Време, 26. 08. 1932., стр. 5

Петлк, м август 10Ј2.

СТРАНА 5

КОНГРЕС ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА Галерија сс баца јајима на управу

Јуче прв подне у свечано; дворави н »ве зграде Универзитета пред' мло1»6ројнам учосшшима вонгреса Југооловенског учнтељсвог удружен>л одржао ,!0 прво предавање г. др. Владимир ДворнииовиЦ. Г. др. Двор пнковј А је говорно о Адлерс »вој инднвпдуалној п^нхолопцн. По речима г. др. Лворниковића, после ФроЈДОве пснхоаналнзе настала је ннднвндуална психологија не са>во наспознатпјп пспхолотвн с.мер, него се, чак шта в»ппе, ралв«ла гото У друпггвену моду. Заједннчпн оспобпи појам пспхоанализе н индн-

Предавања г. г. др, Дворниковкћа и Гогале

последње вес ти Генерал Санхурхо помилован је

Г. ар. Влалимнр Дворннковић нндуалне плахатогпје јесте потсвест, а зајелннчка метода техшпко - медацннска базира на адеЈи да се ове шћу утнче на потсвест, да се потсвесви елементн психе дозову у '•фе ру свестн и тако подесн н васпитан>е према културнам пеоагошкнм цн л.евима човечанства. Иидивидуална психологнм значи према тоге не "аадо једн психолошки и педагошки смвр, него н једиу културно-Филозоф сву идеју н ндејну борбу за стваран>е соонЈалног и етичког осећаја у човеву. Предавач је, често прекндан апла узом у знан одобравања, на крају ^вог предавања бурно поздрав.ген, После г. др. Дворннковића одржао Је предавање г. др. Станко Гогала, којн ;в говорно словеначки. За тему свог иредавања взабрао је предавач учнте .Ђеву лнчност. — Мој предговорннк. рекао је г. др- Гогала, истакао је да је тнп модераог човека ннднвцауалнст. То се у пуној мерн односн н на учитеља. Учител> ннје довољно да буде поставл»ен, па да већ тиме стекне поштовањв н спмпатије ученнка и њнх>зих родител.а. Он треба да се нс_ такне н вао лнчност н не само то, од њега се тражн п нешто внше, да н дал>е радн на свом усавршавању н да св сав преда свом познву, да Г^ади и ЈБивн за народ. НнЈе довољ»;•> да га ученнцн поштују, зато што Је он њнхов учнтгл>, јер по завону морају да посећују пгеолу, а школска диспнплнна нм налаже да га попггују н да му се покоравају, него треба да и само осете потреЗу за учењем н васпнтавањем, а н ту ће се вспо.ђнтн учнтељева лнчност. Његов је задатав тај да их на првом месту заинтересује за школу, кад говорн да говори само нстаиу, Да ученнин увнде да је његово о. пењнвање правнлно н да су њего. ве поуке права благодет. Знање, воје нм постепено пружа. да нм отвара шнров вндик н да они осећају каво вз дана у дан напредују исвл>учнзо његовом помоћу. Само тај учитељ, којн се заветује да буде толнво духован да нма н некн внши задатав, оснм оног, војн му се по шволском програму н распореду часова аалаже. дакле да нма н једну овоју спепнјалну миснју, само је тај правнлно схватно свој позив. А све зависн од учнте.т>а, од његове личности, јер пгкола је редовно толнко духовна, колнко и он. Предавач каже да му се данас чини да младе генерапије иду гнм смером, да прво раде на свом усавршавању, а оне на томе морају ра_ дити много, јер погрешно је мигал >е ње да основве и грађанске школг нису ПО својој ДУХОВНОСТН НИд!КО толико важне, волико средње н уни верзнтет. То Је погрешно: кулгура је само једва. И још нешто св<з учитељн треба да знаЈу, ако ученчг само зато што мора, буде ишао у п:колу, т>- је школи крај. Г. др. Станко Гогала, кога је прет селвик ковгреса г. Рашић замм претставио као већ врло нстакнут« младог научног радника, којн Јв сећ доспео и на Љубљански уннверзчтет, био је дугим аплаузом поз_ дрављев од свих присутних. После краћег одмора стављен ;е на диевпп ред записник са прек^учерашњег поподневног заседања конгреса. Пошто ;е запнсник пр »°и тан у највећој тншини, само гу у П">четку читан,а падале приме «Јаче! Не чује се!», јавио се за реч г. Глигор Чииара из Сиска, ко^н тра а:и да уђе у записник ла ;е пр?к;\ ? _ че тражио реч и да му се није д°ла Нпетседник ћути — Кажи, друже, овима. који ће да те разумеју, учи га један млали плавокоси колега и показује н.т галерију. — Кад ми се та реч није дала, ;а протестујем, изјав .Ђује г. Члкарз и достојанствено се враћа на своје место. Узи.ма затим реч г. Ђура ЛОгом рац. претседник секии]*е за Савску бановину, ко?и протестује што је записник не.марно састављсн. !уче, каже г. Логомераи, каа се пмтало ко |е против, ни десег гласоиа није било

Тако је! бурно одобравање у рс. довимл делегата — Ја захтевам. каже г. Логомерац. да се место »већином гласова« нстакне да је записннк примљен огромном већином. Опет буран пљесак од стране делегата, а са галерије протести. Г. Васа Вукоманов.1ћ чита лекцију галерији. Опет протестн. Најззд претседник интервеннше, из. јављујући да ће по подне дати прилику делегатима и да појединачно гласају за управу и да се на тај начин билн има ли ова управа пуно поверење. • Југословенско учнтеЈкко друштво претставља по броју чланова данас свакако најјачу професнона.шу организацнју у нашој земљи. У њему су учлањена 284 среска учитељска друштва са укупно 17-30<5 чланова — учитеља н учител>ица. По баномшскнм секцијама има: Београд 3 друштва са 455 чланова, Вардарска бановина 32 друштвз са 1467 чланова. Врбаска бановина 18 друштава са 634 чллна, Дунавска бзновнна 47 дпуштава са 3635 чланова, Дринска бановина 29 друштава са 1524 члана, Дравска бановина 33 друштва са 3.201 чланом. Зетска бановина 20 друштава са 1039 чланова Моравска бзновина 33 друштва са 1363 члана, Приморска банов»ша 14 друштава са 732 члана и Сав_ ска бановина 55 друштава са 3318 чла нова. Ово.м конгресу прнсуствује 382 делегата, чија су пуномоћства верифицирана. Они заједно претстављају 207 друштава, од укупно 284 По подне, када су на дневном реду били извештаји разних одбора и доношење резолуције, интересовањс за рад конгреса бнло је врло живо. Делегатн су били сви на окупу у дзорани у коју се пуштало само са жутим исказница.ма верификацноног одбора, а број учесника на галеријама био је чак и већн него првога дана. На галеријама маса се збнла и сви су стајали. Чим је претседник г. Дамјан Нашић отворио поподневно заседање конгреса, опазило се на галеријама неко ко.мешање и нека нервоза. У исто време. један мали број делегата упирао је све своје силе да оне.могући говорнике којима је претседник конгреса дао да говоре, тражећи за себе реч. Галерија, не сва — јер је већина мирно посматрала ток конгреса — али ипак један добар број, за које се није могло знати да ли су учктељи или ннсу, успевали су да подигну такву галаму, да се ни реч претседника није чула. Они су били на страни те неколицине делегата, који су сматрали да реч прво њима припада. Неки од њих су се јавл>али и пре подне и њихово.м помоћу ови су делегати донекле успевали да диктују конгресу. Рад на конгресу, у колико га је би_ ло, споро је текао услед непрекидних протеста и ларме. У међувремену долазило је и до објашњавања међу делегатима. Било је и разних оштрнх речи. На крају је једна таква реч пала на адресу једног делегата од стране његовог колвге, да је овај револти~ан потегао штап. Али се брзо тргао. Са галерије настали су тада још енергичнији протестн. Поред осталих, добио је реч г. Гли гор Чикара, када је бура протеста. изазвана његовим говоро.м, достигла кулминацију. Протестовала је велика већина делегата, а на те протесте одговарала је још јачим протестима га_ лерија, бацајући црвене летке са текстом: Гласај" против управе. Када су протести делегата постали све јачи, галерија се служила и лупање.м ногама, док је пљескање било облигатна мера, а често и по пет минута ни су престајали звиждуци. Са галерија летеле су, поред летака изгужване новине и разни други предмети. Нлј* зад је слетело на катедру пред претседника и чланове управе и једно ја]е за које се не може утврднти одакле је потекло, али га свакако кока сео ског уче није снела. Говорник г. Чикара успевао је у тој ларми и метежу ипак да се чује. Његов глас ако н није надвисивао, био је довол>но звучан. — По својој идеологији и биоло гијн наше Удружење пма да буде организам, а не механнзам. Ужасна лерма јер галерија пљесва п рукама и ногама одобрава. — Молим галерију да буде мир. Сада, од једном пљесав вод делегата задовољни што н њему гадерпја емета. — И вама важем мир, господо. Затнм покушава даље да говори — До подне је било предавање добацује му један од колега. алн он се не обазире: — У органнзацији претежан јб квалнтет, а у механизму ввантитет. — Одличан квалитет, каже један, мнслећн на говорника — Алп ово је гњавитет добацује ј други. | Говорник се залаже аа суверенијтет скупштине: — Пма право сваки делегат да критикуЈе свакн акт управе. — А ко то порнче? То су фразе одгоопрају говорнику делегатиЗатнм говорн о раду управе секии>е Овске бановнне н велн да је у Загребу. на секцнјској скупштинн, дао изјаву ополицнјб. Загребач1:и делегатн дижу свакн 110 један прст у внс и сложно му одгсоарају: «Један», а тиме хоће да хажу да је био усамљс

Секретар секцијо ПРОТОСТУЈО. — Господине Мнлојовнћу вн сте трострукн осуђеннк, доОацуЈе му г. Чнкар* Како ларма непрестаио траје говорннк једва успева да запршп свој говор. Молим да чујете говорннка, интервенише претседник. — Доле, доле. одговара галернја звиж дање н лупање о клупе. Г. Логомерац је енергичан. Уза све то покушава да говорн. Неће да се склони, што галсрија енергично захтева. Тпко стоји, уз све протесте и посматра. Неколико пута се уклонИо, али се опет врагио Он жели да одговори, али му се недај шТе1а да дође до речи. Покушава једна жена, г-ђа Терезија Лисац, да утнче у правцу стишаван.а, а.ти се н.ен глас слабо чује. Долази још једна учитељица на гонорницу. Не успева да говори на прогив чује се галерија: — Делегати са штаповима да изађу. — Молнм галерију за мир, молим за тишину, понавл>а непрестано претседник и звони на звонце, желећи да стави на дневни реа читање поверења главној управи. Гласа се и управа остаје у већини. Чита се у иајвећој лармн и резолуција. која је примл>е_ на од стране велике већине делегата. а затим делегати честитају претседнику. У резолуцнји, примљеној на конгресу, нзмеђу осталог, стоји: Главна скупштнна ЈУУ са нарочнтнм задовољством констатује ла се и поред економске крнзе осећа знатан прогрес у свнма правинма културно-просветног н наиионалног делања. Ова скупштнна констатује да је све веће разумевање потребе удруживања нашег реда за остзарење цнљева ЈУУ. Повећан Је број чланова само у овој годпни за 4000. Скупштнна апелује на још неорганнзовано учптеље да ступе у органнзаппју и омогуће јединствено иступање за добро народно школе и учнтељског реда. Скупштина захтева од главне управе да озрелн два лниа, која ће водитн ствлну брнгу о учнтељским жалбама. Чланови правне заштите дужнн су да врше ннтервенцнЈе у року ол 48 часова, или да дају савете учнтељнма по њнховнм жалбама. Затпм се у резолупијн нзносн пгга ће све главна управа бнтп дужна да урадп н шта се све тражн ол наллежннх фактора.

Лоидон, 25 августа — Рајтср јавља ј из Мадрнда да је претседник рспу. Мнлојевић ј блике г. Замора на предлог влале. смртну казиу гснерала Сан Хурхо за. ме«1ио са вечитим заточењем.

КсманданШ берлинске полиције ВуковникХа/мансберг сшављен је под суд Бер.тин. 25 августа. — (А. А.) Берлински суд ставио јс под суд бившег потпрет:сдннка бсрлииске поли. иије г. Ва>са и бивше« комаиданта берлинске полиције пуковника г. Хај мансберга због тога што су с« они 20 јула противили заповестима војног компнданта генера-ш г. фон Руид-

И последњи престонични обијач пао је полицији у руке Павао Хобла, родом из Титела, обиЈач коЈи је „радно" само у рукавииама

Г Барцелони је ухапшен аусшриски надвојвода Карло Хабсбуршки Парнз, 25 августа. — (А. А) Јав.гпју из Бариелоие да се синоћ на једном тамошн.ем булевару за^хтавио један аутомобил на коме су шетачи приметили грб краљевске Б>-рбомске куће. Убрзо се сакупила велика гомила света око аутамобила, због чета је полиција морала да растури присутне а шофера је умолила да склони кола. Данас се сазнаје да је сопственик овог аггомобчла аустријски надвојвода Карло Хабсбуршки-Бурбонскн, ко : и је данас ухапшеи. Надвојвода Карло већ дуже време. на борави у Барцелони. Молисон /е одложио за неколико дана свој повратни леШ Њујорк, 25 августа — (А. А.) Познати авијалпар Молисон одложио је свој повратни лет преко Атлантика. а који : е требао да предузме у току сутрашњег дана. Молкисон је овај лет одложио због тога што се из метеоролошких ипвештаја види да је сваки лет преко Атлантика немогућ за неколико дана. Лет Мис Ирхарт од Лос Анђелеса до Њу/орка Њујорк, 25 августа. — (А. А.) —

После успешног хватзља обијачз | београлсхих лукоузиих вила и лоповI ске банде малолетног Николе Милера. названог у апашком свету „Краљ Петљура" престоничкој кривичиој полицији остало је још јсдино да пронађе тајанственог и препредеиог обијача каса, који је из ирелострожиости вршио обијања у рукавицама не остављајући тако тра гове прстију. Према томе од свих крађа које су за последњих ше>ст месецн извршене у Београду остале су нерасветљене она код царинског посредмиштва „Моравија" У Краљевића Марка улици бр. I, гле се лопов провукао у радњу кроз сандуче под излогом и гле је после неуспелог обијања касе ./бормашиисм" заборавио своје РУкавнце, затим код „Југобразила" у Балканско| улнци, Ваку>*м-Ојл Компаније v палати „Рускн цар", код Марковнћа и Лукића у Караћорђевој 93 и у две трговине на углу Крал>а Аленсаидра и Др. Кестера у.ице. По иачииу на који су ове крађе биле извршеие, полиција је лако утврдила да је обнјач једно нсто лнце, необично спретно и веома дрско. У свима овнм трговинама на потпутио истоветан начин лопов је продро унутра и свуда је на исги начин успешно пообијао столове и фијоке, али нигде није успео ла обије касе, иако се свг/да с.т\'жио бор-машином. За тајанственим лоповом, који се тек с времена на време јављзо новим дрскнм покушајима. трагало се на све стране, али се ннкако није долазило до резултата. Прошле ноћн. међутим и он је пао полицији у руке и тим? ззкључио листу престоничких обијача. Тајанствени и последњи још неухваћеда обчјач откривен је на један мало необичан начин. Жандармеријскн наредник г. Жив

Позната авијатичарка мис ИрхаЈ) (г-ђа Патнам), која је недавно прва од жеиа прелстела Атлантскн Океан од запада на исток, извршнла је данас први лет, као жена изнад американске територи.е. Она је растојање Лос Анђелес—Њујорк без спуштања прелетела за 19 часова и 2 минута.

Прослава 20-годишњице матураната из 1912 године у Крагујевцу

ко Марјановић на с-тужби при Првом полицијсном кварту, срео Је про шле ноћн недалско 'од свога кварта једног човека, за кога му се учннило у мрзку да загледа у јелну већу мануфактурну радњу. Г. Мар|ановнћ се брзо склонио у једну капи)у одакле је још неколико тренутака мотрио на сумњнвог човека. Сумња )е била потпуно оправдана. Непознати човек се заиста нека* ко чудно понашао. Такв<) његово држање дало је повода г. Марјановићу да га приведе кварт>-. Ту је суиљиви човек изјавио да се зове Пзвао Хобла и да је родом из Титела.Имао је и неке нсправе о томе али инје могао да оО|асни чиме се (»зви у Београду.Када је затим прегррсен у унутрашњим џеповима капута, продуженим у постави по.тицајпи с>- нашли разни обијачки алат. Кала^зе, турпн , 6>ргије и тестерице за стр*. / ие метала Стгар је била оч;»гледна и Хобла је убрзо признао да се у Београду бавио искључиво краћзма због чега је уопште н дошао овамо из свога места. Врло отшфно саслушан обијач )е приз>«ао да је он извршилац свих побројаинх обнјања и похарз. За своју бор-машину рекао је да је баш10 у Дунав кг>д Соларе. пошто је увидео Да ни у једном случају није имао успеха с њом при покушајима да обије касу. У току данашњег дана полиција ће потражити на томе месту које је лопов ознзчио бор-машину, али кзко је Дунав ту необично дубок мораће да позове У помоћ гњурце Речне пловидбе који оу ономад вадили са сзвских купатила рззне драгоценостн> к>пача. У току јучерашњег лана ухваћени обијач спроведен Је кривичној полипијн где ће иад њим бити настављена чстрага.

Кад пет малишана из Београда пође у свет — «■ Вођа пута коме Је те* 15 годнна ни сам није знао куда путуЈе

Док је јуче изјутра београдски путнички воз за Суботжгу стајао у стадали Инђији, не«о је известио Комесаријат да се у једном купеу треће класе налази пет необичних п\тника, у ствари пет малншана који без пртљага путују некуда. Комесар полиоије попео се у воз и почео да испитује дечаке. У почетку они су сложно тврдили да иду у госте код неког свог друга у Ниш. незнајући очнгледно где се то место налазн. Само такво њихово тврћење дало је повода полицијском комесару да их сву петорицу скине с воза и узме на мало детаљнији испит. Са »спитивањем није ишло тешко. Двојица тројица бризнули су убрзо у плач и призналн да су, договорно. побеглн од својих родитеља н пошли у свет. Један од њих, који је био најстарији, требало је да буде воћа пута. Њему је тек петнаест година н никад у животу ннје даље мрднуо од Раковице. Нико од њмх па ни сам воћа пута није знао наравно пде ће ла се заусггаве. Жељезничке карте извадили су до Новог Сада, а после су мис.тили да продуже на тај начин што би се сакрнли по купеима, илн би, како веле, продужили у свет пешке. Очигледно свн су говорилн нскрено и отворено с дечјом наивношћу. Гледали су недавно у Београду гтустолоаине неког дечака у биоскопу, па су се одлучили да и самн покушају срећу. Скупили су мало пара. сааки од њнх украо је од родитеља по неколико банчи, и тачно у заказано време нашли су се код игралншта „Јутославије", одакле су сишлн

на станицу извадили карте н пош.ад на пут. Чему су се надали и где еу мнслили да се зауставе, и шта су уопште сматра.ти за свет, наравно нмсу умели да објастЈе. Код њих није по џеповима нађено ниигта. Исграве, разу.ме се вико од њих није имао. Кож сваког је било •ош по дваеггак трцдесет дина^а. праћка и дечје раане ситнице. Л\лади авантуристн су сви из Београда и сви имају овде родитеље. То су Слободан. стар 13 и Драгослав стар 14 годииа. синови г. Драг. Адама који станује у Краљице Марије улици 95. Затим Драгољуб син Свето.тика Поповића са станом у Кнез Милетиној 53. стар 12 годииа, Слободан син Васхе Величковић стар 14 година са станом у Јутословенској улици 27. н Сретен, снн г. Божира Матића. стар 15 година са станом у Јукићевој улици 16. Сва петорица побегли су од својих кућа још прошле иоЛи и јуче изјутра по разним квартовнма одигравале су се узбудљиве сцене, готово свуда истовремено. Уплашени и забрннути родитељи дотрчали су да пријаве нестанак своје деце. Ствар је и за полицију озбил>на. За нелуиа два часа пријављено је пет нестанка и, сасвим пој.мљива узбуна није била мала. 0 загонетиим иестанцима деце била је наравно извештена и Управа града која је одмах предузела трагање. Срећо.ч )"Скоро је стигао телефонски извештај 1гз Инђије. којнм је све било об ашњено. До синоћ су деца. по же. љи родитеља задржаиа у Инђији, одак ле ће данас битн упућена у Београд.

С лева на десно, седе: Синиша ШвабиН, инжењер, др. Влад. ВуЈић, лекар и доцент Универзитета, др. Бора Ни колајевн!>, лекар, Милан Милошевић професор. СтоЈе: Миодраг Петровић професор, Вл Маршнћаннн, адвокат, др. Жив Поповнћ, лекар, МихаЈло СтоЈановић, судија — референт Централног пресбироа Претседништва владе, Рад. Вељковнћ, професор, Стева Јовановић, професор и Лаза Пантелић, професор

ГрЈ-па крап.'јевачкнх матураната нз 1912 голине, прославила |е у Крагујевцу 20-годншњнцу растаика са гинназијом. Сакупљени у Крагујевцу на Преображење. стари др^гови одржалн су пре подне помен у крагујевачкој цркви својнм погинулим н умрлнм друговима, а ззтнм су посетили гим-

назију у којој су провели пуннх осам година и за коју су везани толиким успоменама. По подне су имали заједнички другарски ручак у хотелу „Гушић", са којег су упутили топле телеграме захвалностн и сећања својнм бившим наставницима, а увече су направили излет у Аранђеловачку бању, преко Опленца.

М О I А ИЗЈАВА Од домаћих фабрика добио сам извештаје — писма ове садржине:

Слободни с.мо известити Вас, да примењујући Закон о изменама и допуна.ма Закона о скупном порезу на пословни промет који је обнародован у »Службеним новинамас од 15 августа, стављаћемо у фактуру поред уговорене цене за робу: 1. на име скупног пореза 4.6^; 2. на нме порсза на луксуз 10%; на свилену и делом свил*ну робу); Молећи Вас да горње примите к знању. '

Разуме се ово важи и за робу приспелу после 15-ог и од страних фабрика. Не обазирући се на горње оптерећ^ње робе ОВИМ ИЗЈАВЛ>УЈЕМ да ћу се у будуће задоволлтн у толико мањо.м зарадом а већим обртом и продавати робу по досадањим Јевтиним ценама а поједину још јевтииије, тако да моја муштерија не осети нова оптерећења на купљену робу у мојој радњи. Главни фактор ове моје могућности је куповна моћ т. ј. набавка робе директно из првих фабрика, само за готово, са великим каса шконтом по ангро ценама и ангро количинлма. Од сутра почињвм објављивати цвне роби те обратите пажњу на огласе. СВЕТОМИР Ж. МИЛИЋ - САША ТеразиЈе 24 Престо лонаследников Трг.

Авантура тројице бербера и једног зидара у Маринковој бари У Аранђеловачкој улици број 10, у Маринковој Барн, догодила се прошле ноћи „отмица" једие »маде девојке. Л>убица Милошевић, радница. вери. ла се. пре кратког времена, за Драгол>уба Поповића, берберина из Марин. кове Баре. Међутим, већ с>-традан Л>убицу је одвео у свој стан Божидар Кузмановић, зидар, који станује у Аранђеловачкој улици број 10. Неко је јавио Поповићу да је зидар силом одвео Љубицу, да ју је закључао у соби и да 101 не да нигде да изаће. Бер бсрин је био сав очајан и решио јс да своју вереницу по сваку цену ослободи зидаревог ропствз. Прошле _ноћи. око 12 часова, Поповић је са 1ош два своја пријатељл, Николом Хенцом и Илијом Николићем, такоће б?рберима, упао у Куз.мановићев стан. Кузмановић је био у стану, али није давао никакав отпор. Љубица је одведена без проливања крвн. После тога, Кузмановић је целу ствар пријавио жандармима и рекао, да му се један од непознатих људи претставио као полициски пнсар. Због тога се, вели, није много ни противио кад су одвели Љубицу из стана. Доцније је видео да су му ови људн однели из једне отворене фнјоке 1500 динара у готовом новцу. Члан Једанаестог кварта, г. Достанић, повео је одмах енергичну истрагу. Том прилико.м, Мнлошевићева је изјавила, да није била по среди никаква отмица, већ да је она сама позвала свог вереника да је спасе од зидара Кузмаиовнћа, који ју је прнсиљавао да живи са њом невенчано. Поповић и његови пријатељи исто тако упорно одричу да су однели какве паре зндару Кузмановићу. Они каж\* да |е то Кузмановић измислио, да бн им се осветно што су одвелн Милошевићеву ш и.вговог етаи>

Образована је комисија за изралу Уредбе о извођењу регулациоиог плана Београда На основу овлашћењз Огшггинског одбора Општннски суд је јуче донео решење о образовању комисмје одборника и стручњака за израду предлога Уредбе о извоћењу регулационог плана. У ову комнгију улазе као претседиик г. Витор Крстић потпретсед. ник Београдске општ>«не. као чланови г.г. Јован Гавриловић, Милић Сскић. др. Ксешхћон Шаховић. Драгослав Стојадино г «*ћ п> 10вић. др. фридрих Попс и Стојаднн А*:» вић. олштински > •« г.г. "Бура Бајаловић, Димитрнје Живал>евић и др. Букић Пијаде, чланови Граћевинског одбора н као стр\-чњацн г.г. Огњаи Кузмановнћ диоектор Технпчке дирекције. Бора Поповић, днрек. тор Трамваја и осветљења, Мило. рад Бркић шеф канализације. ДрагуТ|ш Миленковић шеФ катастра, Жарко Крстић срчпетлп Г-^е^чи-ког од. бора. г-ђа Даница То.мић-Милисављевић шеф отсека за Генерални плач и г. Светислав Илић

Смртоносни скок Ј *едне девојке из трамваја Јуче по подне, у Карађорђевог улици, иедалеко од гвож. радње поч. Тасе Неранџића. догодио се један не. сретан случа : . Гош док је трамвај био у покрету, једна девојка доста лепо обучена скочила је са папуче трамва. ја. али је том при.тиком пала на земљу и угрувала се. Испочетка је нзгледало да девојка није задобила теже повреде. Мећутим, на путу за бол. ницу, њој је позлило и више никакч није дошла к свести. После 2 часа она је умрла. Истрато.м је утврћено да се ова девојка зове Стана Кокотовић. ро^о* из села Доње Кривошнје. у Бок* Которској. У Београду је била у гости> клј сво!их поћлж*