Време, 26. 08. 1932., стр. 4

СТРАНА 4'

2Г-- * ? '

Потпк, 2Л ппгуст 1«*1.

ЛЕ ЈЕЛНЕ НЕ ПРАШ1ЧНЕ ОДЛУКк.

Мађарски лисш »Синхази Елст« о Мис југославији

Шансе г-це ЂурнН у Спау

Инс Југославија на свечаном банке ту којн Је прнрсђен у част лепотнца

Будимпешта. 23 августа. — Угледнн мађарскн позоришин н друштоенн лнот »Синхазн Елет«, инаае организатор конкуроа за нзбор Мно Мађарско, доносн у свом бро1у од 13 аћгуста карактернстнчан нзвештај са нзбора Мио Цео Свет, \г коме иарочнто истнче Мно Југовлавију. — Тропедељни богат н разиоврсин програм. Брнсл, Остеиде, солреи, трке, игре, разнн другн спортовн, путовања, н за мало да ово лепо девојке, љнх 29, заборавншо 8&што су у стварн дошле. За мало ла забораве крајњн циљ: нзбор Мнс Уииверзум. Госпођице су со спрнјатељнле, а од иитрнга нли љубоморе пн трага нн гласа, а ннје со нашао ннко ко бн бно толико иотактнчан да се у њиховом прнсуству упушта у прогнозе. Међутпм, ова мирноКа и хармопнја нестала је па сам дан избора. Избор |е нмао битн у нет по подие. Ире иодно по едние Мис веК су почеле да се нзбегавају, н једнно су са својнм мајка.ма конфернсале. Хотел је препун фризера, и разннх косметичкпх анарата. Кандндаткнњо су прнлично нервозне. а њнхове маме још вншо примећује се да су н сами новннарн н Фотографн јако нестрпљпвн. Једпнн мнраи човек у Спа је Морио Јв Валеф, нретседник лсирија, и главнн органнзатор. Он безбрнжио *едн у велнком холу н смешкајућн ге посматра улсурбаност која око Њега влада. Велнпн стручнлк, сјајнн пр^авплап жепске лепоте, ка)ке нам про нзбора: — Овако нмнозантан нзбор још Пикада није бно. Лмернка н Европа јо достојно престављеиа. Слободио могу рећн ово су најлепшо дево.ке. 29 лопнх- девојака значн н 20 чланова жнрнја. Ја не гласам, и само учествујем у дискуснјама жнрнја. Сам жнрн састављеп је од стручњака у чнјн суд можомо иматн иовсрења. Пред Паласом де Беп најелсгаптпии1х хотелом у Сна елегапгнн аугокари чекају на лепотнце. Хнљаде рпдозналог евета оба пола сто|Н пред хотелом, н оргаиизаторн једва успевају да со иробнју. Избпр почнње у пола шест. Морно до Валеф нрстставља појелнначпо кандидаткнње. Од америчких лоиотица прва јо претстављеиа Мнс Бразнлнја, нослсдња Мнс Венециела. Онда долазо родом европско каидндаткнње. Прва 10 Мнс Немачка (Алмањ, дакло но франиуском азбучном реду), она нма великог успеха. Мађарска јо десета. Она јо блела, ннје без страха. Лак аплауз п она се мало охрабрује н смешка. Чује се да некн члаповн жнрнја кажу: .»Занстц шармантна!« ГЈосло Мио Мађарске, долази Мис ИталиЈа, која се најиише син1>а францус ком члаиу жнрн,а. ИЈеснаеста нз Квропо ио реду је Мнс Југославија, г-на Олга Ђурић, коју је вслнкн београдскп дневннк »Времо« послао. Оиа иасгцпа са савршеиом грацијом елсгаитие дамс. Дивна ///• гас.ховсика има огромиог успеха, и овај њсн ј/спсх сас оишс. се појачаоа. Пслгијски иовинари жџрв се ла телефоиирају: — Мис Југославија јс први фаворит на илборц :м Мис Уииагрзум. Нажалост, првн њнхови телсфонски извештајн били су преранп. Последња, днкло оеамнаоста, је Мнс Тургка, Каримап Халнс Ханум. . Првн пут опа пада у очи само спо' 'ом дугом косом. Она јо једнна Мис ко!а има дугу косу, која делујо као ( апахроинзам. ЈКнрн иосматра прво косу, на онда со интсрссујо н за цо|у по.аву, Она јо витка, елогаптна, :ма малу иогу н на свикн иачнн •аслужујо да уђо у ужо такмичење. П ос.јо протстављаља довојко дофилу|у но иет у групн. Почињо у>.и нзбор. Тако то ндо нсколико пута. Најзад од 20 девоЈака остаје само шест, па со и тај број смањује иа чстирн. Посло дуге, мучне паузо нретседннк ново: Мио Даиска, Мис Шмич/а, Мис Југославија и Мис Турска. Оно улазе у финале. Сада јс исрвоза иа врхунцу.

Борба четнрн народа трајо внше од пола сата. Члановн жнрнја глаоно днскутују. Претседннк тсшком муком стншава духово. Члановн жирнја ннкако ио могу да со сложе. Мнс Југославнја н Мнс Турска нмају највншо нзгледа. Најаад у пола осам Морио до Валеф проглашујо да је за Мис Цоо Свет нзабраиа довојка са дугом косом, Мнс Турска. Водн јо под руку и објављује да јо њу жнрн прогласно за најлепшу. Приоутни нпсу сви нстог мншљења. Новннари честнтају, фотографн ступају у дејство. Мпс Турска је сретна. Најзад је велнка борба завршсна. Илуетрујућн овај нзвештај >Сннхазп Елет« доносн трн фотографнје Мнс Југославнје. Испод ових фотографпја свуда пишо: Вслнки фаворит: Мнс Југославнја. (Време)

Продаја чаробног острва Ивара Кртера Штокхолм, 31 августа. — У Шток. холму је почела лнцитацгоја заосталог шмаЈ!»а Ивара Критера. Имање на Хенксхолмону, које сг налазнло па једном ос.трву-, п сшстојало од једне дивие внле н трн мања облнжња оотрва, продато је за бо.ОоО шведских круна. На ово нмање позн вао је често Крнгор многобројне ово је госте, и ту у чаробном оквпру проводио већн доо лета. На лнцпто. Оија се појавЈЈдо око 200 кЈттаца, али нмањо ннје мопло да постнгне цену од 76.000 шводскнх круна, на колнко је од страие стручњака процењено. Целокупно имање је купно Критор за 05.000 шведских круна. Заостали раани скупоценн намештај, као и разне уметничке колекције »краља жнжнца«, продаће се такође на лЈшитапијн. и то још у току месеиа септембра н октобра ово године. (Време)

Зицање једне огро.нне библиотеке у Москви Москва, 2-1 августа. — По планови ма совјетске владе, у Моекви је почело зндање једног облакодера од 14 опратова. У тој ћо се зградн смсститп државна бНблиотека која ће битн највсћа на свету. Тобож, ова ћо бнблнотока шатн 8 милнона окземнлара књига внтпе но Брнтиш Музеум у ЈТондону. Предвиђен је простор за још 6 мнлиона саеаака. Спољна фасада овог облакодера биће нзграђена од мормера и граци. та, за уиутрагањост употребЈгКе се сем мрамора п плсменнто дрво. (Време)

Тешка ауШомобилска несреПа филмског глумца Вили ФорсШс Берлнн, 24 августа. — Прнликом једног аутомобилског нзлета наи. шао је аутомобил, којнм је шофирао познатв Фнлмскн глумац Вилн Форст, иа један мотоцикл којн је непрописно возно на Једном спород. ном путу. Внли Форст је хтео да заобнђе, и том прнликом је пунам снагом ударно о једно дрво. Аутомобил со слоМно у комаде. Вилн Фрст н дама, која се налазнла у аутомобнлу, иренети су тегако ран.е нн у облнжњу болннцу. Но поетојн инкаква опасност по њихоп жнвот. (Вроме)

Ол силно! одушевљења иублика уби/а једног иозоришног режисера Рнг», 24 аогуста. — У лстоиокој летњој бо!ћи Овгер, деспо со јодан трагичаи дога1)ај за вромс приказивања једиог ио8оришног комада патрнотско садржине. По свршетку комада иублика јо бурио одобралала глумпима и тражила да со н режи_ сер појавн. Одушовл.ени гледаоцн опколнли су рожисера н у оилцом одушевљењу бпца.тн га у ваздух н хватали у рукп. Јодном прнликом про јмашпли с.у да ухпате режнсера, те је 011 пао на ;»ем/ку и на мссту ојстао мјјтод . (Вроме)

Г Бриселу је ошкривена прсвара у износу од десеш милиона франака Брнсал, 21 августа. — Болријски полнцнјс-ки органн нздали су наредбу за хапшење ноког Жнла Ц... којн јо оптужен за проиевсру и прдвару која пролазн 10 мнлнона Франака. Онтужонн је основао једно Фнктнвно предузеКо под нменом »Белријоко - францускн труст«. На челу лгосто управног одбора налазнла су оо нмена вншнх белгнјоких и Фраицускнх фунЈсцнонера, да би на тај начнн могло да се до_ бнје повероње клнјената ко-јн су овом човеку предавали хартије од вродности у замеиу ла акцнје оеог друштва. Јодан од његовнх клнјената тражно ја од оснивачА друштва. којн со тада случвјно налазио у једној бриселској клиници ра_ ди опорацнје. да му вратн њогово хартнје од вродности. Пошто је овај давао сумњиве одговоре клнјент га је тужно суду н када је истрага ; поведона, полнцнјскн органн су пспиталн лажног ДЈфсктора у клнннцн, овај јо прнанао да БелгијскоФранцускн труст «не поетоји н да је он сав прнмљони навац којн му јо предат потрошно. Од овога остао му , је само јодан аутомобнл

/една Дмериканка посшавља нов свеШски рекорд у Шра/ању леша

Амернчка авијатнчарка Лунза Таден поставнла је нов оветскн рекорд у нопрекндном лоту. Оиа је летсла заједпо са својом пријатељнцом Фрапцес Марсално и поставнла рекорд са лотом од 124 часа.

КАД ЉУБАВНИК УЛАЗИ КРОЗ ПРОЗОР...

Ј'асплет једног љубавног скандала у Свнлајнцу, пред судом

Јагоднпа, 25 августа. — У овдашњом Окружном суду .расправљии је јучо н данас јсдан прошлогодишњи свилајначки догађај. На оптужејшчкој клупн ссдео )е ЛСарко '1'одоровнћ, књнмсар нз Свилајцца, а иа местнма за оведоке њогова жена Мара, против које је повоо бракоразводну парннцу н њен љубаниик Милорад Мнлосављевић. Жарко јо онтужен што је на дан 22 децембра прошле годнне у својој кућн испалпо нз аутоматског пнштоља два метка иа Мнлорада и јодннм метком ранио га у деопн кук. На претрссу онтужонн Жарко претставно је догађај овако. Он је дознао да со некн младић удвара његовој госпођи, па да те вечери можо да дођо п до евентуалног састанка нзмођу њих двојо. Да би се осводочио Жарко је рекао да иутује у Београд. Служавка му је спремнла почено пиле н флашу вина за пут н Жнвко се око три часа "Поздравно са жеиом н аутомобнлом отпутовао нз Свплајнца. Изнонада око 10 часова увсчо он се вратно кућн, закуцао на прозор служавкнне собе н она га пустила У кућу,- Н^егову сумњу још вншо је повоНала слулсавка, кад му јо рекла: — Газда, изгледа да има иеко у ооби, н ако ио гори слектрично ОСВОТЉОЈБО. Жарко јој је народ110 да нде ва њим у спаваћу собу и да елоктрично осветл>евве упалн оног момента кад оп уђо у собу. Жарко је отшкрннуо једно крнло врата од снаваће собе са ренолвером у руци, а олужавка Љубица Марковић упалнла је светлост. Пред њнма на кревету седелн су загрљени, обучени норед иећн која јо свотлуцала госпођа Марп н њон љубавшш Милорад. — Руко горе, пош1као је Жарко са напереним револвером. Мнлорад јо узвикнуо: — Милост, нпсам крнв! Кад је Жарко наредно служавкн да видн, да лн Мнлорад нма револвср, тад се он полако приблнжио Жарку н ухватно га за руку, У којој јо држао револвер. 1јатим је Мнлорид одгурнуо Жарка у гоотннску собу н ту га иовилио на кровет. У међусобпој борбн п гурању Жарко јо опалио јсдан метак у таваннцу од собе. Како га јо Мнлорад бно притисиуо за кревст, он је иозвао у помоћ служадзку и Љубица јо повукда Мнлорада. Сад су со њн двојниа 1*уралн даљо у иретсобљу н Мнлорад је стнскао Жарка за

мишЈше н повуткао нд доле. да би му нсиао роволвор. У том моменту роволвер јо опално н Мнлорад је пао на под, рањен. Жарко јо одмах послао свог шогрта н служавку по лекара као и да случај прнјаве властнма. Убрзо јо дошао г. др. Мнлорад Днмнтрнјевнћ, лекар, који је рањоном Мнлораду указао прву помоћ, а потом су дошлн протставинци влаотн н нзвршнли увиђај. Милорад, младић од 21 годнно, љубавинк прича како јо дошло до састанка нзмеђу њега н г-ђе Маре. Љегов отац славно је Св. Инколу. У гостима јо бнла и госпођа. Прндржавајућн јој канут, иа поласку, она је Мнлораду рокла да дође, пошто Жарко неће битн код куће. Он је догаао око 8 часова увечо н ударно грудвнцом сиега у прозор. Г-ђа се нојавила на прозору и рекла му да је јога рано, ного дд дође доцније. Он се иовратно понова око 10 часова н сад ударно прутнћом у прозор. Прозор се поно!к» отворно н он јо на наговор г-ђе Маро ускочио кроз прозор у собу. Тврди да му је то први састанак н да инје пмао никаквнх одиоса са госпоНспнт г-ђо Марс био је тајап, па вахтсв браниоца г. Павла Тодоровића, адвоката из Београда. Љубица Марковнћ, с.тужавка, пород осталог тврди да јо Милорад н у августу прогало тдцие, једне поћи, кад газда нлјо бпо код куће, пронокно код госпође и ујутру око четнрн часа отигаао. Није смсла да каже газдн, јер се бојала да не убијо госпођу. Сводок Жарко Бнцнћ, кмет, тврдн да му јо сама г-ђи Мара те ноћи, кад јо Мнлорад рањен, прнзнола да јо још јодном у августу Милорад био код њо. Она је говорнла Жарку плачућн: — Убн мс, молнм то нлп мо пусти да ндем, нрнзнавајућн да јо згрешнла и да јо крнва. Суд је данас нзрскао иресуду којом со оптужспи Жарко осччобађа од оптужбе, кио и плаћања трошкова око крнвнчпог поступка, а ирнватии учссннк се упућује за тражење накнаде иа гриђанску парннцу. Суд ворујо да су оба мегка испаљена у гурању, а да јо Жарко нмао памеру да убије Мнлорада, он га је могао убнтн одмах у спаваћој собн. Он га је мото убити н кад је он пао рањен на под, а Жарко јо мођутнм послао по лекара да му укаже прву помоћ н случај одмах прнјавио властнма.

Нови шеф америчке морнарице

ЕДИЦИНА

Лсковитост воћа

III И за болестн размене материја воћс пма велпка значаЈи, Костобол»а јо болост размсне ма_ терија. Органнзам костоблннх но можо да прерадн извосно мшшсјшлио маториЈе, које постају из немнх беланчсвина, ного се те матернјв слажу око зглобовннх длпова к<кт!1у као мокра1ша кнселииа н соли. У воћу нохт практнчно мпторноа нз којнх со ствара мокраћна мнселнна н мокраћовина, те је врло подесно за дијетално лечење костобоље и друпнх обољоња које постоју од мокраКних солн. Шта вншо соковн не_ 1онх врс.та воћа чигјн јо састав богат бг^зама растварају солн мокраћне кнселчше. Ово повол.но дектво воћа це иознато и нз обнчног свако_ дновног живота. Некн локари су бдиже проучанали ово дејотно. па су нашлн да воћно оолн, које пролазе у органске со!сов0( ка-* кчалцјев карбонвт нмају врло повољно двЈство за растваран>е мок>>аћнв ви^етпше. Чак се торди, да овај калн_ јев карбонат расттгра и наслаге мокраћне ииселнн« на рскавниама, док натријев карбонат појачава њнхову нерастнорљнвост. Воће дакле олак шава и лечење и нсхрану костоблннх. Лечење го)азногтн оонпва се на овнм правилнма: 1, Ограипгчење узнмања хране. 2, Ограннчење уношења водо н солн у оргааигзаЈМ. з, По_ јачалање сароревања у телу кретањем, пгмтпстшсом, спортом, играњем, масажом. 4, Редовно чшнћење и појачањс мокрен»а п 5, Употреба ло^сова. В-оћо јо драгоцоно средство за спровођен»о овог лечо1Ба. Храна мо_ ра битн толико запремЈше, да бн со човек о"оћао онтим, али н-е сме нмати много топлоте ннти бнти во.чико концонтрациое хранл»ив «1х састојаЈса. То услово нспуњавају поврће и воће на}већлм делом, Пзузетак чишЈ љускасто во1»о. Да бн се нз_ бегло осећање 'гладн, препоручујо се да се чошћо појодо по јошна поморанџа, јабука, банаиа. Псто таво у_ мећу А о н данн, кад се жпан само о воћу. Тако се, смањује кол «ч1ша топлото која се уноои с храном на 700 до 800 калорија дневно. То значн вр10 слабу исхрану и због тога опада маст и вода у телу. Алн воћнн шо ћорн спрочавоју да се у орралгному трошо беланчевшЈС. Мокрењо ноја.. чавају калијсво оолн во1\а. Ше|»ерна болест се данас друкчнјо Схпата. Инје само у њо(ј поремећено сагаревање шоћора, ту јо по_ ремо1иц н У азотиој равпотежл. Савремена нсхрана болосшика од шсћерно болестн тожн но само да по_ досн сагоровањо гаећера у организму норо н да васпостадш равнотеису беланчевнне. Јаким ограннчоњем беланчевнна у нсхрани постнже се та равнотежа, а с тнм убрзава н уравно тежава н потцогања шећера. У исто времо нсхрана мора обозбедитн органшзму довољно солн н вптамиина. У гаећерној болести врло често долазн н до кнсеЛости крвн, па јо вгик И0 ј да се нсхраном уносе таасве мниоралне матернјо, које ће ову киоолост ублалонтџ. Из ових тнх разлопа дошло се до закл,учка, да је н воћо врло важна дцетална храна за ове болеснавко. Дозвољоно јо ноглавито мањо слатко воће као киселе јабукс, брусницо, борвницс, рибШЈЛЗ, а нарочито лпмун, бадем, орах. легаВшс, баиане. II овде се умоћу воћнн дани, кад со живи само о воћу, без белалпошгна. Препоручује со ст рово воће. Неки лсмсари чмс налазе, да с-е н прц дужој употреб«! воћног гаоћера не пороргаава оиогал»1гоост оргашгзма прома угљеним хидратчгма. Изглсда. да је таме узрок нарочигпо подос.иа мепгавшна воћпог н ррожђашог гасће ра у воћу. Због тога нстсл лекарн допугатају мало кол!Р<1»нв влћа н уз бичиу х)>ану од прнлнке око зо гр. угл.екнх хидрата у просном воћу. С|сорбут јо болест која со јавл»а из недостпткп нарочнтог витамнна >Ц« у храш. Јавља се код људн којп се дуго хране конзеринсаном биљ11ом храном. Внтамнна Ц мма у зе_ леном 1!">прћ у I! у воћдигм соковнма. С-корбут со 1гарочито јавл.а знмш н, с пролећа, кад у хрлнн авма врло мало овог питамнна. У пролећо парочито дона номају прохтева за Је.то, брзо с.е зампрају, апатнчна су. Ово је псћ зиак да исмају питамниа Ц. Уз то јога долп-чо лака крвављења

мсса око зуба на п отони без разЛО. га. • 11 рихнткс св предупрећу>о нсхршмм воћем и иоврпем. Нарочило јо важиа ова нсхЈмша за дојзнчод проко зише, Већ од четвртог мсссца иосле рођења знмској доц<М1ча,м[ тробо давати внше воћа ка«» гато су банапе, номоранџо, лнмун. Испочс-т|ка треба даватн сок од лнмуна. мало зашећерон, од >абука, од поморапџе. Дошшј« од гасн*тог месена мо жо со давати н пнро од свгжег воћа« ЈЈОбука, банана. Почнње се с малнм колнчншма, иопочепса по пола ка_ шнчипо, па се постепецо повећава ко лнчша. 1и>д деио наЈслоњене жлелдама н скрофуловн воћд нгра значајну улогу у нсхранн. Врло је погрешно, ако се ова деца кљукају само јаком хранол!, нарочито велигаш колшчнша ма мастн н белапчовит. Ова деца нсхрањуЈу с-в гато мегаошггнјом хра ном, а од велике валсности Је бага свеже воће « поврће поред хнгијенско неге на чшстом ваздуху, П за малокрвне воће је лековито. Воће нма и мале количнне гвожђа, купипе, јабуко, кругаке, трегање, вн ш ње, 1нл»1ше, по.мранџо, банане, јагоде, грожђо. Некада су у јабуко забадали гвоздоне клзгнце, па пх пот сле цодилн ц сок >тотрсбљавалн за лочење од малокрвностн. У нсхрали болеглтка од заразннх болести воће је од значајл, не само јер јо лако сварљива храла, нопо п зато што ослабљонн оргалшзам онаб дева врло важннм сокошша за пра_ внлан род унутрашњнх органа. У прва два дана болестн с веллвом ва ,тром не треба даватн болесншу хра* |ну, норо сдмо с.вожо воћне сокове п Л1тунаду од свожег лнмупа. Послв овог даје се кнсело млемо, јорурт, млаћвнпца, воћни сокови, компотп, па п свежо воће, већ према болестп, У трудпо1ш слеже воћо, воћнн соковп, као н воће справл»оно на разно начњне неопходно је потребно не само мајцн ного н зачотку. Нормалан разшггак зачетка заанон од внталги, на свих врста. Вптмино не праизво. д« човечјн оррагтзам, онн се добпја» ју храном, нарочпто свеоком биљ« ном. Воћо н поврће се нарочнто од, лнкују овпм састојцнмв. Свакоднев. на уиотреба овнх намирннца наЈбо. л»а јо заштита н од иреврвменнх по„ рођаја н од мнопих обољења у труд. ноћн. То је запгпнта и од »оварења ау ба у трудноћн н од »гепрсгјптипх плтвора трудннпа. Воће јо дасле не само здрава храна, оно јо лек. Наша исхраиа је на велнкој странпутицн. На праап пут ћемо је пзвестн, ако се правој хрчхшг вратн. мо. А права храна ва човека »есумЊ1гоо је »оћо н поврћо. Овв оствло служн салго као допуна овс<ј хракн. Прома томо правнлној нсхравш слу жн као основа поврће л воће. Намиршнцо жнвотнљског порекла нмају велигкл зиача.ја ^амо као допунск* храна. Д.р Ст. 3. Ив.

Прелаз иреко Океана на једној малој /едрилици Авантуристични пут америчних студената Парнз, з4 авруста. — Пет амерлчкнх студената са уннлерзнтета Прннстон, који су со в јула укрцалн у Масачусету на један чамац са јодрнма, дугачак свега 1о метара, л кренулн на један прекоокеанскл пут, прн чему су се снабдолп хра. ном седад! надеља, стнглн су 22 о. м. у луку Талгер. Прегалп су овај авантЈфнстнчкп пут без помоћн шсакшгх модершгх ср<\зста»а. На чамцу су нмалп свега јсдал најобЈгч ннјп комлас за лађо, н труднлн су се да се за сло време једрења држе на гаирннп од 42 степопа. (Време)

Руски гиганшски авион Берлин, 24 августа. — Према вестнма које су стнгло по Русје, совјетска влада гради сада је^. ин гпгантски моноплан. Он ће С. ;ти иаводно најбржи на свету; аино« ће бнтп снабдовон са пет у. гора, н моћн ће да пренесо а" сдиом 87 особа. Бнће нарочнт 1 удегаен за ноћно лотове. По св'д.ма нзгледнма извршиће првц дом :1страцнони лет у најкраћом року, н то нзмеђу Москве н Берлшии .Вромв)

| Овнх лана поставл»ен Је за шефа иелокупне америчке ратне морнарнце | алмнрал г. ЛеЈг. Свсчану заклетву новн врховнн марински компнлант положио Јс у Сан Педру (КалифорниЈа) у ирнсуству 21 алмнрала СЈедин.ених Лржаиа, н 10 полажуки руку на великн топ једног ратног брода. Овој ннтсрссантно! з?клстви прнсуствовао Је н лосалпшм.ц команллнт адмноал г. Фоснк X. Шофилл. Нови адмирал г. Ричард ЛсЈг стоЈи (на слицнј лево порсд столд

Всчсрас у 9 ?0 у БАШТИ КОЛ.4РАЦ Међународме рвачче утакмице за првснство Брлкама 1932. г. Вечерас се боре •. ПОЛФУС, љубимацБеограда 100 кг. — РЕГЛНН, првгк Холанднје 130 кг. ЛЕТАР КОП, шамп. Југослави|е 120 кгр. - КОРНДЦ, првак света 130 нг. ПЕТЕРСОН, встгиски див 122 кгр. - БУДРУС, лрвак Фиисне 120 нгр. Пп: почетка рвања свако друго вече веома заннмЈкив н разноврстан тонфнлмскн програм