Време, 26. 08. 1932., стр. 6

СТР.1НД 5

ПеТ5«, М А9Ј"У«Т '

ЖИВЕ СПИКЕ МРТВОГ БЕОГРАДА

г 5ж1пнк Борба за освешљење сшарог Београда

Смупштина Саеелз здравственнх

XI

»адруга. — Гл С&веа« зораво чио Је екупштпза здраг држп у недел>т гс-двве у дзорап (П1*шарео'за ул. ри. којп Ке тлх :

лазаревиу-

авни с доуга

> ^ептемЛра оае Сазеза наЛав.т»ач ). Ово; скупштиг. Џон Кквгсбуа доКв у -Југосла 'нпе предвнђа се а из р&знпх бадревствене задру в е годиие пзврвелпког задружА.то-андар I« у

Увоз с*гежег воћа и шљива у Немачку -лободан је. — Поводом вестн које су иедавно нзбиле код нас да Немачка не до-зво.т>аза увоз на_ ших свежих шљива ннти употребу везаних дтара у вашој државн за исплату свежих шл>ива упућених •за Немачку. добпвено ;е службеним путем следеће обавештеше из Берлина: сНест о забранн увозз свежег во!. ј рзазвала је у Немачкој пометњу. Увоз је слоболаи под резервом сад јјњ 17, с девизнпх иоопнса*. Сбустгза теретнот саобраћаја на Саеи од Скска до Брода. — Дпрек_ ипја Речие пловнлбе извештава ла услед нпског стаља воде на репи Гави обуставл>а привремено од 26 о. м. денчани и теретни саобраћај п пријем робе од Сискл до Босанског Брода и обратно. •:• Велики Бечкерек се спрема да све чано прОславч стогодишњицу рође. ња Ђуре Јаншића. _ Вслпкн Бечкерек прославиће 25 септембра стополипшлшу р*зђења Ђуре Јакшића. Матипа Српска у Нов г м Салу. ко{в прирећује ову прославу у Бечкереку .образоваће овде један одбор На овој прослави учествоваће сва бечкеречка хумана, наппонална п културна удружења. На својој последњој седшгап Коло српскпх "еста ра у Бечкереку решило је да тамо полигне споменпк Ђ\т>н Јакпшћу. ❖ Упис у I разред више нарОдне шко пв. — Према одобрењу Г. Мииистра просЗете ОНБр. бОО^О од 1 јула о г. отвориће се прп Основној школи .чрал>а Алексалдра I. у Лечанској уттгаи број 6. први разред више иах>дне шволе. У овај разред примате се само они ученипа_пе. којн °у свршили IV разред основне школе « нису се уписали у коју средњу иеи стручиу школу.' Упис ђака у оваЈ; разред вршнће се еваког редног дана од 8 до И и од 14 до 16 часовЈ. Упис ће трачгги до 15 септембра о. г. Забргњени листови. — Решењем Министарства ун\*трашњих послова забрањен је улаз и растурање у на шој држави листовима: :Последии Лпсти^, »Прашки Листи'. Неделни Листи«, сПонделни Листп . - ПЈе:_ дрем» и >Моравскп Лнстпг, који излазе у Чехослвачкој.

IX • имах гк) одааоасу Турава сважа | лрестонЈгчка ониггина почела је да мнс.тн на ооветљење вароши. Вечи,'тп проблем свих ашптииа. ! Београд је у то доба имао гдегде I по иентру • фењере на стубовпма, н то вегода бедне, шкн.л>аве. са пој чађалим стаклима, фењере који су били права карикатура и онвзсо иеу ређене варсгшп. Од стуба до стуба ! лчтачка мрачна стаза. ! У пентру још нгкако, атн н* пе_ I рнфернјн ништа. Људи су разбиза' ли главе, падали у јендеке. на клнзавнцн пребија-тп ноге. Повика на лампе слаба, јер се још ннје ни зна_ ло да бн могло нечег бољег да буде. Нлак, неки Београђавп дођоше са стране, вндевши непгго напреанијег. и почеше гозорнтп да се ггр_ во узмг у расматрање питање »пл\-мннациЈе< вароши. Накрпвл>енн ст>'бови са трошннм петролеЈским лампама. ко;е су често умнрале у први мрак кад бн се ламлацијес залумповате иегде у кафанама н заборавнли да присло. не мердевпне о диреке. спајале су МЈже и неке угледне .т>уае који су пикушавали да проведу коју ноћ у кафанском ћаскању. И један олштин скн одборник дође једног јутра разбијене глазе у олштину. Претседник је тада најзад убеђен да је жрајње време да се злу стане иа плт...«

Би заа:азана важна седнида оппггпнс-ког одбора С&п су знади о чем\* се ради, и зато иијг. из>-зетно, ниједан одборник тражно извнњења. Свечано расположење. Претсеанш: устаје и став.га важан проблем на дттокусиЈу: питање Лампи. — Ови мп, господо, знамо да оу наши фењери очајни. Тргба нешто учинити да се поправи то стање. Треба да уведемо бол>е осветл>ење заропш... Још његов е!имозе нијз био ни близу крају, а већ се из првнх клупа јавио руком позиатн и утлелни грађанин и одборник Игњат Стамен ксзнћ. по заннмању абација. кога оу сзи необично ценили као бога_ хог п часног газду. Можда је због ове дигнуте руке

претсадншс нвпгго и свсратио с®оз го. вор. И, међу првнма који су се Јавн ли аа реч у джасуонЈИ о осветљењу, он даде реч уважешом абацизи. Овај се тахо вавострепшо. дигавши се са свога места, да су адбор_ ннцн били згранути. Шта ли ће тај да сг пожалн? — Ја. овај, браћо мислим да је то ооветљење .т \-дориЈа. Не гласам ни за какву промену осветл>ења! Нн шта да се не поправл»а, ннпгга ново да се не уводи. Како је да је. За нас домаћнне н честнте људе добри су ови налпи фењерн и лампе. А за оне лу-мпове. који нвмају друга посла већ ноћу да ид>* по варошн, нека је крл>ање глава. Шта нма да траже кад падне мрак по улицама? Нека вду кући и сттавају. Нс4ј је за сиазање. Какве лампе..-! Нећу ни да чујем.! Омејали су се вапредниии одборнипи, али абаџи^а упоран претн оставком и сжандалом. Некако се стишало, лампе су се мало поттравиле..., Па ипак абација је имао доцније прилзисе да се уверн какве све бла•годети да^је београаско електрично осветл>ење... Доживео је.. НЕПОГОДА И ДИЛЛОМАТСКИ СУКОБ Осамдесетих година за мало није дошјто до једне београдске отмене гарден - парти« до дипломатског оукоба. Госпођа Миле®а Константиновић бнла је је;ша од најотменијнх бео_ грдских дама, ш-на такта, друштве ности н јвдне неизвепггачене нобле се. Код ње, у раскоптној кући, скупљало се најбоље н најбираније београдско лруштво. Имала је пробраније друштво у свом салону но и сам краљ. Говорило се да је »њено сито веома густо«, Једног лета Константиновићкина породипа пргселила се у вн.ту н внноград Богићевићевих на Топчидерском брду. Узела јуЈе под закуп за ту сезону, спремаЈући безброј забава и отмених партија. Играло се ту по цео дан н вече, у одабраном кругу, >маушла< н »локума«, док би се еаставнло увече са «внстом«, кога је краљ Милан лансирао у бољем друппву.

Тако се вађошв Једног послеооднева одабрали гости у вааи. Играло се мирно, сталожено и без узбуђења. Днпломати. државнипи, отме_ не даме, угледни публшшсти... Вру ћнна и очекивање сзежег поветарпа — предмет кратких разговора Овај разгозор убрзо се оваплотио. Издалека, одједном, затутњн, загрми. небо се заоблачи, већ са_ свим близу... Земув се замаглио. — Да се иде — прнмети нвко јер ће нас пљусак изненаднтп. ! — Не бојте се! — одповори јеаан дипломата — То грма на оушл*! Али, грмљавина је била све већаТада рече један млалн публиписта, од.тично внђеб у Константиновпћжиној н>'ћи: — Неће бити добро! Увек нам непогоде долазе отупа са запада... И показа према Земузу. Барон Гнскра, секретар аустрвјског посланства. схватно је у томе један жалац. и одговорио брзо в доста нашраснто: — На, гоаподинеЈ Непогоде вам долаве увек оданле! — н показз на североисток, мнслећи при томб ваљда еа — Русију. Млади ттублипнста прпгте у смех, и рече сасвнм неетрикрнзено: — Нг, господине! Оданле долазе непогоде вама у Бечу...! Аустрн-јскн дипломата је ово при мио као највећу увреду, тнм пре пгго одавна ннје трпео српског публгашсту, познатог као отворенор протввнвка Аустрије. И днпломата се гордо днже. опростн од домаћипе н осталзз, н оде. Афера Ј "е тиме само почела, ма да се свет сукобу у винограду само смејао. Дштломата је предузео све кораке како би младог публицисту оцрнио у самоме Двору, где, најзад. није било ни тешко. И последипе о_ ве »гарден-парти« код гђе Констатиновић, заједно са чудннм разго. вором о једној киши. доееле су доц. није разноврсне и тешке ударе младом човеку.... Тако су тада А\*стријанин моглв н смелн да малтретирају и изазива. ј>* У сред Београда.,

За „Време" пнше Владислав КаНанскн ПОПИСИВАЊЕ СТВАРИ МИЛНЕ гргурове 1&>четаом седамдесетах годнна најчувеннја беотрааска глумина бнла је Милка Гргурова. Талзнтована темаераментна отт^рна и дралсесна жена, која је многима завртила главу. Па ипак, мд како да јз била заводљква. она није ннкада ништа хтела да пскористн. Плата је бнла скромна, као и све тадашње у позоришту, а тоалете је увек хтела да Јгма првокласне. И ннје чудо што је пала у велике дугове. Нн на крају јој паметн ннје било да те дутове оетави неком свом обожаваоцу.. Тада још нису бнла таква времена. Али. како су се дугови гомилалн. дошле су и забраве. Једеога дана дође у кућу Милке Грг^фове аела вижиснта, са полшгијским писаром ва челу, и стаде попнсивати њене огвари за рачув неког повериопа Мнгнса Гргурова схватила је тај догађа; на најстрашзшЈн начин. Изгледало јој је да је сад потгижена до обичвот лолава И она чнм су по. чеди да пописују намештај. паде по сред собе у еесвест... Пнсар се уплаши, уплаши се пела вомисија, и одмах обавестише >*прав ника позоришта о носрећл. Тадашњи управтппс Милан Снмић бно је једал од ретких евровскит центлмгна талашњег Београда. Из богате н чгувене породнце. он се васЈтитавао као лорд. Кавал>ер до крајностн, осетљнв, <лв је одмах појурио у стан Гргурове. Гргурова се није ни макла. Нашао ју је како лежн на згмљи без свести. Видео је како је залудно поливају воаом. И отменн управник обрати се комнстгји, упитавши ко_ лико износи дуг због кога пописују ствари. Када му рекоше да износи 1-30 дннара. управник нзвади свој буђелар н на липу места положи ту велику суму. Тада изненада Милка Гргурова отвори очи, и нгкако и сувшпе бр_ зо разабере о чему се ради. Погледом пуним обећања погледа свог управника. — Како да вам се одужим. господине управниче..? Могао је то да буде и један га_ лантни моменат кога би свакн други можда другосјачг искористио. Али, Снмић приђе својој гл>*мгаш, и рече: — Ннчим. Сем, да н на позорпици увек однгравате тако днвно и верно падање у несвест...! После тога достојанствено је изашао. Милка Гргурова можда п није нграла озде неку ролу, али је нпак схватила да би тешко било разуверити човека. Да би, пак, остала при обећаљу, она је заиста ислунила до крајности же.тл* свог управнзка-' нико ннкада у нашем позоришту ннје тако сја-јно нграо падање у не_ свест (а било их је много у старом репертоару!), н уогапте споте умирања и клонулости, као Милка Гргурова. Често су у комаде уметати такве епизоде, н кад нх ннје бнло, због ефекта, ако бн она играла.

Ф и л м

Домаћи ироизвођачи и Савез произвођача филмова

Господине уредниче. у вези са на. писо.м претседника филмских радњи Новаковић, АдРија и АртиТик фи.тм из Београда. а позивом на Закои о штампи, молим да изволите донети оедећу исправку: На приговор поменуте господе гори>их фил.мских радњи, да је изјава савеза произвођача филмова дата с моје стране самово.гно. констатујем. да сам нсту израдио у споразуму са опуиомоћеним претставницима оних произвођача ван Београда. са којима сам могао у то време доћи у вези, а г. Новаковић и Глишић (Артистнк фнлм) из Београда да су са.мно.м диск}-товати текст исправке, а.ти одлагали своју одлуку радн чега сам и.м због хитности са.ме стзари. дао рок од 12 ча:ова. за подношење своје редакиије, што нису учинили. Приговор, да у опште није било напада на рад домаћих произвођача тенденциозан је и нетачан. На Конгресу Савеза атасника биоскопа др. Борковић је рекао: „А а вас питам господо, који је то добар домаћи фнлм произведен „Господин Хадмон: „не разуме.м господо зашто ге заносимо да тражи.мо домаћу индустрију, ко;а у опште не постоји", г резолуција конгреса тражи укндање 5§ 7 и 8 Закона о уређењу про.мета филмова, којима се заштићује до.маћа инд>хтрија, према увозу страних за5авних филмова, Господа Новаковић х другови говоре о њиховом пионерству у домаћој фнлмској индустри'и т приговарају мени и Југословенско.м просветном филму, дд желимо монополисати ту продукцију, констатује.м гледеће: а) да је већина тих »пионира« престата да ради и да се интересује за»аштиту домаће продукциЈ *е пре него Јито је Југословенскн просветни филм основан. Он је основан баш зато, јер ее скоро ннко није бавио производ•љом домаћнх, културних и пропаганд аих филмова, због материјачних и других тешкоћа. б) Југословенски просветни филм освован је кра]'е.м 1930 године а Закон о уређењу промета филмова изаШао ј е тек крајем 1931 год. а сту•но и? енагу 5 марта 1932 године.

Југословенскн просветнн филм је пре Закона без заштите и без изгледа на заштнту закона, радио инвестирајући око један милион динара за уређење модерног лабораторија и исто толико за материјач, сни.мање и обраду преко 35 хиљада метара негатива о нашим крајевима. типовима, културним и економским приликама. в) Људн који су основати Југословенски просветни фил.м и у њега уложили велнки труд, време и новац, — а до сада нико од њих није ни једне паре реатизирао ни зарадио настојати су у општем интересу, да дође до законске заштите домзћа про изводња, док дотада нико од тих самозваних ниоиира ништа није урадно у овом правцу. Поред тога су баш људи од Просветног филма, а нарочито г. Грубић и ,ја имали ветике муке да свакога, који је ма шта и ма када радио на домаћој производњи фил.мова, увучемо у Савез и огласимо га за продуцента. Све то није било у неко.м нарочитом интересу Југословенском просветном филму. јер је он и без тога и.мао свој водећи положај у филмској продукцији. Проста је неистииа, да сам ја нли ма ко од мојих прнјатеља код код Просветног филма радно на монополнзацији целокупне домаће про изводње н увлачењу странаца у ту продукиију. Констатујем следеће: а) Југословенскп просветни фнлм није никад тражио нити тражи мо нопол домаће филмске производње, а оснсван је баш зато да спречава страни утицај и помаже домаћу производњу, те је у нстом пиљу радно на донотењу закона, према коме се има постепено допуњазати увоз нз иностранства са домаћом производњом. б> Закон тражи за увоз страног забавног тонфнлма 7 од сто домаћег тонфнлма До сада још нико није у земљи саградно нн прпјавео грађење великог модерног тонФилмског ател>еа — што у осталом взн г кује каннтал ад мн<*ге и мч-*гв

милиона — ннтн се поЈавила ма која тоиапаратура признате марке, нитн пак произвео ма воји тонфилм од квалитета. Јутословенски Прбсветнд филм је компетентним факторнма изјавио готовост, да подигне у зем -Ђ <и већн модернн тонфнлмски атеље подесан да у њем\* сваки домаКм гтроизвођач, као и онај странн, може продуцирати, у сл\*чају, каа се забавнн филмови ©а напшм сижеом и људима снимају у нашој земљн али под условом Дв ое концесијом за известан број година спрвчи свамом страно« лрелузе*?у да то оно учини, в) У Југосл. просв. филму иема ни једне паре страпог новпа нити ће имати алн мн смо настотлн са успехом, да придобијемо неке стране произвођаче да повушају у нашој аемљи снимитн Фнлмове са нашпм сижеом и нашнм људима н да учпне верзију у нашем језику, јер једино таковом сарадњом је у оппгге могуће поднети ризико од један и по до два милиона дннара, колико већ и тонфилм кошта, а за којп се у земљи може добнтн највнше зоо до 350 хиљада динара Међутнм у оваквој редакпијн Филм се може корнсно пласиратн у иностран ству. Таква настојавања и такве жртве да добијемо добре националне про_ пагандне (туристичке) и економске, У. културне филмове да пх дајемо са успехом, који је досада већ по_ стигиут и признат од стране и наше штампв, да их нзрадпмо за шко ."'е и села да стране продуценте наведемо да снимају наше крајеве п свжее и дају нашу реч п нашу му_ зпку, да створимо у земљн велики модерни атеље да омогућимо да н&ш језнк н нашу песму слушам^ у пашнм биоскопима н ла је чују стЈ.анпн — све је то нзазвлло велнку ларму од некпх власчика биоскопа п код увозннка страних филлсва. Њима се сад прндружују н некп од домаћих произвођача, које смо ми са тешком муком наговори_ ли, да се организуп* у савез за запггиту домаће производње. Ш>етња за ос-ннвање новог савеза

је врло неозбиљна, на коју се не обазирем, јер мн није стало до места претседника већ само до заштнте и напретка домаће индустрије, а на скуппггини Савеза која ће се одржати 4 септембра т. гдаћу најопширнија објашњења члановима Савеза у прнсутностн штампе да се види како су неки чланови Савеза билн тенденциозео заведенн Што се пак тиче неких личности које се помињу као задругарн Југословенског просветног филма. изјављујем, да је њнхово учешће као доказаннх напионалних радника, на ма па задовољство, али за њнх само жртва, јер нити до сада, а ни у будуће, Просветни филм неће моћи награђиватн своје задругаре путем дивпдендв илн добнтн. кад бн је и било, јер је наше предузеће једна задруга Остали продуценци, који* нас нападају и којн раде као индивндуални трговци, акиионарско нлн трговачко друштво. не могу то за себе да кажу. После овога ја немам потребе, да даље дискутујем пред јавношћу са овом господом, с напоменом да ја ннсам вршнлац дужности претседника, већ стварни претседннк, а нитн претседнпк Југословенског просветног фнлма већ потпретседннк. С одличннм поштовањем МИХАИЛО МИЛОЈКОВИЋ

КО ЖЕЛИ ОСТАТИ СВЕЖ И ЗДРАВ нека узме сваке недеље један до два пута пре зајутарка по једну чашу природне Франц-Јозефове горке воде. Лекарска нзвешћа из болннца потврђују, да ФранцЈозефсву воду онн који болују од болестн црева, стомака, бубрега, цн гернце н жучи радо узимају, јер она не ствара ннкаквнх неугодних споредннх појава, а дејствује брзо. Франц-Јозефова горка вода добија се у апотекама. дрогеријама н колоннјалинм радњама.

Т Р К Е Упис грла за други тркачки дан За другн тркачкн даа јесењег састанка који ће се одржати 26 августа уписана су следећа грла: хандикап грла одгајивача са села и полукрвних грла Награда 5.600 дин. ноо метара. Змај 62 н по кгр., Чаварпо 62 в по, Грлтгаа 60, -Зрак 55 н гто, Правда 57, Војвода Гојко 55 и по, Илафана 54, Ирвлк 53 н по, Искра 51 н по, Изис 50 н ао, Ђендер 49, Зорзца 39. хакдикап двогодих грла Награда 6.500 днн. иоо метара. Бриганд 58 кгр., Ида 67, Јастреб 67, Саботаж 55 и по, На ну 56 н по, Велебит 55 н по, Гамбет 54, Млмоза 53, Флорнда 52 н по, Фонтенблн II 51 н по, Голуб 50 н по, Брана 50 н по. утешни хандикап Награда б.боодии. 1600 метара. Голуб 60 кгр., Ждралнн 55 и по, Мпцор 56, Изабела 55 п по, Адемкада 54 н по, Иванка 53 « по, Исидора 2 и по, Лела 51 н по, Кармен 45. трка власина' Награда 13.ооо димара. 1500 метара. Фантаст 56 кгр., Хоуи Гон 56, А.*1хемист 63. Виолета 54Бачка 54, Грлица со, Јасмтгаа 54, Ндеја 54, Мвона 54, Иванка 54, Иендора 54, Љкогнит-о бб, Идила 54, Мај Свнт 54 џ 1\>луб 56, Афродита 60, Вардар 56^ Верден 56^ Ссветник 63, Челопек 62. Влалина 60, Кртпатнца 55, Ибнкус 63, Еиоха 61. велтер хандикап Награда 6.500 дннара. 1400 метаР». •Змај 62 и по крр.. Јасмина 61, Џек 60. Бачка 59 н по, Дивља Јарушнца 58, Мај Свит 57, Баш-пара 57, Вардар 56, Зона Замфнрова 50, Алнби 55, Кончпта 65, Коктел 54 и по, Вид ра 54, Илијада 54, Усташ 53 н по, Скопљаеац 54. Оамац 5*2 и по. Комет 51 и по, Осветннк 51, Ромео 51, Ча'-каг> Јанко 60 и -по. Змд(-а -50.

БЕРЗЕ Франак у Бвогргду 223.92 Фунта у Београду 197.66 Долар у Београду 5691.83 Зајам на 1921 од 7 од сто рађен по 51 .50, држаане обвезиице 1930 ОД 6 ОД сто ПО 35.50—34.60, ратна штета по 19в, а акције При« вилеговане аграрне банк* г > ј 335—233. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Дееизе: (понуда — тражња) ДОН 198.46—196.86, ПарИЗ 224.48223.36, Њујорк 5705.96—5677.70, Жеиева 1113.85—1108.35, МиланоТрст 294.14—291.74, Нраг 169.42 168.36, Амстердам 2305.65—2294.29, Државни папири: (понуда — тражња) зајам нз 1921 од 7 од сто 52—51, државне обвезвнпе из 1920 ОД 6 ОД ОТО 35.50—95, Облигацпје Дрекавне хипотекарне бан-. ке у злату т 1927 од 7 од ето 44 (тражња) н ратна штета 198196. Акцијв : Народне башсе 4500 (поиу-. да) и Привилеговане аграрне баз кв 235 (понуда) — 230 (тражња) %

Уредба о закуОама железничхтж сШанова На основу параграфа 80 Закона о државпом саобраћајном особљу, & по одобрењу Министарског савета, и сагласностн г. Мннистра финаи* сија, г. Министар саобраћаја, пр<к писао је Уредбу о утврђивању вред вости станова (закупннне) службеника државних саобраћајних уств« нова издате иа основу параграфв. 30 закона о државном саобрећајвом особљу. Чл. 1. Службеннцнма државннз саобраћајнпх установа који станЈ^ ју у државним или од државе купљеннм зградама. одбија се вредност стана по одредбама ове Уред» бе од укупннх месечних претгад. лежности. Чл. 2 прописн ове Уредбе одно се се н на лнца која се узимају ва рад у државну саобраћајну службу по одредбама главе X Закона о државном саобраћајном особљу. Чл. 3. Вредност стана (закупнн* не) одређује се према месном раз» резу скупоће н према категорнјн стана за сваку собну једнннцу но следећој таблнцн: Месечна закупкина у динарима: по месном разреду скупоће I II III 1 120 100 70 2 100 80 50 3 80 50 30 Чл. 4. Службеницима чнш стано. вн служе истовремено за службен« потребе наплаћиваће се станарина 30 од сто од одређене закупнине Ово се односн на станове следећиа службеника: скретннчара, дееетера, чувара: пруге, постаје, тунела, зграда, водоцрпа и светионичара на усамљеном месту на мору. Чл. 5. Станови се деле у три ка< тегорвје и то: У прву категорпју спадају ста« новп у зградама солидно грађенич са потпуннм конфором, (као потпу. нн конфор за сада се узнма у об. зир: паркет, купатило и соба зз млађе); У ДРУгу категоршју спадају сганови, којн се налазе у солидно гра« ђенпм зградама, без потпјђог ковфора; у трећу категорнју спадају ота. нови, којн се налазе у слабије гра. ђеним зградама (бондрук набој, черпнћ ит.д.) као н баракам^. Чл. б. Собне се јединнце вмеђг рачунати на следећи начин: 1) Соба већа од 16 кв. метара рачуна се као једна собна једннипа, а ооба мања од 16 кв. метара, кухН' ња н купатила сматра се овако, кав пола собне једнннпе; 2: Сва остала споредна одељења као: предсобље, остава, клозет, таван, подрум, шупа ит.д. не рачунају се у собне јединице. Чл. 7. Када внше службеника ста нују у једној собн, вредност стам плаћају сви службеницп заједно. Чл. 8. Овлашћује се Мннистар са обраћаја да Правплнпком пропнпи начнн о додељивању, употреби, управљању и категорнсању станова. Чл. 9. Сходно параграфу 30 Зако на о дрлсавном саобраћајном особљу пропнсаће се накнадно Уредба, шта ће се ураднтн са новцем добпјеннм од закупнннеПошто сходно чл. 10 Уредбе о утврђнвању вредноста станова (закупннне) службенпка државних саобраћајннх установа, иста добијв обавезну спагу I маја 1932 годнне. а нове кнрнје мог> г да се примењују тек од 1 новембра 1932 годнне.. поставља се питање наплате разлнке закупшше између рашпе н нов* кнрије. Г. Мнннстар саобраћаја х везн с тнм одобрио је да се накнадна нпплага разлнке између ,раннј» н нове кирнје (за мај, јуни, ју.ти г авг>*ст) изврши у шест једнакнт месечннх оброка почевшн од 1 октобра 1932 годпне, до краја буцет(А. А.)

ске гозпне.

ПРСБНА ПРЕПОНС -ка трка тро. ГОДИХ грла Награда 6.500 дннара. 2800 метар« са 5 препопа. Ловћен 55 кгр., Њумаркет 55, Ф^. вара 51, Инеса 56^ Ирвшс 53, 'ХепЕ Бид 55. Изоцда 50.