Време, 08. 02. 1933., стр. 3

Срела, 5 феСрузра !933

СТРАНА 3

ПОСЛЕ ПОВРАТ КА ЕМИГРАНАТА

Г, г, Атанасов и Стојанов изражавају захвалност ЈугославнЈИ

Софија, 7 фебруара. — (Телефонски извештај). — Сутра ће г.г. Неде.Ђко Атанасов и Христо Стојанов посетити Зе.мљораднички савез у уЈгацк Вралча 1 где ће се састати са члановима нзвршног одбора савеза. После недељу дана оба земљорадничка првака извршнће обилазак земљорадничких организација. По обиласку провштије ош! ће приступити акцнји за уједињење свих земл»орадннчких снага које су поцепане. Г. Недељко Атанасов дао је синоћ новинарима прву изјаву. Он је изразно дубоку благодарност Југославији која је дала уточиште изгнашшима без нкаквих ангажмана. — Прву посету уч»шићемо, рекао је г. Атанасов, претседнику владе г. Мушанову да бн му се захвалили за дату амнестију. Мн ћемо остати у земљорадннчком савезу. Нећемо гонити никога. Земл>ораднички миннстри су сви наши другови. Ми стојнмо на старим идејннм принципима. Чуди нас чнњеница да нас на софијској станицн ннје дочекао ни један члан нзвршног одбора. Иначе смо задово.ђни импозантннм дочеком. Упитан од бугарских новинара о положају у Југославији г. Атанасов је нервирано одговорио: — Положај у Југославнји није онакав каквим га неки нашн листови желе да претставе. Та.мо није положај онакав како то уме да надува „Зора". Потребио је да гледамо на догађаје реално. Много шта се да надувати. Ми емнгранти смо тамо прнмљенн крајње срдачно. Наша савест ш!је бта ничим сттутавана. Наше акције биле су слободне, без икаквих ангажмана било према коме. Наш задатак у савезу биће да ујединимо сељаке. Нећемо се никада везати за извесне .тичности. Зазршавајућн своју нзјаву г. Атанасов, који познаје прнлике у Југославији како економске тако и политнчке, рекао је новинарнма и ово: — Није потребно говоритн о ,Прибићевићу, коЈи носи златне бразлетне на рукама... пак о Мачеку. Зар су то државници са златним бразлетнама. Ја знам на чему се заснива политика Прибићевића; но, господо, ја ћу вас позвати нешто касније да вам говорим специјално о положају у Југославијн. Изјава г. Атанасова о положају у Југославији примљена је у јавности од већине са одобравањем и многи су осуђ»вали поступак Мачека и Прибићевића.

Данас по подне допнсник „Времена" посетио је г. Христу Стојанова којн је био љубазан да специјално за „Време" да једну кратку изјаву: — Пре свега дозволите ми да вам кажем, рекао је г. Стојанов, да мн емнгранти видимо да се у бугарској штампи ситуацнја у Југославији претстза .Ђа скроз тенденциозно. Ето зато ћемо ми свим силама радити да бугарско јавно мишљење само прави.тно и објектнвно обавестимо онако како то треба да буде. Буднте уверени, каже г. Стојанов, путем можње

Г. Атанасов ннкада нећемо постићи просперитет словенских народа на Балкану. То ћемо постнћн једнно узајамшш упознавање.м и разумевањем. Ми емигрантн никада нећемо заборавитн топлн пријем чији смо прехмет били у братској Југославији. У низу година наше емиграције у Југославији свн су према нама бнлн најкоректнијн и никада ннко ннје покушавао ма какав притисак на нас у вези са нашом будућом орнјентацијом. Т. М. ЈЕДАНАЕСТИ КОНГРЕС МАКЕДОНСКОГ БРАТСТВА Софија, 7 фебруара. — Македонски комитет одржава свој конгрес ове годнне, али не, како је то било предвиђено, у Софијн већ у Горњој Џумаји, и то 12, 13 и 14 фебруара. Према замисли органнзатора, а обзиром на прнпреме које се чине, конгрес треба да буде што свечанији, и мора да покаже једнодушност завађеног братства. Бугарска влада ннзом позластнца које је дала учесннцима овога конгреса, показала је отворено своју наклоност овој органнзаиијн. Главнн разлог што се овогодишњи конгрес одржава у Горњој Џумаји, а не у Софнјн, треба тражнтн у жељи националног комитета и Мнхаилова да се оне.могући велика опозиција протогеровнста н федералнста. Пошто је њи.ма много лакше да врше притисак на опозпцију у своме крају, а што би много теже било то учиннти у Софији. На озај начнн Михаилов се нада да ће успети да нзмири завађене фракцнје и поврати пољуљанн ауторнтет Вмро-а. (Време) ОКО ТРГОВИНСКИХ ВЕЗА БУГАРСКЕ И СОВЈЕТА Софија, б фебруара. — Лист „Софија" објављује под насловом „Русија предлаже Бугарској да закупи дуван" следећу белешку: „У вези са предлозима које је совјетски трговински претставннк из Царнграда г. Шамисо учинио владн за слободни увоз совјетске робе у Бугарску, ја сам потражио г. Георгија Желескова, бившег народног посланика који је ишао у Москву да води преговоре за успостављање трговинских веза. Г. Желесков је поводом предлога г. Шамиса имао састанак са министром трговине г, Гичевом и министром финансија г. Стефановом. Запитан о тим састанцима г. Желесков нам је изјавио: „Добио сам из Русије два писма. У једном од њнх директор „Табак Експорта" г. Зускин ми пише да је учннио предлог да се изврши једна пробна ко.мпензацнја поруубнна бугарског дувана у замену за рускоминерално ул»е. Совјети јако желе да успоставе непосредне трговинске везе са Бугарском, али продужују да постављају као услов успостављање нормалних поо чоса. Они траже да осигурају правну базу за своје трговинско представништво чија би централа била у Варни или Бур гасу. Бугарска је сада преплављена совјетском робом преко Берлина или Цариграда. Ствар је у томе што сада узимају комисион посредници а при цепосредним трговинским односи.ма зарадиће бугарска држава компензационим поруџбинама као и бугарски потрошач. Т." Гнчев ми је рекао дп се питање налази у рукама претседника владе."

Хаишење /еаног човека на кога пада сумња да је запалио „ Дтланшик' Париз, 7 фебруара. — «Пти Париајеи« тврди да је у току истраге по ствари пожара на вАтлантику.;, по. ред већ јављеиих података, нађен и једаи конкретнији траг који се односи на једног одређеног члана по. еаде пострадалог прекоокеанског брода. Тврди се да је надлежни иетражни судија у Бордоу веЦ потпи еео рвшење о притвору за тога човеке. ИСТРАГА НАД НЕНОЛИЦИНОМ КЕЛНЕРА СА «АТЛАНТИНАПариз, 7 фебруара. — У вези са зикључцнма одбора који водн истра гу о случају катастрофе еа прекоопеанском пароброду «Атлантик«, даеашњн <Матен« дочоси Једну нову вест према којој су чланови те комисије обавештеви да су се неколико бродскнх келвера, у тренутку кад је избио пожар на «Атлантнку« налазилн у блнзини кабнна у војима се најпре појавнла ватра. Пошто је прнсуство ових келнера у близнни где се појавила ватра нз гледало сумњнво нстражном одбору, то су његови чланови саслугаали бродске келнере од којих се неко лико њих били врло непоуздани и противуречнн у својнм исказима. Лист на крају истнче да се сумња да је пожар На «Атлантику« био злонамерно изазван, копкретнзује и поставља ово питање: Чији су интереси захтевали да се франнуска за. етава, која је по иенн великнх напорв била освојнла једно од нај?авнднијих места у помороком /аобраћају са Јужном Америком, дов*ле данас у један инферноран положај? ПРЕДИЗБОРНА БОРБА У ГРЧКОЈ

Г. г. Венизелос и Пластирас раде ма обнављању грчке Војнс лиге

Солун, 7 фебруара. — Саозициона штампа бележи да су г. г. Вгнизе. лос и Пластиргс у последње време уложили сее сво'е снаге да би се реконституисала војиа лига која је грала велику улогу за време последк>их избсра- Војиа лига Си тре бала дз иитервенишз у случају да Елсда претрпи пзраз на новим изборима У ту сврју велики број виших о. фицира упуНен је у Атину. Солун и у друге вароши да тамо припре.

Раоцвп Је најозбнљшгји у популистичкој странцЈ!- Окоро у свпма езборннм окрузнма члановв ове пар. тнје поцвпалн су се и желе да нстакеу своЈе лечне каедндат\-ре У договору са противничком коалнлијом. Највећи удар Је дао некадални миннстар Меркурис. које ужива во лшсо повереље у атинском 1«борн».м округу. Он Је почео опггру кампању против шефа партије г. Цалдарнг Свп пријатељи г. Меркуриса исту. пплн су газ партије, ц решени су да

Наш посланик у Паризу Г. др. Спала/ковиП о јуГословенско) спољној политици Парнз, 7 фебр\-ара. — Лнот ЕКЛЕРЕР ДЕ НИС Е ДИ СИД-ЕСТ објављује у свом сутрашн>ем броју је дан ннтервгу са југословеношш опу номоћенкм мннисФро .м у Парнзу г. др Мирославом Спалајковићем. У том интерв^у-у миннстар г. др. Опала ; коенК поред осталог велн: .Краљовнна Југославија увек је била одлучни прнсталнца полнтгасе споразума са свнма суседима, а нарочито са Италпјом, која у ју-гословенској спољњој трговнни заузнма прво место. „Јутослависа са снмпатнјом прати све пок\тпа е Франнуоко - нтолнјанског золижења и она топло жели да се нзмеђу две-у земаља створи тесна сарадн>а на бази реда ства ри утврђеног уговорима о мнру". Говорећи о Француоко - јутословенском уговору г. др. Спалајковић је р<чсао: Прнликом скорашњег обназл»ања фрапиуско - југословемског пакта у децембру прошле годнне, Рнм је бно звашгчно обавенгтеп од стране обеју влада, које нису пропустн ле ту прнлнку да попово шразе своју сталну наду да внде да се и Италвда прндружи томе пакту*".

ОШкриПе припрема за /едан политички пуч у ПорШугалу Лисабон, 7 фебруара. — Политичка полиција ухапсила је ових дана V Порту бпвшег капетана Ахада Круза, бпвшег поручника Олнвејра Нна и цариника Барета Монтејра из Лнсабона. Оба официра, који нису амнестирапп приликом последње ам нестије, вратили су се у Португал без знања властн. У једном стану у који су се уселила ова трн човека р Порту, пронађено је н прилнчио сружја. Хапшења су извршена после дуко истраге. Полнпија је одавна сум њала да овн офпиирн крнјумчаре о. ружје у Португал. Они су ратни ма гернјал увезлн под ознаком пољолривреднпх машнна. При том их је помагао њихов прнјатељ царнник. (Време)

ме гаонизоне за владину ствар По ј аста,кн У заоебне лнсте.

Вслики штрајк у Астурији Мадрид, 7 фебруара — Јаељају из Мадрида да се штрајк у Астурији наставља. До сад Је штраЈк захватио 26.000 рудара к око 4000 радника ливница челика.

Шшра/к 9000 радника у СШрасбуру Париз, 7 фебруара. — Јављају из Страсбура да је тамо ступило у штрајк 2.000 радннха Једие фавутомобила. пксању опозицисне шт&мпе, делат-

Г. Пластирас ност сзих официра и*јс успела. Са 1 парнизон у Солуну изгледа да је изјавио да ^ се силом у противити свзком раконституисању војче лиге. Влзда изјиатегоричније демзнту је све ове вести и истиче да су по менути официри пошли у Солун и Атину службеним послом. И поред овог демантија, опозиција и даље упорно тврди да су њена обавеште њ а потпуно тачиа Време) ЦЕПАЊЕ ГРЧКЕ ОПОЗИЦИЈЕ ПРЕД САМЕ ИЗВОРЕ А тијш. 7 фебруарл. — Раописанн избори донелн су неочекнване р^;:ер кусије. Тешки расиепи појавили су се у раоним полнтнчкнм партиЈаап. Пошто обе коалнии;е, владина и ° позиинона. мнсле да иступе као ца. ливе ппед народом. апсолутно је вемогуће задовољнтн жеље свнх кан^адата.

Опозиииона штампа оптужује г. Меркурнса Д«

Је прнпмо г Веннвелосу само зато да бн њеЛв отац, који је прегсед. ннк атннске општине, могао да оси. гура овој положај на будућим оппггннскем нзборнма, којн ће се одржатн у току ове годнне. До расцепа је дошло и у аграрној партиЈН. Попгго је вођство партнје одлучило да не приђе ни влади нн опозпинјп. један део посланика се отцопно н прншао опознцијн. Иа та; начин је аграрна партнја поце. пана у три табора # јер је друти део послнова пришао влади. а требн и даље нао«ерава да оствпе незавиоан. Раснеп у опознцноннм партнјама знзтно је клабпо опозпппју. Снр лзвесннје да ће влада победптн за азборнма. 'Време) ФУ ^ИОНИСАЊЕ ГРЧКИХ БАНА. КА СА НАРОДНОМ БАНКОМ Атнна, 7 фебруара. — У послед. ње време опажл се у банкар?кнм круговнма тенденцн>а да се поједн че банке фузнонншу. Покрет је у голико Јачн у последње време што Је последње године основан илвестав број банака без Шуавве потребе. Орије:ггалска банка се фузаонн ;сала са Народном банком. н веђ неколнко дана оза последња врши сво банкарске послове прве банке. јер ^е преузела и њену актпву н паенву. Очекује се да ће се н друге бапке Фузионнсати са Народном банкЈМ. Ова*ј покрет нмао је знатннх незгода, јер ое истовремено п«>већао и број невапосленнх. Орнјент&лча банка је отпустнла све своје »собље. Исто ће се зеситн кад ое и друге банке Фузионншу са НарЈД«ом башхм. (Време)

ИЗЈАВЕ КОЈИМА НЕ ТРЕБА КОМЕНТАРА Г. Мусолини јс нвзадовољан јер „још није завршио започето дело"...

...и још увек верује да може некога да заплаши

Париз, 7 фебруа-ра. — (А.А.) — Г. Мазлие којн је за »Ентранзижан« вршио анкету о одеосима измођу Југославије н Италнје објављу-је у вечерашњем броџу »Ентранзижана< ннтервЈу којн јв нмао са претседником нталијанске вла.де г. Мусолинијем. Г. Мазлнп велн да је г. Мусолнни знао да је он. г. Маолин. већ био у Загребу н Београду, али да му ниЈе постазно ннкакво пнтап>е о Југославијн.

Дпостолски делегат из Вашингтона постављен за шефа пропаганде католичке вере Рим, 7 фебруара. — Из аагнканских кругова се сазнаје да ће 0. Фумазони Бионди, до сад апостолски делегат у Вашингтону оити постављен за префекта „про паганде фндеи."

Повратак румунске кра.внцс у Букурешт Беч, 7. фебруара. — (А. А.) Вечерас путује р>ТЈутгска Краљицамајка Марнја преко Бс-ограда ?л Б>-к\-решт, у пратњи свога ађутан. тј п.ш>вннка г. Рамничеана. На сганнци су Њ. В. Краљпцу МариЈЈ' 1Гпратилн прннцеза Нлеана са супр>том. румуиоки посланнк г. Бредичану са особљем посланства. :угослозенск н посланнк и гоопођа Иастасијевић н првн секретар југо. Счтовенс-ког посланства г. Томазео.

Дански краљевски иар отпуШовао за Кан Париз, 7 фебруара. — Јављају из Копенхагена да су дански краљ и краљица отпутовали нрошле ноћн у 12 часова за Кан.

Инсиекција верденског гарнизона Париз, 7 фебруара. — Јављају из Вердена да је тамо стигао врховнн ннспектор француске војске генерал Ваган, који ће у друштву команданта 4 коњичке дивизнје генерала Лафопа нзвршити инспекцнју разннх једпница верденског гарнизона. Посаца побуњене холандске крсшарице жели ца се преца

Потера за побуњеннм бродом . Париз, 7 фебрура. — Јављају нз Батавије да су две подморннце, трн хндроавиона, један миноносац н пароброд »Еридамус« упућенн у потеру за побуњеном крстарнцом «Де зевен провинцнје«. Према последњнм вестнма изгледа да је посада побуњене крстарппе преко бежичне телеграфије нзвестила заповедника горњнх бродова да Ј*е спремна да се преда.

Обнављање енглескоегипагпског уговора Лондон, 7 фебруара. — Јављају из Каира да ће енглеско-трговннски уговор који.м се узаја.мно усво}нло начело најповлашћеннје нације, а који престаје важити 16 овог месеца, бити обновљен за још годину дана.

Г. Мусолини Када је г. Мазлап залнтао г. МусолиниЈа да лн је задозољан, мнслећн прн томе на резу.тгате у везн са задлетом око Јадрана, г. Мусолшш • је одговорпо: »Ја ниоам никада задо в ОА.ан али Са опиггег гледишта.... ја сам задо. вол»ан.»

Затим ;е г Мусолини објаонно: •»Никада ниСа м с°бом задово^ан. пошто ј°ш ни-гм свршио дело које сам отп°чео.<< Г. Мусолннн Јв даље поменуо животна питања. рекавшн. пра томе да ће се Италнја пробпти. ,,Вн дакле тражите борбу, загштао гв је допнсннк »Ентранзижана-с, а не тишнну? Ми желимо да живимо У миру, Одговорио је г Мусолини али ои знате шта при тОмз мислим. Треба да п°стоји реципрОцитет.« Ипак се г. Мусолини поправио в додао да Италијз желн мнр, јер је њој потребно време Да зазршп све оио пгго је започето. После тога г. Мусолинп је <>држао читаво једно предавање о географеком положају Пталггје, резазшп ггзмеђу осталог: >Мц мОрамо да сачувгмо г в°;у слободу, јер је источни басзн Средо. земнога МОра за нас зрло хитно питање« Што се тнче Француско.италијапских односа г. Мусолинн ;е одговорно овнм нејасним речима: »Да би се у тОме питању напр*довало . . требало би да некОлино људи разговара за гтолом иСкречо ИСтИмем: НекОлико људи.... и — иС " крено.« Није јасно да ли је г. Мусолннн мислио овнм да каже да је потребнн читава некавва француоко.италнјанска илн нека још шнра коиференпњ. ја, али је додао да се он за сада о. бавепггава. Затнм је, као да ће некога да зајплаши додао: >Али сад је све решен 0 . Ништа ме не задржава, а у акцији тражим |п«>тпуну пОСлушнОСт.*

ФРАНЦУСКИ БУЏЕТ ПРЕД ПАРЛАМЕНТОМ

Уштеде у француском буџету изнеће шест милијарди фраиака У војсци је уштеђе но 900 милиона

Парнз, 7 фебр>-ара. — У ексоозеу владе кошм 1е' пропраћен финанонјски нацрт поднесен скјтшггннп на данашњој седннни. велн се између осталог да влада тражн од земље двојакн нанор: 1) Напор у поглеЈ>- уштеда ко^ нпак неће бнтн толнке да бн могле да загрозе безбеаности државе нлз дв доведу у питање наставл>ање радова које држава сама обавл>а нлв оубвегашоннше. Ако се реоултатв тнх траженпх новнх жртава пршруже ревултатима закона од 15 јула н од 15 септембра прошле год., постнћи ће се \тптеде од увупно шест >п!Л1ЕјарД|Н фрапака, што претстављ& 12 од ото пзноса пелог б\*џета нздатака. 2) Порески нанор. кош ннкаео неће бнтн одвећ знатал, пошто укулнн финанснккп ефекат повећања пореза пзвршегатх од месена јулв прошле под!ше наовалк) неће нзносптн шппе од 4 од сто укупног пзноса државннх прнхода. Ако се оват предлог загсона усвојн, велп се даље у експозеу, онда ће резнме -овнх ф1шанснјскнх мера предузетнх од ј>ша прошле г^днне наовалго бнтп тај да су за попуњење дефицита за трн четвртпне потребног износа посоужнле Јтптеае. а само за јесгну четвртнну повећања пореза. Загтам вели да је влада као ооновнцу за нзрвау ово- нацрта у зела предлоге скупштинског финанонцског одбора, од којнх су неш већ н бплн усвојенп на <*купштпнокој седшзнп од 37 јануара о. год Овт се предл?гом закоиа тражп за 2.149 мнлноиа фран^ка нових П01срнћа, од чет 2 .66? франака покрзћа нз фт*:калннх извора. Нарочнте мере за надзор над уре. дним вршењем пореске обавезе и сл. донеће повећање прпхода за једну милнјарду франака. Укндање извесннх царинскнх олакшнца донеће 342 мнлиона франака. Укупне упггеде на војном буџету претстављају 900 мнлпона, * Прогреснвна емањвља додатака чнновницнма чнје принадлежности пре лазе 20.000 Франака донеће око пола милијарде франака. Исто ће се тако овим законскнм одредбама предузетн смањања неких неоправданих пензнја. Код кредита за радове предвнђе. не у оквнру општег прнвредиог плана нзвршиће се извесш! смањења оправданим падом цена разнаг материјала кој п прп тнм падовнма нгра вндну улогу. При ковању новца држава ће зараднт« 351 милнон.

Укупно узев тражн се сад мнлпоиа франака у взду новнх фнскалннх извора, док ће предвнђзнв уштеде дати 2-417 мнлиона. Гомо ?ош треба додатн 451 мнлиоп фра•:гака на име ванре,шнх прнхода. СМАЊИВАЊЕ ВОЈНИХ ИЗДАТАНА У ФРАНЦУСНОЈ Париз, в фебруара. — По абазепгтењнма добијеним у кулоарнма парламента, у новом фннансијском еацрту владе г. Далаодеа предзнђз се постепеио омањење. почев од I од сто. чииовничких плата које азносе преко 20.000 франака годишње, затим смањење војннх нздатака, као н то да је 300,000.000 франа±а већ упггеђено по пнтању некнх буџет„ ских нздатака. Што се тиче фнскалннх прнходв предвиђа се зазођеље веће возтј-о. 1е, као и преудешавање порескор снстема. У финансијсхом нанрт\ г владе г. Даладјеа вису предвнђена ннкахвв емањења прннадлежностц бнвшнх ратннка н пензнја ратних удовипа.