Време, 11. 11. 1932., стр. 6

СТРАНДС

ГТетак, 11 новсмбар 193?

Предавг-ње г. др. Душз«а Панте. лнНа. — У суботу, 12 о. м. у 18 тасова на Нор.ад1 унШБерзитету (соба 6р. зв), па познв југословенско грче .игге, олржа^е г. др. Душа/н Пантелнћ предазање о >Рпгн од Фере«.

Седница Гоолошког друштва. Српско геолошко друштво одржаће свој редовпн састаиак у петак 10 но вембра у 1? н по час. (Слушаоннца Геолошког завода УпшЈерзптета) са овнм дневннм родом; Др. Бранко Д^мптрнјевнћ: 0 новом палазншту бааалта у Србнјп. Мнрослав Гочаннн: Резултатп геолошко . петро. графског проуча.ван»а јузсног н нсточног подпожја планпне Рудннка<♦ Пензионисање начелнииа Општег дељенга Генералне дирекције жепезница. — Укадом Њ. В. Краља, на предлог г. Мпнпстра саобраћаја пензноннсаи је Снма В\-чковић пачелннк Општег одељења Гепералне днрекпнје државнтгх железнпца. ❖ Освекење ковг стана Енглесио америчко • југославенсиог клуба. У петак, 11 о. м. у П.ЗО часова пре подне нзврпгаћв се свечано отвара ње са освећењем новог стаиа Енгле ско - амернчко . југославенског клу ба, у Књегање Љубнце у.тпци зО аНа јектеиије одговараће Београдско аевачко друштво. Попгго услед крат коће времена. ннсу спремаве нарочнте позшЈнице, моле се чланови и арајатељи да ово сматрају као повивницу п да ттрисуствују освећењу. ❖ »Усме«е новинв«. — У оетак 11 новембра у великој салн 2 мушке гнмназије (Поенкареова ул.) Савез руских књижевника и новипара по члње овогодишњо издавање својих »Усмених нозинас. Наредна број 17 иос-већеи је »Дазу непомнрл>нвости«, који руска емнграпија обележава сваке године, на дан доласка на власт бол»шечвпка у Руспји. Про чита ће своје чланке: Др. Тодор Тарановсш. члан Украјинске и наше Академије иаука, г. Георгпјевски, проф. Универзитета, г. В. Даватц и претстазницн Националног савеза руске омладнне »Ново Поко лење« г. А. Бердников, студент и г. Марнја Пепескул. Почетак у 19.30 час. ❖ Соколска ■изложбз. — Оавез Оокола отвара соколску изложбу у Офи цирском дому 13 новембра у 10.30 часова. ❖ Предавање у Фрзнцусном клубу. — Вечерас у 16.15 часова одржаће у просторпјама друпггва »Прнјател»а Француске« (Ратничкн дом) гђа Шемол-Вукасовић предавање о теага »Жерар де Нервал*. Приступ слободан.

БЕЛИ ЗУБИ дају много прнјатннјн и слободннји наступ у друпгтву, а то Вам прибавља „ДИАНА"' паста за зубе, која је одлнчних квалитета. Цена: нормална туба днн. 5.—, двострука туба дин. 8.—

МБМОАРИ ЈВДНОГ ДЕТЕКТИВА

Четрдесет јодина у служби Скошленд Јарда

Уцењавача расних врсШа

XX I Ако се не варам једном је један циник рекао да у свакој људ ској души постоји једна мрачна тачка, једна епнзода из живота коју човек пажљиво крије и о којој никад никоме не говори. Ја мислим да је тај циник био полицајац. Ипак не би било тачно тврдити да због свог заната полицајцн постају груби и неосетљи ви. У току своје каријере ја сам видео много доброте, пожртвовања и поштења. Ја знам да мно ги људи чине зло не из злобе већ из слабости. Ја такође знам да многи људи скупо плаћају своје грехове. Јер постоји један тип злочинаца чији је занат да откривају мрачне тачке у души ближњега, и да их искоришћавају. То су уцењивачи. Уцењивач је прави вампир друштва. Ако му жртва једном испуни захтеве она може бити сигурна да ће је она поново уцењивати, а то све дотле док је не буде исцрпио. По неки злочинац ове врсте труди се да набави нека стара љубавна писма, а застрашена жена плаНа само да њен муж или пријатељ не сазна за та документа. На крају, она више не може да задовољи све безобразније захтеве злочинца, н изврши оамоубиство. Или, дешава се да једал човек који је био већ осуђен, и који је после издржане казне постао поштен човек, буде уцењен од колега из затвора. Да шеф или пријатељи не би сазнали за његову бруку, јадни човек плаћа све веће суме. Ја сам у току своје каријере имао посла са разним уцењивачима. Али, један случај, кога се дорбо сећам, можда је најкарактеристичнији. Њиме сам се бавио сасвим случајно. Једном сам саслушао два човека у Лондону због неког деликта. Прнликом претреса нашао сам код једног признаницу о некој заложеној табакери, на коју је банка позајмила четири и по фунте стерлинга. Посетио сам сопственика ове установе и замолио оам га да ми покаже табакеру. На кутији је било гравирано име једне познате личности из друштва. Пошто сам мислио да је по среди крађа, посетио сам ту личност. Упнтао оам човека да ли је то његова табакера. Он је пребледео и упитао: — Зашто ме питате?

„Овај је тада почео причати да се пружа прилика за сјајну добит ако се сав новац стави на једног коња..."

— Ову табакеру је заложио један човек кога смо ухапсили. Ако вам је украдена лако ћемо га осудити. — Не, табакера није украдена! — одговорио је човек. Опазио сам да му је цео разговор веома непријатан, и да се нешто крије иза целе ове ствари. — Смем ли вас упитати како је ова табакера доспела до тога човека? Настала је дужа тишнна. Сопственнк табакере нервозно се шетао по соби. Најзад се зауставио предамном: — Реците ми, инспекторе, да лн морам да дам одговор на ово питање? — Ви то не морате! Али, ако човек није украо овај предмет зашто ми не бисте рекли како га је добио? А да га је стекао на непоштен начин мислим да би вам дужност била да то кажете. — Па добро, ја ћу вам рећи. И мени ће лакнути ако вам испричам, иако можда то неће бити корисио ни за мене ни за вас. Цела ствар била је доста проста. У току једне пијанке, у једном ноћном локалу у Вестенду, господин се упознао са неком дамом која му се удварала. Вече се завршило у стану ове даме. Следећег јутра, када се пробудио, упао је у собу „муж". Настала је велика свађа. Муж је запретио скандалом, разводом брака, итд. Најзад је муж пред-

ложио да све реши једном обичноа1 финансијском оштетом. Наравно, ствар је била вешто удешена. Жена је била плаћена да примами лакомислене људе, а изгубила би се чим би одиграла своју улогу. 0<5а човека, које сам ухапсио, играли су после тога улоге мужа и мужевљевог пријатеља. Ови уцењивачи нису се задовољили првим успехом, већ су се у више махова обраћали господину са разним захтевима. Једном он није имао довољно новаца. Предао им је само десет фунти стерлинга, а када ни то није било довољно дао је и своју златну табакеру. — Треба да их оптужите! рекао сам господину. — А скандал? До сада сам плаћао да не би дошло до скандала. Скандал не могу поднети. Обећао сам да се његово име неће поменути. И оба уцењивача били су осуђени на неколнко година затвора. * Уцењивање се не сматра данас више као лако средство за стицање добрих прихода. Међутим, злочинци још увек много воле да врше пооао ,,поверљиве личности". Сећам се једнога Канађанина кога је један човек страховито преварио. Тај „поверљиви човек" позирао је као одгајивач коња, и импоновао Канађанину својим елегантним начином трошења новца и својим знањем тркачке вештине. Али Канађанин је био врло опрезан човек. Он је хтео да добије „поверљиве вести" о коњ-

Пише Артур Ф. Нејл ским тркама, али је знао да има „поверљивих" лица која варају странце. Зато није хтео одмах да ризикује много. Решио се само на две мале спекулације. Он је имао среће и добио је на тркама, а варалица му је нсплатио добит. Због тога Канађанин је променио своје мишљење о варалици и почео да му верује. Овај је тада почео причати да се пружа сјајна прилика за ве-. лику добит, и да ће лично ставити сву своју имовнну на једног коња. Канађанин, који је сматрао да је ангажован за овог човека, хтео је такође да учини своје. Телеграфнсао је кући да му се пошаље 5000 фунти стерлинга. На његову срећу новац иије стигао на време. Зато је он поверио варалици све што је код себе носио, око 1.500 Фунти стерлинга. То је за варалицу била згодна прилика. Он је са новцем ишчезао и прешао у Француску. Канађанин је дошао к мени и замолио ме за помоћ. — Колико још остајете у {18ропи? — упитао сам га. — Још неколихо недеља. Имам нека посла у Ирској. — Добро, онда ми оставите адресу! Неколико месеци доцније варалица се вратио у Лондон. Ми смо га ухапсили. Канађанина сам одмах известио, и он је поново дошао к мени. Његов исказ послао је варалицу на неколико месеци у затвор. — Крај. —

БЕРЗЕ Ско« рагтне штетв Франак у Београду 226.27 Фунта у Београду 190.44 Долар у Београду 5747.38 Народна банка плаћа 2в од ста взнад берзанског курса ва нме пре мнје за лнре, а 20 од сто за све остале девизе. Зајам из 1921 од 7 од сто рађен је по 45.50, држ&вне обвезшше из 1930 од 0 од сто. по 32.75—За, државни спољнп зајам у злату из 1022 од 7 од сто по 35-50—34.Д0, облнгације Држа&не хипотекарнв банке у злату из 1027 од 7 од сто по 42, ратна штета, промпт по 194—188 н за 31 децембар по 195 и акције Прнвилеговане аграр не банке 215— 121. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Дееизв; (понуда - тралсња) Лондон 101.24—180.64. ПарИЗ 226.33 225.71, ЊуЈОрк 57-01 51—5703.25, Женевв 1113.8б—1106.36, МиланоТрст 2904—204.24, Праг 171.31—. 170.45, Амстердам 2922.97—23-11.51 ^ Берлнн 1374.83—1364.03 и Брисел 802.79—706.85. Државни папири: (понуда - траж, ња) дувански лоз из 1888 г 1311, зајам из 1921 од 7 од сто 48 (понуда), аграрне обвезнипе од 4 од сто 22.5о (тражња), државне обвезннце кз 1930 од в од сто 33.32.50, државни спољнв зајам у злату НЗ 1922 од 8 ОД СТО 42 (понуда), државни спољни зајам у злату нз 1922 од 7 од сто 3635, облигалнје Државне хипотекарне бапке у злату нз 1927 од 7 од сто 4з— (2 и ратна пггета, промпт 194—103. Акцијв; (понуда - тралсња) Народнв банке 4100—1000 и Прнвилегован® аграрне бапке 216—215. ЦИРИШНА БЕРЗА Цирих, 10 новембрв Београд —, Париз 2о.Зб и по, Лон« дон 17.09, Њујорк 510 и три осмз не, Брисел 72.10, Милано 26.59, Мадрид 42 и по Амстердам 206.52 и по, Берлин 123.35, Штокхолм 90 н по, Осло 87.20, Копен. хагеи 89.10, Софдја 3.74,

У ^ину. и ћа^али ихСпу

Одобрено од Министарства соцполнтнке н нар. здр. Сбр. 15051 од 26 8-1932 г.

СТАЉЕ НАРОДНЕ БАНКЕ 8 0. М. Повећање подлоге, зајмова и оптицаја Најновије станл Народне банке по казује мало повећање новчакичнога оптицаја: за 22.6 мил. дин. Оптицај }е још уввн мали: 4.781.8 мил. 05авезе по виђењу износе 839.7 ; мил. дин. према претходном стан>у • смањен>е је 11.9 мил. И обавезе с роном опале су за 10.7, те су сад исназане у цкфри од 1.460.2 милиона. Зајмови на мвнице и на хартијв од вредиости повекани су за прено 8 милиона. Њихов је збир сада 2.552.1 милиона. Подлога у злату и девизама уае; кака је са 3.4 милиоиа, тв износи 2.026.0 милиоа. Стои девиза, које нв улазе у под* логу, повећан је за 2.7, те износи са| да 90.7 мил. дин. Упупно поири^е износи 36.04, а поириЦе у злату 31.39 од сто. Каматне стопе остале су исте.

К Њ П Ж Б В Н 0 С Т

Пољак иисац /умословенсшх историјских романа Т, Т. Јеж (3. Милковски) 1824—1915. и његови ромаии о српскнм, хрватским и бугарским борбама против Турака

Кад је 1830-31 пољски устанак | угушен у крви, Русија је завела у Пољској режим насилне ру- I сиФикације и прогона свега што 1 је манифестовало пољски национални живот. Пољска емиграција сконцентрисана у Паризу стално је настојала да обрати пажњу либералне Европе на пољска страдања, али све је то било узалуд. Исто тако су били неуспешни покушаји оружаннх устанака, који су се свршавали сваког пута трагично и у исто време увећавали само број емиграната. У оваквом једном локалном устанку участвовао је и млади Милковски са своја два брата, од којих је један ухваћен од Руса и стрељан, а други прогнан у сибир ске руднике на робију. Спаснвши главу Милковски је побегао у иностранство, где је живео тешким емигрантским животом. * Емигранска судбина донела је младог револуционара и у наше крајеве. Словенин, демократа и револуционар, нашао је Јеж у тек ослобођеној Србији земљу, која је сопственом снагом успела да створи темеље своје самосталности. Сравњивао је српски покрет за слободу са пољским устаницима и разумео, зашто пол»ски устаници нису успевалн и зашто су све пољске жртве биле узалудне. • Научившн наш језик, упознао се с нашом народном поезијом, заволео наше традиције и нашу мучну и славну прошлост. У нашој сељачкој задрузи гледао је идеал патриархалног породичног живота. Још прс наших романти-

чара, он је у нашем народу уочно снагу историјске традиције и дошао до закључка, да наш народ, који никад није заборављао своју историјску мисију, чека велика будућност на југо-истоку Европе. Док су пољски устаници били дело интелигенције, елита шљахте и грађанства, и док су пољске сељачке народне масе остајале пасивне, дотле је код Срба у устанцнма учествовао цео народ. Оно што код Пољака није могла да учннн национално-револуционарна пропаганда, то је код Срба учинила жива свест о националној мисији, а коју је очувала народна традиција и поезија. И баш због овога, Јеж је, пишући романе из наше прошлости, хтео да покаже пољској публицн пут којим треба да пође, ако хоће да реализује своје идеале. Јежевљеви романн из наше историје описују баш ове борбе за слободу. Први његов ромап, „Х-арамбашинн вереници", прнказује време у Србији до аустротурског рата, у ком учествују и Срби као добровољцн у тзв. Фрајкору. Сама садржина романа је чисто романтична, али његова вредност није у фабули, већ у оном, како Јеж приказује наше прилике. Српски народ под Турцима живи једним Живото§ који се састоји у чувању својих традиција. Задруга је његова снага и неосвојива тврђава. Турчин, господар, остао је туђин, наметник и паразит. Његова је снага већ клонула. Неспособан да прими савременп напредак, он је осуђен на пропаст. Други ромдн »Дахије", износи

нам слику Србије после мира у Свиштову. Хауи Мустава паша не пушта јаничаре у Србију и управља земљом праведно. Срби су добнли времена да предахну од турског зулума, и за то они помажу пашу у борби са круалијама видинског одметника Паеван-Оглу-а. Иако је у Србији стање боље но раније, Срби се немогу да мире са робовањем, јер су у Фрајкору видели да се могу да понесу са Турцима. У тој вери их подржава још већ на победи над круалнјама. Кад су јаничарн убн-

Т. Т. Јеж (Знгмунд Милковски) ли Хауи-Мустафу, и кад су, Дахије завладавши Србијом поново почеле да владају насиљем, Срби се спремају на отпор. Сеча кнезова изазвала је устанак. Устао је цео народ, испрва на Дахије, а онда и на Султана. Народнн покрет сељачких маса дао је из себе Вожда и војводе. Срби су успели да се манифестују као народ, који свесно хоће слободу, решен за њу да изгине. После јуначких бојева и победа устанак је савладан, али народ није био побеђен. Први устанак није успео, али дошао је и други, и Србија је створена као темељ, на ком ће се ослободити цела нација,

Трећн роман „Ротуловићи" приказује нам Стару Србнју пре првог устанка. Овде је Јеж узео тему романа из средине потурчене српске властеле, која се нашла између народа и централне турске властн у Стамболу. Издвојена од народа, туђа Стамболу, потурчена властела пропадају, као што су пропали и Ротуловићи, неспособни да разуме, да су и они крв од крви, кост од кости српског народа. Описујући прилике у Старој Србији, Јеж је одлично разумео трагедију наших сеоба у Угарску. Видео је разлоге зашто је, у класичној колевци наше средњевековне историје, могао туђински арнаутски елеменат да насели проређена наша насеља и зашто Стара Србија није учествовала у устанцима. Борба нашег народа са непријатељем водила се и на другом фронту. Тај фронт је био на западу. У „Ускоцима" Јеж приказује борбу са Венецијом, која је тежила за нашим морем. Други непријатељ је била Аустрија. Она иста Аустрија, која је помогла да се подели Пољска, и коју је Јеж смртно мрзио и против које се борио оружјем у руци 1848-9 као добровољац у пољској легији, на страни Мађара. Роман „Љубав у немилости" је слика из хрватске историје у време, кад је бечки двор настојао да сломи хрватску аутономнју. Зрињ ски и Франкопани су моћна властела, опасна Бечу због својих веза са мађарским магнатима. Да сломи њихов отпор, Беч се не плаши ни обичног злочина. Бан Ннкола Зрински је убијен мучки у лову. Његовом брату бану Петру се спрема замка у коју ће А падне заједно са шураком Крстом Франкопаном и с њим заједно да изгуби главу. Језуитски Беч је отров који раствара душу народа, и Хрвати му с правом не верују. У роману „Пре двестд година"

Хрвати су на раскршћу. Собјески је сломио турску силу код Беча, и Аустрија гони Турске из Угарске. Хрвати не маре за Аустрију, али немогу да дозволе да она сама истера Турке из Славоније. Они се боје, да Аустрија не би хрватске земље отете од Турака, једноставно узела као своје. И они улазе у рат и сами ослобођавају Славонију. Додуше, Аустрија је део Славоније узела под видом Војне Границе. али Хрвати су ипак проширили свој државни тернторнји тако успели да се спреме за будуће борбе против Беча Јеж се интересовао и за Бугаре. Роман „Асан" је приказ борбе Бугара за слободу против Внзантије. Асан је решен да за слободу жртвује не само личну срећу, већ и да учини и светогрђе. У бор би за слободу за Јежа нема греха. Љубав према отаубини је и највиши принцип, виши чак и од морала. ,,На уранку" је слика Бугарске пред ослобођењем. Одлично су приказане прилике у Бугарској: егоизам чорбауија, који држе са турским властима, и боје се револуционарног рада комиТета у Букурешту. Док омладина гине, чорбауије се одричу нације и шаљу депутације с изјавама верности Султану. Међутим, чим је Бугарска руском помоћу ослобођена, ови нсти чорбауије први поздрављају ослободнтеље и вештим интригама преузимају власт у тек ослобођеној Бугарској. • Свн ови романи, чија је фабула доста наивна, одликују се необнчно тачним приказнвањем југословенског народног живота. Али од свих су нашнтересантнији они који описују српско село, које је Јеж позивао са фолклорском тачношћу. Његов опис српске славе на селу је не само тачан, већ и поетски. Народне песме и прнповетке, које он одлично познаје (једну је чак и сам записао) њега толико одушевљдваЈу да покушава ^а

протумачи њихов постанак. Фотографски верно је описао српског гуслара, легенде о вили, обичаје, предрасуде, сујеверја.... Љубав којом је Јеж писао о нама обухваћа цело Југословенство, које је у сталној борби са непријатељем и за које он верује, да ће се ослободити и ујединити. Сем романа из наше средине, Јеж је написао још врло много, али свуда је он проповедник демократије, борбе, бескомпромисне вере у нацију, непријатељ народних издајица и људи компромнса. И свуда он верује у народне масе, и сељака чувара традиције. Он је верски слободоуман, осуђује језуетски прозелитизам, који је Пољаке раздвојио од Украјинаца, јед нако као и православну московску пропаганду. Његови ромаии „Отац Никон", „Стародубско питање", „Тешки дани", итд., су слике борби Пољака и Украјинаца, који је нскорнстила Москва на штету једних и других. „Прва Божја заповед" и „Друга Божја заповед" су слике из пољских устанака, у којима објективно црта грехе пољске шљахте. Романи „Успомене човека који стари" и „У обранн гнезда" слика пропадање пољске аристократије, која није разумела потребе савременог живота и жнви у нереду, препуштајући своје позицнје туђину. „У обрани гнезда" даје нам бар утеху, да ће те напуштене познције бранити мали човек рада и пољски сељак, који замењују изживелу аристократију. Свој живот Јеж је описао у автобиографији „У свет од колевке", где је изнео сву тежнну животне борбе, кроз коју је прошао. У Србији га није хтела ни колера, Ј еп је гладовао, а V Пондону се прехрањнвао носећн уакове. Па ипак ннје клонуо, јер је веровао у себе и своју службу народу н отаџбини ^очотео је дубоку старост од 91 године н умро бант пред паскрс своје отаубине 1915 год., коју је тако гилно волео. Ж КАЛННИЂ