Време, 12. 01. 1933., стр. 11

Ј ч

Четвртак, 12 Јануара 1933.

с>^г^г^

СТРЛНА II

фЛНИ ХЕРС1

СВЕ /70 ОСЛМ

16 жена.

Ви сте наЈИнтересантннЈа коју позна е.«. Када човек упозна вас, не може више да издржи друштво ових лакомислених чла дих девојака. Не претварајте се, Г -ђо Рерик, да је потребно да вам се каже, да сте заносни. Поиекад мислим, да сте као Данте, да је он нешто био леп и жена. Понекад ме невероватно потсећате на Сару Бернар. А онда ми изгледа као да имате оно што је најбоље у н>има. — Но, ви, луцкасти дечко! изговорила је неубедљиво, лагано, кроз дах те речи, Американцн нису умели да посматрају жене на тај начин. Нису и.ча,ти очију... — Хоћу да вас чешће виђам, Г-ђа Рерик. Хоћу да вас добро Јгпознам. Јесам ли безобразан... — Дабоме. — илн само још један обожа»алац више. На краЈу крајева не могу да будем оно, што се у Америци назива „звекан", г-ђа Рерик, јер не бих имао смисла да брзо пронађем једну сјајну и достојну обожавања жену, чим је опазим. Лако је играти са вашим лепим девојкама овде али оне немају тако окретан мозак као што су им ноге и језик. Јесам ли безобразан? Дабоме. Али како је био забаеаи! Он није више био жиголо са црном, лакованом косом, са нарочитим елегантним кретаН>е .м, поред кога су жене средовечних годнна изгледале страшне. Како је било смело од њега да завуче прсте испод њеног узаног рукава — прсте, клји су горели — и од којих се није ослободила... И док се она вртела пред огледалом, у грудима Џениним је било скривено једно писмо. Неколико редака од Рамона, потврђујући свој долазак на коктел, то после подне. ,Да не би заборавнли оно што Је мени незаборавимо драгоцено. Данас у пет, онамо где се орхидеје не усуђују да цветају, из страха од поређења. Рамон". Оно ,д" избачено из „Рамон" иекако је више узбудило него ли цело писамце. И кад је тог јутра седећи у постељи спазила четвртасту коверту на послужавнику са доручком, била је свесна, да не ои могла да устане, толико су јој опружене иоге дрхтале. Место, покрај ње, са покривачима, које је Рерик одгурнуо и превио кад је устао, показлвало је удубљења, које је његозо тело начиннло. И кроз толике године, ни један од њих није Vчикио гест да се њихови ингимии односи поправе, у свим тим њиховнм пољским и варошким кућама, изузимајући њихово добро у Едирондеху, где су расхошне, двадесет и четири собе биле налрављене обашка за жене, и двадесет и четири собе одво. јено за људе. Неки талас саможаљења, помешан са љутњом, преплакио је Џени, док је седела и мешала новембарске јагоде са кремом у кристалној ћасици. Како је дуго сексуално гладовала, кад су само обичне учтивости и дивљек.е овог дечка Рамона успеле да у њој изазову овакву буру! Но, у току последњих година она и Рерик су чак изоставили да се пољубе и пожеле једно другом лаку ноћ. Она је тога била давно свесна, и пуштајући да све кде низ брдо, удеичвала је да заспи прва, ако бн заједно легали, што се врло ретко дешавало. Прошло је скоро двадесет година од оних дана, када је стављао пољупце на њене усне, када се увече враћао са посла кући, или кад би се после вечере извалио на диван држећи је за руке док би му оиа читала. Двадесет година! Да ли је уопште то икада постојало? И сећања тела имају својих граница. Осећања миловања давно су изумрла у Џени. И ако Џени није била од оних жена код којих је крај сваког пута водио у наручја чо-

века кога воли. Њен хладан темпераменат је тога сласавао. И ето, седеНи сада у постељи, буђење те жеље, а свесна да ниЈ 'е била жељена, погодила је као нож њену савест. Живот је промицао покраЈ' ње. А због чега? Ни због чега изузев оног њеног урођеног инстинкта о дужностнма жене! ј Због кога? Због Рерика, коме чак и њена верност не значи много, обична равнодушност? Због њене деце? Нека их Бог благослови, она нису ништа гора и могуће ништа боља од осталих. Живот ће бити врло издашан и диван за њих. Џенифер ће се сјајно удати. Евери, ох, то се да опазити још у његпгоЈ младости, биће исто толг !ен, колико и богат. Она ! ги изгурана из њихових >т«. Па шта онда? Перспектива на старост заједно са Рериком, чије ће се ексцентричне и настране навике још погоршати са годинама, пресекла јој је дах. Шта онда? Хвала Богу, хвала Богу, остало јој је још у њој жеља. које је име „Рамон" пробудило и нанело сву узнемиреност. Рамон је долазио. Предала је ону огрлицу од чипака својој собарици са бретонском капом и полетела је из собе, као да није смела да се усудн да баци поглед на нечисте мисли Џени Еври Рерик, мајке двоје одрасле деце. Рамон Ј 'е већ био у стакленој башти загледајући у златне рибице, крје су се праћакале у дивној зидној фонтани од пуламинга, коју је Рерик донео са свом маховином, која је и данас на њој висила, са Таормине. Рамон јој ј 'е пољубио руку. одгурнувши чипку, која је прекривала, и онда је ћутећи дуго гледао. док се неки магловити сјај превлачио преко његових тамних очију, чинећи их Још дубљим. Брза визиЈ 'а оно неколико људи, које је познавала као и Рерика, синула јој је кроз главу. Како би трапаво сви извели тај мали гест. Марк Хауз, један Американац који је бно невероватно богат и дуго живео у иностранству, увек би је поздравио на европски начин пољубивши јој руку. Али како сметено! Кошуља би му зашкрипала при савијању, тако да јој се кожа јежила! Неки граф Ликов. у кога Ј 'е Џени посумњала да баца љубавне погледе на Џенифер, која му се непрестано исмејавала, умео је да пољуби руку врло грациозно. Међутим, Рерик све то нмје хтео да види. Она је могла да замисли. како је младићу, као што је био Рамон, чи;а мушкост није претстав љала само мужјаштво, морале изгледати мало испуцане и мало необичне непољубљене руке америчких жена. После двадесет и неколико година уобичајеног тапкања при поздрављању са Рериком, био је једини Џенин удео у свету, који јој се иаједном приказао пун великих страсти између жена и људи. Било јој је свеједно што много што шта није добила од Рерика, па ипак је обузела нека притајена љутња. Жене, које су биле мање педантне у својим венчаним заветима, биле су вољене. Било је жена међу Џениним познаницама, врло богатих и високог друштвеног положаја, које иису биле педаитне у томе, чији је брак био далеко од беспрекорног, али које су некако имале дара, да захтеваЈ'у пуну оданост од својих мужева. (Наставиће се)

5аниашљоСт и5 СВЕХ

Бишка између Хинауса и нуслимана због једне крикетске лспП/е Лондон. 11 Ј*нуара — У Јеааом густо ннселтоом ггредграђу Бомбаја великн број инлијске деие нграо је крнкет на улици. У току кгре Једн* лопта Је уЈгарнла неког лролалника узххтхмаиа. ОваЈ је. револтиран. вз грдао _и*ху Хаидуси. во/и су нри. мили ове грдн»е за увреде, почеаи су све оштрц^е ггрег&гпи Ова1)1 се у броо »зродила у пра<ву тучу између Хандуса -н иуслимаав који су поврЕ-елн са свнх страна на боЈИште У тову туче погннула еу два мусли и јеааи Хиндус, док је рање но двадесетак Хиндуса и пет мус.тгимана, Полиција је тек великом »уком згопела да умтфи становииш тво н >1опоставн ред. (Вре*|е)

КуЧевласник са лажним иријавама примао сталну Оомоћ као незапослени рацник ГКрнз, 10 јашуара. — У Пантену Је ухалшен због прева.рв Италијан АлђеиЂо Оврафкни. Серлфинн. који је газар по професнЈи. слградво јв још пре неколтсо годкна четири ку ке за с&чј рвчун. Ове те куНе >в да&ао под врло повол»ним условима У )едноЈ вућга уе> за оебе %држао ло кал за бакалску радњу Ипак, сви овн прнходн »ису му били ЈОвОЛНН. , и он се прнјавно општнни као неј запослели радник. Као талсав пргамио }е све до сада преко 50оо Франааа помоКи. Због овог дела он }е ухапј шен н предат иследном судији. (ВрваИ)

Двион без елисе који може да сшо/и у ваздуху на једном месШу

Виљем Раи (десно) нз Њујорка конструисао је један тип авиона коме проричу сјајиу будућност. Тај авион нема елисе. Он има лево и десно два квадратна крила или боље речено весла, коЈа се окрећу око осовине и, у покрету, личе на „краул" — пливање. Мотор Је од 240 коњских снага, а орзина 220 километара на сат. Особине авиопа су у томе што он може да се дигне с места, да се једнаком брзином коеће напред и натраг, да може дуго лебдети у ваздуху на једном месту, чиме Је оспособл>ев за неприметна бомбардо вања

ДевеШ каучних разло1а збо! ко/их криминалитеш у Дмерици стално расте Њучорк, 10 јалуара. — Амерички криминалиста Франк Леш, члан врховне амернчке крнминалне комисије нзјавио 1в Да, на основу његоенх студија, крнминалитет у Амернин расте из девет главних разлога. Први разлог је пгго досељеници из Источне н Јужне Амернке не могу.да се прилагоде новкм приликама; Зру ги разлог што се у свим велнким америчким варошимв нвлазн по један злочиначки кварт, који се не може уништитн; треКн разлог је забрана точења алкохолних ппћа; четвртн корутгаионисана н неопособна полиција; пети аутомобили као помоћна средства бандита, шести неооштење внсокнх фннансијера, седмн неспособност државне управе у погледу савлађлвања криминалитета; осмн непоштовање закоиа од стране црпаца, н, натзад, довети пропадањр морала и религн:е Из свнх о»их раллога стручња« омвтра да се крнмнналитет не може искоренитн у Америтхн.

Револверска битка за време фуШбалске уШакмице Малрнд. 11 — За враме Једле футвалске Ј-гаишве у Калн« су дошло Је до тошгог сукова између [ИДКИ1 ааввјача. Су«ов се убрзо изродио у праву рево.твороку бор. 6у, у чојо; је погииуо једав млаан-К Вр '»и броЈ .ши јв теже «ла .кншЈе рлњено. (Времв)

1ош кратко бреме У Р А Н И Ј А

приказу.е најлелшу Калманову оперету Грофмца Марица Почетак: 5. 7, 9.30

V ПЕТАК дочек КОЗЕ ГОДИНЕ

У припреми КИКИ -Ани Ондра

Ш № • М Ш

Велака скандал у /едном берлинском позорашШу Берлив. 11 јануарв. — Преа^уче су ое оддгрзле страховите сцене у берллнском позорипгг> - Адмирвл-па ласт, а прилшсом приказизања Мол наровог комада кДилиом«. Око 300 људн. којн су код јесше позорншне аген ии.е уаималн улавнице на отплату, нашли еу заузета своја места у позоришту. Узфђена, пурблнва је гласно протестовала обог такве подаале. Днгла се пвжлсеа галазда. Публнка је прегала да Не на јуриш заЈуоетл позорницу и дирекцнју. По лиција је била принуђена да растеР* узбуђенл свет гумсним палицамв Тек после дуже гужве уопостав л>ан Је ред. (Време)

Сређивање огромнс биЗлиотеке, чији рафсв 1 мере у дужииу 88 километара Лондон, 10 јануара. — Чувена библиотока Бриталског музеја у Лондону нма преко четирн милиона књн га. Рафови у том музеју има : у дужнну ач 88 километвра. Ова ће се библнотека сада поново уредитн и каталогнзирати, што претста вла огроман посао. То се вндн н нв чињеннце што већ две пуне годнпе ччтав пгтаб библиотекара радн на уређивању књига, па »пак ннје доспео дал»е од слова А. Постојећ« каталог пгтмпан је пре 58 годнне. Он је тек после 25 година могао битн потп\"но оаставл»ен По уверењу главног библиотекарв нови каталог »п«аће неких 150 књнга. (Време)

ПРИЧА „ВРЕМЕНА"

Убисшво у богојављекској ноћи

Марлена Датрах напушШч аефанаШивно Дмераку Н>ујор*. и јалуара- — У амернчкнм фнлмоким крутовнма говорн се да ће позната немачка фвллсска звезда Марлена Лзттрнх дефпнитивно на-а>"стнти Холивуд. Говорн ое Та је већ отказала свс<ј уговор, н Дв ће поћп на позиз свог режноера г Штернбергв, у Немачку да тамо нгра у читввом евзу немачкнх фолмова. (Врвме)

Увек мрачан, вечито забринута изгледа, Адолф Моглив је пошао кроз тесан ходник хотела. Чуо је при томе песму из неког баритонсжог гласа. — Гле, у ову собу се опет неки нов доселио! помислио је. То је можда био двадесети кирајџија од пре шест месеци који је дошао ту да стаиује на месец. Адолф је почео да окреће кључ у брави. Онај глас је одмах ућутао. Истовремено су се врат« суседне собе отворила и појавио се један весели младић, очевидно јужњак, који је радооно узвикнуо: — Јесте ли ви, господине, кирајџија у овој соби? Онда молим вас, да не бисмо били непознати једаи другом као суседи, до. зволите да вас позовем на једну чашицу вина, другарски, без нкаквих церемонија. Моглив се колебао. Он је додао, показујући на столу једну боцу: — Ово је одлично вино из мога краја. Решите се, ја вас позивам као добар друг. Адолф је ушао. — Ја сам Евгеније Бидареск. Надам се да ћу остати овде неко време, рекао је нови Кирајмија спремајући две чаше. Да ли је ово неки подесан хотел? — Ја се овде бавим само мало времена. Проводим ноћи и то је све. Трговачки сам помоћник. онда можете мислити да немам често времена да долазим кући преко дана. — Ја се бавим помало свачим, рекао је. Највише пословима... У ваше здравље и мило ми јб што смо суседи. Осам дана доцније, они су већ били врло добри пријател>и и ословљавали су се са „ти". Бидареск је чак ишао дотле да је Адолфа свуда претстављао као весељака и ако је он био најсуморнији човек на свету. Свако вече су се налазили у једном бару у близини хотела, а недељом су ту проводили дуго времена играјући карата. Врло често су ту долазила нека лица тајанствена изгледа да траже Бидареска. Он их је чашчавао неким пићем и разговарао са њима, али увек са великом обазривошћу, да те разговоре неко не би чуо. Неки од тих људи говорили су са Бидареском као старији са млађим, а други су се опет понашали према њему као према себи равном; међутим, ни једни ни други нису излазили отворено и загледали су на једну и другу страну пре него што би изишли. Неки су ословљавали Бидареока са „здраво танго". Један, по изгледу најјачи међу њима, младић атлетског изгледа, долазио је ретко и бавио се само кратко време. Тај никад није био насмејан. Бидареск је према њему показивао велнко поштовање. Адолф Моглив је убрзо био начисто са врстом послова којима се бавио његов сусед. Али, то се ни по чему није могло приметити; и даље се дружио са тим веселим неваљалцем и био учтив према његовим несталним посетиоцима. — Што си увек тако тужан, Могливе? рекао је једном. Изгледаш као да долазиш са гробља... — Шта могу да радим? одговорио је овај. Неурастеничан сам, ту нема помоћи. Десило се међутим да је једно вече Бидаресак био још жалосчији од њега. Он. коЈи је увек бно насмејан, сад је ћутао, стално намрштен. — Забога шта ти Је? питао га Је најзад Моглев. — Немам право да ти то кажем. — Како *оћеш. Сутрадан је Бидареск изгледао још забринутији. Адолф му је опет поставио исто питање. али без икаквог успеха. Најзад, кад су се вратили у хотел, Бидареск је одједном рекао:

— Ах, слушај, Алберте, ти сп човек добра срца, Нутљив и сигуран. Закуни ми се да ћеш одр* жати тајну о овоме што ћу ти сад рећи. Видиш ли, ја сам и сувише плашљив, морам неком да се поверим. Хајдемо код тебе дј ти све кажем. Сео је на кревет. — Ево ти у чему Је ствар, Мога газду су ухапсили и због тога сам очајан. — Објасни ми шта хоћеш да кажеш. Бидареск је тада објаснио да онај велики човек који је долазио код њега није нико други до Алберт, кога су сви звали Беберт, а који је био шеф једне лоповске банде којој је припадао и он, Бидареск. Ухапсили су га због једне крађе коју је извршио пре тодине дана код једног јувелира. — Ствар не би била ни у ко-» лико опасна кад би била само крађа, рекао је Бидареск. Крађа не значи ништа. Кад би било само то, свршило би се са неколико месеци затвора; али, он је већ раније кажњаван, ако би дошла још једна казна онда би сигурно био отпраћен у колоније на из' државање и не би се смео вра[тити ко зна колико година. ПоI стојала је једна могућност да се спасе: то је да се неко од нас жртвовао, али и ту има једна велика препрека; сви су у истом положају. — А ти? — И са мном је то исто; исто бих тако био осуђен. Што је најглавније, то сам предосећао. Лепо сам му говорио: „Бебере, немој данас ништа да предузи,маш, нећемо добро проћи«. Се, |ћам се тога као да је јуче било. | Баш између б и 7 јануара и газда од кафане једнако је говорио ' да се то вече мора пити доста пунча. Али он није хтео да ме чује; сад види колико је погрешио. То је велика несрећа. Ћутали су неко време, затим је Адолф Моглев рекао Јасним и отсечним гласом: — Да ли би ти учинило задовољство да ја сам себе оптужем да сам извршио то дело? — Ти? Ваљда ниси луд? — Не, али мислим да би то за мене била разонода. — Али онда би изгубио место. Осим тога, свакако знаш да те ми не бисмо могли друкче наградити него захвалношћу... — Кад ти кажем да би то за мене била забава. Само мораш да ми даш сва објашњења потанко. Кажеш уочи Богојављења; лепо, у колико сати, у којој улици, како Је извршена крађа?— Све ћу да ти кажем. Адолфе. Шта више, имаћу сведоке коЈи ће се заклети да су те видели. И знај још једно: ти ка!ји ниси раније кажњаван добићеш свега шест месеци условно, нећеш уопште нздржаватн казну. — Шта мари, рекао Је; хајде, објасни ми све... — Господине иследни судиЈо, ја се зовем Адолф Моглив. Чуо сам да је ухапшен неки Алберт, звани Беберт, под оптужбом да је између б и 7 јануара обио једну јувелирску радњу у улици Терна, прошле ноћи. Дошао сам да кажем да је он невин за тај злочин, јер сам га ја лично извршио... — Ви лажете Могливе, ништа те ноћи нисте укралн а најбољи је доказ тај што те ноћи никаква крађа није ни извршена, ни код којег Јувелира. Полиција вам је по моме наређењу наместила Једну замку и ви сте у њу упали. „Сад Је ствар сасвим јасна: ви сте тај коЈн Је у бого^ављенскоЈ ноћи убио г-ђу Жусак и њену ћерку, у Марсељу. Сад вам се дала прилика да скренете сум њу са себе примајући одговорност за једну крађу, али баш то вас Је издало. ,,Зашто Јаучете? Изгубили сте партнју н то се внше не да исправити. „Нека стража одведе оптуженог у ћелију". М. РЕНАР

веома прнјатно освежујућа ментолна паста за зубе Туба Дин 8.— и Днн 13.—