Време, 12. 01. 1933., стр. 8

СТРАНА8

Четвртак, 12 )ануара15$9

ДВЕ ГОДИНЕ РАДА ОПШТИНСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Данас се, у Носовској улаци 39, отвара Музеј Општкне града Београда

Ако Је м?рнло услеха .едне ј&вне (5и(Ул«отеке ОроЈ њених читалаш & то јв на.к5оља оцека ори прегледу рада у ^-Јмој периодн врем;на онла к '»иштинска би^лиотека у Београду показала најбо.ге резулгате за време свога двогодишњ^г рада. Т&ј веллки у*пех озе прве вул гурие установе Престзннчке оппгтиН1 нстнче се јога више кад с* има на уму, да Општннска биОлиотек! нема своју сопсгвену зграду и да располаже релатнзно малим бројем књига. (гвега 15—1б.осо док је према броју чатзлаиа требало да има пре КО 100.000) Б?3 ПОГОДНПХ ПрОСТОрИ ја, о малпм бројем дела и са скромгим средствнма, Бнблнотека је ипак разграаала своју делатност и стекал знатан бро^ чаталапа. А то нај5оле доказује колико њепу неопходноот, толико н њен веЈШЕн значај у вултурном животу Београда. У преој гоонни овога рада Општннвка библиотека је имала 25.480 чнгалапа. а у прошлој години 33.909 •Звачн, да св за годнну дава број посетнлаиа повећао за око 8-500 в поред гога, што је Библиотска преко лета радила само по подпе од 5—0 часова, а у вовемОру 15 дана била затворсна абог сеобе. Повсћање се показу е у свима месепима. Било јо дана, као на пример у јесењим меоеиима. када се просечпо сваког дана уписивало преко 20 нових чланова, дох )« ук>иан број посетнлапа нзносио преко 200. Главна сезона читања )е од октобра до априла, алв нн у летвим месецима број поеетапаа нн>е бно ислод гоО. У то. ку 1931 годнне за чланове Бнблиотеке уписало се 1269 лица, а у 1932 1073. Највећн број читалапа Општинске бнблиотеке чине студенти. У прошлој годнни било их 1в 540, а у 1931 411. Друго место заузимају ђаии ередњих школа, котима је поред малнх гимназнјских књижнниа Општннска бнблнотека једнно пристуннчна бнОлнотека. Члавова пнмназнета било је у минулој голинн 333, а у 1931 210. Чиновника је било 145 (У аретходно) годинн 127). Остали члановн билн су по професнјама овако заступл>ени: ђапн стручних пгкола 75 (у 1931 нсто), радника 35 док је у претходној годнни био све>га 1, грговаца 26 (13). професора 16 (5), учител»а 15 (14), лекара 13 (2). инжењера 11 (16), новинара 9 (4). занатлн!а 9 (30), офипира 7 (4), пензнонера 6 (13). војника 5 (4) н слободних професнја 14 (23). Међу читаопима оОажа се знатан пораст жена. У 1932 годннн Општинска бнблн* »тег.а Јб издала на чнтан»е укуип« 12.855 књига, Више од половине »адатнх дела 6-580 дчто је на чита4,е ван Бнблнотеке, а 5.775 на читак>е у Бнблиотепн. У поређењу са Јретходном годином нагло се повекао број књнга које се издају ван

ј Бнблиотеке, пошто ни Народна ни ' Уннверзнтетска бпблнотвка не нзј дају књнге ван чнтаоннце. | Занцмљнвн су податци, шта се највише чнтало. На прво место долазн лепа књнжевност; аатнм: соцнјална дела, исторнја, фнлозофнја и лепа уметност. У прошлој годнни највнше је чнтана «Ана Карењина> од Лава Толстоја. За годнну дапа она је узета 92 пута. Јован Стерпја Поповнћ, Целокупна дела, читан је 79 пута, сЈадницп* од Внктора Ига 70 пута, «Рат> од Р. Ј1удвига 67 пута, Матавуљ 64 пута, затим Синклер н други. Из областн нсторије н социјалннх дела највигае је чнтан Слободан Јовановић. Његова кљига «Вођн француске револуцнје*, иако набавл.епа тек средпном године, узпмана је 53 пута, а «0 државн* 40 пута. Фолерово «Полно пнтање* чнтано је 50 пута. ! Рад Дочје читаовнц«, која је одвојена од читаоннце за одрасле, бао ј је такођо врло ннтензЈгагн н покаI зао наулетппе уопезе. Двце члаиова, од другог разреда ооновн« шко ле до трегћег розреда гнмназнје, бнло је У прошлој годнн<а 741, док >е број посетолаиа ђажа нзнео 2 640. На чнтање у Библвотецп иодато је 740 књнга, а ван Библиотеке 142. С-ваке недеље одржавана су дочја села с одабрантам програмом. КАБИНЕТ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА Улазећи данас у трећу годину свопа рада Опшхвноаа библиотвка уводн нзвесне ноацна, које ће нвс>"мњиво још внше пр^пшритн круг њеннх чнтадад&_ У преуређевнм просторнјама на трећем опрату у Косовској улнци 39 (за време празника лробнјенн су зндоан на трим^ собама н тадо је добнЈена јеона већа сала за читаоннцу) отворена је ста.ша изложба ст€црих дела штажшгах у Бвограгду. Највећн део чиле књнге, које је Оппгпинској б^и^блиотеии поклоннла гђа 1Сатарина Јовнчнћ. Сем топа приређена је и мала иолоасба новнх књнга. Јуче је отворегн *н Оплшшс-кн МЈУзеј, којв до сада услед недостатака простораја ниЈв био у могућности да илложи ово.е слнке. МузеЈ >е смепгген на четвртом слрату у Ко. совскогј з9, а бнће отворен сваког дана (н недељом н празннком) изузев петка од 10 до 12 н по часо©а. Уз Музеј је уређвза н читаошца за проучавање литературе о Бео. граду. У двема собама овог новог одељења Оппггннс.ке библиотеке и Музе>а сакупљвт је скоро ова литература, која се оаносн н& нсторију Београда као н многобројн.е слике и плановн старог Беопрада у првом реду бората збирка Ђ. Вајферта^ У једној посебној соби биће нзложене слике београдскнх сликара, а у другчј «Беопрад у 19 н 20 веку».

Бурна седница општинског одбора у Земуну

Под претседништвом градоначелника Земуна, г. др. Милоша Ђорића, јуче је, у градској већ1гици у Земуну, одржана прва редоена седница Општинског одбора, за коју је међу одборницима Владало врло живо интересовање. Извештај о радовима на подиаању савског насипа и кеја такође је примљен. Ти.м поводом говорио је инжењер г. Јоца Петровић. Одлучено је да се радови, који имају припремни карактер, убрзају. Градско начелство поднело је одбору, као засебну тачку дневвог реда, предлог о одобрењу кндемнитета. Док се буџет не одобри, пошто је његово важење престало 31 децембра прошле године, Градско начелство захтева одобрење да се могу чинити исплате по бууетским дванаестинама. Тим поводом узео је реч одборник и сенатор, г. др. Ђорђе Котур, који је уложио протест зашто до сада буџет није изгласан. Он сматра да је градски начелник пренебрегао једну своју дужност. Па ипак, он одваја питање његовог даљег поверења у општинском одбору. Критикујући рад градоначлника г. др. Ђорића, он је, из.међу осталог, рекао: — Пред нама је градски начелник г. др. Ђорић у свакој прилици подвлачио Једнодушност градских већника, а ја ту једнодушност не видим. На против, господин градоначелник је дошао према нама, већницима, у једну прилично незгодну ситуацију. А са положаја, на коме је он, не може се тако поступати. — Према томе, завршава г. др. Котур, ја не бих могао, а верујем да не могу и остали, да изгласам, заједно са индемнитетом, и поверење градском начелнику. Градски заступник г. др. Брандајз заузео је, међутим, потпуно супротно гледиште. По његовом мишљењу ни«е никада био задатак и делокпуг гпадског чж«г«пгтва да се у већници потржу и политичка питања. На овом месту не може бити речи о томе да ли гра-

доначелник Земуна ужива повере ње општинског одбора, тим пре што га одбор није ни бирао. — Алн мн хоћвмо — каже плтрвг седннк г. Лав Спишнћ — овим да ставамо до з®ања г. Мин»зсФру унутрапгњнх дела какав јв наш градски начелннк... После тога предлог о нндемннтету прнмљен је. али је г. др. Ђорнћ реагирао на говор г. др. Котура. У овом моменту — каже г. др. Ђорић — важно је да Општина добије уредно буџет. Ту дужност већницпма налаже сам закон. Друга је ствар да лн су онн расположени илн нвраоположени ггрема овоме, гели ономе. Г. др. Ђорић подвлачи нарочито да он ни једног тренутка није осетио да има међ земунским становништвом макар каквог нерасположења према њему. — Ако би било једног јединог, додаје г. др. Ђорић, ја бих био готов да се одмах повучем са овог положаја, на који сам дошао истим путем, господо заступници, којим сте и ви дошли. Овоју дужност обављам најсавесније. И обављаћу је све дотле докле будем уживао поверење надлежних фактора. Моја полЈггнчка прошлост ннје таква да пред Земунпнма морам да затворим очн. Не гражим ја. госпоДо, милост нгн од кога. Нема ни јед ног Јовека међ вама, коме с&м се Ја обратно са молбом ла ме помогне у томе да ваузмем овај положај, на коме се налазнм. Кад сам бно позван на пову дужност био сам државни чнновннк. И ја сам је сматрао као светнњу. Ннсам одбао да је. од свег срца, прихватим. Међутим. после тога је г. др. Ко. тур поднео и формални првдлог на гласање, по коме ваља ггретрес буоита одложити. али дв се нзгласа чвповерење градоначетннку, ДисвусиЈа. која јв поведена тим п »водом трајала )в гтрн.тнчно луго. На крају, г. др. Ђорић ставио јв по. себно на гласагт,? предлог о одлагту буџрта. Протки одлагања гла ''алп Јв само 9 олборника. Затнм је седннца закључешв

Популарни концерт г-ђе Н. Плевицке У еедељу, 16 Јануара, у 4 часа по сле подне, у великој дворани Колар чевог универзитета, чувена руска певачниа народннх пссама, г-ђа Надсжда Плсвникаја даје свој опр.ошта нн популарнн концерт. Овог п»\та гђа Н. Плевицкаја ће нзводпти низ руских песама уз пратњу мушког хора рускнх студепата, под управом г. Б. Добровољског. Пре свога поласка из Парнза г-ђа Плевицкл1а наступала је прнлгтеом овечаиог вонцерта заовдно са чувеним козачким хором Платова н пожњела је велики успех пред потпуно распроданом величанственом двораном Трокадера. Осим тога, хор руских студената сам ће нзводитн нсколнко руских воннчких песама. Између осталог суделује такође н г. В. Игпатов, виртуоз на „акордсону" (хармоннка), ко н је на првом концерту нмао велик успех. На заврпггеку г-ђа Н. Плевицкаја, уз пратњу г. А. Бутакова, изводнће нозе руске песме првн пут у Београду.

Концерт Клаудија Арау У суботу 14-ог >ануара поново ће нзвћн лред напгу публнку сл&вни пиалнста — вдртуоз Клаудице Арау, чијв је нме већ веома добро познато у Београду. Праликом ггро шлог доласва, гтре дв« годнне Арау је оовојно нашв оимпагије н потпуно нас ИФненадно сводим одлнкама првоклаоног мајстора и Богом дадог уметпака. Алн београдски уопех био је теж јвдан део У ланцу његовог тр«аумфалног п>та по Бзропи. Парнска «КомедиЈа» зскључује, да Арау поседује »званредан темпераме нат, фрапврајуку техннку, велину внртуозност а кдннствеогу музикал ност. «Б. Ц. .Ам МИТАГ> каже <Арау Јв Сарасате на клаввру*. >Брес лауер пајтунг» сведочн да Арау сла да у рвд прВЈах мајстора нашега доба на клз>внру. Једном речју Арау је постао наЈвећа осшашја на ср^гском конц вртном пољу, За свој београдскн конлерт Арау Јв нзабрао веома ннтересантан програм. на коме су: Првлид и Фупа од Баха (нарочито прерађено за кла-

Г. Клаудије Арау ввр), Соната од Моширта неЈко.тнко дела' од Листа и ДебпсиЈа, а оонм тога Свита од генијалног Мусоргског — сСлике са нзложбе», коју Арау изводи првл пут у Београду.

Промет Поштанске штедионице у децембру У децвм"бру је штедњз успешно напредовала. Приступнло је з.18б нових улагача, тако да сада код По штанске штедионице улаже 2^«.957 лица. 1 сума улога порасла је за 32 мнлнона динара, тв нзносн крајем децембра 442.6 милиона дннара. У чековном промету отворен је 101 нов рачун, тако да сад1 има код По пгганске пггедионице и њених фили јала ук>тгно 21.888 чековних рачуна. Промет по тим рачунима у месецу децембру нзносио је б.з мнлиона ди нар!, а од тога је извршено преносом без употребе готовнне 46.83%. Отање улога по чековним рачунима крајем децембра било је 044 милиопа динара.

ЉУТИМ СЕ...

што писаће машине не оправљамо код Мнх. Миливојевмћо у Гранд пасажу КНЕЗ МИХАЈЛОВА ул, 19. Телефои 22-049. Радионииа фине механиће осноб 1910 у Берлину

Кад два Босанца оду У крађу Бвзброј Хериеговама в Босалтала пвчал6а.рн по Београду, и ш^е по. тр^но рећн ко.гнхо међу њнма нма оаротвње То оу. уосталом, оиновн спгснвнах враЈОва* што другим речима значи. трвннранн од рођења за оскуднцу. Родне године за а>их нн ка 0 појам не постоЈв. Па впа«, у велнкоЈ престоннггз где поред свега и свачвга има мно. го и лоттова и крнмвна-тнти случајева, ништа ннје ређе нвго да један Боса.нац нлн Херцвгов-.л — украде. Као пгго Јв скоро немогуће замг.аслнти да један Јуж&к>србн.€инзи тестера.ш нлн зндар — об]5Је неко. ме стан.

Оптужв«и: Хасан Дур^т°виИ (леоо) и Мзхмуд Славић (деано) Алн су ое јуче два ргднкка Босал Оа впа« нашла на оптуженнчкој клу пи оптужени за три крађе Украдено без талента и без смисла за взј бор као код јвДЈНОг Ђорнгћа из Алвксиниа, — алн украдено — па н суђено. У питању ј 'е 4=2 празна џс®а од пе мента украдених са грађвввнв јед_ ног Р.Јтса инжењера, затнм обијање једног стада из кога су, кажв тужби џ нзнелн неколико капута, пеколи ко пари ц-апела кошул>а, качкет, сзе у вредности 1000 двнара. Најзад при трЕ<ћеад покушају та кроз лрозор јед-не расгконице, уђу и украду одела радника, — лрвмећенл су и ухваћени. А Мамуд Скавић и Хлсаи Дутратовнћ кажу: — Јеств братв, ттогрепгасмо, ама нема посла, нема ле<5а, па нввољг .. А-ти Хасги св ипа« толико раза. знајв у оотужзоглн да одриче «оно код једвд и °но код трн>. Кгже да је учествовао само у јеаној крзђи. — Ама кажн лраво, по истинн! каже му с^чдија. — Ето, не лажем. баш не лажем! Бралгиоли г. г # Ђорђевић и Мгрин ксвнћ молв минималну визну, по могућству условну. — Не треба их жигосатн кго зли ковде, немаштиша н беда их јв натерала... Овакн свечгно обећава да никад више неће красти. Хасан је ооуђен на четирн и по, Мадвуд на четири месеца строгог затзора. Како су обојнла од августа у затвору, пуштвни су одмах на слободу. Огишли су са великом влузи)ом да ће наћи посла.,

ДУКАТЕ Југословенске израђује овлашћена Ковница А. Д., Београд, Војводе Мишића 43 (Топчидероки друм). Дукати имају државни жиг, финоће злата 23.66 карата, т. ј. 986/1000; могу се добитн у овнма банкама и мењач.чицама. Ковница кулује аустриске дукате и плаћа мали дукат по дин. 170, а велики по 680 дин. 11532 1 — 10

Кашкаваља Пиротског н то: балканског, са Шар-Планине, у котуровима од 7 кгр. по 18 днн. 1 кгр. балкансксг са Старе Планнне, у котуровима од 5^—6 кгр. по 15 дин. 1 кгр. топљеног мгсла, гарантовано чистог. у кантама, по 18 дин I кгр Препору чујеио и пиротске суве кобаснпе по 10 дин. 1 кгр. Шаљемо на доплзгу наше производе од 5—20 кгр поштом. на више железннцом. Индустрија кашкаваља РАНЧИЋ—ИГИЋ — ПИРОТ '0794 З-о

Чииовници Новосадске општине осуђени су да плате држави преко и милиона дииара

Нови Сад, И /в-нуара. — У познатом мнлионском проиесу којн се I води између Новосадске опшгнне и | Пореске управе у Новом Саду да- ( нао јв дошло до сензационалне пре- , суде. Као што Јв »Вре<ме> о томе авћ | опшнрно Јавило, 1930 годнне ари- . мнла јв Пореска управа у Новом Саду ва себе наплату државних по- | рвза и Новосад<-ка општин« коЈв ;е до тог времена вршнла оваЈ посао првдала Је све пореске књпгв Пореској управи. Међутим. када су у ПорескоЈ управи почели да прегледају књнгв констатовали су д& су сва пореска зад>жења односно дугози изведши сумарно. а да инсу поједи»ни порески обвезниии згдужени индивидуално. Због тога :е П«>реска управз трз жила од Општнне да преда спнсак свих дужника нарочиго од 1922 до 1926 године. Ова преписка тра.ала јо скоро целу годнну дана и на.зад у јаиуару прошле годлне Новосадска општина предала Јв Пореској упрс-ви внднвидуални списгк пореских дужннка са око 12 000 ставмса. Накнадннм лрегледом у Порвској управи констатовано је да је скоро наЈвећи део тих пореских дужника потпуно нзбегао својој пореској обавезн ер у смислу члана 153 закона о непосредним порвзима порески дуг застарева у року од 5 година. ако у томе времвну нн;е позват нч плаћс.ње односно ниЈв врше^на пленидба- Око овога послвдњих дана вотнла св жива борба између Општине н Иореске уттра.ве па Је Порвска угтрава повела исграгу. Саслушан је шеф Градског порвског звоња г. РадивоЈв Бокшан. његов заменик 'Вула Киш и чиновници гргдског по. реског звања Александар Лех. Пегар Мургашки. М'дрослав Губаш н Богдав Гроздић. Уједно, по самој одбрани Општнне затрал.ено је да Општина преда пореској управн све пленидбене записнике на основу којих би могла

доказаги да су порески дужниип бнли илоњени и да ирема гоме ао» рески дуг нн е застарео. Пошто Новосадска општнна у одређсном року нн е доставнла ге документе н.1ти су у њеним пореским књигима билн наведени бројевн тнх докумсната из којнх би се могло видегн да гу они поспчали го »е Иореска управа донела пресуду према ко»ој се осуђују да плате солидарно државн иакнаду шгете, гпсф градског пореског звања г. Раднвое Бокшан н његов замепик г. Ђула Кнш. динара 11.9Р3.068.48 а солидарно за рачун горњв своте г. Александар Лех градски офнцп ал 3.441093 12. градски оф шп ал Потар Мургашка 1,053 715 33, градски офпигмал Морослав Губаш 1.306 427.57 а Богдан Гроздић градски офнцнтл 216.373.72 дннара У -смнслу § 141 зпкона о непосредним порезп.ма фпнансиЈСКа днрекинја у нстн мах огласила је да Јв градскн савет града Новог Сала матернјално одговоран ва наплату уколнко се ова свота оД помгнутих чнновника не бн моглв убратн У смислу постојсћих аакон« н правилпика осуђени нма у прав® да се у року од 30 дана жале одвљењу за порезе Мнннстарства фннаиси : а. чија пресуда по овом опору у последњој инстанци је и извршна. У образложењ<у ттрвсудв Финаљ си}ска дирекиијг кажв да одговор* чи чиновници иису мог.ти да нзнесу противдоказе, док је н/ихова одговорност у смислу закона о непо, средним порезима као н пралнлника о наплати и књнжењу непосредне пореое на пословн и промет и војницв била тачно преиизнралт н угврђвна и пошто су они у периоду од 1022 до 10з0 нмали да врше наплсту тога пореза то и њнх теретт пуна материјална одговорност т штет>- коју Јв држава овим путе* претрпела. а градеки савет као њнхов врховнл надзорнн оргал одговара за обезбрђење ове своте. (ВремвЈ ■ II II I ■ I II■1111 IIII■■■■■■

Данас се у Пожаревцу извршити «усткфикаци.а над дво.ицом хоиољских разбојиика

Пожаревац, 11 1ануар1. — Пресу да овдашњег Окружног суда, којом су прв неколико месеци осуђени на смрт познати хомољски разбојници Снма Павковић и Драгомир Јоксимо внћ, оснажена је од стране Касаиионог суда у Београду. С\тра око 6 и по часова ујутру обавиће се јустификацнја над овкм злогласним разбојннцима. Данас пре подне око 9 часова саопштена је пресуда Драгомнру Јокс-имовићу н Сими Павковићу у овдагањем Окружном луду. Претседннк суда г. Никола Брановачки изнео је и разлоге Касационог суда. којим се одбија ревизија кјоу су под нелн бр1ННоии осуђених против пресуде овдашњег суда. Број криввчннх дела осуђених разбојника прилично Је велнки. Ду же време они су у Хомољу задавали трах н трепет. убнјајући мирне становнике. ЈТпгаавали су живота сваког којн има доста пара. пли по наговору других лица илн за свој рачун. Првн њпхов тежак злочин претставл>а убиство претседника Оппггине ждрелске Драгутина Симеоновића, а другн убпство Аранђе ла Сокића. земљорадника из Крепо љпна; ово убиство извршено је по нагово«ру Николе Новаковића. клп1 им је за то платио 10<Ч) дннара. У њихов грех >ттнсан је још читав низ кривнчних дел! из корнстољубља. По прочитању пресуде Драгомир Јоксимовић, веома леп младић од 25 година, родом из гела Стига, ска че са клупв и узвикује: — Кад већ морамо дз умремо, дај те нам за последње часове неко задовољство! — Имате ли још пгта да изјавше? — пита их г. Брпновачки. — Немамо нтгшта. Сада је све готозо — одговара скрушено Павковић. Одведенн су обојица затим у при твор. Држали су се доста храбро, и на њиховим лицима није се могла вндети утученост и страх од смрти. У једном углу поред пећи седео јв

замишљен Спма Павковић, пушећв цигарету за цигаретом. Он се не у□ушта у разговор с новинарима и одговара клнм'.њем главе а каткад процедл кроз зубе: — Нисам нигата крив. Одлазнм не вин на вешала. Међутим, њего® друт Драгомир Јоксимовић је разговорнији. Он ста !в насред собе и осмехујуће се говори: — Знао сам да ће тако бити Он« ноћл. када је пресуда дошла у пожаревалки Окружни суд. сањао сам да сам пао у неко блато. Покуша« гам да ое оперем од блата. али ниеако нисам уопео У једно време осетио сам кпо да ми нема капе на главн и изсам могао никако да је нађем. Локсимовић св затим тргао н стао аамигаљен. гледаЈуКн у под У том тренутку улази зет Оиме Павковића Аранђел који је осуђвн од овдашњег суда на 7 године ро4иј«. Између њих се развија длтки разгоеор, а при крају Сима се ожреће а каже присутнима: — Саветуј-ев! га да по издлжалоз казни буде паметан, да се не ту«1в в не убија и краде. Потом улази брат осуђеног Драгомнра. НастаЈв дирљива сиена. Б{лћа, загрљена, рндају т свег гласа — Не помажв ншпта. Ја сам нвбпио осуђен — уздише Драгомир. По подне послао јв телеграм Њ. Величанству Краљу. молећн за помиловање и поред уверавања бр* ниоца да Јв свв узалудно н доцкан У топу целог данашњег дала радознала публика долазнла јв у пригвор да вглди осуђенике. За богато постављеним столом седели су Снма и Драгомир. обраћаоућн г .в НЈ«исутнима сваког трен>тка с речима: — Нисам крив! Прнсутне трове жалба Драгомирова: — Ах жао ме за младост!

К А С И Н А приказује од данас ПРЕМИЈЕРУ најновије велике комедије оперете Уфе: Јћубав диктатор моде Ренатс Милер Георг Александер, Ото Валбург Огромна раскош, париска елеганција, најновије модне креације очараће наше даме. Поред тога изванредан садржај и хумор који изазива неиздржљив смех