Време, 25. 10. 1932., стр. 5

Уторак, 25 октобра 1931

СГРАНА 5

ЈЕДНО ЗАМРШЕНО СУЂЕЊЕ У СМЕДЕРЕВСКОМ СУДУ

Убнцс Милимка Бешовића, геометра из Великог Орашр, иа оптуженичко| клупи

С.медерево, 24 октобра. - Дпнас је лочело суђење оптуженима за убисгво Милинка Вешовићп геометра из Беликор Орашја На оптуженичкој клупи седе учитељица Вира Ристићева, Зарија Ми-

ко Вешовић, а Место погибије тада ми је показао Ђушић кафеџнја из Паланке. Када сам дтигао у Велику Плану дао сам 10 динара једном колеги покојног Вешовића да му упале свећу и да његовој браћи изјави сау-

ГаГ»^'Л ИК к 0Ла Л,»го Љ ув чешће у моје име. нГпр.«" мЛм п " абић 11 Радивоје Тодоро. могао да идем јер на мене р1)аво увић. При давању података о себи тиче кад видим мртваиа Ри^тмћЛГД* Ј саиин ^ И Р а Пориче да је 12 јануара предвече ма.ии.ии!« ^ да ® уде шт0 раВ " V ВеликоЈ Плани, како тврди све нодушнија. Свн оптужени су лепо о»' док Мате Матејић. Сматра да свеОучени, нарочито учитељииа Р исти - док кои то тврди ни)е добро запампева иптужене бране г. г Миливоје | тио датум кад га је видео у Великој 11ерић и Станко Павловић адвокати Плани. Свакако *а га |е раннје ви из Смедерева, г. г. Радуле Чогурић и Сретен Стојковић адвокати из Палан ке и г. Милан Марјановић адвокат из Пожаревца Оштећене заступају адпокат г. Димитрије Л>отић из Смедерева, Јаков Матутиновнћ адвокат из ВеликОг Орашја и др. Ра-:оје Вукчевнћ адвокат из Београда. Претресу је присутна и породица покрјног Вешовића. У оптужници се тврдн да је по сре Ди злочин, а не самоубиство или несрећан слуај. што је доказано нзвндом и реконструкцијо.м догађаја на лицу места, као и исказом сведока. На месту где је леш нађен није било крви. И сам Милинко слул ч је неко зЛо при одласку у Ст. Ауибеговац. Он је ппн одласку довикнуо све Доку Луки РаДићу: «Можда се нећу вратити>, а и револвер је са собом понео. Значн, да је очекивао некакву борбу. Зарију Мхловановића терети и нсказ дат под закдетвом од бабе Велике Станојловић која тврди да је чула разућвор њеног покојног сина, Станимира са Николом Мнлићем, и где је Никола детаљно причао о почпњеном злочину, и да су учествовали и Зарија, и Драгољуб, и "Ћира. Још постоје многе околности које терете Зарију да је кривац. Свој алнби не може да докаже. Он и наЈочигледннје доказе пријатељства према Ми линку пориче, а ту га баш нздаје једна његова посетница на којој моли Вешовић да му позаЈми новац. После убиства Вешовићевог оптузкени Зарија настојао Је да се свуда понаша хладнокрвно и да се прави као да ништа не зна. Шта више и давао је своје мишљење о том догађају. Да је Зарија убица Милинков лшслн се и зато, што је Милинко тре бао да узме Заријину сестру, али Је напустио. Њена родбина стално му је претила да ће га убити. Докази, да су и Никола и Драгољуб били саучесници у убиству, потврђују се исказима оабе Велике датим под заклетвом код Среског суда у В ОрашЈЈЗа учитељнцу Тјиру прича се да је стајала у интимннм односима са ^Јешовићем, који јој је обећавао жеиидбу. али је био почео да иде и са другим девојкама, Но он Је и даље до лазио у Ћнрин стан и проводио читзве ноћи, па је могла да му се на Тај начнн освети. Још се овде наводе околности како је Вешовић убијен према исказимд сведока у њеном стину, Значајна )е Тшрина изјава у истрази, на суочењу са сведоком Богданом Вешовићем, у коме каже, да «е сме све да говорн, ]ер се бојн Зари|е Миловановића. Последњи део оптужиице обухвата остала дела по којима су оптужени Зарије, Радиво|е и Драгољуб. САСЈ1УШАШЕ ОПТУЖЕНИХ Затнм је сдслушан оптужени Зарија који на питање претседника већа г, Милана Николајевића каже: — Не осећам се крнвим ни за једно од овнх дела за коЈа се оптужуКаже да Је у возу путујући из Веограда за Стари Аџибеговац сазнао за убиство Вешовнћа и да се згрануо... Нитн сам Ја убнца нити сам нмао ма каквог учешћа у убиству. Све то Је проиаишло отуда цјто је моја снаха Живана по наговору својиУ рођака радила на толТе Да добиЈе веће наелеђе од мене па су се отуда створиле ове интриге, ма да сам ЈоЈ ја прианао 40 ланацд земл>(; и дао некич 400.000 дицара у готоау, Даље оптужени прича да су одно« си између њега и Милинка били коректни и другарскц, али не н интимни. — Вешовић Је долазио у моју ку* ћу у друштву колсга. Упознао сдм га са свима укућанима, па и са својом сестром Слаеком. Са њом Оешовић ниЈе имао иикаквнх ОДНОСа, а о удаЈи Славке за њега није било ни речи. Напротив Милннко се стално ниђао са учитељицом Ристићеном како је она сама говорила, хтео је њу да узме за жеиу, Не знам какви су Односи бнли ме!)у њи.ма. Ја сам са учитељииом нмао најискреннЈе односе. Био сам код ње два три пута, а Једном прнликом она ми је рекла да више не долазим сам, без сестре, пошто не желн да се о њоЈ процосе рђа ви гласови. Од тада нисам више шао.

У погледу свога кретања Зарија прича да је 11 јануора ншно у Велику Плану и купио неки бензии и зејтин за сној мотор. Сутрадац до подне бно је код куће а у II н по часова пошао је нозом за Паллнку, а кад Је воз био у Великој Плани сицјдо је и аамрлио шефа станице да пои1ту пошал»е у Паланку за њим. Ишао је да подигне неки новац у паланачкој Грговачкој банци где Је бмо уллгач Како оанка није имала јјојвлц није ништа могао да узме, .v 11а.?ап&и Је чекао до,7 часова увече. Посде тога са рођаком Матом Мати» ћем пронео је до 10 часова увече, пооле чега је отишао код аета Радослака Бабића на спавање. Сутра дан у 7 часова возом је отишао аа Београд и тамо пропео цео дан. Доче1ао је Нову ГОДИНУ код «Империјала> На Нову голину пошао сам натраг

део. У осталом с њим није у неком нарочнтом при)атељству Исто тако не признаје да је одмах по извршењу дела када се повела истрага рекао адвокату г. Милану Цолићу из Паланке да |е истрага добро поведена, али да се кривци неће моћи да пронађу као и да мнсли да |е убнство извршено на другом месту па леш пренесел Иначе, признаје да 1е не. игто разговаоао са одвокатом г. Цолићем с овом догађа|у. За његову посетцицу ко|а је нађена код Милинковог лсша н на којој је писало: „Милинко, гледа| игго внше" — Зарја не признаје да |е он дао Милинку ту посетницу. Рукопнс, |е прнзнаје сличан, његовом. алн каже да о« ово није написдо. Тако исто ни|е истина да је своју сестру Славку нудио Ми. линку за жецу нити би то учинио, па макар се она «и«ад неудала. Што се тиче исказа бабе Велике Станојловић ко;а је посведочила да је чула када ]е њен син Станимир разговарао са оптуженим Ннколом Милићвм о томе како |е дело извр. шено и аа су у делу учествовали Зарја, Никола, Драгољуб и Ттира, каже да о томе нема појма и да је то свакако измишљено По ДРугом делу преваре у вредно. сти 1,500.000 динара која му сс став. ља на теоет да |е извршио према снаси Жнвани, удови Миловановић, оптужени об|ашњава ствар: — Ја и мо) покојни брат Светолик наследили омо нмање од оиа покојног Радована по равнн.м деловима. Мој брат покојни Светолик оставио је кћер Мнланку. Она је имала право на наслеђе које припада покојном Светолику. Ја сам се са сво)ом снахом Живаном, мајком Миланкином споразумео да јој и-платим вред ност наслеђа које њој прнпада, пошто је она била вољна да настави живот у вароши, вероватно у Паламци. Споразумели смо се да ја за откуп наслеђа исплатим 400.000 динара и то сам почео да исплаћујем )ош пре 7 година. За живота мале Миланке ја сам исплатио 250.000 динара, а после њене смрти остало је још 150,000 динара што је исплаћено непосредно пред поравнање ко)е |е закључено прел паланачкнм Првостепвни)\| судом. Нипоалсву превару према Живанн нисам извршио, Она је под утицајем ближе родбине покренула то питање и потигла тужбу за превару. ЧЕТИРИ МЕНИЦЕ СвојоЈ снахи Жнвани није узимао никакве акцепте нц на 15.000 нн на 150 000 динара, Признаје да је куповао меничне бланкете, али за својо приватне послове, а не за Живанино поравнање. Четнри мениие по 150.000 динара које Је купио у Паланци, узео је да аакључн један посао, али како посао ннје закључен оне су остале непопуњсне и сада се налазе код куће. —■ У поравнању Је еве написано како смо се споразумели н ја ннше никакво право на наслеђе не прнзнајем Живани. Жирани прнзнаЈем само право удовнчког ужитка на трн пар иеле опнсане у порпвнању У поравнање ннје ушло да Је Живана примила од мене 400,000 дннара зато што Је то сама Живана захтевала веро ватно да би нзбегла плцћање велике суддке таксе, а можда н због нечега другог, што мени ниЈе познато. Главно је да Је то испуштено из поравна ња на њен 9ахтев.. Иначе, Живану сам и<Јплатио од новца коЈи сам зара дио на куповини и препродаји Ратне штсте. Саелушавање је у подне завршено, По подне је настављено испитива' ње осталих оптуженик. На реду |е оцтужени Никола Милић. Он изјављу|е да се не осећа крнвим и одрнче да га |е ЗаРН1а за то дело платио. Он вели са Зпри|ом не говорн већ четири до пет година и то из партијских разлога, Пукојног Стаиимира |е познавао али се с њнм ни|е дружио нити |е у његову кућу од лазио нн нре ни после убнства покој ног Вритвића. Исто тако пнкада нн|е улазио н" у кућу учитељиие Тшре. За убнство је сазнао тек после два дана. Окривљенн Драгољ \'б Иваиовић БабиН из^ављу!« такоће аа се не осећа крНРИМ нити за дело убистна над геометроц Мнлннком (Цшовићем нити пак за утају у Земљорадничкој набављачко! задрузи V Ста. ром Аџибеговцу. 0 самом догађају ништа не зна. За то |е чуо тек сутра лан као н остали, У кућу учител^че Тшре ни )е никада улазио. Пориче да |е он на сво|нм колима превозио леш поко|ног Милинка критичне ноћн ИСПИТ ЋИРЕ РИСТИ1ШВЕ По том се прИступило испитивању оптужене Тшре Ристићеве учител>иие из Старог Аџибеговца. Она такође каже да се не осећа кривом за дело које јоЈ државни тужилаи ставља терет. Са покојним Вешовићем каже да се упозпала на Таурђевдин прошле годнне. Измећу њих се најпре појавила симпатнја, а после и љубав, тако да је он долазио у њен стан каткада и ноћивао. Он ЈоЈ је изјавио дп ће је узети за жену а она му је то веровала и сматрвла га за карак тр.рног младића. Он јоЈ Јв полн говорио да не тражн мираз н да иоваи ниЈе глапно у браку. Милинко Је у нск носио револвер и када га је Јед-

чери пресрео један човек када је пре лазио преко моста у луку, и запитао га: <Куда ћете господине, зар се не бојите тако сами у мраку« — а када се Милинко машио за револвер тај човек је побегао Она му је вели одговорнла да радн како хоће, )ер да је она сирота довожа, а Заријина сестра је богата. Она међутим на Милинку приллком овог разговора н*1је приметила никакву цромешу те је бнла уверона да )в искрено волео. Не зна да лн је М нјцшко нмао односе са другнм жедама у селу. Једне вечерн рекао јој )е да му једна угледна личноот гражи на аајам око 10 хиљада динара. Додао је да је та| човек милиоиар н да га неће прввпрнти. Она га )е упитала да ли »в то Зарнја, а он је одговорно да јесте. Да ли > он ту суму аанста позајмио она но ана. Једиом прнликом рвкла >е Мнлннку да се чува Зари)в |ер је чула по селу да јв веома лукав човок. Тврди да нијо нстина да је Милинко убијен у њено) кућл и у њеном отану. Истина је да те ноћи ннјв дуго опавала, алн за то огго је била заузет* домаћим пооловима, јер св приблнжавао Божић. Сутрадан је била у школи, лошла је на вромо, а по подне је одоцнила, јер је саанала за смрт Милинкову о чому ју је навостио срооки начслннк поородно. Са Заријом воли да није нмала ништа. Сутра дан по убнству Вешовнћа велн да пнЈе иоћила у своме отану зато што )у је 1га то наговорнда њен| колопшииа, Бнсоннја Величковић, рекавшн јој да не троба да остане сама у стану н онда 1в отн« шла у Паланку. По том је нспнтаи окрнвљонн Раднвоје Тодоровнћ. Он призиајо да јо једнога дана нашао Матоју МатоЈнћа у кафани браћв Петковнћа у неком друштву у Волцко) Планн. Чскао је да Матеја остпно сам, па му је пришао и упитао га да ли Јо ваиста 12 јануара ове годино у очи убиства Вешовића видео окрипљепог Зарнју у тој кафани а он је прнзнао да )есте. Матојићу )е рокао да долази од рођака Зарнјнпнх и рекао да треба да повучо ово) ноказ дат код нзвиђајног суДнЈо у Воликом ОрашЈу а ако Је до пара да ће се платнтн

Избори за Адвокатску комору у Београду Скупштина наставл»а рад у нсдељу, 30 онтобра На скупштнни Веоградс-ке адвокатоко коморе, која је одржана прек јучо у дворани Радннчке коморе, гласање Је дало овакве резултате: За претседИика Коморе нзабран је г. др. Драгутнн Јаиковић са 142 гла са # Адвоват г. Милан Влајковић ко Ји је такођо био кандидат за претоедника добно је 89 гласова. Бнрано је такођо још неколико адвоката, алн су они добили само по неколико гласвп. Пошто оснм кандидата, чнја су имена јуче објавл>ена, други кандилатн пнсу добили апсолутну већину, а за одбор је потребно да се изабере Још 7 чланова из Београда н 8 члана из унутрашњости, адућо недел>е, зо о. м., у сали Окружног суда за Београдскн округ, у смислу параграфа 39 закона о адвокатима, обавиће се ужи избор нзмеђу кандидата, који су добили највећи број гласова. За ужи одбор долазе у обЗНр: из Београда г. г. Сима Алкалај, Милорад Павловић, Трипко Жугић. Драго слап ОгоЈаднновић, Јован Здравко. внћ. Јован Велимировић, Вељко Пе тровик др. Радојо Вукчевнћ, Милан Влајковнћ, Љубигаа Димитријевић, Мнливоје Благојевић, Драгнша Васнћ, др. РаЈко Ћермановнћ, Гојко Тернћ и иа унутрагањости г. г. Милија ЈОвичнћ из Ужица, Драгољуб Владиеављевнћ нз Пожаревца, Миливоје Тадић из Ужнна, Влајко Чвркнћ иа Мочка, Свет ГТротић из Ва> љева и Мнлутин Фнлиповић из Вал.ева. Ужи нзбор нзвргаићо се и за заменико Коморо, аа Дисцнплинско веће, за Касационо већо н за Испитну ко. мнснју.

Могу1»ност продаје дрвета на задружној основн Ужнцо, 24 октобра- — Долегатн зсмл.орадничких набављачкнх задру га из сроза ужнчког, златиборског н пожошког, одржалн су данао овдо конфоронннју на којој јо говорено о могућностн продајо дрвета на дадружној основи. После дужег конфорисаља комо јо био присутан и делегат Главиог оавоза г. Жарко ЦорђевнН, регаио Је да ов Главнн савоз умоли да иорадп на оргаиизовању ове продајо.

Њ. В. Краљ и радиоакшивишеш Нишке Бање

Нишка Бања

н Стари Аџибегопац У путу ка Пп- ном приликом упитала зашто носн оММШ1 чуо сам да је погинуо Милин- ружје, рекао ЈоЈ Је да га јч једне ве-

У новије доба чује се да се прнстуцнло иопитцвал>у радноактн>внтета НЈШЦБв Бап>е. 0 то.ме вредио јо проронорити некал1Ј1ко рочи, Да јо Нншка Бан»а радиоактнвна, пронађено је још про 2о и внгае г^дина Промађзн Је 20 оептембра 1009 годино, Резултати о тчлма обЈављвпн су и у »Гласу Српскв Крал>вооко Академи> Наука« ЦХХХШ, На наЈпоузданиЈн начнн доказано јо, дакле, у своје време да јс Ншии Б&нш ра зноактнпна. У Боограду, ка« цјто је позцат«, Поотојн Држеона хемијсна лаборато рија, коју је још нро 7« и више гоанна оеновало Оанитотоко оде,1>шће Миннетарствц унут[>атн>их дела у СрбиЈн, У тоЈ ДржавноЈ хом-иЈској ла боратори)н проучавлна оу и рошлвана су питаља, не оомо која прнпаааЈу искд»учнво хемнЈској отрупи, воћ и многа друга, која оу анатно у. даљенп.а од хомнЈв но раднооктив. тет минорадннх вода, У Државној хемнјској лабораториЈи и на терену Нишко Бан.о нсггнтнвлна јо пре двадосет н пигао година топла вода Цига ке Бање на радиоактнвнтот и доказано је да јо радиоактивиа. То је локазано на релативно тадагањи иај модерни>и начин. као што оо н данашњн ннчИ!| докааиваља сдштра да )е најмолерниЗн, Јога оо не зна какви су резултати оада добивенн од. ређивалем радноактнвнтета н очекујо се да ћо оо резултати старнх радо^ва везати са новим и јатниа Р л * дноактнвитета радн лашег упоре1)нпан>а нзразити Маховиим јединицама. По количини радноактивитота, по колпчмнн оманацнЈо У водп пе ноин со толико н>ен локовити значај, Вода Итико Бап>о топла Јо, а у топлну водама мањо со по колнчпнн раствара раднумова емаианија. На Копаонику нмамо едан нзвор са тем пературом од 40 С. ОКрчмар Вода)

н она по радноактивнтету 1гма 7* Маховнх Јоднннца. Алн но треба гу битн -нз внда да Је атмоофера Ннтдке Бан>о пробогата радЈгумовом емананијом н да то повећава вначај те Бање. * Пре но гато је у водн Ннгаке Бањо 1гронађ«нд радиумоиа еманацнја, она оо као локовнта слабо ценнла. Па и надложни сматралн су је као обичну топлу воду, Сада пал оца је једна од најзначајнијЈГх лекд. внтнх вода у Југославнји. ч Са овог најузвншеннЈог моста у зомл.н, Овојим посотама Њ. В. Краљ подаЈЖо је веома вапнлу вред ■ноот НншкоЈ ВаЈћн, Поред радиоактнвнтета Нигала Ба1Ба одликује со н овојјгм веома подосцнм, прпступачннм полон<лјем п обнлатошћу топле воде. која је непосредно са нзвора употробиоа за купањо .ц којд јо на осиову нсогранн ченог нскуства позната као локовита, Сем тога вредно јо поменути да нам тије познато да ли у ком другом делу Југоолаонје има то врсто нека лековнта вода, која бн по значаЈу мо. гла да надмаши Ннгаку Бан>у_ У СрбнЈн оу тражено н испнтнване лековнто воде на радиоактпвнтет у много већем броЈу, но у друпгм деловима Југоалави-је. Треба, дакл^, само тражштн н мовсда Но со и У другим доловшма Југославије наћи аначајннјо локовито воде но гато је иншка. За оада можемо слободио реНи, да јо Нигака Б&ња по вроти спојоЈ најзначајнија У целој Југославији. * На преволнкоЈ мнлооти најердачније аахвалујсмо ЈБоговом Веанчанству, нашом л>убл>еном Крал>у Ллександру I. захвал>у>мо н у име болосинка Иштко Бање, захвалујемо најордачннјо. Октобра 1032 годмне М Т. Ј\ЕНО

Суђење бившем народном посла« нику Чеди Кокановићу

Бихаћ, 34 октобра. — Данас јо почело суђење бившем народном посланику Чеди Кокановићу, протнв кога су поднете трн тужбе. Судско веће сачињавају г. г. др. Фрања Агостон, др. Јосип Ђуране I и Михајло Кобарницки. Бранилап је г. др. Милан Катичић адвокат. На суђење је са оптуженим Кокановнћем дотао из Бање Луке и његов приЈатељ Коста МаЈкић, бивши народни послапик. У публипи је примећен и народни посланнк за срев бихаћски г. Бранко Дрљача. У оптужници се паводн да је оптуженн Чеда Кокановпћ био ду. е премена народни посланнк у бившој Народној скупштипи у Веограду. Када су марта 1®28 годнно расписани пови извори за Народну скупштнну кандидовао со и оптуженн Чеда Кокановић. Ови избори нмали су со спровсстн по пзборном зако-

Г. Чеда Коканоеић ну односно њоговој новели од 10 јула 1922 годиие која је учнннла иамену у погледу доба народиих посланика. Уместо 35 година колнко је до тада тражено, народни посланнк морао је пмати навршених 30 годпна живота. Оптужени Кокановић рођен је како се види из првих матичних књига чији јо препно начпњен касниЈе, 12 октобра 1803 године. Како оу иабори вртени у марту 1оаз годипс Кокановић ннЈе могао бити народни посланик, јор му Јо до пунпх 30 годпна нодостаЈало преко в месеци. Оптужонп којп јо раније био народнн посланнг бно јо погођеи, јер јв због тога могао при вориФикдцнји пзгубити мандат. Да то ооујети прц бегао Је фалоифнкату и проннаци књига и помоћу пепоанате особа у. спео Јо да у војнпчкнм регистрима у среском поглаварству у Саноком Мосту промени датум свога рођења па 12 фобруар 18аа године тако да у време нзбора има ас годана внше једап месен. 8атим Је пототрекнуо пароха старомајдаиокор покојног Ћорђа Павнћа па помоНу њега у цркпенпм књнгама пзвршно цдентич ну исправку датума рођсња. Сво ове исправке су такве да одмах падају у очп, а код некнх видп се и правп датум. Црквени протокел до. мовнп у коме је учпњепа преицака препнс је старог протокола од 1880 годпне (тај препнс је направљен 1009 годпне). У старом протоколу впдн се јасно да је оптужени Кокаповнћ рођен 16 октобра 1803 годпие, а ие као што је преправљено у пре пнсу 12 фебруара поте годино. Нема сумње да је новп протокол домовнн ноправљеи и иавршена таква нзмона. У томе емиолу истн овегатеник Павић издао је крштонипу н тпм се уверењем оптужепи КокаиовпН прслужпо те Је у Народној окупштннн његов мандат оонажен. Јануара 1025 годнпе на први дан правоолапног БожнНа посвађали су со у бпртији Јоаана Кокаповића оца оптужоног Младен Впјелац н Гојко Кокановнћ. Окуппло ое мпого света, а мођу н.има и оптужонн Чеда Кокапопнћ, Тада Је дошао наредник Биокупопић и почео да вргаи дужност растурајући овет. Нозадовољни њогопнм радом, Чеда, као и њоговн друговн напалп оу га н како оптужница наводи оптужепн Чеда Кокановић пспружно јо роволвер н жандармерпЈском нареднику Васи Бискупоппћу и среском иачелнику Вукнћу Иваповнћу допнкнуо: „ХаЈдо опамо да добпјвте своЈе!" Сем тога, Кокановић ое оптужује да Јо увредио тадагањсг чиновинка ореоког пачолства др. Славка Пиштел.нћа п полшшјског отареганну Ферхада Крупнћа, У погледу првога дола, оптужепп се бранн да су му иеправке у матпчинм књнгама подметнулн полнтнчки противнипи коЈп су хтоли погато пото да га изпеду па оптуженнч ку клупу. Далеко Је од тога да ло. зволп собп то коректуре коЈр му ннсу биле потребне, Јер НЈ^е бнла у пнтању вернфпкапија њсгопог маидата, Истнчо да би њогов мпндат, н ако ннје имао пупих зо годпна. бно ооерен нз чното политнчког опортунитота. У погледу потезан>а револпера прича како му Јо Јелиа довојчппа. када јо избнлп свађа, оаопгатила: убишо Гојка. Напољу Је пнлео како долаан народнпк Внокуповић пеолужбено опремљеп н у напнтом стан>у, јер со тетурао. К пдј Ј 1о стнгао, пзпадно Јо тесак и магаућн њпмч> ппема по^со лл таламп.

ГоЈко Кокановић видећи га тако спремног за бој испрсно се пред њим н рекао: Ево убоди. Када је Бискупопић на то почео до узмиче н угаао у парк, оптужецц Кокаповић је аа њнм ватворно врата. Када је затнм напгаао старешнна исцоставе, рекао му јо да ухапсн пвјаног жандарма. Тада је вндео како је Младен Бнјелац полотео ва његову браћу, Наотао је опгати метеж. На то су дошла на касарне два трн паоружа и жапдарма. Спазивти их, повукао ов оа браћом и одем према биртији куда се упутио и старепшна испоставе, Иваповић. — Њега сам нарочито звао у биртиЈу да му целу ствар разложим, по он то није хтео. Тада слм впдео Младона Бијелца како пред жаплармима трчп према пама уз страшпе псовко. Био је врло иапит н узруЈан. МоЈ брат Раде замолно Је старешнну нспоставе да га ухапси, ио он је рекао да то не може учинитп. Д ја сам, впдећн да гомнла креће према пама, рекао: «Милу ли вам мајку, ако сте пошли да иас побиЈете, ходито овамо. На то Је упитао Иваповић: «3ар и мепн маЈку,« «Не вама. него они\га којн хоће да. нас побиЈу^ Мислпо сам на разјарепу масу коЈа Је према нама нгала. Ннкакве друге псовке пити увреде ннсам изговорно пикомо. На пнтање претоедовајућег у погледу фалсификовања црквених књн га оптужени Чеда КокаловиН одговара да ое није адндидовао 1020 г. већ ое први пут кандидовао 1023 г. Порпче да је вадио крштешгау н употреСшо јо при вернфпкациои ман дата. Кргатопнца ннје била уоппггс приложена пзборним актпма. јер се по пословцом роду и изборном аакону не траже од иародпог посланика ннкакви докумштн ако ие посто(ји жалба у погледу њеровог избора. Да је он хтео д<а фалсификује цркввне књете, бпо би, кзже, вегатнјн о могао бн се послужитп хемнским срвдствит. Целу ствар претставља као подметање политичгагх непрпјатвлл. Да му Је требало још в месепп да папуни 30 по_ слатичких годгана, могао је отиНи у неку бању ва лечење, па тек после верифпцирлти мандат.

Откривена је велика крађа упозиатој галантернско-мануфак- турној радњи г. Петра Димитријевнћа помо^ник који је украо свом гаади првко 500 метара мушиог и женског штофа и свиле Орпаии Првог ква-рта ухапсили су синоћ Олободана 1Совачевића, арадже<ра излота и помоћника у повнато(ј машк^ктурн о. галанторис кој рад њп г. Петра ДњмптрцјввиНа., која се налаза? у Кнез МихаЈловој улицн броЈ 45. Нма већ пуаа два месепа како се Коваче®иЈ» помагало као прааи пазда у радњи г. Днмитријевића. Кадгод му се уваоала пршшна крао је наЈфигатјо пггофове и односио их сво јој љуоазишци, са коЈом је становао у Проб .1 >анокој улицч! број 6. Да га не бн ко гсриметно, Нто(1>ове је крио прво испод капута, а затнм ш радње је одлазио у клозет, где их јо обавијао око по;ас«а» Можда бп овојј дрски крадљнвац н отворпо Ј>адњу са крадеиим пгго_ фоонма, да га г. Дпмитријовић јп < ; о наЈзад ухвалшо. Јучв по подне, пршцшом претреса, писар Првог кварта г. Аца Јовановнћ код Ковачавића је ногаао нвкојптко мотара овилв, коју Јв био обалшо око поја^а. Г. ЈоваиовиН је одмах извршио п протрвс 1СовачевпНевог стана. Ту јв пронашао ра;и не олило и мушког и жвнског што_ (!«, у вродности за осамдесот хиљада динара. Крадеиа роба била јо с-акривена у сламњачи ц у (>аст>*цима. Заједно са КовачовиНем ухашшена Је н његова љубазшша, Мари,\а Веопн, служаака. Оша јо Гуокнња, а родом Јо из Владиволтока. Стара јв зо годшт ц Јсажњавана јо 1 Г отј ' ппо . Мећутим, КовачевнН је, абог крађе, био осуђен од Окружног оуда у Осеку гса трн мосеци за_ твора. Он је млад човок, нма 2б годврна.

У ш&оли /прсти Вашим малиша«^ / мима више него игде I опасност од заразе, I Заштитите их са

. фапПаит* \ Н РЛ5Т1СЛ Ј

Одобрено од Минис1.; г . а»а политике и нар. здр. Сбр, 15031 26-в-ПШ г.