Време, 25. 10. 1932., стр. 6

СТРАЖА е

гора;:, 25 октобра 193Ј

2пс1)1шк

Пријем нзрОдних посланика и се. нзтора нод Министра тоговине и иидустрије. — Г Мн~астар трговзве и надустрнје прпмаће г. г # сенаторе н наролне послазнке сваког лана нс5л>учнво од 12 до 13 часова ❖ Пешадиски пуи Боке Ноторске прослазиће на д«з 6 новембра 1932 1>зл. своју славу као успомену на лан кала ;е српска војска ушла у Котор н Боеу Которсву 1918 годнне. Богослужење н сечен>е колача у 10 часова у кругу касарве на Бенозу; по подне од 1б часоза во.ннчко весел>е_ 0 жибОту у Охридсном Језеру з. драк^е вечерас у 6.15 предавање са проЈекпп.^ша на Коларчевом уннверзнтету наш познатн бзолог г. др. С. Станкознћ Улазннце по 3 н 2 дннара могу се добнтн преко пелог даза на благајнн Коларчевог народног уннверзнтета. ♦> У Педагошнсм друштву олрзаће п др. Браннслаз Крстзћ зеколнко пр0~,-зан»а о раду и моралу срзд. њешколских ученика. Прво предаваље одржаће се у уторак 25 о. м. у малој дворанн Ирвеног крста у 5 часоаа по подне — Сзмнна ул_ 19 Предавања су резултат јеане анкете бол ;е пре две годзне нззршена мећу ' учензпнма београдскнх гнмзазз.а з стручннх школа ❖ П олј С кз отвара конзулате у Сллиту и на Сушаку. — После зак-Ђучења новог трговНнског уговора нзмеђу Пол»ске н Југославнје. пол>ска влала је одлучнла да отворн но ве конзтлзте у Сплнтт и на Стшакт. ❖ Седнкца Педггошиог друштва ТТедагошк одруштво одржаће селнн пу данас 35 о. м. у 17 часова. Симнна 1°. предавач г др. Б. Крстић, о ђачком раду и умору.

МЕМОАРП ЈБЈВОГ ДЕТЕКТИВА

Чешрдесеш година у служби на/боље иолиције свеша - Скотленд Јарда

Џеимен, шровач из Бороа

Несрећни иац Том Микса Лондон, 23 октобра. — Пз Холивуда јавл,ају да је познати филмскн глумап Том Мнкс прилнком једног несрећног лучаја сломно трн ребра.

УПОРЕДИТЕ еДиава» пасту за зубе било с којом другом н постаћете њ е знн сталан потрошач! Цена: нормална туба дин. 5.—, двострука туба дин. 8.—

Епидемија код деце Шкозску децу чуђају од прилепчиђих болести, ћоје настају улазом ћлица кроз усну м грлен\шупљнну, омиљене Добибаду се у сваж апотекама. Иева иалог охота Дннара 8. —, великог о.чота Дпн. 15.—

ш Прл да-1>е« аспштаању пнсама спгрно сам да Је Чепмез, када се 1593 годнне вратно у Воглзску, бзо ожењен. I! сада се за нас по>авнло пнтање: Је лн ова ж^на још увек жнза, нли је пала такође као жртва злочнначког ннстннкта Чепменовог. У недел>у зрло раао почео сам да трагам за овом жезом. То ни је бнло лаво, ^ер од ове жене знао сам само њено дево;ачко нме. које је гласзл.? Бадерскн, као н њену стару адресу у Отепнеју, ко>а је бвла поменлта у једном од ове* пнсама. П као птто сав! очекнвао у тој кућн у Стеонесу промеено се чнтав ннз кнрајџн^. Н?пнтгаао сам велнкн бро(; домаћнх. Тек кад сам разговарао оа педесетш« кнрајдајом зашао сам јед ну малу ив.тнин:у То ме је одвело у Волтхемсто, где сам са муком могао да пронађеа* Станв^лава Бадерског, чнја је сестра била Ч?пмено_ ва законнта жева. Паво се брат н сестра дуто времееа ннсу внделн, њен брат мн је могао датн њену ад. ресу. Пошао сам у њзн стан, алз ове вечерн ннсам је нашао вод куће. Следећег дана \-познао сам се са њом и дуго "а«о разповаралз. Неколнко дана допннје удзсао сам један састанак св њом. оза је морала да прелозна свога некадашњег мужа нз међу већег број липа. Пако годинама ннје видела Чеашена, оиа па }е одмах препознала, н ндент»Јг ?ковала као свога мужа. — Ова мн :е жена савршено неоо. зната — ревао је Чемпен за суочењу. — 0, Севернво, узвнетула она, како можеш тако непгго ла говоришТ Зар се не сећаш вако си замало мо. гао да ме убнјеш у Амертон. Сетн се само! До краја ове неделе цронашао двадесет повер .Ђнвнх ^вздока који су билн у стању да ндевтзфику ју Чемпена као Севервна Клозовсхог. С др\те страве, Годлеј ое вратно нз Северне Енглеске_ где је са струч њаком др. Стнззесоном првсуствова 0 ексхумапијн леша Беси Те\лор. Пспн тнвање овога леша ннје бнло тепио. Иако .е он преко две годзне лзжао у зем-Ђв, он те још увек бно до-"*та до бро сачуваз. Аналвза утробе утврлнла је да је Мод Марш бнла отрова на ве&ом количнном антнмона. Ово Се један беобојнз прад, којн у водв има слатан, а у аткохолу ннкаказ у кус. Друга особнза овог отрова је да, чуза свакн леш дуже времена од распадања. Чгм је ово бнло утврђено, Годлеј је пошао за другам трагом. Он се сетио првене етнкете на пакету бе. лога праха кога смо нашлн у геоздезој касетн Чемпезовој^ Траг је во дно у Хатингс. Лако се* могло у-

Г.ише Артур Ф. Нејл ј <:а у Леугонстоау. Услед памрчнне ' посао се обавио при слабо. светлости два. фењера. Гробар и његов ломоћввк брзо су вскопалн .едав ковчег из гроба. Затим, кадз се сувпе почело рађатн, ковчег ;е пре»Ј«т у оближњу малу шупу, где ;е л »став је>06 за две просте столвпе. > ковчег отворез, прешлн су лр. Сти_ вввооз. полнпнј-^ки отручњан г. још Један лекар, који ]в дошао са полн" па.пем. Пореа нас су се нашле соп отвевик п-^гребног предузећа, кал >е обавис погре<5 Катарине Чепмен, н -?тара жена која }о неговзла сирот>" Катарину Чепмен за време њжв болеста. Нагтала ,те зелзга. тишнна.. Соптгвев** погребног прелузећа лагаво је обрисао влажн^ зем.гу са поклодтв ковчега, а затим одшрафио • поклопап. Д^). Стнвенсон ;е први у, ј гледао леш. Ов се нешто мало тргео ј и узвикнуо: — Савршено' С.ајвоЈ Ово с-ам и

Артур Ф. Нејл, детектнв Скотленд-Јарда

тврдити да ^е Чепмен у тој варошнпн дуже времева држао берберсм оалон Ту је он живео са једном же ном, која је бела позната под нменом Катарина Чепмен. У тамошњо; ало. тепи могло се утврднта да је он пре нзвесног времева купио једну узпу антимона. Он се чак и потоисао, као што је то обнчај, на <фегистру отро ва» ове апотеке. Трн месепа после ове куповине, Чепмеч напустно вароппшу заједзо са својом жевом. Дал>е се нншта нпје могло сазнатп, јер наједан становник ове варопгн взје могао да се сетн да је нкала до пније срео Чемпена, нлн његову же ну. Од ГоддвЈа сам добво налог да по сзагу цену сазнам шта је било са овом женом. У току мосе встраге био мз је од велнке користи онај рачун погребног предузећа, откривен у Чеп меновој крчми. у гвозденој касетн. Псвл>ћу рачува лако се дало утврднтн да је ова жена преминула у го_ сгаонзпи >Код пралпа од Велса«, чији је закупац, у оно доба, бно сам Чепмен. Умрла је на првн дан Бо. жнћа 1697 године.

Потом сам покушао да нађем лекара којн ;е лечно жену н потписао њену умрлипу. На жалост, тај је ле кар већ бпо умро. Не знајући како да настазим истрагу ја сам се опет обратно особл>у погребног преаузећа. Пмдо сам среће, јер се једаа радннк сетно имена неке старе жеее воја је положнла поко .енцу у ков чег. Ову <~гарипу сам успео ла прона ђем у њеној кући у Снти Роулу. И_ спричала ми. је пелу прачу, која мн је н изаче у лета -1 >има била врло д° бро позната. То ;е бњта прнча коју сам и очекивао. Болест од ко;е је Катарина Чепмен умрла руазвнјала се са нстим симптомама под којзма н болест Мод Марш и Беси Тејлор^ Следећег лана јогп пред зору. стајала је мала група л>уди јелиог скром ног гроба усред гробт»а св. Патрнк.

Тада сам з коракнуо авпред. •Запањдо сам се и замало нисам узвикнуо као н др. Стнвенсон. Пако сам очекизао да ће леш услед ле;ства антнмона битн донекле сачузаз ,бво ^ам дубоко ззвенађев овнм високнм степеном сачувазоста Од смртн Катарине Чемпен протекао је прелнчан број годкла. Илак, липе о_ вога леша ;едва је било >*пало. Коса је х>ш увев била густа и дивно прна. Кожа је имала још увек сзетлу, иако нешто жућкасту боју. Прео>"знмач погребног завола, као н старипа, када су погледали леш потврди ло су да он нзгледа апсолутно нсто онако као н на даи погреба. То нам ;е било довол>но. Случаг ^а оваквим доказима могао се и о_ кончати. Злочннпу су свн возпн бн. ли похватаан. Пропес Чепменов трај&о је свега пет дана. Порота Олд Балеју нашла је јесшодушно да је он крнв, н Чемпен је осуђен на смрт. Шест недел>а доцније он је погу6л>ен у дворипггу кззненог завода у Вандсзор. ту. У оно доба }а сам бво >мп сасвим млад члаз Свотленд-Јарда а Чеагпен ј био први многострукн убнпа <*а којнн сам имао посла. Још н дандањи )а сам јако горд што је мој удво у доказнвању злочвна овог великог у бнпе бно знатан н пгто сам потпомо гао Ла он сзршн сзо; жнвот на ве шалима

Тело не сме трошити више снаге него што може надокна- Ј варење омогућује укусна окрепљудити узимањем хране, јер ће иначе|јућа храна Ово.чалтине. То је најбоослабити. Стварање нове снаге, а да ј доручак и најздравија ужина за се код тога пггеди рад органа за младо и старо.

ФПЛМ - ТОНФПЈМ Рускп тонфилмова у БеоГраду

^Пут у живот" Никола а Ека. — у Десма ноНш• са Ј, ..Анђсли пакла'' — ослобођени

Мштуром . —

Руски филм нзје радо виђен у Еврм1н_ У почетку саа у пропагандн, често без потребе претерааој, он је посматран као и сви полнтзчкн Фалмовз (а има их свуда^ ко;в уносв забузу. На;зад. начало да је фзлмско платзо — као н позорвзда — место само за уметност без дневних пролазних парола ма које стране, одувек јо бнло добро Оно нас одржава н брааа ол сугестаје коЈе ву за нас без ваашостн.

»Безпризорни" из тонфилча „П\-т у живот"

Али, :..1д ;е рускн Филм прешао 7 руке коректзнх трговапа, који ' у До у уметностн. тако популарчо;, мора да буде теорнјскн све ничелпсаво. • лнообразпо, а кад се та фолукуи.а падела само за прадпнјиуз у .^зг шавање режије. глуме и Фе5а;м морало се п-роЛразити пра **о 7з ру^кн Ј -ллмовп ннсу за палу -ну Од дана ■ |д су рускч 1р?нл*6ђачи прешлц на тонфплм,

даклв увећвли нввестнпн}е. онн су разумели да морају да се повенују куппу. Дазас је већина рускнх товфалмова апсолутно осоособл>ена за свако езропско платно Тендевднје су престале, шта више, канда се у стнпању пијаде иде н дотле да се прнвазују негатдане страве сазременог жнвота у Руснјн. Такав ће, моаца, нзглелатн арви руски тонфилм који ће ових дана да буде прзказаа у београдској <Каснни« Зове се »Пут у животс. а пзрадио га је режвсер Ннколај Ек. У њему су садржанн сва кзалнтета доброг руског немог Фплма; темпо иотреплнтање лврских момвната са еоскнм замасима и покретама маса. одлична глума протагоннста. полет у вретању, борбв, фнна н нзражајна мнмзка. једноставни и }аснн облипз живота, брза измена спе на. сјаЈет гропланово.... Алн, Русн јсу у свом тонфилму створплн н нешто внше: фгоу режнју маоовног ззука, који је тачно нсеш?ран н после сложен да ствара Мдну оппгп* сагласност форми слике н формз чвука Другнм речима. форме слике стекле су још >едну дименсвју внше, постале далеко пластнчнзје. «Пут у живот» је жалоона трагедија безбројне депе која данас лута;у по Русији без нкакве заштите н без воглелв на једав попгген н ра. лан жлвот Некн рускн пнспн нашлн су у том кретању маса депе од варошн ло варогпи. један нов матернЈал за епопеју, док се европска репортажа згражала. Овој репортажи пошло се у сусрет. « дат је }едач фллм 'встина са туманошћу ко»а треба ла пратз свако дело уметтака) где је поређано безброј с."№ка Јелне много обимније репортаже Одатле н долазн то што се овде не може говор»зггн о некој фабулн са уобпчајеним заплетом глзво ем п епнлогом. Ово су слике живота у ко. јпма као случајно лутају нека мар-

кирани таповз, тобож протагоннстн једне драме, у стварн лзпа нз масе. Ту }е Фомка, опасзз апаш нз бескра)не масе сбеспризорних*: Мустафа, којн ез покзарености прелазн на рад и одушевл>ава се ндејом о

М. Гонта, протагонисткнња у филму „Пут у живот ' једној колонн}и радне депе бев ролитаЂа; ту је Свргејез, оптзмнста који мнсли да ту масу поквареигх малолетннка може опправнтн; најзад Лолка. мала проститутка и слнчнз. П«Јчиње с масом на московској ста»2пн. завршава с масом у далекој провнзцијн, где «беспрнзорни» сагралише чак н железннцу Кроз сла ке беде, коканна, проститупт^е, крађе разбојннпггеа. убнства. днв.Ђе по кзарености и абнормалних порока долазнмо до неке ведрпве, ко;а опет можв да буде скептнчна, јер такав је тон пелог фалма. Метод је наоко. једноставан пз највеће трагедије. дате у брзнм слнкама, безбројнвм невеза-г-м епнзо. дама до.лази се до }едне нагле светлостн, одакле се очекује оно бол>е: поправка пропале омлалине_ То је режвсер Ек с.ајно >*мео да к аструнше. Његова замера о преображ -оу драме тако се нагло ;авл>а да изневађује Лнпа. која је нзабрао, мајсторскн је дреснрао. Глумпн нз масе су, канда. већ н рускн спепн;алитет Одатле су и именз. као Баталов Кнрла. Јаров. Повнков. Јаговаров. Јанушкнјев^, Веснорскн. Атро. пова н Гоата, ненозната.

<Н1есма но^и са Јаном Киелуром у «Ураннјн> је тозфнлм у коме је успело повезатн драмскн и оперски лео Сасвзм без затегнутостз н намепггеноств ралња лепо н глатко налазн мсменте где утнчу оперске арнје н песме у ди;алог, н обрнуто. Јаа Кнелура, који је зазста веома добар глумап. што је међу оперск52м певачнма прнлнчно ретко, чак н у тонфилму, може ла послужи за пример својвм ведрам а озбил .ннм упражљавањем прнлично тешке улоге. Оз уме да се н »змички взразн у п\-зој мерн. да да дража овакој спени у коу)ј се налазн, да аарнра н оном делу текста који нзлалн вз оквзра боле комедзје. Зато а све комнчне сзтуалнје нмају тов једне коректне драмске радње н могу да се доладну и зрелом. озбил>ном посматрачу Шулп и Магда Шнајдер несумњнво су. пореа Кнепуре, најбол >в. н њзхова р>тина са успехом се употпун>ава са проосећавом глумом главног јунака. Режнсер Лип|так, који је дао једно лело добро . ?рачунато н на ефекте н на убедI л>нву фн.1мску радњу. подесво је тов лелатнс-мв глумапа ритму му■зн«е, која се сваког часа појавл>ујв са новнм тонозима, не претерујућп — као многе фнлмс-ке оперете бескрајнш* и досадннм повавл>ањем једног* те встог музнчког мотива Овде се ислреп-тгћу велнке аоије нз опера са текстом песама алн нигде те песме ие прстставллју уснл>ену снлуету лналога. П свака познплјз протагош?:те за певање долазн потпуно прзродво, неуОТчЂено, као резултат доталашње ралње, н кавла •е само радње тога момента. већ пелог састава акпи}е главних и спореднзх личностн Звто и спена, где јелан оперски певач пева оперске арнје у полнпнјском кварту, ла бн доказао свој плентитет. нимато не изгледа уснл>ена и претентгаозна на ;евтиз ефекат, већ прнр^лна. лопгчна. Татго ;е н у пелој конструигајн обог тонфатма. II због те сагласчо. стп свих љегс»енх лелова. као в оллнчног тенорв. овај филм треба прнмити са заловољством, Пре изкесног времена »Анђзли пгнла« — \ ■..'}н\!ч ;е 'гт..;ЈНЗег'а ; ед1аа звезда са .чј- к -^ имјмом сексепл.

ла, Ц. Харло — био је забрањев Филм, сзакако једаз пзмеђу најбол >их # приказнвао је узбудљаве страхоте ;едног ваздушног рата какав се водво за западном Фронту. Он је дао, у леоо повезаном драмс «ом оиопу. и саене бомбардовања Лондова из немачких днрнжабла, н сли. ке са копнезог фрозта, а слике ваздјтпзих борбш взмеђу ватаких еки па. Главно је, свакаал, у <«ом фнлму бнло да се прнкаже сама техннка заздушне борбе на једаз убедл>зв а астовремено драматнчаз вачнн, Нису се штедела ви среастза ни њуди. Фнлм ;е створвв зато да зграве сает да му пружн праву сла ку једне борбе коју често довољно јасно ве гледају нн борад сспод борбеннх апарата. Међутим, како }е тај Фнлм рађен у Једној средизн ко ја нн;е гтела да забаш>*рн свој победннчга занос. у Амернпп, природво је дз Фнлм нн;е могао Да буде

БЕРЗЕ Фраиам у БвОграду 226.21 Фунта у Београду 194.66 Долар у Београду 5734.99 Државие обвезнице из 1930 од 6 од сто рађене су по 32.50—31, ратиа штв та^ промпт ло 176—173, акције На. рОдне баике по 3830—3810, ачц^а Београдсие задруге по 3650 и анци је Привилеговане аграрне 5ан*е пз 214—213. БЕОГРАДСНА БЕРЗА Београд, 24 ч Девизе: (понуда — тражња) ЛоуДО« 19.Ч.46—193.^. Пај«Л •»2»,.;; . -0.65, Њун>рк 573 ..1 *2— 57<ч... , Женева 1113.55— цоч.Дб. МиланТрст -295.30—292.90, ПрвГ 17-1.70 —169.54. АмстерДљм 2Ј21.4«} 2310.13, Берлин 1372.5'!—1362.0« 3 Брнсе.1 < *н.9б —705.02. Државни папири: (понула — тражња) .лувански чоз из нч« (тражња) 12, зајам из 1921 ол 7 од јто 50.50 (понуда), државне обвезчи. це ВЗ 19341 ОД 6 ОД сто 31.75 3!.25, лржавив спол»нн за^М V злату НЗ 1922 од 5 од сто 40 (по_ нуда), државни спол>ни за}ам У злату НЗ 192? од 7 од сто 35.50 (понуда). С1б.тнга1и:е Државне хнпотекарне банке у злату, нј 1927 ОД 7 ОД СТО 44 42.50 Н рвТВ*. штета, промпт 175—176. Лозови: лоз Црзеног крста (тражња) 13. ЦИРИШКА БЕРЗА Београд; — Париз 20.36, Лонлоч 17.45 Њујорк 516 а <*.вдам ОС»1Н« на. Брнсел 72. Мнлаво 26.47, Ма_ дрнд 42.40, Амстердам 206.37 з по, Берлин 123, Штхжхолм 90.30, Осло 55.40. Копенхагвн 90.90, СоФвја 3.74, Праг 15.32 е по, Варшава 55. Атнза 3.07 и по, Цариград 2.46, Б\"курешт 3.07, Буенос .\врес 112, Јапав 130, Хелсентфорс 760. НОВОСАДСНА ПРОДУКТНА БЕРЗА Кукуруз: бачкн и срем::-®, гараато. ван квалнт€т во—62, бачгн, за леп.-;ануар 63—65, бачБж н срвмскп за март-алрил-ма 51—53, банатскп, новн, гарант:-вав кда. литет 58—бо, сремскв, новв. «*ушенн, Шид 72—74, сремскн, НОВТ', сушези, Инђвја 71—7ч, сремсктт, новн, сушезн, лађа 72—74, бвнзггскн, сушевн 6з—70. Остазо без промене. Тенденција непромењеаа, прЈмет 55 вагона.

Нове одредбе о увозу у Грчку Грчко мннистарство народне приареде својом одредбо.м од 8 огго бра о. г. решило је, да се сзаки увоз робе из Југославије и сваки извст робе у Југослави : у врши по одобрењу и на основ , општих упутстава Грчке банке и сагласно одредбама привремене трговинске конвении е склопл>ене између Грчке и Југослави;е 22 свттембра о. г. Исплата обавеза по горњим закључцима вршиће се такође лј одредбама ове конвенције. Ради надгледања нзвршења поменуте привремене трговинске конве ш«је оснива се у Солуну једак одбор. чи-и ће чланови бити један претстаБник тамошње филијале Грчке банке и два претставника трговачке и и^дустријске коморе са задатком да подносе Министарству народче привреде своја миш.1>ења и опажања о извршењу конвенције. Истом одредбом мења се и јоп>> њује се на следећи вачин декрет од 7 ма з о г. о увозу робе V Грчку: До 15 иа^а 1333 г. одобрава се у» 803: а) живина царинска класа 1 р. жтр, 200.000: б) јаја, царинска к.часа 3 д. кгр, 740 000; в) пасул. и остала сува поврћа. ца» ринска класа 9 а кгр. 14.0Ш.000; г) дрво за гориво. царинска класа 44 а кгр. 15,200.000; д) дрвени \тал>. цар»к*а кпас| 45 б кгр. 11,600000. Увоз свих горњих артикала врш;*г ће се такође по одобрељу Грчке бвн.ке са сагласним мишл>ењем девизног одбора. са потпуном илн де.тимиччом замено.м за грчке производе. Одобрене књижице за воз ов«х артикалг поншитавају се.

КОД ОТРОВАЊА насталих од поквареног сто .мака нли од алкохала, никотина, морфиума, кокаина, опиума. употреба природне Франц - Јозефове горке воде је одлично помоћно средство. Лекарски уубеници наводе. да од старине опробана Франи-ЈозеФова горка вода одлично отстрањује жестоки затвор, код тровања олово.м као и да је то спецнјалан противотров. Франц-Јозефова горка вода добија се у апотекама. дрогеријама и колонијалним радња.ма.

Јзн Кнепурз у во.ђп тадашњим непрнјател>нма. II ф2лм у многнм земл>ама нн;е прп. казавао, ма да он не вређа укус културног човека, коме је стало само до документа техннчког. ннкако до прелрнчазања нсторн.е н њенид летал»а. ма са које страие долазпло^ Сада је фнлм сАнђели па^-ла^ по^ ново на спев?.. н верујемо да ]е олобрев Он треба да се посматЈ* кзо јелно лобро технпчко лело Фнлма, »•ао јелча Фнлмека драма вли као[ една епизода рата. алн лл се ч 1 цме ие дрнмеЦуЈу пеке течл . а ..е. |

Највена немачка трагетКнња Елизабет Бергнер њен партнер из «Ариане > РУДОЛФ ФОРСТЕР н АНТОН ЕДХОФЕР (члан Рајнхартовог театра) Њеиа уста су мој сан Прнарема .УРАНИЈА