Време, 04. 02. 1933., стр. 3

Сувотз. 4 фебруара 1933

СТРАНА 3

ПОСЛЕ СКУПШТИНЕ ДРАМСКИХ АУТОРА

м ИИК београдског позоришта г ' Милан Предић одговара иа изјаву драмских писаца

„Лати један комад кљнжевне вреоности — значи често дефгаотт~." ..Једна до.маћа дра.ма у опре.ми Је стајала два пута више од најскупље опере..." „Комад једног мог противника пао је у приходу на — 700 динара..." г ,Ја имам слабост да храбрам писца..."

Скуппггпна Удружеља драичгкнх рисаца тмнко јв енеррЈчно итупнлн протнву управе два наша најве. ћа позорнгата. у чему је бнло и .точ них напада на саме управилке, то смо се обратнлн у првом реду у_ Правиику београдског Народног по»ОЈЈишта г. Мтану ГТредићу. да се изјас»а п - ) оптужбама лрвмских пн ^апа н то баш оетзх које је г. Предлћ за време свога шравнПлОваЈка ораа пут приказао »з позорнтги. > о пичним тенденцијама ! Г. Преднћ каже: — Неко.тико вајагнлнпјнх чланова У Удружењу случајно су ама.та оворашња размимогалажел.а саз.т->м, н онн су унели жучи прнликом дз. скуовде на годпшњој ''- кјтшгглпи , »мјв је могла донетн много пптре, прзнпнпи,Ј*лнттје ^ корпсипје закЉучке. Остали су били солндариз ш ннтпта више. — Какве су прнроде бнла т аразмнмталажења? — Углавном због то-а пгго не(гн тнх пнсвпа мвлле да се мора, по еле првог прнјема у репертоар. ттграти ове што онн поднесу Не\гогу ће ]е датн првлике са.мо невхднпи. ш да покажу, ма се н потердплз? 8во шјспн у нзвесној мери. — Знач руководе се личним тенденпијама? — Не с-амо то. Од како је Народно позоргшгге у Бвограду остало само та једној зградн, ннје мог\*ћно бавтгги се нскл>учиво. без сл*мн>е његовим најлепшнм, алн не и јелиним валатком. Пре свега уман>ују се ек^ первменти. јер некалашње одпжавање биланса у прнходнма помоћу дае зграде, сад је оггтало. Дати :е»змад. кнунисевне вредности. ннтересантан к?.о почетак, као нови на. упућен ипак ужем кругу публн ке — јер је иован сваке сумн>е да л е данас на првом месту тражп забава — значи често дефшгнт на јзд ном једнном нзвору прихода којз је остзо. — Тн сггоровп са •азвеснтгм писш^ма, појачали оу се управо од кад је број драма. које моп>' прнказшм ти "ттао са 40 до 50 од гго месечно. на 1$ до зо од ст>. Ко.тико је сужено т>' поље рада гз ј». т * о тправа сме да остане пргн сво»нм пг»вобг?тпнм намерама — то је јасно. Нема ту од трапе >*праве ниче^ личног. ИЛКАВ ЈР РГ.ЗУЛТАТ БИО ДО СА ДА У ПОГЛРДУ НРТОВАЊА ДОМАЋЕ ДРАМЕ? — Без сумн>е ла се може све пре б^пнтп, слмо тп не. Чињенлп апосто јз. непобитна. да ннкада од када по етоји Нзродно позорнптте у БеограЈгу. није «*е д-»шло до тако повол>ног резултвта. Не сматрем то ?амо вео овоју заслугу, него прпттлсујем углавном оттштем развићу иашег друпггвеног и народног тогвота. Не бвта задовол >ан, кад је реч о једном впак нмдок ку.тгурном развоју са пропентом од 4С од <*то просечно. внаин "амо лнчну кампању, која је Џвиоств ттровидна. Према 8вашгпгим подавима, изне ткм у ГоДИТПЊаКу од 1027-26 године, а почев од 1«оо године па на овамо, отални напредаи документ\ г је св јасно. Свмо је. на гттуездер те се»ОНе — 1927-2? — дато 32 зоуи К л дела, оа 99 претстава Да покажем дела, са & претст&ва Дз покажем бип свог>в намере. об»авио сам с« взвемтим поносогм ц притол од кома да домаћих пт^апа. као »-»в п>датак. Што )е значај -г*х ггиФарз ту|!ачеи погрегттж« »а помем>тој се.тии пи аутЈра, опет ооада само у необЈегтгвну ттолелтику Доваа та су д> м&ћ« 1г»малн лали оио 7еоопо ттлРа вгитае него сттмни — поаитивар Је докав А аатллтак на скуппп«*ч , а аттора, да дог\*аћи комади доносе &нгае> а уттрвва их реће стаил>в т«а репрртоар, само је парнш !«1 >е без огвов*. клчва јг сра?мера између страних и домађих дела? По службено јстатистшш. за поеледње четнри се.тоне (1024—1932), јотгн Нуптнћев комад дат је 7« пута. а 1руги 4Л п>та: а комази Боре гтанкшнића 4Л п\то Дакле. тат већи приход л^шао је не од нових домаћтгк комада него ол птхгапа ко*ч отавно н«»ћ владају позорнтесом Тај витпак гтт)И*опа није доказ. аа еу нотад ц млчди писпи лон*»л »и вга^ А ли позоггзтпна по.тгг^жа Упрлве је. да V опптт«» помоћу ушелих пнсацл г.т^жлва т за оно итто пубчттпа узв» вгнчпти кома-.ти». и аа оно гч! ланоира »даа именв. — Пребапге ее да с* при извоћ« ј

новаца него најокупља опера, »Турандот*. — А данас? — Данас се праве премттјере са вз лнквм уштедама. А нпак се домаКн сомалн ннтегрално опремају, т. ј. но аацртнма слнкдра као целина. За ,од ну домаћу оаеру. у доба данашње кризе, слат Је човек ва П.рнмлрје да набави потребну опрему. А иеториј скн драмски комад једног млађег писца, прошле сеооне, прнлвком «. преме стаје 40.000 динара! Прекор

Г. Предић да се ставл>ају иа репертоар у ве„ време, без с>-мн>е је само једна ша ла. Бнло бн с-5*вишно докавЈгватн статистиком, да то н^је истина. један пад на приход од 700 динара — Сматрате лн да је у том ооглв ду позорншна полнтнва нслравна? — Могли бисмо се питати >чи1ште, каква бн то перверзна, сумал\-та п«» зоришна полптика била примата ко маде. дакле освештати их пријеуом, трошнтн на њих времена. новапа в труда. а давати нх у неереме в скндати нх са репретоара! — Значи, слабн кбмадн сами себи одређују судбину? — Један од најжучнијшх протнв. ника позоришног рада — од врло скорашњег датума — даваа је док ннје пао на приход од пигло "оо дн нара! А свадога дана позорвдпте мо рало је просетно да нма прнход! од 25.000 динара да бн нзвршило бу иет. Други комад. од гливнога иаспиратора протеста. довео је толткп до неоапамћеног реагнра-ња публн. ке. да се претстава претворнла у скандал дотле. да је писап са зорнипе — неозбиљно — уовикдаао публицн! Ја морам да штитим уметничко достојаиство установе ко. јој сам на челу. И ипа* је комад дат још једашг>т ,док претстша нлје била онемогућена. За тај комгд прав.генн су скупоцени декори н управа је везала за аепа један од нг смелијих режијских покушаоа. Дакле. утрошила н идеју, не само п>вап' — Та« пвсап је # сматрате, сада противу Вас лично?

— И штампа је једнодушно осуднла комад. Писац је дао пре премнЈере. часну реч управнику да Ве узети на себе у Јавностн сву одбрану за опортуност овога приказивања. А кад је комад скинут усл"Д скандала. писвц је напао управу! Од истога писца. раиији комлди. по влачнли Су за собом комонта-ре и Ј лшије ва живе дичности. по ва^већу штету ва позориште. Ти коментари су неговани оа стране самога гтнспа! Том прнлнком сам рескнрао, и лич_ но се изложио наттадим«. како спремају писци комад за позорницу — Примате ли на себе коју замерку? — Замерка. коду апсолутео чогу пгимнти. то Је, уместо да одбнјем одсечно н коначно ја имам слаб>ст да храбрим ппспа релативном врад цотпћу дела. То постнже сасвим вро тиваи ефекат. — Интг-ресантно је. да су на седнвпи Удружења баш најосорни : и протест дали писпн, ко.'е сте Ви ггрвн пут изнелн на позорнипу? — Они сматрају. да после тогд могу написати сааке сеооне добро дело. и да имају права да буду вгра ни одмах. чнм донесу дело на преглед. Мођутим, ти руксптисн се че. сто могу сматрати само као прва скипв— Значи. буне се због неуапело. стн? — Да. Не негују ни технику. и брзо пишу н предају комад, брже но што треба вомаду да се обради з« позорнипу. — Да лн Ва<* карактер осуде од стране Удружења аутора взвеп1_ дно? — Тешко је задово.д>нтн све нитн се могу сви играти. Ту св бира. За то примам одговорност потоуно. На једној једвдој позорници не могу се грнказиватн драме оних ко;и нмају поуздано име. н отптх коди тек п> чиљу. или су у раавоју; а уз то се пгрв и страна драма која се мора (тратнтн. поред ооере н поред балета. Не може се игратн оно што доноси сигуран ттриход. и колико треба тог прнхода, и правити врат<хт>м не опите. без притода. н за.довол>н. тн све чланоее је.тног Удруже«>а_ у коме у осталом нису свн пнспв у_ дружеети. — Мислнте ли, да тазсво удружење нма важнијих пиљева н у коднко се поклапају са поозриштем? — Удружечт>е драмокнх а\тора има као такво једну сврху. воја. се поклала често са вадатком позорн. птта. али не увек в поптуно. Нврочито не у овом једнвом погледу. ка ко су га на окутттптини схватили. — На личне нападе. којн Вам се наносе у днскусији, ссупштине, шта бисте нам рекли? — На то о0 могу реагирати, јвр сам позван да одгова^ал! само нв приниипе. Алн, констатујем. да •'вп нападн те прнроде долаае од особд, које не разлнкуоу личне оторово од принципнјелних тгитаља — завршио је г. Предић сво<ја нзлаталБа мирне савеств. Р. М.

РАД СКУПШТИНСКИХ 0ДБ0РА

„ЕНТРАСИЖАН" О ЈУГОСЛАВИЈИ „Загрсб нијс далеко од Београда"

фраицуски новинар о чврстој за једлтш југос- вепских племена

Селници одбора за предлог Закона о изборима народних посланика присуствовао је Претседник Владе г. др. Сршкић Одбор за проучавање законског предлога за измену н допуну закона о взборима народних посланнка одржао је јуче пре подне седнииу под претседннштвом г. др. Нинка Перика. Седннин су присуствовалн претседник Владе г. др. Мплан Срш кнћ, министар унутрашњих послова г. Живојнн Лазић. и мннистар без портфелл г. др. Алберт Крвмер. Седнииа је трајала све до I часа по подне. Прнмљени су раније поднесенн предлозн. У днскусији су узелн учешћа народнн посланиии гг. Михајло Живанчевић. Ловро Петовар. Грга Анђелнновић. Мвхајло ЈефтнК, др. Никола Кешел>евић. Тодор Тоннћ. Иса Богдановић, Мирко Ивандекнћ Милорад Костић, др. Живан Лукнћ, др. Ото Гавранчић, др. Мнлап Метикош, Светислав Хођера и претседник Владе г др. Милан Сршкнћ. Данас, у 9 и по часова пре подне, одбор наставл>а рад. претрес буџета министар ства спољних послова пред финансијским 0дб0р0м Фннавснјски одбор Народне скуп пггине претресао је јуче по подне буцет Министарства спол>них послова. Заступник министра спол>них послова г. др Крамер поднео је експозе па се после тога развила днскуснја у којој су узелн учегаћа народни посланици гг. др. Богол>уб Кујунџић, Милутин Станојевић, Сергије Урукало. Мита Димитријевнћ. Ннкола Стајковић, и на крају г. др. Крамер па је после тога буџет овог Министарства изгласан. Данас одбор наставл>а рад. На дневном реду ј "е буџет Министарства шума и рудника.

ПОСЛЕ БПСГУЛСКЕ ПОСЛАПИЦЕ... Соколи у Котору поздрављају држање бискупа г. Учелинија Котор, 8 Фебруара. — Данас је чланство управе Соколоке жупе Цетиње посетило бискупа г. Учелиннта да га поздрави и да му се лично захвалн на ставу, којн је заузео у везн са послаиицом католичког епископата на соколство. Бискчш г. Учелини, днрнут овом пажњом браће сокола, захвално се звачаганм говором, који у душу сваког патрвоте мора да улива оптимизам. Док се депутаиита задржала код високог прквеног досто"твнственика. пред бнскупским двором било је постројено чланство Сокола из пелог окруж*в боко-которског, у одори. Исто тако чланотво је узело учешћа н у прославн „племеиитор тела" бокел>ске морнарнпе, која »е данас обављена уз суделовање народа из пеле Боке. Изаеланнк Њ. В. Краља био је брнгадни генерал г. Стаменковић. Славл>у су присуствовалн: дивизитски генерал г. Макснмовић, командант Боке генерал г. Илић, заступник бана Зетске бановнне г. Лугар. правни референт, као и претставници осталих во;них и пивилних влаоти. (Време)

Париз. 3 Љебруара. — Наставл>ајући сериЈу својих чланака коЈи излазе под насловом „Сенке на Јадрану" г. Мазлин објавио је у синоћњем „Ентранс^окану" чланак под насловом „У Загребу хрватском граду, који није далеко од Београда". У чланку се описује прелаз гратше код Ракека и савестан преглед вагона од стране наших власти. Сазнавши за разлоге те мере г. Мазлнн је нашао да Је она оправдана и умесна. у Загребу који му личи на неко пространо предграђе Берлина, дописник је осетио слозенски дух. Он иначе наводи разговор са једним трговинским стручњаком у Загребу који му је тумачио односе између појединих делова југословенског народа и нзмеђу осталог рекао да се може сматратн као снгурно да ће хрватскн и словеначкн део народа увек битн повол>но расположев за једннство државе према иностранству. Овај трговински стручњак изпоклм., даољт пвлим винскс ошосе «змеђу ЈугослаоиЈе и Италије и жодао је: „Ми у Загребу смо уверени да бн све ишло добрс када би Италија престала

л.г«и при опрвмх ив дв ча * и сувише раио у%лал>а>у са рвпертоара^ — Н» тч) одговл-рА/у самс са нетсо. жико полатаха На'ск\ т п. , кв >"><•-» дош | 1,1 ацред« )м*т* опре^в )едн* нише :

112- глела на ДалмапиЈу". Иначе г. Мазлип прнча какл су

> 3* ВД™ ШШ1 И «дч|«» н^тоја^ Да ПУ 4»-

кажу Загреб као нешто што се раз.тикује од свега осталог у Југос.тави)и, и како су Италнјани хтели да га увере иа Загреб жели да се отцепи од Београда. Г. МаЗЛ1ГН, међутим, налази да „Загреб није далеко од Београда".

Длбанска агеиција о та/анствено/ снрши Зене Флора Тирана, 3 фебруара. — Албанска агенција јагал>а: Самоубиство г-ђе Зене Флора, која је већ дуго година живела у нностранству, одвојено од свога супруга. наншло је као последица тешке неурастеније ол ко^е је патила г-ћа Флора. Све друге вести, које су ширеие поводом овог самоубиства, треба сматрат-и потпуно неоснованим ЗЕНЕ ФЛОРА НИЈЕ БИЛА У СРОДСТВУ СА АЛБАНСКОМ КРА.ЂЕВСКОМ ПОРОДИЦОМ Париз. 3 фебруара. — У везв са самоубиством у Лондону албанске држављанке Зене Флора, албанско посланство у Парнзу издало је једно саопштење у коме демантује тврђење да је покојна г-ђа Флора била у сродству са албанском крал»евском породидом. Ханклер шајно оалешео у Кану Париз, 3 фебруара. — Јављају из Сиднеја да је жена настрадалог аустралнјског авнјатичара Хинклера изјавила тамошњим новннарима да не верује да Је њен муж попшуо у Алпима, и да ће она сиглтно од њега добити вести. „Мој муж ми је пред полазак на свој пут, изјавнла је г-ђа Хинклер, рекао да се не брннем за њега ако дуже вре.мена не будем добила од њега никаквих вестн, и врло је когуће да је мој муж у највећој тајности предузео лет за Кину".

СмрШ францускоI криШичара Павловсног Париз, 3 фебруара. — Јуче је у Паризу преминуо од срчане болести у својој 59 години познати француски новинар и позоришни крнтичар г. Гастон де Павловски. Велики бро/ новооболелих оц грипа у Берлину Берлин, 2 фебруара. — Оболења од грипа у Берлину нагло се шире. Болнице су пуне болесника, а школе затворене. Има много оболелих од гроша међу државним чиновницима.

Претседник ссвероирскс владс у Лондону Лондон. 2 фебруара. — Претседник владе Северне Ирске лорд Крегеаон допутовао је јутрос у Лондон, али је одбио да да лз}аву о становншту Улстера после избора у слобооној држави Ирсксу. ЕМИГРАНТИ СЕ ВРАЋАЈУ У БУГАРСКУ Данас напуштају Београд бугарски емигранти г, г. Н, Атанасов и X, Стојанов, са једном групом емиграната Г. г. Обов и Тодороа не могу одмах да пођу

Данас увече бивши министри в исчакнути зем.1>орадници г. Н. Атанасов и г. Христо СтоЈанов напуштају Беогрмд н враћају се, овога пута дефинитнвно, у Бугарску. Као што је позпато, г. Неделко Атанасов и г Христо ОгоЈаиов покушали су последњег иута да се врате пре вего што је изречена амнестија. Бугарске власги вратиле су их са граниие. Тако су земл.орадннчкн прваии остали у нашој средиии чекајући час када ће се вад њима нзрећи амнестија в омогућити им повратак у отаџбину. Са бившим земљорадничким минестрима одлази и једна група еми-

Г. Атанас^в граната, њнх око педесет, са својим породнцама. У једној соби хотела «Праг» нашли смо окупљене г. Стојанова, г. Косту Тодорова п друге емигранте, око постеље г. Недељка Атанасова, којн је лежао болестан од грнпа: — Као пгго видите. оболео сам у тренутку када сам се најмање надао, рекао нам је уз осмех г. Атанасов. Ево, већ три дана не * могу да напустим постељу. Лекар мн забрањује да путујем. Право да вам кажем вестрпљив сам; хтео бнх пгго пре да се вратнм... Молим вас да будете тако добрн и да нзразнте нашу дубоку захвалност свнма пријатељнма, каже нам

г. Хрнсто Стојанов. За све ово време мн смо, благодарећи добротн наошх пријатеља, лако сносили наше изгнанство. Сутра путујемо, Атанасов н ја, са једном групом. Нажалост. са нама не може да поће нн Обов, којв је оболео, а ни Коста Тодоров, којв остаје још неко време да би посвршавао своје послове Обов ће доћн са другом групом, која ће се формирати кроз кратко време. На ваше питање, да ли имају још што да взјаве, бугарски министрн одговорилн су вам да ће се уздрл^ти од свих изјава све док не стигну у Бугарску. ВЕЛИЧАНСТВЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ДОЧЕК БУГАРСКИХ ЕМИГРАНАТА • Софија, 3 фебруара. — Припреме за дочек емиграната већ су завршене. Народни посланици поћи ће у сусрет емигрантима. Све земљорадничке организације из целе земл>е одредиле су своје делегате, који ће имати да сачекају емигранте још на граници. Поједине организације израдиле су специјалне заставе са натписом: „Добро нам дошли борци за село". а с друге стране стоји: „Живе.« народни мученици" Те заставе, које су радиле земл>орадннчке жене, носиће омладинци који ће сачекати емигранте на граннци. Узнемирење у бугарској јавности поводом повратка врло је велико. Свако се интересује о њнховом доласку. Те-тефони пријател»а г.»г. Атанасова и Стојанова стално звоне. Они нису у стању да одговарају на питања која им се упућују са свију страна. Популарност вођа бугарске емиграције већ сад нагло расте. Што се тиче владе, она повратком емиграната много губи. Јер, народ не верује више у њена обећања. Све његове наде уперене су у емнгрантску четворку. Софијска дирекција полиције примила је обавештење да се група састоји од 23 емнгранта ко}ш су жнвели у Југоспавији, Румунији и Чехословачкој. Пре.ма писању „Зарје" г. Александар Обов неће се вратити само зато што иије амнестирана његова „кривнца" по тако званој „Митил>авој афери", за коју ј 'е осуђен на трн године строгог затвора.

Програм бугарске радикалне групе за финансијско оздрављење земље Нов сукоб међу земљорадшшима

Софија, 3 фебруара. — Радикална парламентарна група, која у влади г. Мушанова чини један мали али значајан део већине, израдила је програм за економско и финаноијско оздрављење земље. Преко својих представника радикална парламентарна група лредала је данас г. Мушанову програм, који у главно.м изгледа овако: Тражи се у прквредно финаноијском погледу највеће ограничење државног буџета, као и буџета са.моуправних тела и аутономних државних установа; смањење плата у самоуправнам тели.ма, а нарочито у аутонолшим државним устаноаама, смањење дневиица народних посланика, строго ограничење награда дипломатском кору. Затим се предлаже пореска реформа, да се пронађе могућност за ноее државне пореске приходе. и да се заведе нарочита пореска сгопа на све продукте чија потреба није неопходна; да се измени зако« о домаћој индустрији и да се изврши реорганизација пореске администрације. На крају предлаже се, да се плаћање 30 од сто задужења одложи без интереса за 10 година а 70 од стс да се плаћа са смањеним интересом у роковима; Л2 се процент зајмова смањи што је могуће в»ш!е и да се нађе начин на који ће се створити правилна сразмера између занатоких, индустријских и земљорадннчклх продуката. Овај програм израдно је професор др. Генов уз помоћ својих посланичких колега. Цела ј 'утрошња штампа доноси пројект текстуално и поволло га комснтарише. 0 овом предлогу дискутоваће се у Собрању идуће недеље. (Време) НОВ СУКОБ У ЗЕМЉОРАДНИЧКОЈ ПАРТИЈИ Софија, 3 фебруара. — Оргаи г. Гичева „Време", у данашње.м броју доноси нмена оних послпника који су на седници Собпања, поводом интерпелације г. Захаријсва, гласали проттга предлога земљорадннчке групе да се пређе дниши ред, То сј г. г . ГеоЈ)гм

Јорданов, Никола Захаријев, Иван Дукоз, Ж. Мађаров, С. Ризов н Ст. Цанов. У том саопштењу каже се да ће ово питање на идућој седиици земљорадничке парламен тарне групе бити оз 6 и.ђно проучено. Са друге страие сазнаје се да ови главни противници г. г. Гичева и Димова могу због овога бити искл>учени из зе.мљорадннчког парламентарног клуба. (Време) ПОВРАТАК Г. Др. ВУКЧЕВИЂА ИЗ БЕОГРАДА Софија, 3 фебруара. — Југословенски посланих на бугарском двору г. др. Вукчевић Хопутовао је из Београда у Софију и преузео редовн? дужност. (Време)

Мешањс шпиритусл са бснзином Законом о нзменама а допу нама •Загона о државној трошаротнн од 14 априла 1932 године одређено јв да се, као средство за по^хж мотора, има употребл>аватн смеша оа 80 од сто бе«зина н 20 од сто пшири туса. Решењем Мннвстра финаисвја одрећево је да се шпиритус, намл. н.ртт мехпању с& бевзином, има прет ходно двнатурисатн са з од сто бен знна. Дабиусмешу >тпло «Јт«тичн« 9С од сто бензинв н 20 од сто шпир рнта како то За-кан прописује. Мтгнп стар фингнснја је реппто да *е сл*епта бензнна са дехидрисаннм пиглрптгом, денатурнсаиим са з од то беизина, врпти у сразмери 2^.6:79 4. Техкичхи контрхтора Мгаиггарства Фннон^нја имају се код мешања шпирнт> г са са беизчном држата строго опог решења. (А. А)

Спаљивањв тела Џона Галсвортиа Лондои, 3 фебруара. — Смртн* остаттга покоЈппт Галсвортна данпс су опаљенв у Уокннгу Цер#моннја !« била врло Једноставв* достојна скромног начпна живота великог књшкоашша.