Време, 25. 10. 1932., стр. 4

СТРАНА -1

Уг'-- ,- 1 ?'} окто"ра 1311

1ЕДНА СЕНЗАЦПОНАЛНЛ ФРАН ЦУСКО - НЕНАЧКА ПОЛЕМИКА

Ошкровења шз Жофровах мемоара изазвала су запремашћење Немачкој

Да ли су Виљемови генерали продали Немачку неиријашељу?

У мемоарнма маршала ЖоФра иалазе се дза тврђења која иарску номачку војску обасјавају срамном оветлошћу н прнказују је не мање нгго као продату нопрнјатељу од сопственнх, на.вншнх офнцнра. Прво Је. да је франиуокн гене-ралштаб

_ т

Маршол Жофр још 1904 годнне знао за немачкн ратнн плав, израђен од гонерала Шлифона, но коме се рат нмао водити против Француске као главног непријатеља с тнм ди се радн љопог уннштења има преки преко свих међународних о(>зира и ради сигурнооти успеха напасти и Белгнја, и ако су њену пеутралност биле загарантовале Енглеска, Француска н сама Немачка. Друго тврђење Жофрово односн се на верденску бнтку н гласи да је он, као главнокомандујући француоко војске, знао још од почетка за све немачке офанзивне ирипремс, и да Је на основу тога и израдио свој одбранбени план који је савршено уопео. Жофр наводн један за Немце језовит детаљ: то је да је прокламици.У немачког простолонаследника армијама на Вердену имао у рукама неколико дана пре него што је она објављена војсцн. _ У сзаком случају, јаоно је да се Жофр не би на Верлену могао одбраннти од напада у који је Немачка ставила сву снагу са којом је располагала — у обиму тога фронта — да ннје у напред знао зашем&чкн план. У том погледу, са немачке стране се свака полемика за сада избегава. Али Немпи жучно г>спорава/у могуЋност иадаје Шлифеиовог плана, и ако његово постојање нико не опори. На против, свн војни писци у Немачкој призпају да је тај план постојао, да је у њему предвиђен напад на Белгију, и да је он у осталом био једна огромна грешка која је Немачкој донела пораз и пропаот. Најнстакпутији нретставници ове последње тезе су бнвши немачки канцелар фон Билов доскорашњи немачгси миннстар војин генерал Гренер у своме делу о бнтпи на Марни које заслужује сваву пажњу, немачки посланик у Бечу и у Риму граф де Монт, чији су мочоари пре кратког времена објавељни у бечкој --Новој Слободној Преои" па и сам Хпндепбург у својим сиисима о рату који нажалост нашој публици нису познати, као пгго пису познати ни спиои фон Лудендорфа, Фон Клука, фон Франсоа (о биткама у источпој Иру ској). Повод за оадашњу полемику дао јо јсдан члалак франнуоког дипломате г, Палеолота, који јо објавио једаи свој разЛвор са шефом генералштаба Франпуске војско, генералом Папдезеком. из 1Ж>1 годтше који глаои: »Пошто ма је препоручио да чувам апсолутну тајну оономегатоће ми рећн, генорал Папдезек је распростро преда Ш10м једпу велнку карту Селгије, рајнских области н североисточне Француоке. — Молим вас пазите сада добро, рекао је # ХоИу да вам излож^м но. ви кониотгграциони план којл је немачки генералгатаб нзрадио против Фралцуске Прекинуо сам га зграњавају!уи се: — Како вам је позиат тај план? — То }»у вам реНгд после. Али вам парантујем апсолутиу тачност овога гато ћу вам реКи. Овде Ну изнети укратио њогово дугачко разлагаљс: т>У случају рата, Немачка би све. ла на шест корпуса своју одбранбену снагу према Руснјн, а зато би коннентрисала не мање од трнлосет и шест корпуса на запалном Фронту, н.т?.. тачннје речено # вред. иост од толнко корпуса. попгто би у ирвој борбоној линнји било. свега 2в корпуса, лок би остатак слтии.авло реоерву. Тнх 2в корпуса билш би нодел.ени у четнри армије.« С« нопоколебивом хлалнок-рвтк'гпћу коју је доиекле дом.чнтовао Г "А\ Н/Сговнх очију, геперал Панде. : се је долао: — -Те ли потребно да вам ка;кем Ла Н11 у ком случају не б.хмо мо-

глн одолети толикој павали. Билн бнсмо просто преилавље&и. ТАЈАНСТВЕНИ ИЗДАЈНИК Генерал мн Је потом открно по. рекло својнх обавештења; ►Пре нзвесног времена. један офадир, којн по свом нзглеау припада берлинском генералштабу, јавио ј нам се из Лијежа нудећи нам неколнко докумоната од најве<Не важности Нага Обавештајнн отсек, ступпо је у доднр с њим преко капетаНа Ламбл:.'нга, кога познаЈете. ИздаЈннк нам је предао целокупан план немачког генералштаба, са прецизно одређеним жконцвнтрацаоним зонама«, као што ми то технички назиаамо. Нмала смо могућI ност да провернмо његова документа. као а ус.мена об}ашњеља која је додао; и једно н друго ме апсолутно убеђује у нсправност матврпјала. Што се тиче личности самог издајника, она нам је савршено непозната; чак немамо нн могуНности да кореспондирамо са њнм. Трн пута се јавио из Лнјежа и заказао састанак Ланблнвгу: јеаном у Паризу, једном у Брисл\', и трећп пут у Нипи, а увек у неком луксузном хотелу. Међутим, сваки пут се појавио пред Лапблишххм увијено главе као да је издржао нок-у хируршку операцију; могли су се само вндети проседи бркови н оштре очи. На првом састанку захтовао је од Ланблипга заклетву да ћемо поштовати његов инкогинто, и да га нн у ком случају паши полнцајцн неће пратити. Рекао му је: ,,Предузео сам мере да одем пз овог хотела кроз један сат. Ако приметнм да мв

неко прати, никад ме више ноћете видетн, н нећете сазнати ове оно што бих вам могао доставити"... Внше пута је рекао Ланблингу: „Савршоно сам свестан своје нискостн, али се према мени поступало на још нижи начин, н ја се свегим!" Три писма, коа смо добили од њега из Лијежа, потпнсана су: Осветник! При свем том тражио је на нме својнх путних трошкова 60.000 франака; то смо му дали без цењкања, јер су његове доставе пеоцењнве. У децембру 1029 годнпе, г. маршал Петен повсо је истрагу, у мннистарству војном ради утврђивања тачности и аутентнчности горњнх достава. Та нстрага у-Тврднла је да су сва тајна документа, сачувана у архнви Обавепггагног отсека, опаљепа по вигасм наређењу, у августу 1914, после бнтке код 1Царлероа. ирема томе, документа која је осаетиик предао, више не постоје. НЕМАЧКИ ПУКСЗНИК СЕЛМГЕР ТВРДИ ДА ЈЕ ФРАНЦУСИИ ГЕН^. РАЛШТАБ БИО ЖРТВА ЈЕЦНЕ МЕЂУНАРОДНЕ ВАРАЛИЦЕ На горње откровење, које је дош. ло са француске страте, иемачпги пувовшш и добро познати војни пнсац Емил Сслигор дао је следеНи од говор: — Разу.%ит>иво јз да откровења г, Палеолога памлазо па јак одјек у свет ској штампн. Међушгм, свакако не би било депла"ирано поставити следеИе питање: зашто г. Палеолог није сккнуо вео са рдног колико презЈШвог толтсо <н озбиљног дела

раннЈ^е, а не баш овнх даиа? Одговор јо прост. У августу 1932 г. један париски часопио објавно је један део Жофров«х мемоара о белгпјском Проблому у 1912 ГОДНЈШ. У том одељку маршал Жофр, својом уобнчајвном искре«ошНу, го^ ворно ;е о јвдној седннин мннистар. ског еавста која је одолсана 21 фебруара 1912 под претседннгатвом претседннка Ревпублнке г. Тардјза, у току које јо г. Повнкаре, нретседн«к владе, изјавио да бн улазак францусмнх трупа у Белгнју, нв» утралну земљу, у случају рата са Нзмвчком, био оправдан потрвбом да се п,редухитри номачка инвазн^а. Разумљнво је да је уписак те Жо фрове изјаве био неповољан. Она Је показала да еу Французи, као и Нем ци. узим>али у обзиЈ) нарушавање ј белгиЈСКе неутралности. Откровења г. Палеолога лоносе сада једно нзвињење за то: Француска вла,*а није ни могла згг/зеги друго држање 1912, п&и1то је — а то доказулу докумегнти које је доетастмо немачки издајмик — знала да је немачки геиералшт-аб био решен да напад «зврши преко белгијске теритзрије. ЛАЖНИ ИЗДАЈНИК Об]авио сам 1930. наставља пуков1гнх Селигер, под насловом „Шнн : уни и издајнини". У то доба сам се 1»рудло да се упозтеам са лл'дима у гсносгранстау, који оу за ереме рата бнли у војној служби. или на који било други »ачин запослени у тајној стратепији. !Ча тај начии свм саанао за веома интересачгпне случвјеве. Рекавши то, хоћу да упозорим г. Палеолога на једно писмо које ми је упутио 27 мгја 1928 једаи виши чипов.№И1К. ЦитираЈћу овде наоажније делове нз истог:

„За дело које припрсмам тек, могао бих. г. пуковниче да вам доставим извесна аутситична^ и ап^лутно непозната документа. Тиче се једног Алзашанина ко,н је пре извесног времена умро у болницн, и који ми је оставио сво|е забелешке у знак захвалности ча извесне услуге које сам му учинио. Као бивши официрски приправник у царској немачкој којбици , а доцније као чувени глумац, завршио је на рђавом путу... Манип>лисао је увек са лажним докумснтима. а ууео Је изванредно да имитира извесне официре из главног генералштаба Тако је, у пролеће 1903, понудио у Вари!ави руском обавешта|ном отсеку, под маском једног немачког генералштабног пуковника, план налааа немачке војске на Русију. Добно јс за то 25.000 рубал»а. ...Шест месецн дооније, под видом пуковника Р... понудио је немачком отсеку за шпијунажу план напада француске вој^ке на Елзас. Међутим, ни|р умео да одговори на задовољгвајући начин на извесна деликатиа питања, и његова понуда је одбијена .. У гтролеНе 1904 продао је обавештајном отсеку, под именом генерала фон Н..., из немачког генералштаба прецизаЈЦ плгн немачког напада против Француске. у три серије, и за сваки тај план добно је нагхзаду од 20.000 франака. Мислим да је излишно нзноситп и друге дстаље из тог пнсма о опв рацијама тог страног генерала са Енглеском, Италнјом или Аустријом. Ово пгто сам изнео овде баца чудну свстлост на сензаинонална открооења г. Палеолога. Међутнм, морам прнметитн да сам 1023 писао момо кореспонденту којн ми се, са горњнм писмом, јавио нз Салцбурга, одбијајући његову понуду па слелеНп начнн:

«У своме ново .м дслу мнслим ла ре бавнм само случиЈевнма шгш,удаже за време велпког рата, и није мн могу^е да се дотичем догађајв ко.и су се олиграли 10 годнна пре рата, а можда и внше^ Данас жалим шго сам о<»о написао. Заис-та, да сам нзноо прел*арт

". Морио Палеолог тог вештог Елзашанииа у с®ојој књизн, — која је изашла из штампе 1030, — свакако г. Палеолог не би у октобру 1932 писао о том немачко.м ратном плану као о нечем „апсолутно аутептнчном". Али пошто то није тако бнло, бивши франпуски посла1шк на руском царском двору мора се задовољити уверењем којим кгу дајем да се то писмо из Стразбурга, које нсправља његов напис, већ четирн године налази са евојом ковертом и својим печатнма, у мојој архивн.

ПИРАТСКЕ БАНДЕ У КИНЕСКИМ ВОДАМА оо-о

Залш Бијас - гнездо кинескш мусара и разбојника Организоваш тргооина заробље ницима и спскулисање са жртвама које се сматрају за обичну робц

И жене и деца суделују у ре<нтабил ним подвизима гусара, наоружани иао и људи

Морнери претрцсају брод пре полас на из пристаништа да утврде да ли се нени гусар ни је пронријумчгрио.

Лондон, 23 октобра. — У току последњих неделл пажњу јавностн прнвукла оу многобројна разбојништва која су се одиграла на Далоком Истоку. После отмице г-ђе Паулеј н г, Коркрема, после убиства г-ђе Вудров у Харбниу, разбојницн су пре неколико даиа заплепнли и енглескн пароброд „Хеликон" н одвели га у залив Хонг-Кај. Гусарн су се, као увек, увукли на брод као путнинн. Када је брод бно на нучипн они су га освојили, везалн официре и посаду, и покварили бежичну телеграфију. Брод су затим опљачкали и пустилн да лута по мору. Тек дошп*е неки енглески ратаи бродовн пронашли су га н ослободили посаду. 0 овим кинеским разбо>иицнма познати. нублидиста и светски путник г. Лилиус написао је следећи занимљишг члапак: С времена на вроме штамиа доносн веста о гусарскнм нападима на бритаНске бродове. Гусарн одвуку освојепе лађо обично до залива Биас, где истоваро робу, па затим бродове пусте. Иупигаи бивају опљачкани, неко разбојннци одведу у ропство, н пусто тек онда кад наплате велике суме. Звучи невероватно да со оваквн случајеви дешавају окоро у непосредној блнзинн брнтанских пушака. Залив Бијас палази се једва шездесет мнља далеко од Хонг Конга, и баш он је логло најопаснијих кинеских гусара. Ниједној власти још није успело да гусаре одавде отера. С друге стране треба знати да је гусарство урођено јужннм Кинезима. Делте многобројннх река, стотнне острва и дубоки заливи дуж јужне кииеске обале, претстављају идеалну /територију за рад гусара. Хонг Коиг је пекада био легло гусара. Кинески цар је некада поклопио Португалцнма Макао само зато што еу ојш успели да очисте околнну Кантона од разбојника и гусара %

Кинески гусари изводе своја разбојништва тек после дужег и нажљивог опремања. За цело то време оин п>тују као скромни путннцн по разпнм бродовЈгма ко.е су одредилн за свој плеп. Иа тнм путовањима они се упознају са свнм обнчагима и ћудима офнцнра н посаде, тако да у случају потребе знаду најзго^Ш!ји начнн којим би моглн заузети брод. Најзад, када је сво то свршено, гусари прокријум^аро оружје н муницију на та) одрсђенн брод. Чим се лађа нађе на пучини, на знак вође гусарске банде Кннезн нападпу посаду и за час освоје лађл*. Јодна група гусара папада комаидантски мост, друга заузпма маганпске просторије, а треНа пазн на путнике. У ток-у иоследн>их година просечно три евронске модерне лађе падају у руке гусарима нз залива Бнјаса. Није познато колико су онн запленили кнноских лађа. До пре кратког времена ретко се дешава да су официри и посада дали одлучнијег отпора разбојницима, н зато оу гусари раднли тако рећи без рнзика. За гусаре овакав посао је бно веома рентабилан, и готово сигуран. У току рада од многнх 1одина гусари су развилн одлнчну тајну службу, која им је давала добре и тачне податке о овима могуКнм бродовима који плове кинескнм водама. Ти подаци су се односили на снагу посаде, обичаје официра, врсте робе, једном речју на све оио гато је гусаре морало интересовати. Између хонг-коншке полиције н разиих г>'сарскнх бандн води се одавна немилосрдан рат. Полнцнјске власти нарочито мотре на пирате из залива Бијас. Ова се борба ноди ппгијунажом, контра-пгпијупажом, нападима, чаркама. правим борбама, и међусобним стрељањем. Површно посматрано, нзачеда да би хонг-конашке властн лако могле да стану на крај разбо нчттвима. Суде1ш ио њнховој снави, човек

би могао помислити да им неНе битн твшко да окупирају цео залнв, н да спале сва села у околини, и тиме Да истребе гусарство. Алн, теоријскн, Бпглези немају прано да упуНују 1сазнепе експедиције на ту територију, јер по пмеју да руте право кмнеског суверенитета. У пракси. пак, еиглеске властн су ипак морале да предузму енергично кораке против гуслри, из простог разлога што кинеске иласгн после сваког гуслјн-ко«' иапаца прн* зна.у овоју номоН, и отворено кажу да не могу окончати ову неичдпжљиву снтуацију. Јсдпом ирилнком сиега кнносџ ј власти су забратале еиглеским властнма да униште гусарска легла у заливу Бијас, јер су се бојале да би овакав подвиг изазвао ноне репросалнје протнву енглес1:11х бродова. Дуж целе кинеске обале, и у делтама свнх кннеских река, има и других гусарских банди, чији шефови владају као апсолутни владарн над овојом тернторијом. Ови гусарскн 01ефоеи наслсднли су своју власт од предака, илн су је отелн од другнх гусара. Они сматрају да је њихово право да паплађују од кинесжих бродова разне таксе, као н то да конфнскују сву робу на поЈединнм дађама У другнм нрилнкама онн врше и отмнне људи у масама. Отмнца богатнх Кинеза је можда највоћн извор гусарскрг богатства. Оваки богатији Кинез бар једном у животу може очекнваги да ће бити заробљои од разбојпика или гусара. Према томе свави поанати Кннез уианред крије нзвестан део своје нмовнне на сигурном месту, тако да му он буде при руци у случају да мора платити откуп. Отмнца људн и жена је .у стварн један невероватпо добро оргапнзован посао. Дуж целе кннеске обале стално влада облигатна трговнна заробл>ениш1ма. На киноском гусарском језику реч заробљеинк се зовс „сум". Овн ,,сумн" броје

на хиљаде. Некн од њих су били пуштенн после наплате високпг сума, а други са ужасом се сеНају ст|>аховитих мучења којима су билц нзложепи. Многи „суми" су поубијанн, брутално, и без милосрђа, а многн су чамнли по разпим прнмитнвпнм затворнма, где су, после неколико годнна, умирали у грозннм мукама. Обнчни посгунак гусара састоји се у томе да приморају своје заробљеннке да пишу писма рођацима, и да траже високе суме за откуп Ако та су.ма не стнгне у одређепом року, родбина прима друго пис.мо нстовремсио кад и један пакетић у коме се налазн отсечено у.то жргве. Са трећим шгсмом гусари гааљу отсечену руку асртве. Ако ни тада не стигне новац, жртва се хладнокрзно убнја. Прегчжарање са разбојннцима веома је мучан посао. Посредник пре своги мора да исплати гусарима нзвосну суму као паграду за то гато гусарн уопгате пристају да преговарају. И док се обе стране цењкаГУ, жртва лагано пропада, сем ако му гусари не скраНују живог сво)нм рафиинраним мучењима. Крнза воНином наступа кад родбнна, немајућн довољно пара, за откуп, прекнда свако даље преговарање. Али, то није још шипта. Нрегопори трају нарочнто дуго кад нзвссне гусарске банде, опекулигауКи са својим жртвама као робом, продају заробљепике другнм бапдама. Мање разбојннчке дружине обично продају своје заробљвннке већим органнзацијама. Поред тога нма чак н гусара-капиталиета, когн фннанснрају гусарске подвиге. Постоје,. шта внше, и трговцн „сума", којн радо један веома реитабнлан посао. Врло често се дешава ла заробл.енн Кинезн лутају од једно банде до Друге, и често мењају затворо. Ако се, најзад, г>тари реше да врате заробљенико родбнни, ова већнном нма да платн миого вођу суму од оис због које се у почотку цењкала.

ЈЕДАН СЕПЗАЦПОНАЛАН ПР0НА< ЛАЗАК У ПНДПЈП Пећина у којој је живео Буда Барселонски лист »Каггалуниа« јавља: Прзма вестнма из Калкуте, архс. олошка нскопавања која св врше у околини тога места довела су до проналаска пећине у којој Је по предању жишоо Буда п у којој је одр. жа^вао сво:у проповед. Та пвНнна '•е налази на ' врху Једнз пла.ннне у планннском чанцу Рајгира, у области Бвнгала н чтгнн саставни део лванаест пећина ко је Су пре 2.50О годнна слчињав^лв једаи будистички манастир. Пећнну су изнашли један Енглеа и )едоп будистичкн Бирманаи. По палискнм светнм писмедоша, Буда је у тој пеНинн одржао №еколнко проповвдн. Игто тако се тврД11 да је ту извршев атентат иа Буду од стране његовог брата од стрнца, кош га је.ударио једним ве_ лнким взлгоном по главн док је ои био удубљен у раомишл>ање. ТАЈНЕ ИННАСА 11 сти лист пише: „Јављају из Чилеа да се Вилхелм Волкер оцрема да истражује пећнне Инкаса, за које се тврдн да јо у њима скривено огромно благо. То тајанствене пећино налазе се на падинама планииа Моро, над обалом према прнстанншту Арнкн. Једна од тнх подземиих пећина спушта се од Кусвоа, бивше престоннце Иикаса, до мора. Тврди се да јо свожа рнба доношеиа тим путо.м бившим поглаварима Инкцса. Волкер тарди сада да је проиагаао докумопта по којима ће тачно моћн да утврдн место где се иа-чазе то пећнне. Већ у 12 воку чињени су покушајн да се поћине цронађу. Францу* скн адмнрал Бутенвнл, после крстарења по Тнхом Океану, чнпио је така.в покупшј. Са јодним одредом морнара, снабдевоним потребцим инструментима, радно је месец дана, али без икаквог резултата. Волкер се сад нада да ће бити 6ољо среће. Његова експедиција је адлнчно органнзована, а у њој ео налазе и урођеници који тачно познају топографнју тнх продела.

Железничка каШасШрофа у ПалесШини Лондон, 23 октобра. — Како Јављају из Јерусалнма тамо је данас исклизиуо воз нзмеђу Хаифе и Самака. Внгае лнпа тегако јо рањено. Верује со да је до ове несрећо догало услед саботаже од страно жслсзннчкнх радника.

/едан крвав полиШичка збор Париз, 23 октобра. — Авас јавља из Хавано, на острву Куби, да јб данас тамо на једном политнчком Збору дошло до крвавог сукоба којом су прнликом погинула два лиц0| а 7 лнца Је тешко Јрањено