Време, 11. 11. 1932., стр. 7

Петак, 11 новембар 1932

ГТРАНА 7

изглвди за ;иљи извоз вођа Ове године само за воће узећемо 100 милиона динара Т1 -Ви>з воКа још траЈе. Оспм свежих гал>нва које Немо нзвозити нај в -ие још лесет ланв. јер нестају, осталог в^Ка нмамо довољно за нзвоз Изглван за да.-кн нзвоз воКа бпло су лобрн. Цене су се н у нно сранству поправнле. а то јв н доЕ13 већр тражље. Суве шл.нве нлу по 220 дниарв. Наши пр«>.!лвч||)ачн већпном се уздржавају ол пролаје у надп да Не за своју суву тл.изу постпћи још и вол»у пену. Међутнм. у каквнм се прнлпкамв налазе. дуго веће моћп да чекају на уновчење својих проазвода и то је Један разлог. што веће моћп да дочекају такав скок цена, какаа бн им највише конвени рао. Пекмеза нема мног>5. Рачунало се Лв ће бптн за нзвоз око 300 вагона, међутЈг- нзгледа да га нема впгае од 250 вагона Цена Је пекмезу сада 3 бо дннара. Што се тнче свежнх шл»ива, за в>-та се плаћа данас много бол>а пена, алн се нпак неће много опстићп јер је свежа шљнва углавном отн галв по ннско пенн и док је про. галв године просечн« цена свеже шљнвв изноорла 2 дннара ове годи нв остаће испод динара. Цева орвснма била се попелв на 5 динара. али је настао застој у нзвозу < јзог производа нашнх краје ва, јвр јв моментано тражља из и нострантвв престала. Ипак. и пгго ев таче тог пронзвода. извешћемо. вхо ве одмах. а оно доцннје све што нмамо. Јабуке су у Дравској бановинн ввв распродате. Тражља је из ино странства велика, јер је род у ХоландиЈн и у Немачкој подбапио Краљево, Чачак, Ариље и Пожега нмају доста јабука. а донекле в Ва љево. И нзвозиће се сигурно, чнм је толико ннтересоваље нностранства за нашу јабуку_ те се н пена попвла на 1.80. Наравно, подразуме ва св само добра роба. Нарочито се тражи Јабука будимка. зато што етранпн добро знају да је ова јабу ка веомв нздржљпва н тек после ду жег лежаа>а има свој прави укус. Та јабува, које највише и нма око Кра.-кева, Чвчка и осталих помену. тих места, веома је тражена од потрошача у нпостраиству. Наш произвођач је схватио веома о збиљно потребу што бољег прнпре ман»а тах јабука за нзвоз. Селлк само одабрану робу н ловозн алн је нпа« дужност како ко «'сиЈ *а, коЈе врше контролу нал извозом во ћа, тако и самих извозника. да и онн са своЈе стране обрате пгго већу пажн>у прнликом припремаља и отпремања ;абука у инострзнстзл. Само таквом пажњом моћ® ће се н последња јабука. која је добра, извести у нностранство. Претпрошле године нмалп смо само од Јвбука 180 милиона динара. Алн то је била изузетно повољна година за наш извоз. када у другнм земллма Јабука готово никако ннЈе ролила. Ове год^не извезлн смо већ преко 15о0 вагона. а нала.тмо се да ћемо нзвестн још толико На тај начпн доКз ћемо до некнх 40 милнона динара само за јабуке в скоро толико донеле су нам н свеже шљиве. Од сувнх шљи ва нмаћомо и пекмеза око 30 мглчпона динара те ће укупна добит од нашег воћа прећи 1оо милнона дпнара. Ту треба урачунатн и око 5 милнона динара, пгго ће нам дата грожђе, од кога смо извезли неких 400 малих вагона од 5000 кгр. по пенн од 2.40, а сада већ и по з и 4 ди нарв. Грожђа ћемо имати док траје лепо време, а суве гаљ"<ве. орахв н јабуке и до Божића и много доцввје.

Великн шверц цигар-папира у срезу о.чишком Мостар, 10 нове.мбра. — Јутрос око 3 часа у селу Задваљу у срезу омишком, ухваћен је један необично велик шверц цнгаретног папира стране провенијенције. Шофер Перо Буљан, шофирао је једним путничким аутом који се тамошњој станици финансијске страже учинио сумњивим. Када су зауставили ауто, финанси су на највеће изненађење нашли да уместо путника ауто вози само цигаретни папир. Док су финанси сортирали и прегледали цигаретни папир шофер је успео да побегне и за њим су издате потернице на све стране. Ово је у последн е вреМе један. од највећчх шверцова цигаретног папира. (Врег.е)

ПОЛАЗАК ПЕЧАЛБАРА ИЗ ВИЛАЈЕТА

Мосш уздасаја - Плача Круша »Туђана - туга голема/* — Требенашки а Чавкан хан — *Јал, не јал - шри а Оол гроша...«

Невесто, око калвпго, Јутре ће идам туђвна Туђина пустн Белиград!.. Невеста сву воћ ннје ока склопи. ла. Када је звезде небо упило н руменнло зоре освојило, двгла се »по. рано» да спремн »коња дорнју«, Јер ће јој момче »иа гурбет«. да печали н донесе, — заједно н друзу зиму, ако Је Бог рекао и »вко је кисмет«, да радосно н у срећп про. жнве. А снноћ »в око му ннје трелнуло када Је шапатом додао; Отаде брго не идам Девет годнна ћа селам! Да лн ће то сметн и да учини? У чије руке пропушта ојађену ма> ку, која је једном ногом у гробу? Коме оставља ненамиловану младу с којом је скоро стојао пред олтаром!.. У камоном кућерку под поплочаннм кровом за проводе ноћи у бдењу код канДнла, и кад сунпе припече да \ 'мче с планннарамке ДЈ'0а »у зиму р када му се надају да ће доНн'. Изишао је на капију уздигнута чела, као и отап му некада и сви претпи. Бакрач с водом, чесницу н дренову грантаду, које јв старнпа синоћ, после скрушене н дугв молнтвв пред нконостасом. оставила, гурнуо је ногом прн првом кораку. по обнчју. С мајком и родбнном ?простио се тако као да ће у свато. ве до комшгс.ја. Чак је н певушио! А очи је епак чувћо од погледа у* плакане својте.. Најзад јв пошао, са невестом, која ће га до Дрнма, до Плачн Круше # отпратнтн. Далеко од села стиглн су дружнну. Нико још није јахао. Кирнџнје, сопственнца коња, нду са печал. барима до Бнтоља па ће се вратнтн >туд с товарима робе н 1*рвим абером. Св последњег гребена планине, аспод које је родно свло, назнре се

Сава прети поплавом Впња Лува, 10 новембра. — У пеЛ01 Врбаској бпновипн влада приличпа непогода Киша непргстаио пада проКена хлалннм пртром северпрм . Због тога ргке постепепо надолазе и прете понлпвама То ппрочнто зрели за Саву код Јпсрновиа и Лоеанскпг Прола, гле бн вола врло лако могла прг-ћн нвпну насипа и поплавити околпе огромие по.т>лне Зато су власти прел^з^ле свр потребне м г пр и уз помоћ станопииттпа утпрђу у сп'» паснпе низ ^аву сд Јасеаовца до Босаиског Брода.

Г. Тодор Маневић (Карикатура г. Балажа)' белнна увек бнстрог н брзог Дртма. Спушта се »тајфв« првма Добовјану и »да.ганима« у којима срећни иоллни лове јегуље у репн, када изору њиве у благим странама. На мосту има стара круша »Плачи Круша« н у њеној свнпи чекају печалбари из Лабуништа, Врвчана, Боровца, Октнса и толиких насеља, нз којих се стнчу на друм код Добовјана људн. у годннама и »без годнивс, младићи и двца с устрепталим срцима у нади да у свету тече мед и млеко, па ће и онн поцрпсти богатство и донети своЈима на повратку— А ако се не орате? Час болног растанка с најмнлиЈнма. Жалба взражена у грчввнтим гагрљајнма, у тнхом грпању жена п испрекиданвм опоменама, послвдњнм саветима искусних, старих печалбара, који су, изнемогли, дошли да испрате нове нараштаје, и они Ке остатп ^а таворе евоје избројане дане на старнм огњигатима и буду покопанп У рођену земљу, коју су најмање газили. Сејменв, турска стража више збси" добрнх напојннца него дужности, коЈа ће добро наоружана пратити путнике до кигоља. да се успут горске харамије нв би усуднлн нв напад и пљачку, одавно чвка спремна на мосту. — Ајде доста, доста! морају дв опомињу уплакане жене. Тешко се испушта своје нз руку. Хтело бн се у последљем стиску вољенв руке да се унесе сав жар љубави н у загрљају да се слије у :едно н тако пође у свет. Пешаци су кренули, другн уаја-

Некада св полазнло од куће, нз »вилајета« на »гурбет,« на не- са својима, — само мушкн и прија-

чалбу у туђини, с пролећа, кад со магле дигну, снеговн окопне п осу ше путовн у планинскнм кланцима, иако су баш онда пролазн били нвјвише угрожени^аз0о 4 ничким хордама ислужених турсввх асквра из Анадолука н башибозуком Арнаута — качака. Онн наши из Дрпмкола, Охридског или Дебарског, ималн су једнни безбеднији п>т на Ресан н Бзтољ (У«а Едпа^а?), па преко Прнлепа и Велеса на сввер. Мијацн, Кичево, Гостнвар, Тетово нздааннна иду преко Скопл>а. Торбеши, око Првзрена, преко Урошввца на Скопље или Прнштину А даље?.. У беспуће, без плана. Нпсу знали када је путовање зависило од издржљпвости вврипнског коња кога су по два печалбара за наполеон јахали до Виднна, а данас, на поласку, још мање знају куда ће, када ^нх модерна саобраНајна срелства брзо преносе с краја иа крај света. И однста Је тако. Они су час пекари у Харбину и Владввостоку, час рудари у Америпи, па салепцнје у Томску у Сибиру н у СкандИ' навији, зидари бојарских летњнковапа у МолдавпЈИ, продавии орнјенталских посластица по Немачкој и Брнтаии.н. У Београду, код куће. раде све, чак обавл>ају н један занат више, цепају и режу дрва, што, увераваЗу, у другом свету но чнне. Добрн трговци су само у Битољу, Охрнду в Дебру. Ту јв конку. ренпија искључена.

Растанак на Плачи Круши

1ују к»>ње, и свн прелазе мост без осврта. Запгго су људн тако окрутнн, зашто бар погледом не кажу да разу меЈу бол драгнх, које нвабр&нуте вставл>ају! Зашто нн по гранчнпу нису откинулн од проклете Плачн Круше н својом рукоу пружили аа успомвну ојађеннм невестама ту где аастаје туђина. А што су н то реклн, да са печалбе неће брзо?.. Ала »туђнна туга голема!..« И, у самоутехн, довикнуле су нм сузннх очпју, не суздржавшн св: Еј гнди лудо н младо, Жал ће тн паднв зв мепе И пах ћа дојдиш прн мене!.. Да одмах, можда, не бн прекргаили одлуку аа одлазак, да се не би осрамотили пред дружином, — »луди и младн« без речн су закорачали жнвље, воњанипи потерали касом. — Ајд. со здравје!.. И со Бога напред! — Со здравје! Нввесте су још дуго упирале очн у завнјутак друма нвд водвницом, куда су нестали печалбари. Са гран чниом распветале круше. која је упила толико суза проливених око њвнор корена, пењу се саме жене у крш, да се надају радостн н да негују пород, нове нарапггаје печалбара. • Сад се српа путника раскраве, избије жалба за завичајем и овлада носталгија У Д>*шн препуној набујалих осећања. У дубокнм кланпнма и из мрвчннх шума, куда пролазе, одјекне тад болно, продорно н отегнуто, дуго уздржавана песма: Ох. море моме, да знајеш, Ако ли падне ситнана роса, Това ја плачам. душо, за тебе!.. Први конак су Требееттшкн хановн. Давно је пао мрак и кроз густу помрчтлу узалуд продиру погледн да развзнвју да ли чкиљи луч у Спириној страћари на путу Цпнцарин се умотао у топли кожух и задрвмао негде у скривеном куту тавана. — Спнро бре, отварај! Нема одговора. Ипвк улазе на широм отворена двокрнлна врата. ЈСамгн везују коње за празне јаслн. — Спиро бре!.. — Лепе, лепе, ефенди! чује се !глас. а Цинцарин се још не појавлује. Чауш сејмена ]е пуцао у огшиште—

Чауш сејмена је скннуо мартннку са рамена. Издваја се први, иде напред и нншанн у огњиште пуно угарака затрпаних пепелом.... Дум! одјекује пуцањ и пепео вспуњује хан. — Спнро бре!.. — Еве сум де, еве сум, ефендн џанум!.. Трчн ханџија са запаљеинм лучем у рупи и зурн у госте. Прнјатељн су, старн знанпи. Нуда их чашицом анасонлије ла се угреју, па аде да спремн вечеру н коначнште. Сутра рано у зору крећу даље, Јер треба прећн Реоан, нзбити на злогласни г Бавато н бвтн на вечери у Битољу. Трећег јутра још један растанак

тељскн. Кирнпије се враћаЈу у краЈ печалбара са абером љиховвм кућама, пррчм поздравдма нз туђнне, и товарима робе зв своје дућапе по варошицама н селима. Даље пут води преко равног Мо. рихова и Прилепа на трећи конак у Чавкнном хану под камењаром. Коне ханџнја има српа, човек је, еснаф. Много се радује познакгвпнма, шали се, али најраднје гледв децу, нове печалбаре. — Оооо дегЉ, добро ми дојдо. фте добро ми дојдофте!.. И милује их. Доносн леблебиЈУ и шећер и трпа им у цепове. Не тражи да се одмах плати, има се кад. Хоће само да их утеши. разо. нодн, да буду весели и да забораве на мајке. те се безбрижно поиграју са њиховим сииовпма, као сва остала депа. Ха.нџнја је одмах напоменуо н то, дв неће наплаћзватв »јатак параси< оиима који ће преиоћитн на ледннн пред ханом. Дао је обилну вечеру. Певао је и највише пио. Жао му је било само што су многи одбнла да вечерају и попиј^ бар по чашицу старог прњака... Зашто су се издвојили ти људн н роннли у шааама сасушене коре хлеба који су понели од руће, кад ће сутра. пошто взрачунв шта је дао. свв заједнички платити! Знају они његов ред. Ннсу му први пут у хану!.. Ванстину је рачун позамашан. На свакога пада по трн и по гроша. — Чнчко Насто. да платиш трв и пол! Огарап није нвшта окусио. Неће да плати. И синчић му је вечерао сува хлеба, напио се воде са пото. ка па задремао у очевом крнлу ва травн. — Нема то »несам јал-.» Јал не јал — три и пол! настојн Коне. И за детето да платаш три и пач! Чича Насто је погнуо гДаву, непгго се на мах дубоко замислио. Ра чуна да ли однста печалбарово дете вреди три н по гроша— Ето тн детето, ово не вредн толко! уноси се лукавом механџнји у лнпе. првен од беса, напаћенн стари печалбар. • Тако се неквда полазило у овет. Данас н печалбгре ауто чека пред кућом и неосетно .брзо их донесе ва прву желРзничку станнпу. Оно пгто је остало нензмењено. то су: блага душа н жалба аа вилајетом. ТОДОР МАНЕВИЋ

Сплитски догађај је значајиији исго што се мисли«

Фијаско др. Трумбића, Смодлаке и Гризогона

Сплит, 10 новембра. — У јучерашњим свечаностима учествовало је преко 25.000 људи из целе земље. Ово неописиво славље Сплита било је уједно и један незапамћенн фијаско др. Трумбића који је пре два месеца нарочито дошао у Сллит да омете ову свечаност. Кроз Сплит је пролазила непрегледна маса у поворци која је уз свирку националних песама клицала великој и недељивој Југославији и Њ. В. Краљу. Са др. Трумбићем солидарисала се само једна шака људп н то већнном он« чије сујетв нису задовољенв ло краја као на пример др. Јозо Смоллака п Иво Грнзогоно. бнвгаи посланпии на страни. Ови дефетисти затвор«лн су св у куће и нису пелог дана излазили. Онн се ннсу надали такв^м фијаску. Ннсу веровали да су Сплит као « пела Далмапија у својој огромној већини одани уннтаристичкоЈ југословенској идејн « да само у велнкој, нелељивој Југославпји глвдају своју лепгау будућност. И ако је јуче по подне палала ки ша, тпме ипак славље ннје било поремећено. На оно одушевљење спонтано и искрено нијв могло нипгга деловатп. Сплит јв плнвао синоћ сав у свстлости хиљада и хиљада сијалица « пружао слику јелне огрпмнв буктнње. Све улпце тргови. кафане и ресторапи како у пентру тако н на периферијп били су пуни. Свуда су одјекивалн поклицп и орпла св песма. Немачки туристи који су се случајно затекли у Сплиту тврде да такво одушевљење нису никада у животу видели. Г. др. Снс, адвокат из Беча, каже да је ово одушевљење деловало и на њега и његове другове и да сличне манифестације у којима учествује сав народ није до сада видео. — Нашао сам, каже он, многе људе који говоре и немачки и раз говарао с њима. Мој је утисак да нема народа који воли више своју земљу него ваш, нема народа на свету који је одан своме суверену као југословенски. Синоћ су завршене свечаностн импозантном академијом у Народном позорншту, која Је почела у 9 часова. Народно позориште било је дупке пуно те су мно-

ги морали да остану без места. Академија је отворена химном коју је отпевао мушки хор „Звонимира" под дириговањем г. Параћа. „Звонимир" је у своме програму извео Параћеву „Жалост материну" и Хајдрихово „Јадранско море".

Хапшење једног хотелског портира због насиља над малолетном служавком Још није бвло аа седам часова пзјутра ,када је дошла у Први по лнцијски кварт у Балканској улици, сва уплакана једна млада девојка и пријавила се дежурном ч>нновнику г. СлавковнЋу. Девојка, којој је једва бнло седам наест година изгледала је врло жа лосна н једва јв говорнла од суза у којима се гушила... По оделу, веома скромном могло се закључЕтгн да је сиромашна рвднпда. У Кварт је дошла да се потужи на једног хотелског портнра којн је те ноћн еввршио над њом насиље.Њено је нме Марнја Новак. По заннмању је служавка. У Београду је станозала код једне племеннте ро ђаке у Старнне Новака улдцц 23. Бпла је без посла и прекјучо, распитујући се. дошла је у хотел код »Ловачког рога« у БалканскОЈ улн цп Ступпла је за слулуавку н одмах почела да ралн. У вече, портнр Бранко Чеклвћ повео је да јој покаже собу у којој је требала да преноћн. Том приликом извршио је над њом насиље. У Кварту је пока зала трагове борбе коју је пмала с њпм опирући се. Бранила је своју девојачку част алв је бнла савладана... Чнм је саслушао жалосну прпчу носрећног девојчета г Славковнћ је позвао портнра Чеклића, ко и је празнао да је упропастпо Марију али се брани да је то учннио с ње ним пристанком. Међутим лекарско уверење свелочнло је сасвнм супротно п портнр је ухапшен Већ око подне Кварт па је спровео Кривичној полипгуи која ће га већ данас предати Оулу. Управа града учпннће корзке код престоничкпх хумаиих доушта ва да се заинтересују за судбнну ове јадаац©

ИЗРАДА НОВОГ ОПШТИНСКОЛ БУЏЕТА «Буџет за 1933 годнну биће израз нашег схватања комуналне политнке и садањих потреба« — изјављује потпретседник г. В. Крстић Буџетска секција за нзраду предлога буџета за 1933 годину почела је синоћ рад под претседништвом г. Витора Крстнћа потпретседника Општиие. После отварања ове прве вонферонције буџетске комнсије, којој је присуствовао и претседнив Општине г. Милутин Потровић, г. Крстић је у невезаном разговору с претставнииима штампе истакао важност новог буџета и у најкраћнм потезима истакао гледиште Општннског суда на главна комунална пита&а, чије регаење треба да обухвати нови буџет. У буцету за ову годину предвиђе ни су прнходп у сумн од 340,458.398 динара. Расходн су нсто толики. До сада јо остварено прнхода за 9 месепн 245,759.401 дннар, а расходн са септембром нзносе 208,263.507 дннара. У сваком буџету, рекао је затнм г. Крстнћ, мора битн реално иаражен програм рада Општннског суда. ДајуНи Јуџвт Суд и одбор морају водити строго рачуна о економсној сиази својих грађана, То нарочито важи за Београд, у коме тврети не падају равномерно на сае грађане. Данашње енономске прилиие налажу, да у изградњи буџвта морамо бити веома обазриви, јер је то тешио енономсно стање погодило и Београђане. Социјална страна Београда тражи, да се о њој у новом буџету поведе озбиљна брига. Беспослица у Београду захтева ако не потпуно, а оно пгго је могуће повољније решење. У овој годинн слегло се н са стране много беспослвннх. бојн траже рада. Општннсси суд, схватаЈући озбнљност соцнјалне тегобе н помажућн са грађввпнскнм одбором у највећем обиму грађевннску политнку, омогућује опстанак велнком броју незапослвних и нз Београда н нз унутрашњостн. Од 1926 до 1929 године Београд се рапндно нзградио и технички уредио. И надаље се у Београду радило и урадило, највнше на калдрмисању улииа. Али то није једини програм комуналне политике. Иако је у току ових неколиио година из* рађен велини број упица, још их има ироз иоје се не може проћи у дане нише и зиме. Прилине и потребе у Београду захтевају развијање номунапне политине у свима правцима друштвеног живота. Бопнице, тано потребне за сиромашнв грађане; парнови та плућа за децу и грађане; хигијена, здрави стаиови, народна иупатила, проширењв трамвајсне мреже и аутобуског саобракаја; пошумљавање Београда и т.д. — све су то питан>а, ноја још нису добила своја дефннитивна рвшења. А изнад свих тих потрвба и питања лебди штедња. Новим буџвтом дужни смо да регулишвмо однос по треба, нашега рада према кашој деипарацији о иомунапној политици са проблемима штедњв. Стога ћв нови буџет бити реалан. Прелвиђенн приходи мрају бпти оствзрени, њихова ппФра мора да одговара са дањим приликама н економској сна зи грађана. Иако се наламо. да ће се прплике идуће голине побољшати, прпходи' се морају олмераватн према салашњипп. По себп се разуме, да рдсходи не смеју бптн већв од прпхола. Буџет за 1933 годину биЦе израз наш9г схватањз иомуналне потутги1Г9 и садањих прилина.

Истрага по пацовској афсри ннје још завршена Несбјашњив застој У развоју пацовске аФерв настао је необјашњив застој. Још прв неколпко даиа члапови комиоаје за пзвиђање афере изјавилп су, да ће се истрага брзо завршити. То јв У два маха потврдио и претсод»нв комнсије г. Витор Крствћ. Међутим. већ пет дана ни.е дато ннкакво обавештење о даљој нстразн и о ре зултатнма досадашњега рада. Комссија је прскјуче поново саслушаввла суспендованог днректАа Сани тета г. др Ралншића и затћм је, како је речено почела да спрема взвештаЈ. јер је нзслеђење завршп ла. Алн нп у току јучершњег ланв. мала комисп^а »"Је ралнла. ннје ла то јавности ннкакво обавепггење. Казано је само. ла ће комисија поднетн пзвештај Општинском суду, који ће донетн одлуку: ла лп ће ое кр!шив прелати дпсинплннском суду на даљи поступак. Претседник комиснје г. Витор Крстпћ изјавно је снноћ, да у развоју афере нема ниједног новог момента, али :е одбно да да ма каква друга облвеште ња. Рексо јо само. да ће Оппглтпвкн суд већ олговорити г. Ј. Мисир^н1ћу поводом његове ннтерпелацпје у ЈНародцој скупштивн.