Време, 04. 02. 1933., стр. 4

СТРЛНА 4

СУЛОТЈ," 4 феЛрт*Г*

ЧОВБК КОЈИ ЈВ УСТАЛАСАО ЦЕЈУ ЛЦ ЕРПКУ

Средњовековна мучења у једном америчком казненом заводу

СвскоЈнеено багинање робијаша

Њујорк, 3 Фебруара. — Књнга, *'>^а ;е прсчпле годнн? исллв ва;ве. ће>г усдехд у Амернан. звала се »Ја с-ам побеглн робнјаш у лавпгоп« То је ромзо г»ОЈв прнказује жвч*г робнтагпа у јужној Јгржавн Увнје ГеоргнЈн. Књнга ;е напнсанл ао'>стнм јевакам в сасвам верно оонсуЈв грозна муче&в ког}на*а су взлз. жекн робнсагаи у тамоц]њн&! казвен»м заводнма. Акдент ове кн.нге гоанко Је бно аутентнчаг да Је >аа узбудала аелокупну аасернчку јазност. Иако је кљнга напнсаза од ие. вндпа ретко је ко вгровао да је њеч вутор Роберт Елнот Ббфнс зан-гга бво робшаш у Георгн^. Тес лопнвје. вада ;е нв освову ове сњнге сннм.гвв јвдаа фнлм у Холнеуд>, спене које су прнвазане у Фнлму отворнле су отн аеае зем.ге па грозну реалаост њеног југа. Аугор ове гњлге, Робврт Бернс био Је осуђс« на шест годнна роби. Је пре трн годнке, а з^ог нвпосредног учептћл у једној врађн од пегг долвра. Он је тада затворен у чавнезн завод т Георгнјн- Живот у том тислу бно је ненздржлнв. Свн робнјашн бнлн су поееоаега међуеобно дугачкнм лвнпнма за воге. Ланпе су стално моралн да восе н де&у н воКу. У казвеном заводу ро. бц>ашв су базв смештвнн по дугачхнм саламв са простнм тврдгтм среветнма. нзмеђу којнз је упр*во бнло толнко места колнко је н-зно« снла дужинв ланпа нзмеђу два р-обжјаша. Сваког јутра робнјашн Лн, везанн ланпнма. бнлн одвезенн камноннма до места рада. Ту ;е те* ваступнло право мучеље. Под тропсезм сунпем. у маларнчној клнмн, овн несре&нв л.удн нмалн су да »рше вајтеже послове- тупаље имења оо дрзгмовнма копање рочлва в друтог. На а»нх су па-звлв ол-роан СФрвлсарн наоружанн бнчевитп. Ова кн делнкт, па в најмањн, ова«в одмор прн рвлу. кажњазао бн се Ударпима бнчем Нн прнвчта роб>вн нису ннкадв балн оввво третнранн у прошлом веку мо овн робнЈашн у модврном кажњеннчком заводу амернчке лроваве Георгаје. Озлоглашенн амернчкн шзнанн вавод Синт-Сзег бно је нр«зв рај према овом затвору у државв Геоо. гнјн . У Оиетг-Светгу робнјашн бар ниају постељу место даотжа. Твмо је чнтање лвогова доовоље&о; свл*н робн;аш мосве да уврасн своју Не> лиЈу слнкама. Властн ту мвого пазе ва гагнЈвнске врнлнке. Робнјошв могу да носе ва одмору чак в домаће Ј&љвае. У Георгнји, паж, влада права беда. Овакн покрет ро. бнЈашв нзглода чуварима сумњив. Са принудног тепког раза онв се оЈаоде директно у отоје опаваће со-

Робнјашл у казнено.м заводу државе Георгије стално су у оковима и везанн међусобно ланцем. У ова.ту г. Бернс који је открно страхоте тог казненог завода

бе. где мораЈу одмаа да садиу на Еревет. Разоноде нема. Напротвз, чувари нх в дал»е муче в туку. Нн у Орвдњем веку внсу људн мучзнн на тазив начвн. Свалом робвдашу закован је око ногу пшрок челишн колут са алком, а кров ову а.теу уденут ;е дутачкв л&нап којн пове_ зује све робнЈаше. Роберт Берес одржао је у том паЈиу чнгаву годнну дана. Тада јз успео да умакне. Чнм се нашго на слободи ов се инЈе в»ше усудио да обЈавв ову срамоту америчких клзнених завода. Он се врво друже вре мвна. дож најзад ниј « нашао место у Чнкагу. н то као сарадннк у еаном лнсту. Ту су га ипак пронашлн детактивн. Они су ^врасу обећали помиловање ако овојевол.но пристане да се арати у казнени завод. На ивад Бернс нм је поверовао. Алн, пгга га је тамо чекало бнло је гоое од праРога пакла. Опет је био вез^н ланцима за остале робијаше. Због рвннјог бевства скоро свакоднезно бво је осуђиван на батннање. Чврста вол>е да умакее и друти пут јо дино г* ;е одрагзла на ногама. Са неодољизом внерги;ом он је усоео да ослободв ноге. Тада се д»:. шуњао до дежурног чуиара н ја«1гм ударпем песннпе оборио га. Када 'е тетшгом муком досчзео ван затвора. његово бексгео бнло је вЛ открвчено. Тада је почела очајнн потера сч полицијовим псима. Сто пута је ривиковао да буде ухваћен. На;згд,

скоро нсцраеа, он је успео да пре. граншху Внришије. Тада је бар донокле бно на мнру. Од тада јс-дини његов задатак бно је да Американцима отвори очв односно овог рутла човвчап*ства. Написао је своју сјатну књнгу, у којој је шиабо средњовековне методе ,уж ни! држава. Алн, нн то му ннје бпло доволно. Ов је трнумфовао тек када је њвгова књига снамљвна као фнлм у Холнвуду. Огорчење. које је тај фнлм пробудио у овима амврнчким круговим*, би«1о је неоапамћвно. Сву>да се про. тестовало, Власти су морале да но_ веду анкету о истишггостн Бернсоновнл података. А кадв су лист>ви почалн да нападају свирепост властн у Гворгијн. Бврнс. осећајуКн да ;е победио, прлјазио се властима у држаии Н>у Џерсн и захтввао да се њвгов процес обновн. Процвс јв бно нввероватно узбудљив а завршно се изоавом гувврнера држазе Њу Џерси да се Берас мора пустнтв на слободу, а да се нн под каквнм условима не оме првдатв 'властима у Георгијн. Робврт Бернс данас мирно ужтаа богатство које му је донело ариказнвање талгннчкнх мучесм. Он зам^ не сме да пређе у државу Гворгнју. Јавло мне-ње још увек је усталасано_ н изгледа да ће се под првтжжом јавиостн отровести реформа казнвних завода у држаоц Гвг>пгијн. (Времв)

ПРИСЕБНОСТ ЈЕДНОГ СЕЉАКА Човек која се заморао уба/а/уЛи без Орекида 85 змиЈа За талањење отровница лобија св награЈа Кључ, 2 фебруара. — Никола Пле мнћ сел»ак вз Саннпс Горњв, вадуз је камен за кућу пре веки дан у <а меном маЈдаву КопаЈућв наишао Је !два метра дубнне на јато живнх зми ЈЈа, коде Је в* »рло интвресантан ва чнн поубн.ао. , Ннкола Јв дошао првкјуче у Ол_ штину саничку да вопрнча овај дога ђаЈ надаЈућн се да ће бнти иагрн јђе. Пошто су се у Општнни заинтз рвсовалн у чему је отвар н квжо је текла Нвкола Је почео дв причај — }Зто шта је било: Јч вадно камва за кућу у Ирнојвпн вма нек>лико дана н јуче. у дл-бини од два метра, ка*о сам откопжвво јвдан пе ћи лмен ударим грнокоцоц у Једлу пЈчсотнну в кад га извадих извувох гужву жпвих зми;а »звкуља< н »крупгчара« како их мн зоввмо. Неке сам побво, а неке баоио на онвг, те су одмах поцркале од виме. К). паЈућн даље наилаано са*1 на оае вкше н више змиЈа, та сам св ми_ слио, Боже мој. да лн ће кх ввћ Јвдном нестатн? Тако мн Бога умори« сам се био убијајући змаје и ба ) пајући и! нв онвг; а оне су се бнле уплеле ;една аа другу као н сввза! но снопље и взгледале су као пнЈане. Све сам нх пребројао н вма их 95 н а броју. Ако не верујете питајтв моЈе комшнце, онн су свн долазнли на сеир — завршно Је Ннколв Ако св утврди Да оу ове зми;е би ле отровнвце Никола ће добнти нагрвду од Банске уораве, Одељења зл оопнјалну полнтику и ва[>одно здравље. пошто су у баноком Чуцету првдвиђвне награде за тамањ?_ ње змијв — отровннца. С. Б.

Хапшење варалице барона ко/и се бавио фалсификовањем поШпаса углецних )апанаца Берлин, 2 фебруара. — Овде је ухапшен барон Егон фов Кјеринскн, Немац из Русије којн се окривљује за чнтав ннз превара. Барон Кјеринскн живео је на великој нози н правио је огромне дугове, убеђујућн своје повериопе да му јапанска влада дугује знатну своту новаца за услуге учињене Јапану још за време руско-јапанског рата. Зајмио је поглавито од жена којима је обећавао да ће се венчати са њнма. Барон фон Кјерннскн много је помнњан још 1913 године, кад се развила дискусија о шпијунској аФерн -у ПорГ-Артуру. Тада је он дошао до велнкнт свота новапа помоћу фалсиФиковања потпнса угледНих јапанских личиости ДопниЈе је у Швајпарској осуђен на шест годнна затвора.

ВОВА ВРСТА КРИМИНАЛА

Највећа берланска крадљивац ауимомобала шумача сво/ »занаим«

шлли истовремено лојално лаје савете сопственицима како ма спрече крађу...

Бврлнв, 3 фебрутара. — Крађа аутодобвла у послвдње врвме узела је незероватне сразмере у великнм градовима на Западу. За људе ко„ јн су се одлучилв дв рвзвкују ово јв постао вов оознв, а за полициЈу вова врста криминала. ВроЈ укрвдвних аутомобнла у Бврлииу пвње се оаакот мвсеш на стотине. Један од познатих крадљизаца аутомобала у једвом тренутку вскре востн нопричао је све евоје тракове

Најобичнији трик крађе аутомобила: лопов спушта стакло аутомобила да би изиутра отворио врата и начин ка*о је украо безбројне аутомобиле Једном новинару оваЈ лопов. којв је у подземном свету у Берлиау позват под именом »Огмени Паулс испричво је ове трикове, — Када год сам видво једна твпа кола, прошла бв ме је<*а. Одмах сам освћао као да су кола мојв И ни_ пгга иаје могло да ме задржи Морао сам Јвдноставно да седнем за §олаи н да одем са у^раденим «ЈТОМ. Имао оам ј сиоме послу девга дв« Вла веагоде. Је^ом, те* шт« сам

сво у једна кола која су ми се до. пала, иза првог углв налетво сам ва једну бгдадеру. Моја вола бнла су оштећена; наравно^ полнција ме : је утватила. Другом првликом у. хватнли су ме када сам на Кур фирстендаму ггео да украдвм једну днвну лимузииу. Отседео са«м сввга ввколиво месеци у затвору^ а кадч с> ме пустили Ја сам продужио свој стари посао. Алн. овога пута са много више орвФје. Никада нећу заборввнти ову м"»ју »аантуру са луксузном лвмузвзтм. Х1опала мн се на првн поглвд. Кзда сем се приближио вндео свм да су врата само притворена. Весвлнла ме ова лакомисленост оопстввникова. Али, тек што са« сео за волан једнв сирева воја је почата одјвд. ном да урла, тресла мн је кости. Зл првпашћен погледао оам око себе унезвервно. Пришао ми је један ггра жар н упвтао ме дв лн сам сотственик ових кола. Претставио сам му се свовнм хладво као барон »1>он Хоенберг. — Па лепо. ако ств сопственек . зауставите ту оирену дв дал.е нв урла! — одговорио је он. Грчевито сам покушавао да нађем гонтакт и да зауставвм пакл°_ ну дреку. али је све бвло узалудно Сирвиа ј 'е и даље урлала својим продоривм гласом. Убрзо се кроз гомилу света пробио и »латгомислеви« сопсврнвк ове лувсузне лвмузине. Моја жел»а да се провезвм о. вим колимч впак је билв донвкле аадовољена. Истдаа јв нвсам селоо за воланом, ввћ са јвдивм страимром на задњем седитпту Талсо сам Ср провозво до прве стражаривпе То је, уверавам вас, последњи пут да сам дирнуо аутомобил нехог сграипа Идући пут, а-ко ватрапам на кола важвог страниа. верујем да ћу зараднтн виооку казну. За ввћвиу крвђа.аутомобила кри_ ви су само оопстввнвпи. Оии лш овојом нвпажњом у многоме олактаавају наш посао. Пока-заћу »ам >на тервну« све сво :е трвкове. Бврлиттски новинар продужио ;в да шега с« »Огмсшил П&уддо.

— Помоћу овлажвнв руве повуче се стакло на прооару. Док су кола још нова стакло се тепгко повлачн, али ако су кола мало старнја >нд5 иде салвнм лаво. Ово ми је ипак успевало. На та^ начкв пут до бравв на вратима је отворвн. Помоћу Јвдне оловне шиттке. вооа Је сакр№ена у рукаву. отвара се свака брава на аутомобнлу. Ма колико да се аутомобилн да. нас ра»де савршено браве су тако гта

Предострожност сопственика аутомобила: јексер пред гумом за време стајања кола иа улици риноке као и пре двадесегг годнна. Када би се браве правиле округлз, или овалне. моја шипка би бнла слаба. П остоји ;ош Један начин воји редовно успева Једвна је нвогода што то може да се опроведе саало иоћу. За тај трвк потрвбно је много вр*мена. Приликом репарациЈе кола свикч радионица зеиборавља да учврти даске које се налаое код шарата Крадљивпу је дово.здо да се подву. че под кола и дв подигне дас«е Улаз у кола му је обеобеђен. • — Раније сам био у везн са ;вднвм браваром в он ми је ваб8в.т>ао све кључезе који су ми били по. трвбнн. Нлжллост моје збириа кљу.чева аала Је у руке аолициџи,

Јвдном приликом датгао мл се ј *дан ауто. Помоћу телефола раопи. тао сам се у саобраћајвом одељ»зв»у чвји је. Када ср-м тачно савнао адреС ј сопстввника писао сам у њвгз. во вме заступништву и тражио <»д њвга кључ ав стартовање, гојн ли тобож изгубио. У пвсаду сам налом^нуо да ће по кључ д*Жн мој шо. фер. А то сам бно ја. Наравдо да мн ннје било твптко да после дођвм до тнх кола. Свакн сопстввнвк кола може да се осигура од крађе. Кад заустови колв довољво је да ва стражњн точатс прислонн малу дашчвцу у коју је забоден јвдан емсвр. Чвм гам I еу ексвр се зарије у гуму. После сто метара вожње настаје квар нв гуми, н кола морају да се заустаАли тешво сваком сотастввннку који је расвЈВД, н ^оји заборави да извадв ову дашчвцу оа вксером каДа сам пође! Осветвће му се та {»асејаност... (ВрвмвЈ

Хабзбуршки кнез Ороааје драГоцености на /авно/ угициШаци/и Беч, 2 фебруара — Ввлвку свнзацију је изазвала вест да се бивши кввз Фридрнх Хабзбуршки решио да на јавној лниитациги нзложи продајн многе скупоцеве првдмвте из својих збирки, које су се до скоро налазиле у за.мков№ма ХалОтурму и Вајлбурпу Лииитапија је заказана аа 8 фебруар Твшке *кономске прилике натерале су хабзбуршког кнеза да се на ова1 начин лнши својих старих драгоцености Међу стварима ко»е ће се прадавати на^вигае се пумињр :вдав велики поблев из 18 века. као и неколико иањих гоблена. Порвд тога изложиће се продаји в галерија слнка која има на^ређе егземпларе холандских и францусвих мајстора, као в модерно вемачко в Франпуско сликарство. Изглеон ва успех ове лицитације врло су мали, обзиром ва то лв давас постојн осетна криза на антидоа{>с*ој ццЈ&ци. (В^емеЈ

АИЦИНАг

ТШицај сиољашњих надражаја на консШиШуцију

Многобројии су утицаји нз слољашње средннв, која могу мењатн констнтуцноналне особине. Многн од њнх су узроци обољењнма, а га обољења имају неПосредна утица,-а на телесна овојства и састав. Двјство ових спол»ашњн1 утвшиа ва констнтуцвју ни>е се баш лако могло ви запАзита, јер зависи од многих чннилаца те вије увек нстоветно код с-вих организама. То завнси од узраств личвости на коу утичу ти чиннопи. Друкчнје одговара на спољвшње упшаје дечји, а друкчите одрастао органнзам Надал>е дејство завиои и ад саа»е личности и њене отпорностн констнтуцноналне. Још је од важвости у овом сЛучају н трајање надражаа. Врло ретко само }вдан надражај може нзвести трајне промене у телесном саставу Изузетак могу вииитн тешке повреде, телесне или психичке, нарочито тешка душевва вапрееао« доводе до вервнвх поремећаја. Потреои телесвн н душевни нзазивагу нервозе не само после потреса цвнтралног нервног оистема него в после потресв пернферног н симпатнчнор оистема. Доцнше се развиагу тежа обољења као што оу гистврије, хвпохондријв и слнчна тешка обољења нервног онстема, душевног живота па и' духовннх способности. И до акутноГ прсппирења срца такође моске доНн од тепткнх напрезања као птто се чеого внђа код спортиота. Обично јв ово проширење привремено. Добар срчани мишић већ ое после кратког времена поврати на с®оју првобнтну величнну. Ади од тешвпх акутних проширења може доћи н до тра!иог опортског срца. Овај случај баш наступа код лошије констнтуци : е. И зато се опортовима с утакмнпама могу одаватн само људн с потпуно добро развијеним срцем, опособиим за прнлаго-

Много чешће долази до поремећаја ковституције чешћим надражајнма истих пггетнах чниилана. Тако долазн до поремећаја, промева и обољења, ако се нвки органи вли ткнва јаче нстроше као пгго су артериосклероза. неке жввчане бск лестн, обољењ^ зглобова втд. На- ј равво да н ове болести не морају доћн код „свих л»уди баш ако живе и под нстим околпостима, него се »аадлју у разннм стешенима према њиховом телесном саставу и његовој отпорвости. Напоран рад н омаљена активност могу прилремити оргавизам за обољења в конституционалне поремећа е. Премор после напрезања доводи до кржљавости органа Такви оргаии лако се замарају и прн осредњем напору. Претерана исхрааа такође може утицати неповољво на констнтуцнју в нзазвати гојазност. Још лакше него само претерана нсхрана може довести до гојазности утицај некнх отрова као што је алкохол. Како дејствује она) отров да дође до гоазвостн ннје к)ш потпуно позвато. У неким случајвв«ма узрок је овоме уношење велнких колнчнна течностн. Можда на неки начин алкохол в оштетн размену материја, наро.чито размену беланчевина, други опет држе Да алкохол има утицај на рад жлеада с унутрапт.им лучењем. нарогито жлезде штнтњаче, чији сок подешава сагоревање у зрганизму. У неким случаевггма дуготрајна учкугребв веквх лекова и отрова доводч до исцрпености н изнурења. Тако оу позната иоцрил>ен»а од алкохола, внкотина, морфијума, олова, арсенвкл, јода. живе. Уз ово долази ош и врло често н до гешких поремећаја живаца, нарочито очног живца, те може настуггитн н потпуно слепило. Ови отровн могу взаавати сталву промену у геопструкцији тако да оргавизлм не може да опстане беа тих отрдаа. У том је а.ткохолизам, никотинизам, морфннизам Дејством ових отрова гкива а у првом реду нервнн систем мењају овој састав. те на надража е одгонараЈу нарочитим реакцијама. Исто тако тквва се навикну на нарочита надражљива средства в само на њихов надражај могу да одговарају. И назоби имају важву улогу у постанку обољења Назебом може ДОћи ДО ПРОМ^НВ у фИЗИЧКО-Х^МИ1ском стању у ћелицама То опречава рад ћелииа н гквва Овај утицај се на мишићима може чак н опипаги као неки чворић Тада долазн до миптићног реуматизма Утнцај хладноћ^ мои;е допрети чак до симпатичног нервног система те изазвати промене у раоподели крви. Од овог неједнаког обливања крвљу увутрашњих органа опвла отпорност њихова а поачава се наклоност. те долаан до заражења Кхице се у тако ослабљеном организму брже размножааају и лакше насвљавају у слуеокожв с ослабљеасм I отпојшшпћјг,

И разни зра^ш могу утицати па констигуцну. Зраци мењају способност коже за реакцију Познато је неоовољан утнцај ревтгвнол !Х зракова на оплодне ћелице. По Јвдној статист-.шн од гридесет рентгрнолога 13 је било боз деие. Осталнх 17 имало је свега 21 дете, од којнх је било 10 нормалних. Из свакодневног жииота познато 1е, да нма људи врло осетљивих према времевским променама. Ча« нма н таквих. који могј ' претсказата те промене н којн преДосећа^у да ће доћн бура, кнша," снеГ или ветрови. нарочито к.нпдва. Често пута на неколико сати па и внПЈв времева ови људи осећа>у главобољу, умор, спава нм се нлн нмају болове старих ожн .Ђала илн реуматичних зглобова. (>во предосећање времена значн да такви људи има у појачаву коиституцноналну способност да одговарају на опољашњв утвцаје ваадушвог притнска, промена у ваздушној електривн алн У другнм каквим променама у атмосфери. И занста нзввсви конституционалин типови показују озу појачану осет.тунвост према временсввм променама и много чешће обољевају од болестн, које приписујемо овим променама. Овај утнцај вр^мена на конституцију видн се н по различној смртностн у разаа годншња доба. С пролећа јв наротито позната велика скфтност туберкулозвих. Међутнм на смртност артериосклеротичарв не утиче много време, ко-е неповољно двлује на туберкулозне. Познат је утицај времена н на душевно расположење Кад је леоо и твхо време повећана је радљввост, боље је расположвње. За врвме буре нли рђавог времена многи људи су нерасположеии па н радљивост вм се омвњује. Кад се ваздушни притвсак поњв повећава се радна опоообност, а кад пада притисак рад.г»ивост се омањује. Нароинто неповољно делују нагле промеве у ваадушном притноку. И растење детета вависно »е оД годишњнх доба. Ту су опет утииајн временскнх танилаца на констнтуоију. Летњи месеци убрзавају растење у виоину. а звмско. времв га уопорава Вероватно да с-унце и топлота надражугу жлевде с увутрашњЈсм лучењем, чнји сокови иотстнчу на растење. Конституцнја, даклв, вије нелроменљава. На њу утнчу многобројвн спол>ашњн чнвноци и нзазивају промеве ко*в доводе в до обо .-Бења. На основу ових сазнања постоје н покушаги предохране в лечења конотитуцноналнвх поремећаа. Д-Р СТ. 3. ИВ. ј

Зубна лекар намешШа /едном^ побеснелом лаву — шри златна зуба Парва. Ј фЕ «руарв. — П«в*г« ткротнтад.га »ерова Свр« ГЧрвт а. мала је у сво .ој мвнажернјн једоог диввог лава, по нмвну »Прини«, ко« Јн је оввх дана у наступу беслилч, ачомно трв ауба. Укротвтељка је одмах позвала зубног лекара Палмнјва дв њеном љубвмцу уовдн алат не зубе Операснја Јв взвршена у кавезу. Послугв је чврсто дрсвала лава на поду, огворившн »гу чељусти. ПалмцЈе је усадво лаву трв ја. ка златна вуба. Ова операпиЈв је Још више повећала српбу животиње. коЈа јв у бесу уопела дв склопн својв чељуств и да смрвн вепгтачке зу. бе. (Врвмв)

Хапшење 1ангсШера ко/а су преговарали са оШмачарима ЛинцеберговоХ деШеШа ЊуЈор*. З,фе6руера.— Салват)пв (Зпитале и Ираипг Блиц дза аагч. нетна америчка гљигстера. ухапше. ™ С У оод оптужбом дв су извршнлн убиство са предумвшл>аЈрм. 06% разбојввка су добро позната. јер их је пуковник Лвндберг у своје времв ангажоаао д-а преговар^ју са отмичартга његов«ЈГ детета. Оба гаш\.тера ухаишена су у пл. друму једне кафане. Онн су оптуженн вв убиство раабОЈника Анг>ни,а Фонтанија. чнји је леш откоивен пре иеколико месеци у јех« »ј н.ујоршкој улици. Гангстеои чаЈозлу^чнчје поричу оааЈ алочин. (Врвме) Нестручни персонал скривио саобраћајну несрећу Даблин, 1 фебруара. — Поштанскнм возом, који саобраћа из .ме1 )у Даблина и Белфаста. који је данас искочво из шина недалеко од заздка Белиигама, управљао ]е нестручан персонал. Погвнула су два липз, а неколико лица је раН>шо ,