Време, 04. 02. 1933., стр. 2

ГТетгк, 5 феврузра

ЗНАЧАЈНЕ РЕФОРМЕ НАШЕГ КРЕДИТНОГ ЗАДРУГАРСТВА

Министар пољопривреде г. Јурај Деметровић о иовој Уредби о пољопривредиом кредиту У члтавој Краљеенни биће пет слободнкх бановннских задруга, без државних претставника

Г. Мквзстар пз.мдрнзр адв правие&о је, по одобрв&у МннвстарсЕог «&зега, нозу Уредбу у пољсиравра. дном креднту, кОЈа .е дошла као а«>следаца прамене члала 75 За«ада о ПрвввлеговааоЈ аграреоЈ банлн во коме се Закон оц 12 јуда 1926 го. двне вма саобразнтн З&кову о Прнзнлегованој аграраод банпн н Закону о назнсу н поделн Кра_т>евнне еа управна. подручја оа 3 окго. Сра 19-29 годтае. 0 за&чају нове урадбв. 1*навстао пол>«1рнвреде г. Јурај Демегровнћ дао Бам Јв следепу нзјаву: — Оза уредба ;е у ооновн Закол о по.-Бопрн&р еднсгм креднту нзмењеи у толнко пгго су \-2здан»ем Дарек. пн;е за пољопрнвреднн креднт одредбе о овој мор&ле бнтн првлат*% ђене номенлтнм законнма. Уместо шеог облагни* осио. взке се пет бзцовинСких »а. друга зз пољспривредш« кре_ дит, чије Не територије обухватити једну или више ба. н^ина. Уместо раннје постојвћн1 обд&:нех задруга, нова уредба предвнђ-* банонетоке задруте аа пољоггрввре. днз креднт, тако да ће у току времена св&ка бановнна. нматн по јвдну своју задругу за пол >острн_ вреднн креднт. Међутнм, како бв издпжавање по једне баасгвннске ^а друге за пољопрнсрсднв креонт у свакој бановннн садв. када бро; месннх задруга ни;е >ош довол»но нар &стао, стајало доста окуоо и тнме допрннедо само посгупљавању, а не појевтнњавању пољопрнвредног среднт*, то је новом уредбом предвнђеио ооннваае само пет ба_ навннскнх задрута за пољоорнвоедна креднт. Таао ће сада бановнне Дунамп (са зоз месннз задруга) н Моравска (са 329 месннх вадруга) нматн своје посебне баноеннске •"*&друге, док ће Дринека н Приморска 6а,зовнна (са 339 месннх задруга) као н Вардарска « Зетс«а баллвнчв (са ЗОб месннх затруга) нматн по једну баноенноку задр>ту за пољопрнвреднн креднт за две бановнне. а б &зоввее Савска, Врбаока з Др&в ск& (са 217 месвнх з&друга) нмаће једну бааовннс«у задругу за пољопразреднн креднг за све трн бавовн не. Н& тај назнв нзведеаа Је дча конпентрапнја месннх задрута за по љоаравроднн креднт, те ће се н ра. нгнјсен трошковн бановнвскнх задру га моћн ззатао сннзнтн у корнст по јетгнњаваља пољопрнвредног кредн та. Алн лопннзе. вал се број мееннх в&друга буде повоћао моћн ће н сва к& базознна нматн овоју б&еовнноку заЈруту за пољопрнвреднн креднт. Та је могућност новом Уредбом тред внђена то јест у овакој базовннн но ћн ће се изЈва:аа>ем нз постојеће ба новннске задруге обр*зоватн посебна бановннока з&друга. кад број мес ннх залруга аа пољосгрнвреЈзн вре днт на територијн дотнчне баи^внче достнтне најм№>е 200. но н онпв само у том случају, ако н& подручју | доталашн>е бановнно«е заЈруге оста не н&јмање вото толнкн број задру. га. Е>ан<»инскв задруге за поло. приврадни креднт бићв с пО_ бодне задруге. без државиих претставника у њиховим управним и надзОрним °дбо. рима. У уоравном н надоорзом одбору баноеннскнх вадрута за пољоцрнвреднн креднт неће внше бнтн липа, која по праву улазе, то јест држаззнх претставннта као што је бво случај вод обласннх аадрута за п>~>љопрнврелнв креднг. У нодој Уредбн омогућено је ла н школованијн људн н нзтелектуалнн рвднипв којн буду стеклн изеесних в&слугв за рад на задругарству, уђу у унр&внн н надзорнн одбор и да сво;им внањем н вскуством помалсу рад ба новизских залруга. Али. тчквн људн не могу бнтн у тнм одборчма у већинв већ ће ову свагда сачињава тз нотосредно заиБтересованп. редовни члан<*и. На тај начнн не само да онн многобројни приговори. да се дг>жава меша односно може мешати у р&д н пословање задруга за пољопривред нн креднт. основаних по закону од 12 јуза 1925 годнне и да ове задруге услед тога зису с лОб°дне задру гв ( нмају сасвим отпастн. него чак напротив. састав управних и надворних одбора базовзвских задру. га по новој Урелбв далеко јв рапи% налзије стввћен нвго код многих задружних савеоа. СЈае баноеинске задруге удруженв у јвдан 3-маљ"ки саеез задруга за пољопри. вредни кредит. Новом уредбом предвиђа се још н оснивање Земаљског саввза задруга з& поољпривредни кралит Укплањем Дирекпнза за поллпрнвредпи кредит, засн«>ваво на закону од 12 •уна 1925 годнне. врвлитно зад*>угарство било је отсечево од ое,»Је цснтралне установе војз па је не само финансирала него в воднла вон тролу зал њиме и штитила и ^паинла његове пнтересе. То аадругар. етв^ осетило је велнву празнину у нетаику Длрекпнјв за ппл>опрнвпеп »а *5вднт, па Је прегло да ту пра-

АННЗУ 1ЦХЛИИП толи&о шх1 унн ■ осио вало Глаану вадругу з& пол>«1рнвред на кредит, чн.в је правнла у св-ЈЈе врвме одобрнло и подручно мн Ма-

Покрајинска влада у Корушкој дсмантујс всстн о распуштању словсначких организација ЈБубљ&на, 8 фвбруара. — Вест о јаахтаву норушних Хајмвероваца да пс«алв>е задруга м пољоирвврвд- се распуст# сва словеначнв полини краднт. У стварн, та се м&с& ама гичке, културне и привреднб орга. уоотребзтн пог.тавнто за реоргазн- низацнје у Норушној, а њиховз изацнЈу вереснЈскнх удрЈта по Ј&- мања заплене изаз Д„ ј6 у цепој

ввстариво. Ту цезтралву хрматау «ону о пољооривредном вреднту , ™ | кооушкоГна1аеће огојмомл ч«и и"у >ч>тмозу, којом се целокутгао кре. ■ кад се то буде постигло. имат& би I ру Ј иаЈвеће огорч ње. Чак и у

дитво задругарство де у ;ачу оргааск\- везу. требало ?е н утерднти ,а то Је оад са устазо. в>м Зем&љсвог сазеоа з&друга за полкшрввреднв креднт по овој Уредбн в учињено. Дмшдвнп, ад тцкјш Прим. леговане вграрне банке. којв оу у рукама држав« или Кла. °нв лутријв првдаће се Звмалском савезу »адруга за поољпривредни нредит зе г»о_ јевтин>гвзн>в пОл,опривредног крвдита. Особнто је важво у нозо, Уредбн одредба о фонду из днандвнде на акције Прнввлегов&ве аграрве бан_ , воје се иалазе у рукама лржазе Класнв лутрнје, а војн се по т"»ј Уредбн им& предатн на нме дотапв ]е Звма-вском савезу задруга м по л>оирнвредчн крвдит.

да довв- се нзврпгитн потоЈ-на посајмнонипе.

лијквнд &ЦИЈ*

умврвним немачким нругсвимв наи. ; шли су ови захтеви на осуду, јер се сматра да би се тиме без потре дру« воЈе је бш »ртаизомла Дн 6е о н емогуИила -ирн» сарадњ, иг рекцнја аа по.мправреавн ^реавт, 1 међ » "овеначиог и иемачиог ста.

Реоргвшниацнхш вервснјсжн! у-

Г. Деметровић Зааоеом ад » двпембра 1931 о взмвнама и доцун&ма З&кона о Прнзн леговадој аграрној банцн предвнћано јв бало да се лржава од рнче днвидвнде на акцн.е Прнвнлеговаве аграрне банке, које је она н Државна масза лутрија утттнла н да Се вз прнхода од днвндвзде на те авцнје кма основатн фонд код Прнвнлеговв-не аграрне базке за помагање аадругарства н снижене к&матее стоое, а о чијој ће употрвби прошгсатн нарочнтн Праввлнак Мнннстар пољопривроде у спорњзуму оа Мннвотром фннансаја. При изр&дн овог Џр&вилнива, во_ ји сам у опоразум? са госслдвшом Мннвстром фнв&нсија већ и " *прописао, водно сам рачуна о тешкоћа м&, у воје су довеаене мвсне и об. ласне з&лруте з* поллпретреднн кредит Јгкидањем Днрвшије н упноом сео;их удела у акпнје Привнлвговавв аграрнв баеке. као и о томе, су оне од сенх задружннх установа бнле иаЈбољн клнјвнт оее банОтуда сам у њему пре^идзо: 1) да вв днмлвзоа од аиије државе нлн Клаове лутрнје исолаћујв Зе мал>ском саввзу зарута аа пољопри вредни кредит; 2) да вејвише до јед ве половнне оа те суме има да св у потреби за »државање бановизских задруга н самог Савеза, а друга по ловина да се употребн за пооа-јмпцз за стварање самосталннх пољоопн. вредника и за позајмипе проиавођач кнм задругама Досадашње обласне задруге аздр жаеале су се из разлике од једнтга

односно њзховим претвар&њем у месне задруге аа пољоприврвднн креонт, не само да ће ое броЈ последњих задруга знатно умножзги него ће се и пнтање удруга моћн зо оле толнког чегања варад лзквилнратн. Новом Урвдб°м ре ствбилизн. ра задружни организам за пољОпривредни кредит и ствара адравз и рационална оснсва за нзградн>у јвдног )единотвв. задругаротва у држави. Морам на завршетку да потсетнм на то да задружнв кредитни органн зам, којн је засновал Захоном о п-х. љопрнвредном кредиту од 12 јуна 1926 године, ннје застао уза сее не прилвке в омете нв аа јелав трввутас, у свом развићу. взћ је ва протнв но дана у дан бнвао озе Јачи и Јачи. Тај орпалнз&м <збухв&та о. кругло 1500 месвих заарута аа по. љопривредвв крелнт т&во дв јв то дан&с, н порвд свзх тешких нскушења, кроз која Је прошао. бројно ваш на;ј&ча задр>-жии креднтнн орга низ&м у држ&вн. Новом Уредбом о саображвњу Закон& о по.ч>опрнвредиом кредиту по_ отићнће се не с&мо да се тај задруж нн креднтан органнзам, савршало без верског, племенског и рвгнолал ног карактера. још в јаче стабнлноу јв, нвго је њоме осим тога још отво рена здрава н солндна основа за | изградњу јелинстввног Југослованоког кредитног задругарства

иовништва и изазвалв тешке борбе, ноје би могле нанвти цвлој Норушиој и Аустријсној Републнци напо. се много штете. Аустријска Репу блина није у положају да би могла поднети борбу са привредио јачим суседима. Нема сумње да би се ова борба иоцољила и у привредним одиосима, а имала би тешких после. дица за Аустрију. С тога је норушка влада сама одлучно иступила против овнх захтева и издала, како би умирила узбу њено становништво, овај комунине: •Покрајннска влада у Корушкој изјављује да нико и нв мисли на то да се крње права словвначкв мањине у Норушкој, која су загарантова. на меЈ5ународним уговорима. Стога најодлучније двмантује све вести о томе, да су бнли, поводом бор а вна шефа ј *авне сигурности мајора Фвја, стављани такви зажтевн, који би ишли за тим да се одузме сло. веначкоЈ' мањини право удруживан»а и учествовања у раду на полнтичком, привредном и културном пољу, јер би после таквих захтева бипи унети забуна и нереди у широне слојеве становништва.» Међутим, дознаје се да су поме. нути захтеви заиста постојалн, али да су меродаени нругови дошли до увврења да не би било згодно у са.

сжог (редтааг залрутаретм у д,. ; лгњ ° врвм6 ка " Аустри). поиушава ас!ва, пгго с обзнром на давашњу е- да новии п Р вгоаоР1ша 10«»к«у Н финалснјску крнзу »оје трговииске одном са су«едбвтв од врло вадввог анвчаја в «о. . "Ч" држ 5 з'ма, иацати цзра против рнств. |»орушииж Словаиаца. (Време)

Приходи и расходи државиих привредиих предузећа у децембру

У јучерашњем уводвом члавку Времена нстичу ее као докаа вдраве фннансијске полнтнкв наше д.ржаве в податцн о кретању прнхода в расхода лржавиих привредних предузећа. Из тнх под&така, којв су аа првих девет месецн овв буџетске године у Мнннстарству финансија већ сређени, внди се да се енергнчно настојавало на томе, да и поред декоњунктуре, која уоппгге влада у привредн не само н&ше земље, него и целог света, држ&вва прнвредна предузећа у већннн буду потпуно актнвна н да сва заједво нпак покажу добрв резултате и пруже нзвеснв користв држави. Главна корнст, онај приход, којн она пружају држави. нзражена је за протеклнх девет месецн ове буцетске године (период апрнл—децембар) пнфром од 171,834.334 д, која претставља виш&к прнхода вад расходима. Из тих податак&, које н&м је пру-

пропвнта коју су наплаћгоале на жило Министарство фвн&всија, вн

за;мозе узете т Привилеговазе грарне банке. које су озе расподељнвале пооллгривредннцима. С обли р«м на још релаггивно слаб свој &ла_ ггити капитал, малн број залруга в знатно огравичење послова услед кЈ1Изе, сума које су оне лобијале од речене разлнке једва јв стизало да покриЈв њзхове режнјоке трошкозе. Међутнм, са помоћн која ће се пру жнтн за нздржаеање базовинским задругама аа пољопрнвредзн крелнт, ко.е се »1&ју по новој Уредби основатн нв место обласннх задр. га за поллпрвврерни креднт из днвиленда ол акпнја државе н Класне лу трије, ове ће залруге моћи поврн. ватн саоје реокнјске трошкове уз ка плату знатао иизкег процента за по среловање него до с&да. па чак можлв — >аче бановкнске задруге и бев њега. Тиме ће се се н пољопрнвреднн кредит по;евтиннти. ,'ер ће пољопривредници за толико мању интереову етопу плаћатн на добијеве зајмове . С друте. опет. стране нз друге ппловине днвнлеиле створиће се мт I ца гућиост да се лавање особених кредвта под повољним погодЛама интереса стварају самостални оољоорнврелнипи нарочнто од сзртвних ђака пољоприврелвет школа. затим у_ зорнв ратври. сточари. воћврв. Маса Средишнв замал» с кв по. зајмионице преиет а је на Зе. маљски савез задруга за п°љ°приврвдни кредит, Од велике је важности у новој Уредби н одредба. којом се маса Сре лишие земал>с*е позајмионнпе. к^ја је у ликвнлапији и воја је лежалв код Привнлеговане аграрне ^анке предаје такође Звмал^ком савезу ча лруга за пољоприврелни кредит. Новом Урвлбом прелвиђено је ла

дн се ва првом месту да су у току месеца децембра расходв износили само 89.28 од буџетом предвиђених. Предвиђена је била сума од 312 мнлнона 339 944 д, а утрошено свега 278-848.641 д. Постигнута уштеда у том месецу нзноси 33,491.302 д, То долази углавном отуда, пгго су државна привредна предузећа своје расходе добрим делом покрнла још у новембру, кала је пропенат изврфеннх расхода према предвиђеним нзносио 101.56 од сто. Па ип&к, у поређењу са сумама, у буџету пред виђеним. утрошене суме показују велику уштеду. Насупрот томе, приходн су износилн 272,925.605 д, док се предвпђало да ће достићи суму од 375 мнл. 86.191 д. Приходи су подбаиили за 102,160.586 д, што значи да је остварено само 72.76 од сто. К&д се упореде остваренн прнходи са извршеннм расходима. пок&аује се ■с од 5,923.086 д, а у буџету је био предвиђен вишак од свнх 62 мил. 746.246 д. Међутим треба узетн у обзир и то, да прихоли и расходн од државних добара Беље н Тополовац ннсу ј'опј обрачунати, а остварен- приходи Државне хипотекарне банке узети су само у висини оне суме колико износе расходи те установе у том месецу, док ће се вншак моћи да установи тек по закључењу голнне. Сума од 5,923 036 д претст&вља впшак расхода над прнхолима свих државних прнврелних предузећа заједно. Међутим сва предузећа нису била пи^вна у том мегепу

Чукарнпн је вншак расхода над приходнма износио 1,123.385 д, код У праве државннх железница 31 мнл. 746.672, кдд Дирекцнје државне речне пловидбе 287.831 и у ресоРУ Мннистарства шума н рудннка — спепнјално шуме — 2,112 226 д. Укупан вншак расхода код преду зећа, која су бнла пасивва, изиосно је 35,270.116 д, док је вишак прихода код свих осталих активннх предузећа заједно био 29,347.079 д. Буџетом предвнђени расходи за период апрнл—децембар нзносили су 2.811,059.501 д. а од тога утрошено је 2.533 524.135 д нлв само 77.92 од сто. На тај вачин постнгнута јв упггеда 277,535.365 д. За нсто време предвиђени су приходн у износу од 8.375,775 722 Д, као н расходи, а остварено је 2.590,755.121 д илн само 76.75 од сто. Према пред внђеној сумн прпходн су подбацилн за 785,020.601 д. Али. када се упореди укупна сума извршеннх расхода са укупном сумом остваре. ннх прнхода (2.533,524.135—2 милнјарде 590,755.121) добнја се разлнка од 57,230.986 д, која претставља чист вишак прихода над расходнма државаих прнвредних предузећа за првих девет месецн ове буџвтске године. Та сума претставља само 10.18 од рто очекиваног вншка прихода, којн је у буџету био првдви ђен са сумом од 564,716.211 д. Државна привредна предузвћа. која су бнла активна, дала су, као чист вишак прихода, суму од 171,384.334 д, али је за то код пасивних предузећа било вишка расхода за укупно 114,103.848 д. Од остварених вншкова прихода код државних прнвредннх предузећа у суми 171,834.334 предато је Главној државној благајни за подмирење расхода државне администрацнје 94 390.528 д, в то од Државнв штампарнје у Београду 5,500.000 и од пошта, телеграфа и телефона №,890.528 д, а остата су актпвна привредна предузећа привремено свој внта* прихода залржала ради подмирења расхода у наредннм месепнма.

ПРОБЛЕМИ НАШЕГ ЈАДРАНА Југославија као поморска држава Редукција или повншење државпог приноса бродарским друштвима? — Италија нас жели трговачки да потисне на Јадрану IV. За нас је, свакако, најважннј« Кад би постојали само они ар- ј наш амбициозни сусед, Мусолини-

Војвода оц Манчесшра осуђен на 42 цана заШ• вора Париз, 3 фебруара. — Јављају из Лондона да је један од тамошњих судова осудио војводу од Манчестра на 42 дана затвора *ато што се није одазвао судском позиву по једној тужби која с*

гу.менти које смо у досадањим чланцима изнели и који се односе иа животне интересе нас Југословена као нације, нашег становништва, наше државе и њених потреба, била би оправданост државног приноса (субвенције) паробродским друштвима довољно и еклатаитно доказаиа. Највиталнији интереси Југославије искл>учују дискусију о било каквој редукцији тог државног приноса, јер би у том немогућем случају наша бродарска друштва постала осакаћена и онеспособљена не само да одговарају својим обвезама него и да врше нормалну службу. Бродари би се могли да повуку у своје домове, — али држава. народ, трговкна, саобраћај? А соШгапо, аргумеити. не за редукцију, већ за повишење државног прнноса били би актуалнији и јачи, ако се ставимо на данас врло актуално становиште да наша афирмација на Јадрану У15-а-У15 нашем а.мбиц»озном ита-тијанском суседу управо налаже што већу концентрацнју напшх снага и нашнх средстава на мору и на његовим обалама. Мишл>ење да друге државе могу обилније помагати своје бродарство зато што су оне велике државе, а ми смо мали. неодрживо је, јер је то бродарство једна од наших примарних државних потреба; наш хлеб свакдањи којн морамо имати. Оно долази у првв ред ваших потреба, одмах после обезбеђења наших граница и наше одбранбене снаге. Зар би се могло и на ове последње факторе применити мишљење о „великкм и малим државама?" Па чак и онда ако направимо упоређење с оним што те велике држаае жртвују за своју трг. морнарицу, н оно ће само да поткрепи стаиовиште које смо заузели. Ми ни релативно не чини.мо оне напоре које те велике државе подносе за своју трг. морнарицу. Т. зв. субвенција није наш патент. Нисмо је ми измислили. Као и Аустроугарска пре рата, тако и данас све државе кмају у својлм буџетима велике субвенционистич ке с-авке за своја паробродарска друштва. Чак и Енглеска, та традиционална зе.мл>а слободне трговине, у којој је независност приватне иницијативе од сваке држав не ингеренције чувана и уздизана до култа, улази у новије време у преговоре са приватним бродовласницима ради увођења државне субвенције као неминовне потребе промењених еконо.мских прилика у свету. После увођења царине то ће бити друга велика концесија либералне Енглеске новом аутархичиом економском времену.

јева Италија. Год. 1932, дакле лане, дала је италијанска влада на нме еубвенције својим друштвима једну милијарду динара. Али, како је еконоА1ска депреснја све негативније утицала на трговинску италијанску политику, влада је сматрала да та субвенција није довољна. Економска криза, дакле, није узета — као што се то код нас жели — као разлог да се субвенција редуцира него управо про тивно, да се повећа. Тако је италиЈанска влада почела уносити у буџет нарочите додатке тој субвенцијн и исплатила је први таказ додатак у висини од 1( Ај милиона динара у новцу поврх споменуте субвенције. Осим тога установл>е» не су нове премије и повластице. Ове године одобрила је италијанска влада за градњу нових бродова износ од 100 чилиона ллнара. Осим тога предвиђек) је још 250 милиона динара специјалне помоћи теретним пароброднма. И то иије све! Италијанска влада преузела је, ооим свега наведеног, за велике лађе које се граде у Италији гарантију капитала уз отплату од 2% годишњих камата. К томе она преузима на свој ризик иззесне суме за осигурање бродова као н. пр. код великог бродд „Рекс". Ми се задржавамо спецнјално на примеру Италије која — то се не сме сметнути с ума — крај саојих политичких претензија на Јадрану има јаких н великих трговачко-економскнх претензија. Те своје претензије она жели лагано да остварује с помоћу своје трговачке морнарице коју изграђује до крајње могућих сразмера. Ита» лија нас же.1и трговачки да потнсне на Јадрану, исто тако као ■ политички, и у својој штампи често прориче да ће млада југословенска поморска трговачка полнтика на том делу мора једног дана испољити своју неспособност. Ова пропаганда иде за тим да шкоди нашем трговачко бродарском гласу у иностранству. Смемо ли дозволити напуштајући и занемарујући нашу трг. морнарииу, да се тој пропагадди иаседа? Смеју ди се де.магоппси подривати темел>и оног што смо с толико жртава стекли, хајкама као што је у последње време т. зв. антисубвенционистичка хајка? Смемо ли се борити против подупирања оног што је на Јадрану једно наше највеће добро в једна од аа. ших сигурних одбрана против непрнјател>ске политичке н економске офанзиве? — а да нам остане национална савест чиста? р. ш. —

* р Г ж П 0 ,е * ;; 4 т —-пу л,чосила на неки његов приватни тв масв образуЈв фонд за а>г-!Код ДЈЈжавнв фабрикв швћера на дуг, '

Ревизија пензиоиерских пријава за примање додатка на скупоћу У последње време Мннистарство финансија са разних страва прнмило је доставе да извеснн пензнонерн н пенззонерке неправилно прнмају додатке на скупоћу. Позодом тога Мннистарстзо је нареднло генвралну рввизи;у свнх цријава з& прнјвм овнх додатака. Прнликом оее ревжзије конотатовано јв ла су поједини пензионерв н пензионерке пропустили да прнјазе извесне овоје прнходе илн ла су приходе веверно пријавили, а наншло ге чах н на случајеве да су овако нетачне пријаве поднелн н нз»»еснн пензионерн, ко н имају прихода нз односа службе према државн у внду сталне месечне ваграде. хонорара, танти,еме в слнчно. Пошто »в уолед овахо нетачно поднетих пријава лржавна каса претрпела нзвесну штету, то су благајне, ко>е врше исплату пензијскнх принадлежностн, предузеле протнв односних пензионера потребне мере обезбеђења. Поводом тога Министарство фннансија сматра за потребно да н овнм оутем скрене пажњу свима пензионерима н пензионеркама. који су поднели прнјаве. ко е не бн одговарале стварном стању, да нх благовремено исправе како бн отклоннлн од зсбе непри атностн, које ће за њнх немнвовно пастата, ако по зетачним прнјазама буду прнмале додатке, на којо земају право. По Уредбн о додатцнма на скупоћу државнпх пензнонера. бр 11330/1 ол 14 марта 1932 гпднне сваки пензионер г\-би право на лнчне и породнчне додатке на скупоћу за време од »едне годинр . незаконито прнм.ч>ена оума наплаћује се од њихознх пензи ских принахтежзости адмпинстративннм путем. а ^ем тога ставллју се под днсциплннско пост>*пин»е и оцгужују кривичпо за дело преваре. ЈА. Ај

Стање Народне банкв Последљн осмодневни бмланс Н*» родне банхе показ> је на дан 31 јиу» ара овакво њено стгн>е: Поллога се смањнла за 5 милиова н износи >тс>'пно 1.9412 милнона Злата у кзсама и на страни кма колнко и пре осам дана, • смањнде су се новчаннце у страној монети 1Ј милиона н девизе за в-3 мклнсна. Девиза. која не улазе у подлогу, мање је за 5 мнлиона н сада има 7.7 иилиона. Козаног новца у сребру • ннкл> - нма 159-6 мнлиона, односио за 9.7 милнона више. Укупна с>ма зајнсва порасла Је »а 1.4 н* 2.416.2 милил «а а од тога зу зајмовн на менице 2.071-1 килиона (за 17 мнлнона внше) и зајмови аа харгије ол, вредности за 345 мнлнона (за 0.3 чнлнона мање). Раннји азанси државн повећалв с> се за даљих 309 986 до на 1.809^7 мнлиона. Непгпо су св мало воае. Нале -1 вредности резераног фонда, као и непокретности, а разна зчтива за 3.9 на 42Ј мнлиона. Остали ставови на страни актнве не покавују ннкакве промене. Р&зервнн фонд в осталн ф-^адова *ао н пре осам дана, Код н^ч&нвца у оптнцаЈу показуЈе се пораст за 20.5 милпона н износе укупно 4.587.6 * јнлнош1 К од обазеза по вић<*њу вв днмо аа првом мвсту смањвње раа пнх рачуна за 37.7 мвлж** ва 441.ј н потр&жиаање државе з* 19.3 мнлв >иа на 7.4, а повећање жнро-рачуна 16 .5. Обввезе по ввћењу сада у. купно ионосе 944.3 мнлиона. т. 32.5 мнлзона мање. нв!\) оре ооам лана. >">баврче с» роком смањнле су се 10.н мнлиина на 1.403-2, а раа на пасива св повећвла аа 1в.б аа 115.9 мнлнона. ^птнца; и обав?зе по внћељу у. купно н зное 5.432 мнлнова тремв 5.435 пре осам лана. Укупно п»«рн. ће је 35.7ј од сто 'раннје 36 «1 од сто), а ол тога оамо покриће у зла. гу 32.42 од сто (ранИЈв 32.40 од «ТО). Румунска железмгчара враћају се на посао Букурешт, 3 фсбруара. — Радор јавља: Саслушавши изјаве министра саобраћаја, железнички радницн |«з|авили су да су задовољни тн.м изјавама, и решили су да се данас врате на посао,