Време, 12. 01. 1933., стр. 9
Тетвртак, 12 Јануара 1933
СТРАНА 9
С П О Р т
ПЗЈАВЛ ЧУВЕПОГ ,БОКСЕРА • ЏИВА>
„Кад навршим зо година оставићу боксовање и вратићу сс рвању,./'
Р*1М је спорт кон ми *е лобро Возн I г Али нова »ол-ин« стил аод рва». ч, гле оу сви захвати дозвол.е■и. разликује се од гвега оиога што мм до Данас вндео Често ми ареджажу да ое бавим овнм спортом За мда имам друге оЛавезе. Воксовање »спуњава све моје вроме. Алн, мокда Ке доћи и дав .. Пре иего што сам први пут навувао боксерске рукавице био сам трн 1 годнне рвач. н за то вроме мпого 1а>1ио нз ове вештине. Ја сам бно *лав једне нуту уће рвачке трупе. ! ко<а је лутала по Француској и заустављали ое на пазним мести.мн рде ое могло нешто зарадити У тнм местнма »а н мо^а два помоНника разапињалн омо шаторе и позмва- ! хв свакога на рвање. Већнном би | они ко|И су прнстали на гаклв по- ј •ив били неизвежбани, н зато ниву за нас претстављали никакве силе Алн. поно«ад би се десило да смо се моралн рвати и са аматори- ј ма С01Н су у рвпњу стекли лоп глас. I Тад* бв почгла права борбм. Иошто овм га био на већн и а*ј ачи од све тројнае, нвбор би увек пао на менв, н ја сам морао да се борим са дуднма и ачим од себе. То су били лудн који су зналн све трнкове рвања. Код њнх -сам стекао много нокуства (>но ми је доцније било од реливв користн. У то доба рвање |е било ограннчево грчко-римскнм стнлом; није било дозвољено дохватнтн протнввлка нспод по:аса. Онда је бнло забрањено нзвртвње ногу н ломљвње црстнју ва ногама; ја сам морао да савладавам противнике своом окретношНу в соагом. Живот внје био лак. Понекал сам морао да нздрасим 15 борби за јелан дан Обнчај |е захтевао ла ми станемо ван шатора н позовемо свакога да гледа ову вабаву. Чнм је шатор бно пун, заТворнли би се излази и борба би почела После борбе шатор се нспразнно, н пустила би се нова публика. Тако је то ишло дал>е без прекида. Овако сам живео трв године. н сигурно бар петнаест хнллла путв се рвао. Извесно је да сам прн томе научио много ол рвачке вештине. У везн о тнм не бн нн »ол-инс рвање внччвло за ме некп ново искуство Ја сам увере-н ла ћу моћв да се бортгм са сваким претставником овога спорта. без икакве опроме, вв^)очнто вала јв дозвол>ее н ударад. У
Амерацн сам гледао доста рвачки1 борби, па чак сам се и рвао са некнм америчким рвачима Али, све 10 то ишло у римско-грчком -тнлу. Код свих ових рвача отпор нн;е био особат; алн, новн отил >ол-ннс био ми је нелезнат све до пре кратког времена. Прву такву борбу глвдао сам у једном лондонском мјузикхолу. Ја не верујвм да су тн рвачи
Карнера билн нзврсни спортистн, н мислнм да се не бих много мучио са њима. Можда ћу »еднога дана прнстатн и иа борбу еа рвачем којн ће бити довољно тежак и окретан да се мери са мном. То бн била занимљива борба. Треба знатн да је у рваљу телесна тежнна веома в&жан фактор Главни разлог томе што ја, за сада. не могу пристати ни на рвање јесте чињеница да тренннзи за боксерокн меч, захтовају смањење телесне тежнне на најмању меру, док је при гренингу за рвање обрнуто. Велика тежина је непрнјател. боксера. алн за рвача је то одлика. Првма томе, када оам на висинн за боксовање 1а оам далеко од тога да будем у најбољим околностима за рвање, н обратно. Боксовање н рвање нису дакле за истог човека. Тешко би исти човок могао да га.н обе грале спорта. Резултат би био ла човек не постнгне никаквог успеха нн у Ј0ДНО1 ни у другој грапи. Ипак, ја поеекал потадао желим
.аписао Примо Карнеуа да ое вратим својој »првој љубввис Јер човек се бави и по три пуне године једним спортом. пређе у лругн за нстн број годнна, па ипак се опет врати прзоме. Због тога сам у Америцн често лрисуствовао рвачким утакмицама. Алп. постоји и други разлог; вајвеКа разлика између боксовања и рвања је у гомо што човек код рвања може да покаже одлнчне способности само ло 40 годние (највеће способпости измгђу 35 и 40 голнне) а у боксу једап бо!:сер не може ниптта новог да ладе после сво е 30 године; у то доба он постаје троми^и и пнше не може да се одржн на рннгу. У рвању, пак, мање се захтрва покротносг, а внше гнпга и тежина. који између 35 и 40 голнне увек више расту него што опадају. Зато није искл>учоно да се и 1а вратнм рвању кад осетим да сам завршио сво:у боксерску каријеруЗа бокгерски меч ја сам сада у на:бољој форми кад имам 125 килограма. гато одговара тежини од 150 килограма ван тренипга. То значн л ћу ва рвање морати да одржавам гожнну од 150 кчлограма СорупЈЈћ! ћу СепЈргевз ФУ1БЛЛ Б. С. К. ЈЕ СТИГА0 ЈУЧЕ ИЗЈУТРА У БЕОГРАД Експеднцнја Б. с. к-а, која је постигла у Грчкој одлнчне успехе и завршила турнеју прекјуче велнком побелом од 7:1 вад репрезевтаци ом у Скопљу. стнгла је јуче из утра у 7 чаоова брзим возом у Београд Вођа пута г. Брана Поробпћ пун је хвале како за игру. коју су показали играчи, тако н за днсциплину, коју су аа све време одржавалн. Б с. к. |в у свему однграо пет утакмица за 10 дана Што значи да јв тим скоро оваког другог дана играо. Иинтересангно је ла је тнм Б. с. к-а што је даље нграо, све бољу игру приказпвао и како технички, уопео 1е да н физичкн са пуним успехом савлада ова'| великн програм. Резултат укупно претстављен гласи од 5 утакмииа 3 победе, 2 нерешена резултата: 1 миуатт Б.г.г —Олимпиакос 1:1 3 ганцара Б.г.к.—Етннкос 2:1 б гануара Б.с к.—Енозис 1:1 8 јанЈ /ара Б .с .к — Панатенаикос 3:1 10 јануара Б.с.к.—Скопље 7:1
ИН 7 ЕРНДЦИОНДЛНИ СПОР1 У УТАК*лИЦАМА ЗА «КУП Д ФРАНС* ПРОФЕСИОНАПЦИ СУ ЕЛИМИН14САЛЕ АМАГЕРЕ У недељу су одржане у Француској шоснаестине финале за сКуп п Франс«. Иако још сви победнини ни су познатн. пошто се шест су?рета завршило нерешено. ипак треба нстаћи да су прошле недеље професионалци билн поштеђени од изне. нађења. Једино је Редстар одступио од тога игравши нерешено са Авром. Гладнпјн резулпти :у следећи: Ф. к. Руан — Бастидијен 9:1; Туркоан — Сеи Сервлн 8:0; СошоЈТеис 8 :о ; Кпеб Франсе — Стад Франсе 4:1; Стад Реие — Милуз 4:3. Монпелије — Бијанкур 4:1: Сет — Иер 2:1; Нилс — Монако 2:1; Нзн — С. к. Уест 3:1; Антиб — Де Вире 2 :1 Ница — Оле*ли« лилоа 1:1; Р. К. Стразбург — Амиенг 4:2: Р. К. Рубе — Гаск 8:0: Редстар Авр А. К. 1:1: Ексцелзиор — Булоњ (прегсинуто); Расинг — С. А. Милуз 4:0. Подвученн клубови су професионални. НЕМАЧНИ ФУТБАЛОКИ САВЕЗ ОДРЖАЋЕ 22 0 М. СУДБО. НОСНУ СКУГШЈТИНУ У Немачкој већ подуже времева превнре пнтање професионалнзма у ногомету. Ми смо јављали о оснивању професнопалнах клубова у Јужној н Западној Немачко!. Покрет је узео маха и на претсто : ећој скупштннн »Дојчер Футбал-бундас. 22 о. м. у Берлину изнеће св питање званичног увођења професионализма У Немачко : . Сада се воде оштре полеј мике између поједнннх спортских вођа у Немачкој. У почетку је изгледало да ће већнна потсавеза бити за профееионализам Међутим. према последњим вестима од 7 потсавеза свега 2 оу се взјасвилн за професионалилам. То су Запално-немачки в Јужно-пемачки потсавез. Онн у својим изјавама иду тако далеко, да наговештава : у опепљење н увођење профеоионализма, ако се скутгагтина савеза помоћу већине. нзјаснн против поднетог предлога. Нодеља 22 о. м. биће дакле судбоноснн дан у погледу даљег развоја н напредовања ногометног спорта у Немачкој. МАЂАРСНИ КЛУБОВИ у нностранству постиг.тп су ов^ резг>"лта те- Кишпе>шт —Сен Брис ":1, Свгед —А. с. Брестоаз 7:0, Будаи—КаљаРн (Оардинлја) о:о.
ИЗМЕЂУ Ј Н. С-А И ЗБОРА СУДиЈА НЕ ПОСТОЈИ НИКАКАВ СУНОБ Шзохом погледње скупштан? Збо ра, примили смо од секретара Ј. н. савеза, г. Павлићевнћа. који је био делегат на тој скуппгпзни, ове рглове: Поштовани г. уредниче, У вашем листу, у броју од 10 о. м.. у рубрини <Спорт» 1 у извешта ју са скуппггине Нвгометних судвја ннсу изнгге гве околности. Како се због тога може створити погрептан утнсак о олносима иамећу Савеза и Збора в о поступцима Савеаа. то вас молим да објавите следеће. Г. г. Бпана В^љковић. бивши прет седпик Збора, Теофановнћ претгед ник и Петковпћ, потпретседник Збо ра у својим говорима на скупшти. ни истлкли су да у управв Савеза не постојн рђаво расположењ' према гудијама и ла не постоЧ* иикагав сукоб између Савеза и Збопа Тек попгго се то пма у виду, може се донети тачан суд о ставу Савмз према акциш судија и о моме држа њу на сгуппттинн. У Београду 10 јануара 10з^ -ол. М. ПавлиНевић секрегзр за унутрашње послове Ј. н. с-а Из оаога сз : ално види да не постоги никакав сукоб између Ј. н с-а н Збора. А пела ствао је потекла услвд тога гато збор нијз хтео да ое сложи са пешењгм последње редовне скупштине. Инзче сам Ј. н. савез је у овом пптању имао сасвим нсправан став и држање. Б О К С ПРВА ПР^Р^ПБА ДТЛ^ТОЧО-МА. ЧЕВАЛАЧКОГ НЛУБА У лепо декорисвноЈ сали Руског офнцирског дома. Д?чанска бр. 1в у 8.30 часова у вече одржан је бовс - меч Аматерског клуба по аматерсккм прави.тима Аматерског боксерског савеза. Сви мзчевн су одржани у три рунде по три мтануте. Пред пуном салом гледалапа иза шлн су на мегдан Чепић и Гребеншчиков. Послг надмоћне борбе, Чепић је побвлио на поене. Други пар: Марић — ЧепиЈа, Чепија у целом току борбе био. је у на палу н лобио борбу на по?не. Тре*1и пар: ЈТнсовски — Челик. Челик побе.тио на поене. ЧеТврти пар: Милекић — Хауг. Хауг је у другој рунди поб^дно технпчким нок-аутом. Пети пар; Банић — Урс. Бенић је победао у другој рунди нок-аутом.
СЛТЖБЕНЕ ВЕСТИ
ИЗ ЗБОРА НСГ. СУДИЈА Седница упрааног одбора Збора ногометннх судиЈз одржаће се вече рао у 7 иоова у просторнЈама Збора. ПозиваЈу се ови чланиви управе да неизоставно присуствују, ИЗ 01КЦИЈЕ ЗБОРА НОГОМЕТНИХ СУДИЈА - БЕОГРАД 1) Позивају се суднјскн кандидатн којн су поднели прнјаву за полагање нспнта да до уторника 17 о. м. поднесу овој секцн н сва документа предвиђена чл. 1 правнлннка 3. н. с-а да би их ова секција могла предложнтн Збору за полагање испита. 2) Последњи пут се позивају свв савезне судије ове секцнје које нису положиле по дин 10 за налепак за 1933 г. да исту најдаље до 17 о. м. положе јер у противном а после тога рока неће нм се нсказннце издавати. 8) Идућа седннпа упраотог одбора заказује се за уторак 17 о. м. у 19 часова, моле се г. г. члановн да на истој присуствују. Први севретар Георгијв Бјелопвтровић СЛУЖБЕНо ИЗ С. Н. ОБИЛИЋ За данашњу тронинг утакмицу са вомбиновалнм тгамом С. к сЈугосла»изв* познва.;у се ови члавови: Анастасијевић. Алемсандрић, Ан. тић К П°повић, Ђ Даничи*. Куз маковић. С°5овљев, Пвтрозић. Ра д о стељевић, Грујић Чичанови*, Вл. Пгвловић, Милутинови^ Марти*^ ви* и Живкоеић Сви олрећваи вгрлчв амају бнтн најдаљр до 14.15 час. на 'зт-ралишту Југославије. Управа СИТШВЕСТИ УПРАВА С. К. ЈЕДИНСТВА одржаће своју седнвпу данао у четвртак 12 о. м. ЈАВЉАЈУ ИЗ ФИЛАДЕЛФИЈЕ да је Томи Лаугрва, бивши шашгаон света у боксу полутешкв ватвго рије побелно Кинга Левинокиг У СПОРТСНИМ КРУГОВИМА СДзна;у да ће боксвр Браун, шаштион сгета за кат^горнју >петзи«. взлћ^ 19 марта у Мнлану на мвч са пшмпионом Италице БврнаскониЈвм. С. Н ЗАШК (Земун) одржаће 1б јануара овоју годишњу скупштину. ЗА НЕДЕЉУ 15 јануара С. к. Викторија (Београд) заказала је своју годишњу скупштину. Дел^гат Б. л. п-а г Ддм^ановић. АМЕРИЧКИ БОМСЕР немачког по рекла Епни Шаф, победио је нокаутом Парзду.
ЗДГОНЕТКЕ
м У
\
1 В И
1
I 1
1
ИИ1
Л100о ^а „К500т"
ш
[|РЦ
%
3 -
1. врста крзна 2. ћумурџија 3. резервоар воде 4. одељак у цркви 5. суд за јело 6. река у Бугарској
7. поврће 8. рибља јаја Почетна слова ових осам речи дају име једног нашег града. 13. УКРШТЕНЕ РЕЧИ. Положспо: 1. име боји; 4. мера за тежину; 7. врста ормана, или справе за црпење воде и разливање; 8. множина зрна за топове; 8а. предлог (старински); 9. занатлија; 11. узвик гускин или гавранов; 11 а пристаништс, или лнвада; 13. река наша; 14а. име грчком слову (употрсбљава се у математици, ређе); 15. свеза; 17. име латинском слову; 17а. град наш; 18. предлог, или долниа; 19. рсчца за протнвљење; 20. прва слова у азбуци нашој; 21. незаоштрено; 23. планине у Америци; 24а. почетна слова једног прослављеног
браниоца Београда од опсаде турске г. 1456; 25. град светски; 26. име латинском слову; 26а. лишен руке; 27. домаћа птица; 28. напад (страна реч); 29. гас. Усправпо: 1. разглашена водица за негу зуба и уста; 2. обруч; 2а. име латинском слову; 3. гроб; 4. племе народа нашега; 4а. свеза (скраћена); 5. споп. или лак (покрајинскн); 6. кревет; 7а. половина; 8. речца са значењем „далеко"; 10. име мушко; 12. тање уже; 14. јадан; 15. име мушко: 16. име мушко; 18. врста новца (стапинског); 20а. не спавати; 21. река наша; 22. зао; 23. народ лзијски; 24 држава азијска; 25а. коњ; 25в. свеза (скраћена); 26в. име латннском слову. или свеза (скраћена, покрајинска); 27а. почетна слова имена и презимена нашег средњевсковног владара, обновитеља Београда 14. ЗаЈопеШка Три су речи од четири слова, Три нм иста, трећа само нова: Са а оно значи без чега не ваља Почињати што се хоће да отаља; Са е је добитак, али стечен снлом; Са и гас је што нам служи и светлилом.
12. Од ова 33 слова: А (7). Б, В, Г Е (3), И (2), Ј, К, Л (2). Љ М. Н, Њ, 0, Р. С (2), Т (2), У (3) Ц треба по једно уписати у сваки део кружног исечка тако да се добије 8 петослпвних речи што се свршавају на исто слово, а
Решење зшонеШака из бро;а 18 1. Узица; 2. Лондон; 3. Библија; 4. бурек; 5. Поповнћ; 6. постојбина; 7. Карловац; 8. Вуковар; 9. рад - ред - рнд род - руд; 10. уписане речи, једнаке и усправно и положено. јесу; 1. напецан, 2. педаљ, 3. Смедерево, 4. царев. 5. Ваљевац; 11. Речи уписнване у шестоугаонике, значе: у 1. нафора, у 2. Софија. у 3. одисај, у 4. Данаји. у 5. змајац, у 6. аминар и у 7. РосиЈа; 12. Од речи које значе: 1. куга, 2. оага, 3. авај. 4. гуја. 5 ујак. 6. Јека, 7. Ерак, 8. вуга, 9 Авар, 10. Цаја. — саставља сс име: КоагуЈевап, из чн1их су глова слстављене н све тражсне рејчи. Усиомена с мора Ала је то дивно било, И сада ми јоште мило: Како летос покрај мора Зидах, зидах двор до двора. Песак влажан, згода жива, °асте кула баш и крива, "^ве је виша, тања све Ј *е. Да л ће пасти? Нн брнге^е!
Падне једна, другу дижи, Од те пале нову нижи, Све од старе рушевине ЗидаЈ нову у висине. Руши стару, бољу гради, Докле ти се не досади. Већ кад дође морска плима, Та ти викне: „Доле!" свима.
Загонешка Три су речи, свака од пет слова, Четири им иста, само прва нова: Са в значи време у језику страном, Њом се још служимо и данашњим даном; Са л део руке и мера дужине; Са с ком је рука мање величнне. Мудра Ђурђовци — Бугарска народна прнча У сваком народу, сељаци је- га преварио али се утеше бр.. дни о другнма причаЈу шаљиве приче. Највише о онима што жнве на планинама, далеко од путова, од градова, у које понеки никад и не сиђе. Све те приче у разним народима сличне су. Јер су их узајамно позајмљивали. Тако на пример оно што се у нас прича за Е-
зо. Остало им Цигино ждреб Њему ће бар да се освете. Једни рекоше да га убнју одмах. Петар пресуди да га уморе мукама. Да на њега натоваре све торбе и све горње одело: гуњце, чакшире, и капе, па ће под теретом да му пукне кичма и да цркне. Тако и уради-
ре, у Бугара, чак и у оних крај | ше. Кад га потпуно натовариЦрнога Мора, прича се о њн- ; ше, ошнну га да пође. Ждребе т—«.— 1 и потрча, за мајком. и однесе им сав товар у невидиш. Опазе Ђурђовци да један од њих, који је био ћелав, није метнуо капче на ждрсбе, те внкну на њега: — А, бре, што нас превари и олакша ждребету да утекне. Да си н ти натоварио твоје капче, оно би сасвим претегло и ждребе би цркло! — Скоче сви на њега и убшу га. Остали оду сложно даље. Ишли поред реке и вндели на обалн врбу стару, искрнвила се, нагла се над воду и готово је доднрује опуштеннм гранама. Пнта1у Петра шта Је то. — Жедна је. рече Петар. Хајде да је јаднииу. напојимо. Попе се он уз врбу, ухвати се за гране и обеси. Виче други.ма да се они вешају о њега редом. па ће тако да претегну н да је прнвуку води. да пнје. Послушаше га релом. Кад се всћ повешали сви. Петра заболеше руке, те внкне друштву: — Држите се, браћо. добро Један за другог. док Ја мало опљунем дланове. да се боље ухватим Па тн опустп обе руке, да пљуне у дланове, и сви се сруче у реку. Оног последњег пригњечнше те се удави а осталн се, мокпи до кожс. искобел,аше како тако нз плнћака. Једномв
ховим горштацима, Ђурђовцима. Договоре се Једног дана дванаест Ђурђоваца да и они пођу у свет, да науче што и да стекну, спечале коју пару. За вођу нзабрали Петра који Је већ био у свету, ишао чак у Стамбол. Поред остале опреме, сваки понео и секиру. Да секу дрва н ложе огњеве. кад где заноће. Сваки хвалио своју секиру да Је најоштрија Посвађали се око тога. Ни Петар није у.мео да им пресуди и умнри их. Сретну на путу Цнганина. Јаше на кобилн а поред ње трчн ждребе. Зауставе га. Он који кује секНре, најбоље ће умети да каже која је наЈоштрија. Лукавн Цнга од.мах видео с кнм има посла. па им рече: — Станте. браћо. Не могу ни ја то да знам и кажем од ока. Него ћемо да пробамо. Ви сви знате за циганску торбу да њу ништа не може да поцепа, просече. Ето. поскн.чајте сви секипе са дпжаља пз их потрпа|те у моЈу топбу. Ко1а Је просече, та ' Је баш најоштри!а! — Тако Је, рекну свн Ђурђовци и учине како их Цнга научно. Кад им Је покупио све секире у торбу, Цнга ошину кобнлу и нестаде га зачас испред њнх са секирама. Виде и Ђурђовци да нх Ци-