александар

град

сторија гостионице налази се техни чко одељење Стар филма; на првом спрату, лево, директор банке Пискачек, десно власник зграде Влатко Бартулић. На другом спрату лево др. Цимперман, десно Шпољарић чија је супруга власник ателеа Стар фи.тма који се налазио у њеном стану. На мансарди је соба Бартулићевог сина, а десно је соба његовнх слушкиња. Чиновница банске управе Пепнца Вершец, која је нашла смрт мећу рушевинама, становала је у ме-

Дубровник, 31 марта. — Јуче је о- (ниште, пароброд је поздравио свећен нови пароброд Дубровачке ј топовском паљбом. пловидбе „Кра.г. Александар Први '. п Крштењу брода кумовао .е Њ В. Док 15 па Р00Р°Ј приста|ао. оилаКраљ преко првог ађутанта, генера- динска музика "нтоннрала је државла г. Мнлана Јечмепића.У 11 часова ну химн >'пре подне г. Јечменић је дошао уј „Краљ Александар I" био је свеча- п .,„ а пратљи чланова управе Д\бровачке но искићен. Чим је пристао уз обалу, . се енергична истрага да се у. пловидбе. Музика је отсвирала др- претставници власти и штампе успе- ( станови ка ко је дошло до експлозије жавну химну, а затим се приступило ли су се на палубу, где их је дочекао и чи : а : е крН вица. Оператер Сушина, црквеном обреду, који су обавили у име управе Дуброзачке пловндбе пошто ј е повређен и добио живчане католички саештеник г. Нико Ђива- инспектор г. Станош, који их је по- " •• новић и православнн прота г. Бошко зравио и провео кроз сва одељења. Митровић. I „ У салону брода, даректор друшт- „ Претставиицм власти честнталн су ва г. Штефи Рачић одржао је лмт ДУвровачко) пловндбн на овој тскоговор, у коме је истакао напоре Ду. ; вини. ко'а служи на част и држави и бропачке пловилбе и завршио ус- ва1ПО ' Трговачко, иорнарици. У трн кликом Њ В. Краљу, што су сви "'' 1са био ' с Лозвољен пристун иа ,та- - _ . канцеЛ аси,а. прихватилн устајањем. , •»' граћанству. У 4 часа по подне приватиом стану. ТуЈе и каТО^Јрија Послс тога гопорно је г Јечменнк, луксузии б Р° Ј »Нраљ Алекс: отпловно Је за Трст. (Времс)

вештења, одмах протнвзаконито и ненадлежно обуставилн извршењв споразума н акт овога предмета повукли у Ваше мннпстарство. Кад сте тако протпБзаконито н ненадлежно обуставнлп нзвршењв правоснажне н дефннптнвне нагодв н Бродску нмовну оппггину довели у опасност да 1 марта о. г. буде с успехом Суду тужена н на сампм судским таксама платн дпнара 250 хиљада трошкова, да лн Вам је по-

1 сториЈа филма.

нападе, лежи у болници где је, у колико је бнло могуће, сасл>тпзн. гт>егов друг Р>пчић. који ср у моменту катастрофе такоћер налазно у згради, ухапшен је.. У соби за пројекције радили су Сушина и Рупчић. сами. Атеље је у

који је похвалио рад Дубровачке пловидбе и њене ззслуге за напредак нашег поморства. Још су говорили г.г. Марко Мурат. др. Степан КнежевнН претседник Д>*бропачке плопилбе, који |е истакао заслуге сениора нвшег поморства Федернка Главића, који је сав свој огромпн имстлк уложио у паробродарство. Потом је предузета вожња до Шипана, родног места Фелерика Главића, а затнм до Стона. На броду је серпиран баикет. Брод се вратио натраг и паправно кружни опход ис-

_ под Дубровника. Са обале, миоштво код Ивана свста поздравило је нови брод ДуШпољарића. чији је атеље експлоди- бровачке пловилбе, који носи име р ао; ј Њ. В. Краља Александра Прпог. Марнја Шаска. о којој се још нису Почетком ндућег мссеца брод ће могли прибавити податци; ,саобрлћатн на редовној прузи Котор Драгнца Штрода, роћена у Добоју .— Дубропннк—Сплит — Трст—Веиеу Босни, 33 године, чиновница код " т * „Хага" на Зрињевцу број 1, у тешким

I Аутобуски саобраћај НОВИ САД— ВЕЛИИИ БЕЧНЕРЕН н ОБРАТНО [ Након дум^ паузе лоиово редовно саобраПа од 2. алрила о. г. Ред ћожње исти каои раније. Андра Ввљковић и другови

опекотинама по глави рукама и ногама; несрећни отац, Мате Раднић, роћен у Супетру, 64 године, озлеђен тешко по целом телу; др. Миле Мишкулин; Марнја Бартулнћ, супруга аПотекара Бартулића; Анћела Бабић из Видема, у Слове« начкој. стара 26 година. собарица код Баптулића. тешко опечена; . Марнја Пуис, роћена у Светом Петру под Горлма, 41 годину стара, куварииа код Ђуре Вукадиновића. банкарског чиновника у Ткалчнћевој улипи, тешко поврећена; Цканка Жупанчић, из Блиског Селл. 49 голнна. тешко поврећена; Г -тава Шупук. роћена у Антофагасти у Амернци, 28 година. тешко опеч«^а по целом телу и у критичном стзњу; Сава Вероника, из Корунице, 17 година. служавка, са тешким опекотинама; Л>уба Ралнић. ^ак 7 разрела гимназнје, 20 година, лакше озлеђен по врату и глави; затим једна девојка чији идентитет није установљен, Ана Розенкрап, Грета Лахота, Карло Розенкраи, нај, теже озлећен. | Днрекгор банке г. Пнскачек умо-

Инжењерско удружење изабрало је одбор, који ће донети закључке за практично решење привредне кризе На снпоћњем месном скупу Удружења ипжењера и архнтекта, прв нсго што се прешло па дал>у дискуснју о прпвродпој крнзн, изабран јо један одбор са задатком да резнмнра све што се до сад говорнло и утврдп практнчна решења, ко»а се нз досадашње дуге дискусије могу закључптн. Закључпп овогодбора послужнће као база за шнру днскуснју, у којој ће вероватио узетн учсшћа н пенпжсњери. У одбор су изабрапн г. г. Влада Мнтровнћ, Васа Марковнћ, Мплнвоје Смнл»анпћ, Тнхомнр Дожуднћ, Владнслав Савнћ, Карло Шанпер н Душан Глншић.

цнја. (Време) НОВИ БРОД У СПЛИТУ НА ПУТУ ЗА ТРСТ Сплит, 31 марта. — Данас, тачно у 2 часа по подне, стигао је у сплитску луку нонн пароброд Дубровачке пло-. видбе „Краљ Александар I", који је | Ссм овог на идућем меспом скујуче на свечан начин крштен у Ду- цу изабраће се још једап одбор за бровник\. На сплитском пристани- ј авпе радове. чнје ће чланове предшту окупио се велики број граћана ЛО жнтн г. Д. Наумовић, генерп.шп са претсгавиипима банске упрапе. држасипх жолезпица. општиие, во|ске и разних прнвред- 1 г ннх кориорација. Улазећи у приста-

О* Кдвч ирч— оолмти■ • жароласн гшрлвла С 6р М10, 6/2 К32

Ј- И " | знато, да се акт ове чнтаве стварн техничког одељења тар К0ВН ЈЈ а рЈ вице> ше ф а Вашег кабнпековнћа Ивнпе, шефа вашег кабинета, којн ннјв ннкакав референт за комуналне н прпватне шуме, алн Јв нераздружнвн друт г. Маркпћа Мпховпла, начелннка за експлоатацпју? Док је тај фамоззн акт лежао за. робљен н нерешаван у Фијопн г. Фрковића Ивппе да лн Вам је позна то да је једног дана дошао тт. Драх, пндустрнјн дрва у Загребу, г. Браун Шандор, трговап нз Ђурђевпа, и њв знном днректору г. Бауму Солу дословпе рекао ово: >Ваша ствар е" Бродском нмовном општнном сто»јн у Мнннстарству шума лоше, апи смо ми инткмни с г. др. Шибеником и могли би исходити одобрење, ано сте вољни дати становите своте«. Како се Вн, Господнне Мнннстре у канцеларнјн н ван канпеларнје на. лазнтв увек у друштву г. Фрковпћа Ивнпе. бнће вам снгурно познато, бо је тај г. Браун трговад пз Ђур. ђевпа. Бнће Вам, дакле, познато да јв таЈ г. Браун Шандор ннтн>шн прнјатељ г. Фрковнћа Пвнце. шеФа Вашог кабннета н г. Маркнћа Мнховнла, начелннка за експлоаташтју Вашег М|шнстарства, да у Бео. граду уввк посећује г. Фрковпћа Ивнпу, код њега отседа п станује, н да лн Вам је оснм тога још познато да он г. Фрковнћа Ивпп>' апро внзнра са зејтнном п шпецерајском робом нз свог дућана, да прави послове у Мнннстарству пгума н да г. Фрковнћ Ивнпа њему одлазн у Ђурђевац у госте? Да лн Вам је, на>зад, Господпче Мшшстре, познато да је ово упењпвање н нзпуђивање са стране г. Брауна Шандора одбно Јгнжењер г. Шабетнћ Марко, тадашњн днректор Дирекцпје шума у Вннковцнма. н да је за недељу дана после тога указом од 11 марта о. г. бпо премештен у Сарајево? Ако Вам је, Гооподпне Мнннстре. све ово познато, како можете п даље држатп у свом кабпнету ннтнмног прнјатеља г. Браупа Шандора г. Фрковнћа Ивпцу; како се њнм можете н даље палазнта у друштву изван канпеларнје. те најзад, како да ннсте ичтнмне прнјатеље г. г. Брауна Шандора и Фрко внћа Ивицу у пвтересу мнннетарске частн н угледа ставнлп под суд? Молнмо Вас, Господнне Мнна-

Све ове просторије биле су један већи гпартман. Још се не зна како је дошло до ексллозије, али је ипак чудно. ако се фмлм при пројицирању упалио, да се није могао пожар спречити Ако су се фил.мови упа.тили у при. суству оператора катастрофа се могла ипак избећи на тај начин, што су се ти филмови могли отстранити. Страховита несрећа која је нарочито погодила поролицу Раднић учинила је у Сплиту тежак ути;ак. Два зета Мате Раднића, професор Булат и чиновник Поморске дирекције Слапничар, на вест о овој трагедији, допутовали су одмах у Загреб. Мате Раднић и цела његова породица уживали су углед у Сплиту, где нмају велико нмање и кућу. Мате Раднић стекао је свој иметак дугогодншњим радом у Јужној Америци, где још увек поседује велике плантаже и зграде. Сваке године он је путовао у Америку да обиђе имање. У Загреб се доселио пре неколико месеци ради школовања своје деце. Како се сазнаје, погинули чланови породице Раднић, мајка Доминика, снн Мате, кћери Ружа и Мерцедес н Анте Шупук. муж треће кћери Саве, бнће сутра по подне превезени на загребачку станицу одакле ће се возом упутити у Супетар, на Брачу, где ће бити сахрзњенл. Погинула Пепииа Вршец бнће сахрањена сутра у 4 и по ча.а по подне на Миригоју. На апел загребачке штампе ггрви се одачвао генералнн конзул Чехословач. ке Републике у Загребу г. Пукл.који је пнсмено изразио саучешће градопа. челнику Загреба поводом ове тешке катастрофе н послао истовремено своту од 2000 лшара са мо.тбом да је градоначелник употреби у корист оштећених. Загребачка општина свакако ће допринети да се погорелцима пружи бар прва најпреча помоћ. Дневни ред пленума Занатске комоое Племум Заиатске коморе одржаће седницу у понедел>ак, 4 априла ове године, са следећим днезним редом: 1) годишњи извештај о раду Коморе;

аи и уредбе за његово слровођење; изволнте одгозорнтл

Народној

3) евентуалије.

ОБушптанц.