Време, 11. 11. 1932., стр. 4

етрдггд ?

Пгтзк, 11 нсвсмбар 1972

0ТКР11ЋВ АРХЕОЛОГЛ-АМАТЕРА

ОезмдесеШоГсдишњи старци проиашли су под пустињсжм песком сачувану варош Дјул, стару 6000 година Г-ђа Олајцгрс диригује радом 400 копача, Бедуана

Ископавање старог града Ајуда у пешчаној пустињи Палестине

Каиро, 10 новемОра. — Једном етаром истраживачу успело је да пронађе једаи прастари град у тишпни пустиње на граници између Египта и Палестине. Старн истраживач сер Патрик Флајдерс и љегова госпођа дуго су лутали по тнм крајевима док нису најзад дошлн до успеха. Ово лутање утолико треба више подвући, што је нстражпвачу данас преко осамдесет, а његовој госпођи више од осамдесет пет година. И пронашли су нншта маље но једну варош стару прехо — 6000 година. У почетку је овај стари археолошг.и брачни пар слао само фотографнје својих ископина, а после су дошлн на ред значајни археолошпи предмети и споменппи, којн су махом пренесенн у Лондон. Г. Флајдерс, са својом госпођом, проиашао је чак и једну каду за купање, стару око 4000 годнна, затим разно оружје и оруђе старо отприлике и10 толико. Свет је бно изненађеп, тг.м пре што су г. и г-ђа Флајдерс обичнн аматери-археолози, л>удп који се тим послом баве само из спорта. Послата је у Газу — место рунна — једна стручна комисија, и она је морала професионално потврдити да су аматерски наводи апсолутно тачнн. Комиснја је потврдила да се ради о једном од најинтересантппјих ископавања нашега времена. Није само откривена једна стара варош. већ и један драгопен нзвор за упознавање прнлика у времену овог насел>а, отприлике 4500—5000 годи ва пре Христа. Град који је ископан зове се у ствари Ајул, и сачуваи је, стипајем чудноватих околноети, необично добро. Он је само у току времена био све више покриван наносима пустињског песка, али се под тим песком његов облик није пимало изменио. Варош је сасвнм близу познатог града Газе. Ајул, онај стари, н данас је окружен сасвим добрнм бедемима и гробовима, и по свему даје изглед једног иасеља поднгнутог од Канаанапа за одбрану од номада. пре сввга пустињских. У сваком случају овакво тврђење, на рубу пустнње, имало је више војннчки карактер, али се варош бавила и приличчо живом трговнном, благодарећв поброј заштити својих бедема. По многим натписима и споменицима да де се утврдити да су грађанн бнли на високом степену културе, и веома богати. То што се варош обележила као важан стратешки центар, само је један повољан зпак з& археологе, јер могу културне појаве у томе граду да уоппгге на пелу тадагању Палестнну па и Егепат. Наиме, у типичне војничке ва роши долазили су војници и оФипири из свих тадашњих крајева Егип^а н Палестипе и сампм тим уносили све знакове локалних култура, које су ту, мегаајући се, стварале један вигаи и разноврспији облик. Већнна кућа Ајула бнла је грађена у облику великих палата, које су обиловале првокласним тадашњим комфором. Ма да је варош данас на рубу пустиње, у њој с.у пронађени трагови дивних водоскока, што сведочи да је варош била окружена безбројним баттама са одлично спровеленим системом канала. Пронаћена су јавна купатнла. па чак и праве мермери* кале у прп ватним кућама. Пала уочи ливна и^авилност улнца н путева, дубнна

бунара и лепота свих грађевина. Из натписа се внди да је један моћ нн узурпатор, кнез, освојно варош стекао врсменом огроман полнтичкн н трговачки утицај далеко поАзнји н А(?рици. Он је чак успео да влада далекнм племенима. Данас нема ннкакве сумње да су Флајдерс и његова храбра госпођа далн науцн једно ванредно от криће. Било би разумљпво^да се археолозн-аматерп, обзиром на велике напоре у току година н своју дубоку старост, повуку у археолошку пенсију-. Алн, гле, г. Патрнк је дао једну изјаву, у којој тврди да неће напустити истраживања до смрти, и да су се он и његова жена тек сада пасиониралн за посао. Г-ђа Флајдес је рекла: —• Ја чекам само док мом мужу прође кијавипа, а затим ћемо поново отпутовати за Ајул, пошто нмамо још много да радимо на терену. Мислим да ћемо испнтати целу варош за десет-петнаест година!!!

— Зар не бн, госпођо, могли да пустите самог г. Патрика да врши нскопавања, а вн да останете код породице у Енглеској? запнтао је радознали новннар. — Не! — одговорнла је одлучно седа госпођа. Мушкарцима не троба никада веровати. Никад не траба човек да пусти мушкарце саме да путују. Г. Патрпк, који је дотле ћутао, сада се само гласно насмејао. Кад је новипар госпођу Патрик запнгао односно поделе рада, рекла је:

Лондонски Киршен тражи нове жршве по кварту Нотинг Хил Лондов, 10 новембра. — Опет Је страх обузео маЈке в децу у лондонском ква.рту Нотинг Х>злу, где је пре годину дана нзвршено насил >е в убнство вад малои Вером пејо чнји убица нв до данас ннјо пронађен. Полнцији је достављено са разЈгна места да се опет појавио један човек који напада мале девојчпце, нудећи нм да са љнм прошећу мотоциклом всн вароши. У току последњнх дана било је много оваквнх покушаја. Сваки пут десило се исто: један непознати човек пришао 6а девојчнцн ко>а се налазнла сама на улицн и предложио јој да прошећу мотоциклом. Девојчице. којима је још у памети случај несрећне Воре Пејо, увек су од овог човека бслсале. Жене овога кварта забрипуле су се н захтевају загатиту полиције. Родзтељи вигае не смеЈу да пусте своју децу да иду сама у школу. Чнм се спусти мрак ннко внше не дозвол»ава да дете изађе на улицу. А полиии.а је предузела енергнчле мере.

I -)а Моласон добила /е дозволу да прелеши Сахару Лондон, 10 новембра. — Листови јављају да је позната авијатичарка г-ђа Молисон (рођена Џонсон) добнла преко француске амбасаде у Лондону дозволу француских власти да може прелетети извесне пределе у Сахари које француске војне власти сматрају као војничкн нарочито важне и за које је иначе ваздухопловни саобраћај јако ограничен. Г-ђа Молнсон имаће да положи кауцију од 100.000 франака, која ће послужити као гарантија за случај да би авијатичарка прекршила који од прописа изданих од војних власти.

Иађене геосши Ведесеш слоиова у - Италши Рнм, 10 новембра. — При копању једног канала код Палерма, у близини такозване Енглеске баште, от. .кривена Је, на дубнни од неких трг — М ој муж је увек доле, у ПОДРУ-, десет метара. једна гробггеца сло-

мима Ајула. Јо дотле морам да иазнм на 400 Бедуина које смо погодпли да нам копају. Није то да човек треба да само пази и организу-

нова. Нађене су кости некнх педесет слонова, као и много зуби и дру ге слонове кости разних дименсија. Управник геолошког института у

Ј "е њихов рад, $ећ морам стално да ј ниверзитета У Палерму из.авао Је, нм даЈ *ем потстрека. Ви знате и са- ла С У 080 остатпи слонова стари ми: мушкарпи не умеју да раде, п | преко тридесет хнл>ада годнна. Он .... ' > П01Т „ ^ мисла да су тада слоноси страдаврло су лењн... Боз ж.нв нншта та-! п јеЈном зшљ к мо не бнло пронађено. |, 0ЈИ И1 ј# мсуо земљ0)1 атот)вп Брачнн пар Флајдерс наставиће .екелети пренетз су у палермскп му посао већ у току зиме. (Време) {зеј.

ТАЈНА ЧОВЕЧЈЕ КРВП

сличносш као доказ очинсшва Основна идеја трансфузи/е крви Од др. Гастона Гатјеа, фраицуског бнолога н специјалисте за крв

Крв, чија сама појава чини тако јак утисак на осетљиве људе, течност је чије особине још ннсу потпуно расветљене. Она се може назватв једном од најинтересантннјих тајни са којима наука нма да с$ бавн, & која се сада проучава са микроскопом. Наука је корак по корак проширила своје знање о крви и нова открића ставила у практнчну употребу, која често показуЈе тендеицију да извесним фактима придаје претерану важност, као што је случај са узимањем сличности крвннх особина као доказ очинства. Има судова који ту сличност узимају као одлучујући доказ. У ДанскоЈ' је један човек пре извесног времена осуђен на издржавање Ј"едног ванбрачног детета, зато што Ј*е крв тог детета имала карактеристичне особине његове крвп. То је по мом мишљењу претерано. Не верујем да је дошло време да >:е са сигурношћу може реНи да између крви овог или оног детета, постој'и веза. Трансфузнја крви увек је имала јаког утииаја на народну машту, н увек је побуђивала најфантастнчније наде. Тако се на пример за мишљало да Ке трансфузијом моћи старцима да се поврати младост, лудаиима здрав разум. У ствари, она је веома кориона у случајевима тешких повреда при ко.чма Ј'е повређени изгубно много крви. Убиство претседника Думера даје за ово један леп прнмер. Претседник је већ био у коми, пред смрт кад је над њнм извршена трансфузија крви. Повратила му се свест, али нажалост само за кратко време. Рекао је: «0сећам се боље, као ла сам оживео.» Трансфузија крви је ј "една веом.1 стара ствар. Раније су у њу попагане велике наде. Кад је папа Иногентије Осми лагано почео да се гаси у дубокој старости. учнњен |е покушај спасавањ* помоћу транс-

фузнје. Његов лекар је изабрао три млада човека и њихову крв убризгао старом папи. Све је било узалуд, он је умро, а умрла су н она три младнћа очевндно као жртве недовољностн оперативне методе ондашњег доба. Тај трагичан случај разочарао је све лекаре на свету у толикој мерн да је трансфузија крви пала у заОорав. То је трајало све дотле, док Харвеј ннје Јбјавно своје откриће о циркулацнји крви у венама и у артеријама. Сад се опет приступнло трансфузији, али су постнзани тако рђави резултатн, да је Академија наука ннтервеннсала и забранила њену примецу. Тада се рекло да један човек не може исто тако лако променнти своју крв, као што мсња своју кошуљу. Опет је протекле дуго времена заборава. За време светског рата. 1914—1918, Карел, Трифје, и други, опет су пришли трансфузији. На тај начнн је опотована метода практнчно тако усавршена, да је сада трансфузија крви свакодневиа ствар. У Паризу данас постоји јед на иентрала у којој се налази спи сак сдародаваца крви» којн су вољнн да своју крв ставе на расположење. Сваког месеца, они подлеже прегледу, како би се утврдило да је њихова крв у исправном стању. Ако је једном лекару потребно да изврши трансфузију, он има само да телефонира тој централи и да означи која му је крв потребна. Исто као кад би поручио шећер илп кафу од свога лиферанта. Кратко време потом добнја тражену врсту крви човека или жене. Сама трансфузија је веома проста ствар. Лекар узима десет униија или нешто више крви од дародавча и убризгава је пацијенту, Главна је ствар при томе да убризгана крв сачињава потпуно исправну замену за оно што је потребно папијенту, јер ниј'с свака крв подобиа за трапсФузију. Узмимо случај аутомобнлске несреће. Неко је од разбијеног стаклета тешко рањен н изгубио је прн томе четвртнну своје крви. Потребно је одмах извршити трансфузнју, али се нема унапред прегледних и окарактерисаннх лица. Узима се крв кога било младића, Све иде исправно, али од једном пацијент почнње да бледн и да повраћа. Његово толо је сво окупано у знзју, а осећа јаке болове у леђима. Ако се трансфузија настави, пацијент је изгубљен. Његова крв и крв дародавца нису се подударале. Л>удска крв се може поделити у четпри разне категорије. Најважнија класа је четврта, јер њој припада више од 60 од сто људи. Дародавци у парискоЈ* централи припадају већином тој класи јер је она најподобнија за употребу п у осталим класама. Главнн је прннцип да дародавлц мора бити млад, никако преко четрдесете године. У многим случајевима сам постигао успех убризгавајући детету очеву крв. У опште трансфузија између чланова породице увек се показивала као најуспешнија. Дародавии крви којн се примају у централи, обично су лица најбољег карактера, која воде редован живот и свесна су дужности којнма треба одговорити у модсрном жцвоту. Трансфузија је један важан процес који се све више примењује и треба да се све више примењује. Изузимајући случајеве тешкнх повреда, она досада није у потпуности искоришћена. У данашње доба, морамо се још задовољнти тиме да помоћу ње спасавамо повређеие. Међутнм, могу рећн да досада постигнути резултати оправдавају наду да ће ускоро доћи време када ће трансфузнја крвн дати могућност да се постнгну велнкн успеси у лечењу разннх болести.

АИЦИНАг

Чизма главу чува

Од како за.хладинло срећемо по сеоскнм школама стотнне депе у бедним, плитким опанцима, важним и блатњавим. а обучсну у кожушнће са шубарама на глдве . У кожусима се успари тело, па у мало загре;аниЈе»м простору испарава и одаје мнрнс штављене коже. У варошнма брижне мајке облаче малншанима вунене п->ткогауље. заввјају врат у башлике и шалове. а не обраћаЈу пажњу на обућу. Ни стари ;и разумннЈе не поступаЈу и онн се врло често претопљавају без разлога и без здравственог омисла ОтКуда се увукло у наше обичаје. да се навлаче поткошуље. кожуси, памуклије и носе шубаре завијају шалове и мараме око врата, а ноге не шт?л~е ни иајмање, него су преко Јвсони и зиме стално изложене влазн и нечистоћн. тешко је рећи али још теиге разумети. Народ је многе добре стварв увео чисто из свога «скуства, па је чудновато. како да није нскусно велнке здравствене штете од рђаве обуће а мале користи од кожуха и шубаре. Шта више како није увидео, да кожух и шубара могу потпомоћи и лојаву болести. Назебна обољеља најчешће долазе кроз органе за д®сање (нос, грло) и од ногу. Претопљавалве врло много потпомаже Ђ&зеб. Тако рђаво обучен, претопљена тела, врата н главе најлакше назебе. Рђава обућа пропушта влагу до ногу. Влалсна чарапа влажна обуКа загревају се од нашег тела, о. дузимају му топлоту. Од тога долааа. до успарења н исп^рења влаге, те је потребно још више топлоте. То иде на рачун телесие топлоте. За ова испарења потребне су велике ко личнне топлоте. А она може се узети само из тела. Тако св поремети телесна топлота, смањује се. А то омогућава кладама јаче размножавање и продирање у органнзам, од чега долаан до обољења. Слнчну улогу има и кожух и шубара. Од њих се успари тело. Па ра не може да одилази, те долази до зно>ња. Озлажи се кошул>а, па •а други делови одела. И затим' се дешава нсто, као да су се споља овлажнлн. Потпари се влажна кошуља и нзвлачи телесну топлоту. Вода нарочито много потребује топлоте да нспарн. За загревање воде потребво је много већа количина топлоте него за загревање ваздуха. Зато кад је ваздух сув. па маколико да је хладан не можемо озепстн, а од влажне обуће или одела врло брзб дође до назеба. Али шубара и кожух и на други начин штете тело. И сувише га разнеже. Чим скину шубару с главе, добију севања, главобољу. Под шубаром се ознојн глава и на на;мању промену у топлотн долази до болова, јер је кожа на глави осетллва, не подешава брзо топлоту. Али тн људи пате и од другнх болгсти_ од честпх кијавнпа, од кашљева, од крајника, јер од претопљавања долази до разнелсавања слузокоже и органа за дисање; ждрела, крајнкчкнх жлезда. душннка и т. д. Загатита од назеба и нгзебних болести не може се постнћн шубаром, шаловима око врата и ушију и т. д. — него чувањем ногу. Друго је паметно облачење. Тело треба утоплити зимн, а лети одело момогућити да се сувишна топлота испарава За то нису потребне поткошуље и кожуси, нарочито не оно одело, које се не скида у топлом простору. Топло одело је потребно и корнсно само оно мора бити такво да се може и одложптн. То се постиже само_ ако се на обично свакодневно одело навлаче горње хаљине, које ће се моћи свућн, чнм се осети да је топлије. На облачеп.о гпколске деце треба нарочито пазити а код куће и у гаколи. Родитељи треба да знају да ни поткошуље. ни памуклије, ни кожуси неће сачувети децу од назеба. Напротнв сви топли. делови оДела којп се ие могу у топлом простору свући само потпомзжу Назеб и назебие болести. Децу треба одевлти у топло одело преко зиме, али то морају битн горљи делови, који се лако свлаче. И ч«?м дете дође споља у топлу <*обу, треба га навићи. да горњу хаљину свуче. На ово морају обратнтн пажњу и наставници у школама. Њихова је дужност да опомињу депу ко;а су у овом погледу немарна и да им објасне рђаве последипе. Нарочито је од ве.тгке важности да деца што пре одложе влажно одело. Боље да остану у топлом простору само у кошуљи, него да им она влага сатнма извлачи топлину из тела и излаже велнкој здравственој опасностн. Још је опасније по здравље обу. вање. Опанак је за хладно и валжно време врло неподесна обућа, јер је плитак, па пропушта воду. те се ноге лако овлаже Не помажу нл дебеле вунене чарапе, ип увијање ногу обо ппма код овакве обуће Све се то овлгжп и у толико је ве>Ча опасност. јор дебеле чарале внше

воде пију, па је потрсбпо мпого вните топлоте. док се осуше. Још док се човек креће и нема ве.гике опасности. Кретањем се пронзводн втоплоте у телу, те се опа вл -д. га загреје. Али кад се престане крртати пропзводња топлоте у телу се смањује. па се влажне чарапе охладе и одузимају 'топлоту из ногу. Хладноћв се увеКа^а и постаје н^прнјатном. Још горе је што од ове хладноће долазе и опасности од назеба. У колико су дебље чарзпе или обо;ци уто.ттк« је опасниЈе, јер Је у толико тсже да се телесном топлотом нспарп сва она влагв и осушн. Потребна је велика количина топлоте да се о^узме телу, па се смањује телесна топлота. А са смањивањем топлоте, долази до поремећаЈја у крвотоку^ крв неправилно н недовољно дотиче у охлвђене ноге. Тако се смањује отпорност тела и долаза до пазебних болести. Не морају ноге оболети од назеба, јављају се поремећајн у органима за дисање, за варење и у другнм деловима тела, а баш може доћи и до обољења зглобова. костију н миши1>а ногу Јер ослабљено тело лакшо пропушта клипе да га заразе. И о. бичне клнп е могу изазвати кашље. ве, крајнике. запаљење грла, душника и т д. Заразне клице пак много брже и боље продиру у тело припремљено назебом да их прими. Зато с јесени има много више гушобоље, скрлети, веле*сог кашља, цревног тифуса и друтих заразннх' [болести. Обућа је главна стража протнв назеба. И зато за тажна врамена треба имати непропустљиву обућу, која ће нам сачувати ноге сувнм! Ако баш не располажемо оваквом о бућом, Свчуваћемо се од иазеба, ако се изујемо, чим дођемо на од! мор. Седетгз у влажној обући и покрај ватре, неће нас сачуватп назеба. Чим дођеадо у собу треба се изути, а влажне чарапе и обућу оставити да се суше, наравно не у соби у којој се живи. И у пољу чобани поред ватре могу овако осушити обућу. И рабације на одмору поред кола, крај пута, могу заложптн ватру и осушити обућу и чарапе. Док се ово сушн треба наву^и суве чарапе или умотатн ноге V чпсте обојке Нарочпто овако треба учинитт код деце. Мати код куће треба дх водн рачуна о овом и чим депа дођу с поља треба да их нзује н навуче нм суве чарапе. У школи о овом треба да поведу рачун-ч наставници. П у најнеугодн^јој школи могло би се ово решити у корист дечјег здравља. Не акдеиа понесу у торбици чарапе илн обојке или какву вунену обућу, па и папуче а чим дођу с влажном обућом нска је изују. Већ после првог часа обућа н чарапе ће бнти суве. Још боље је, ако се школа постаРа за суву обућу. То нма у свету, па не бн било ни код нас тешко спровести. Зар мајке не би могле нсплестн по један пар чарапа елн ваправитн од старог сукна патике за преобување у школн? Ово Је врло ввжно здравствено а и школско питање. Ако би се вишв паливе њему поклањало. бнло би много маље болесХи код ђака, па и мање болестн окд ђака^ па н мање и зостајања из школе. Др. СТ. 3. ив. ТхаВшен човек ко/а /е уцењивао филмску звезду Лилиан Харве/ Берлив 9 новембра. — У Бврлнну је осуђен на месеп дана затвора неки Фрнц Вилд, једал ментално слаб младнћ, ко>н Је упућивао разна претсћа писма филмској звездн ^Лилијан Харвеј. При саслушању јФрнц Вилд је изјавно да је чнтао много криминалних романа. Пошто је Ј^егова породрца већ дуже времсна без посла то се решно на писање претећих писама. Једно од гих писама је гласило; — У случају да ми не доставнте [затражену суму, ја ћу вам полнти лице сумпорном киселнном. Вн ћете тако изгубити внд, а ваша ће каријера битн свршена. Ја у најгорем случају рнзнкујем трн илз четири године роби е. али ви рнзикујете свој л;вот. Шта онда зпач! сто фунти стерлннга према тоуе? 4 (Вр?мв)

ШКОЛСКА ДЕЦА најлаКчие су нзложсна разним прилепчибим болестима. Протнб улаза ђлица путсм угнс и грлсне шупљинс на|бол>е ће Вам помоћи омиљене

Лобибају се у срима апотека.*ла Иеча малог омота Лннира 8. — , велнког омота Д.-н. 15.—