Време, 26. 08. 1932., стр. 3

ТГртзк. У\ август 1092:

ГТРАНА 3

ШТА ЈЕ ЈЕДАН РУС ПОСЛЕ 15 ГОДИНА БМИГРАЦИЈЕ ВИДБО У ПРЕСТОНИИИ СОВЈЕТА Црвена Москва под победоносним царским орловима —»♦ ■» Жмвот у комс нсма места ни за л.убав, ии за мисао, ни за жел.е

трг пред зидовима Кремља над којима се на куполи (лево) вије ком (десно) днже двоглави царскн ор

Леон Љубимоф 1е Рус, избеглица, који је прешао у француско подансгво и тако имао могуКностн после петнаест година д4 се врати тренутно у Русију. Ево какве је утиске оданде донео и објавио у једном француском часопису. ^Москва. У ,Ј1оздрав пролетерима...** „Фаши5ам се руши.Ј' „П)атнл>етка је штиает који ће пробости срце умирућег капитализма." „Достићи и надмаши•ги". Лево, десно, са свнх страна: „ИНп ћемо до краја..." „Сирт кулацима..." „Свет ће клечати пред нама". Потом по неколико метара статисгичких података о ономе што је остварено в ономе што ће се још остварнти. Ето шта сам вндео пред собом н ништа друго нисам вндео. Станица је 6>*квално ишчезавала под том запрепзшћујућом множином плаката. листа, објава. Са свих зидова, уокви рена црвеним срповнма и чекићима, груба маска Стал>инова посматрала »ч хил>аде којИ жлре у ту нову Меку. Нова Мека... Да, тачно то. Света Софија потчињена Коран>'! При то«е је било нечег наивног, нечег примитивног и варварског у тој жел»и да се све прикрије, да се све згњечи под речнма ислисаннм црвенни слов*ма које су имале бити евангелнје ловог човечанства. Шта су у гл&вном тврднле тг пллвате? Бвло је дово.ђво башггп |едан поглед на њих па схватнтц да је ту свет подел>еп на два дела: на *'»мунизам и ви кашггалноам пли Фашнзам, п да еве оно што није комунвзам има да буде предмет мржИ>е и освете пролетарцата. • 'Бнло је петнаест годнна како ннгам био у Москни, н попгго су плакате звклањале све преда миом, нисам у првн мах видео нн једну ул »цу, нн једну зграду. Приметио сам ^амо да су улиие асфалтнране ц да на њнма влада велжа жнвост, везвко Еретање л>удн. Аутомобнли вз совјетских фабрика, аутобуси, ка ^гаотга и трамваЗн закрчавалн су главне улице. Алл, сва та кола нису изненађивала својом множином. Бнло их је много мање него у Паризу, у сваком случају не втпе иего у Лвону нлзј у Марсе.гу. Што је изеенађнвало, то је била множнна свега. Погледима жудним да сазнаду, оосматрао сам ту гомнлу. Жене су у њој биле све у тулупнма, у шамијама, све одевене као се.ганке. ЈБуда су исто тако готово свн бнл« обучеин као радниии илн сел»ацн. Свн су ималн на глави качкету или шубару ,на вогалп сукнене цнпеле пли чизме, поред тога ооет тулупе. По сталиом тискању те гомнле Јасно се видело да је свако хтео да прегтигие др\тог. Изнад те гомнло, као да би Је бодриле да се журп. виле гу ге нрвене заставен и плажате у славу Стал»нна. •Плакате... Прво сам видео њих. потом гомрлу н тек после мос-ковске куће. Видео сам неколнко внх 31рада у облику кубова нли пн_ рамида. Бнло нх Је много мање него шго сам чгкнвао. Архитектурални нзглед Москве бно се мало взменио. Баш пред белим колона!«мз пред фа-:адама господских палата из царског доба. пред сЈајннм мо_ С1.0ВСКИМ црцвамв н ружним кућама из бурж аског доба. тнекала се г >мИла сел.ака н радника моск"в«• н\ ка неком цил>у којн мн е још Сн непознат. Толико је била густа та помнла да у први мах ннсам лрнмети'. ДУгачке редове оннх који су чекалн г.тово пред свакЈгм магацин'»м.

Заузео сам место у Јелном од тчх редова. Хићу да слушам рпзгов ре, да говорим са тнм л>уднма. да разумем шта желе, з.чшто су се у толнком броју "Купилн \ М )скви.... Али они МР избегана у: 1млм осећвј као да бн се најрадн 7дал .или од мепе; сва^ак ч.члг<V 1о мојој кпагни. по мојим цтела-г дв во мои вапугу. да сам страиац.

то јест неко с кнм Г.П->". звбрањује да са ступа у доднр. — Даје се швћер. у то сам снгурна, промрмл>ала је једна старипа, а у њеннм доброћудшш очима читало се задово.гство. Један висок младић коштуњав н ћосав, окренуо се. — Овакако морају даватн. али и Јуче су исто то објавнли па нншта, прог>*нђао је кроз зубе. Одвојио сам се од тнх л>уди. 0тишао сам у суседну кооператнву, у којој ннје бнло шгеога. Ни у њој нема шећера. А има ли кобасвта? — Каква су то пнтања, грађаннне? рекао мн је настојнпк н не погледампн ме. Внднте да нема. Добнћемо кроз неколико дана. Хоћете лп кнселнх краставаца? Занста, у том магашшу бнло је само кпселнх крвставапа и сад мн је било јасво зашто нико нн|е чекао пред њпм. Они који су чекалн пред оном другом кооперативом у којој је требало да се делн шећер, од једном су се растурилн. Старица која је мало час била сигурна да ће бити услужена почела је да трчн што је брже могла и свп су потрчали за њом. Шта се сад догађа? Чуо сам да внче: — Брже, брже. Морамо трчати најмање дпадесет минута до оиде. Вал>а стнћн на време. Свд мн је бнло /асно... Јав.т>еио је да ће се шећер делнтн на другом месту. Међутнм, тн су л>удп Чекали ту од шест часова ујутру. Сад ће опет стати у ред н чекатн оном другом месту. Ето дакле зашто се пео свет журн у Москву. А рад? Са недел>ама ОД 5 н 6 дана, свакн је дан празпнчан за јеоап део становништва. Недел>а не постош и рвд се наставл>а непрекндно. Свакп има своју сопствену недел>у према томе кад је почео да радн. У дане кад се не пређе Москва са једног краја други, да се обиђе дваестак магацнна, а пред сваким треЛа чекатн на ред. Још један разлог објашњава то гомилање л>удн. Никоме се не нде у стан. јер ннко н нема свога стана. Охлази се у собу у коој славају по 5. б и 7 лпиа, свмо радн спавања илн кад је човек болестан. То слм врло брзо разабрао из разговора које сам слушао. Прокла\*апије. плакате г елаву комуннста н новог доба... То !е бн,та само маска. Поа том маслом се крио једап мравпњак од л>удсккх гтворења ко>а су неуморно радила н, по завршрном раду. прелазипа у бесно утркипање за... комадом хлебо ? Упутио сам се ка Кре*мл>у. Време је било дивно, вазлух сув и лелен Уднсао сам га сладострасно. Лица пполааннка беху румена од зимеМеђу тим лнинма пуннм та.анств •иости осећао сам се као V некој варопги где ннкад ннсам бпо. Ста_ ра Москва је лакле била »а навек ишчезла. Од ^едном, Томо горе, према ветром небу, вилео сам једног двоглавог опла поноситог и величанственог. Ннје му скинута круна са главе. у каиџама ф држао стегнути нарски мач и скнптар. Снјао се на Кремл>\- исто тако моНап, велнки. победоиосан. као у лоба иарства. Затпм мн ср указао н лруги орао. и тпећи, ^а '-вих ку.ла хераллнчки -плови су баиали п^гледе на нову Моекву. Р.ио сам потпуно заборавио ла су они у оппгге икад н постојалн. а иикал не бих ии помнслио да су се могли зезржати на сво ; им ме^тимл Сад. после свих тих километара пла ката, после те гомнле света ко ; а је јурнла оз Јелног магапноа до до\-_ гог. вилео сам те оплове ч за тренутак спм се осетИО у М^сквп V онпј Могквн која : е тол»ко векова и.ипела у српу ^ваког Руса. Т-1ЛИ 1 ."' |с ак Лнп тц гтисак Кпем нисам у први мах ни прнме-

совјетска застава, док се иал звонн ао тно Лењинов маузолвј. Орлови н вн соке куле потпуно га .чадкрнл>а_ ваху. И пред тнм маузолејом стајао је свет у реду. Поворка је бпла дугачка и није се видео крај: губнла се изван трга. Брадати људи — нз бес крајнпх рускнх равиица — п другп ћосавп. по новом совјетско америка низираном типу. оллазнли су да вн де леш онога који нх је повео нов жнвот. Маузолеј... Силази се доле степе. ннцама Ходнипи од малахнта. Поново степенпце. У средини пентрал ног оле.гења као какав огроман акваријум налаза се стакленн ков_ чег Лењипов. Лењин.... Имам га ту пред собом. Огроман рефлектор осветљава његово лице; одмах сам познао његове калмичке јабучице. израз лукав и исто времено надмен његових црта. Лице је одлично сачувано, бледо као восак. Видим његове руке на црном покрову, видим његове кратке н жуте нокте, крагну која једва внри испод покрова. — Пролазите брзо, пролазите брзо, довикује нам се. Улазе ;• тај маузолеј да баце бар један поглед на онога који је створио те плакате које прекрил.авају Москву. ту пјатилетку. све то опште ропство, те снове о тлачењу целог света. тај живот где више нема места нн за љубав, ни за мисао, ни за жел>е. Увек се не може видети. Неколико пута годишње га подвргавају хемијском препарирању како би се могао вечито одржати. Са свих страна Русије долазе људи у .Москву и сви они који дођу одлазе у тај маузолеј. Одлазе да виде Лењииове остатке као највећу сензацију у престоници. А свзкако да одлазе и зато што има милионима Руса који изван наређења и снова тог човека са калмучким јабучица.ма, са лукавим и надменим ос.мехом, ништа друто и не знају јер и.м је све друго забрањено.

>'зео сам један фи(акер. Вишс их готово и не»ш у Москви. Кажу да су фиЈакеристи и носачи сада једнни протставншш индивндуалиог рада у Мо»-кви. Воои ме где хоћеш кроз Моокву. Св^ вим шгс/гиимсгевво, ненамерно, ословио сам га са <ти«. Некад ниг 0«о обнчај да се кочиЈаши ословљава ЈУ са «внс. Он »НЈе био ианвнађвн. Окрвнуо се н погледао ме је благо, и Лио <ам лш срећан што ме тако гледа Један становних нове Москве. — Ви те странац, је *' те? — Ја? Јесам... А ги, Јесн ли о_ давна кочијаш? — Тридесет подииа. грађашнне. Трндесет годииа. Можда сам ое већ некада возис« у тим колнма. Питао сво« га бео околишења: — Кахо то да су ор-тов« осталн ча Кр«мл>у? То је наш Луначврг^и варедио; »тори^ско здање. «Наш Луначарсш«. Какао тн р до бро учннно? Шта ои добио од тог режимв тн, вочијаш из старог доба? То му ннсам рекао: успео сам да се олаговремегно уздржнм. Бп.ти смо сами, ја и та< кочн/аш, тај тако стар човек који је б«© мој земл>ак. Је ли могуће да не емемо /дан другскм све реКн, објасгагги се отворено. — Буди мој вођ, ово је први дан како сам у Москви. — Са задоволством, граћанине, стојим вам на рзсположењу. Показао ми је зндове Кремл>а. — Овде бораве наши шефови. рекао је. Опет! .Међутим, нико нас не чује. Није ли можда равнодушан према ономе што мене узбуђује? Или се можда плаши од мене? Илн се вал>да одвикао да друкче говори? * — Тамо, граћаиине, налазила се црква Светог Спасител.а коју су разрушили. Црква Светог Спаситеља! Тај грандиозан храм подигнут за успомену на . Наполеоново отступање, којн је био нераздвојан од архитектуралног нзгледа Москве и који је цела Русија сматрата као своју иај славнију богомол>у. Знао сам врло добро да је иећу видет«. Зашто ми се онда, пред тим празним местом, стегло грло? Он ме је посматрао. Ништа ниса^м назирао у његовом погледу који је био таман. туп. Ннсам више могао ла издржнм. Погледао сам оштро и упитао: — Шта мжлиш ти о томе? Наши погледи су се отрелн. — Како. пгга мислим? Ћутао је неколнко тренутака, тнм је одједном додао: — Видите, нма и других цркава у Мооквн... То 4е било све. Убеђен сам и осећам као што се само истина може осетити. да је нешто сенуло у његовим очима. да сам разумео у њему н он у мени нешто штз нам је заједничко, што нас уједињује. А пре свега сагм разумео да је мало паметно и мало достојанствено говорити тако како сам ја учинио кад човек разговара са једним становннком нове Москве. ЛЕОН ЉУБИМОВ

РАДОВИ НА ТЕРЕНУ КОД СТАРЧЕВА Управник београдског Народног музеја г. др. Влада Петковић о сарадњи са америчким археолозима

С лева на десно: г. г. Ерих, профес ор Харвардског универзитета, тр. Влала Петковнћ, др. Јоиа Петровнћ и лр. Грбић

Схврчево, 25 авгусги. — Данис пре подив дошао је у Сгарчево унравинк Народног музе|а г. др. Вла да Петковић у друштву г. др. Јозе Петровића. куртоса Народиог музега. Професор г. Петковић дошао је у Старчево да бн се на лнцу места упознио са радовнма археолошке експедиције Харвардског уинверзитега из Америке, ко;а већ више. од месец дана |>ади на огкопавању наслага из неолитског доба. Ова откопавиња, као гпто је познато, америчкн археолози врше у споразуму са београдским Народннм музејом. Од стране Народног музеја радовнми присуству|е г. др. Грбнћ, кустос музеја, који је н дао нницнјативу за опсоиавање. Време је још риннје када су радови тек почели, истакло огромну важиост ових нскопавања. Још пре некодико годииа г. г. Нубер и Елмер, којн су у околини Старчеоа иаишлн на веоми драгоцене ствари из каменог доба, нзвестнли су о томе Народни музеј у Београд> г . Онн су музеју предали и мању кодекцију старих пренсторијских предмета, ископаних код Стар чева. Због огромпе важности тнх објеката Народнн музеј је још 1028 годнне вршно мања откопавиња. Том прнлпком констагован је н утврђен огроман знача) старчевачкв сликане керамике за временско одређнвање каменог доба у чигавом Подунавл>у. Нађена керамика носила је на себн елементе слнкане керамике са подручја Грчке, Украјнне н Румушце. Овн су центрн до сада познати као главнн претстввнпцн с.тнкане керамике из каменог доба. Радовн на откопавању у Стар чеву, међутим, донеће томе упознаввњу нова употпуњавања. Већ прошле године Народни музеј је, у заједници са америчком археолошком експедицијом. поновло сс«дирање старчевачкот тереиа. Амер»»чка археолошка експедиција. на чије.ч је челу професор Хорвадског универзитета г. др. Фјукс акцептирала је мишл>ење Народног музеја односно важности колаборације, ц ове године дошла је у Старчево ради ископавања. Управник музеја г. Петковић оби-

КРАЈ ЈЕДНЕ МИЛИОНСКЕ АФЕРЕ У С ПЛИТУ

(осип Павловић осуђен |е на ЧЛ година робије

Сплит, 26 августа. — За прес> јј' Јосипу Пав.тоаићу, бившем благајиику филнјале Државне хипотекарнс банке у Сплиту, која је требала да буде и^речена данас, владало је в^лико интересовзње. Дворана број 13 била је још пре 11 часова препуна свста свих сталежа. У 11 часова улази у дворану Оудбени сенат, и претседник г. Кул.иш објавл.ује да оптужени Павловић не може присуствовати чнтању пресуде због болести. Због тога ће један члан Судбеног сената после читања пресуде у оудској дворани, посетити Павловића и прочитати му пресуду. Затим се чита пресуда у којој се Павловмћ проглашава кривим: 1) Што је октобра 1931 године прасзојно милион дннара из благајне Хипотехарне банке; 2) Што јс јуна 1931 годнне предао др, Господнетићу 200 хиљада динара који су му били поверени на чување као благајнип...; 3) Што је 1929 године противправно присвтјио три обвезнице 7% .»нвестиционог зајма у износу 30 хил>ада динара. 4) Што је 11Ха) године прнсвојио 4 и по од ето з&ложннца бивш. г ^емљншног вереснјског завода у номинали 1,070.00« круна; 5) Што ,е 192.' годнне дајућн \ внше махова.новаи др. Господвогв* ћу за прав.Ђење клншеа за обвез^ч це " од сто инвестииионог за ма п ПЈТовања у Трст пружно др. Гос и диетићу п< моћ за фалснфиковање неодређене ко игшчг обвезпнца 0) Што је 19 , -Ј, 1030 и 1031 голнне по претчодном договору са др. Гос. поднетићем ставпо у промет обвсм нице 7 од сто инвестшгноног за.ма за које је знао ла су фаленфчп >ване. а) Он лнчно предло Је разним ноп чаним заводима комада обпезнг:. цз п ^ рт ^ пгти ЧјПЈгОО линапа: 0) 11о првтходном говор} са др.

Господнетићу у цнл>у да се не уђе у траг фалгификатима обвезнииа, водно је контролу над Ломбардовањем фалснфикованих обввзниоа, окпуљао њихове доопеле кутгоне по тпптавао нх или предавао др. Господнетићу да их он поиишти, због чега 1е др. Господнетвћу пошло за ' руиЈом да личио отавв у промет 87 'обвезница 7 од сто инвестпиионог |зајма у номинати 970.000 динара, а преко трећнх лица 4<>1 комад у но'мттнали 4,165.000 динара.

Павловић 7) Што Је 19-39 годнне дајућ® др. Госиоднетаћу новац за прављење клшиеа и за путовање у Трст пруЖ1» помо11 за фалгификовање таксеннх &лрака од 20 «| 250 дннара. 8) Што је у веодређеннм приликама 1629 Н 1930 ГОД15НС 110 ПрвТХОДг»ом догов«јру са др. ГооподнепЉем употребљавао као право и пролавао их друпша ради рвшпроаије. нсид-

ређену количину токсених марака од 20 и 250 динара за које је знао да су фалсификоваие. Оптужегттт се кажњава за прво дело утаје са 8 година робије, за | друго дело б месепи строгог затвора за треће дело Јвдну годпну робије, за чгтврто дело две године робије. за пето дело пет годниа робије, за шесто дело пет годнна робнје. за седмо дело шест година робнје, н н:*вчаиом глобом 2о .0оо дннара за_ мен.Ђивнх са 20о дана робијо, за осмо дело трн годнне робије. У смислу нараграФа *-2 в 03 к. з. и параграфа 286 к. з. одмерава му се укупна казна од 12 година робијв и новчано 20.000 динара или 200 дана робпје. У казну м\ ч се урачунава пстражни затвор од 17 октобра 1931 године до данас. Павловић се о.уђује дал>е на трај јан г)-бнтак ча.них права. губитак државне службе и да накнади ДржавиОЈ* хипотекарној банци штету од 1 мили , он 154 525 динара (Хипотекарна банка заплеиила је Павловићу кућу, ауј томобил и т\-пинолом и тако покрнла ! штету). ј Го.подарска штедионица у својнм ј приватно — правним потраживањима ! упућује се на редовну грађанску парј ницу. Оптужени ича да плати троI шкове кривичиог поступка н трошкове за Истражни затвор. Ослобађа се, међутим од оптужбе у погледу фалсификовања потттнса на меиицама Ива нишевића. (Вре.ме)

шао је сва мсста иа к<> има се нршв огкопавања. О са.мим радовима он «.е најлепше изразио. Изгледа да га је нарочито заинтере^овао необичио прецизан и пажлив рад америчких археолога. Захва.т>>јући тој преци> ности, експедиција је успела да пронађе масу ствари. Поред многих Ок.та. така посуђа од сликане и грубе керамике, археолози су успеди да пронађу и нскопа у неколико готово пг>т. пуно читавих комада разног ло.у. ђа и жртвеника У горњим наслагама проиађена с\ и два гроба. Један римски и један из бронзаног доба. Тачно одређивање, из ког су доба ови гробови. експедицији није бнло тешко да утврдн Познато је да су Римл.аии сахрањивани у лежећем ставу, опружених руку и ногу. У то.ч положају налазио се и костур који је пронађен. У другом гробу нађеиа је урна са пепелом. што ;е сигуран знак да гроб потиче из бронзаног доба, када су мрваии спаљивани . Међутим. иеобпчну важно-т за археологнју претставља огњи. ште које је ових дана пронађено. И до сада, пажл>ивнм радовим.«, пропађена су огњвшта из неолитског доба. Али. све су то бнла само обична места, а у среданн нађенп су остаци пепела н прегореле п стврдн>те земље. Међутим. око овог огњишта нађено Је некололо рупа у које су бвлн забодевв кочеви. За сада се још не може рећн да ли су ти кочеви забадани за иаме. пггање ражњева, или нечег другог. Да св ово утврди, потребнн су спепнјалли стл днјп . Вгроватно ј§ да ћв та, налаз пружнги новог материЈола археолозима а нсторпчарима з« одређнвање тачног начнна жнвота л>удн из неолптског доба. Свн пронађенн предмети прв> се оаеру сбичном водом. затим се очаств киселином. о^уше. сортнрају и смештају у аасебпе кегице. как > би се лазше моглн тран^портовати у музеј. Г. др. Петковић бно је љубазен да нашем сарадннку да следећу «зјаву о значају овог откопавања: — Мене необичпо весели што смо успели да сарађујемо са америчким архео.тхтма прн ископавању старикојих у нашој зео!Л >и има врло много, а нарочито у долнни Дунава. Пошто пма у>ш увек врло много нерешеиих ироблема о преисторик кнм наслагама, нарочито слнкане керамн ке, Старчево ће сигурно дати полаз ву тачку за решења. У близини се налази и Винча. где се такође врше ископавања. Пада у очи огромна разлнка између налаза овде и налаза у Винчи. Добија се утисак да су ово биле две разне етничке целине. Мој површни утисак, тренутним , разгледањем ових ископавања. утвр: ђује велику важност овог локалитета. Саралња са америчком археолошком експедицијом је у сваком погледу корисна. Она не иде ни нај.мање на уштрб наше науке, нити објеката који су пронађени, и који ће се пронаћи Уговором је нашем музеју остављена пуна слобода шта ће уступити Американцима. Исто тако остављена је и пуна слобода односно пуб.тикован-а нађених ствари. Необично мн је мнло што су амернкаискн археолозн повелп са со. бом н студенте. Поред предавања, која им одржавају овде на терену, професори харвардског уннверзпте_ та предлва ; у својим студентима н у Наролпом музеју у Београду. Идеју за сарадн>у са амерпчким археолознма дао је г. Грбић. Ја сам је одмах прихватио, и лакп смо св споразумели. Од Прошле голине Американип су обишлп неколико локалнтета у нашој земљи. п задржали се ов~е Пролетос обишлп су Ју_ жну Спбнју п направнли регнстар свпх локалнтета на ко1е су п ччглп. Радови ча ископавању код Старчева трајаће вероратно до половнне септембра, завршво је управнпт: г др. Петковпћ. и. о.

«ЛешеГ-а пороаица ■ сиустила сз код ПорШ Минијеа Лондов, 25 авгуота. — (Л. Л.) . Јављају са острва Антнкостнја (у залнву Св. Лауренца) да се поро. днца Хлчннзон снустила код Норт, Мшшјса.

Један авион иада иа Втту за Аликанше Мадрид, 23 августа. — Јелзн вој ни ави^н, који је припадао бази \ Кар»агени, вршио је вежбе у близинн Сан Клементе, при чему «е. и: непознатих разлога. пао на пјту 8» Аликанте Пилот је остзо на местч мртав. а осматрач, ко[и га је пра тио, пренесен је • безнадежном ст» ч>\ \ оолницу. (Впеме!