Време, 08. 02. 1933., стр. 4
Грмд, 3 'ф(5рузрв
К КОЈИ ЈЕ У АРЕНИ УИ10 ТРИ ХИЉАДЕ БИКОВЛ
Исиовесш најчув^нијег шианско! шореадора — Хуана Белмонте
Л-пиост
*0«И •€ > ЈГ <У>р<Ув салд »Л
Прилн габа* у
ншм иеети*» у Шпанвјн, као пдпрамер у Севиљи, ва икове Богородшчпнр <гта»-««и су ари* вел>»и у звах жалостш Г. Тоназедв оетгује оеог о-а иог тореадора н ВЈвосв евој оосаежв равггвор сд Бедмотгом. Срео сам се са Бмшштом у «Ући аеговох прв»ателл. Кала сам ку ее лвио изглезао е као и саи л»уаи Средњег раста. средовечан. као да *у четрдеоет годива. Ве.така у- ј ега ша се сме^у праве ваЛоре иа *виу СКн ве учрстеују у том осусху, и дају одАлесак апстраггвог в . убуђуг***. 0*в ечо ш |Маа сто од ма»ш>- : м ^„јМогле^врло ^ тои прн«. волико * бикова убшо.
ТРИ ХИЉАДЕ МРТВИХ БИКОЗА — И м &о сал десет оезова рада у Шпаввјв в пет месеав у Јужној Америпн. Свака сезова тра:« од алрнла до иовтбре Ова*е незе.гл
нма по једва аорнда, па онда вечер- ј забно уача као у н>» па нзванредне. Када све сра- I варшо• еам се: сам у овему убио ј — Ми не москемо да осетамо оно ; ппо вн нззивате самвлошНу. Корида је борба. Ако ја не убијем непријат«»Аа, непри ател. ће убнтв мене.
вувам излази да ово тра хил»аде бивова. Када сал гв упнтао војн је био ва.)узбудл.нвијН тревутак у његовом ашвоту, бзесл« војв се ;ав.1л у његовим отама да>е мн на знаље да ме је добро рвзумео. — Било је то у Билбву, пре триваест годвва. Имао сам посла са једввм бввом, в ггублика «е бада не>"М"и"М4ва Хтео сам да довршим >едвом лепом брввуром и да учиввм цкдолвс«, се свлтоји у томе што тореро пред бивом клекве ,вао пред драганом. Ова се фигурв взводи само у случв.у вада је бвк прнлнтао уморвн. што се првмећуЈе по његоеим очвма. Алн. т*> вете ввсвм ввпгга слвчво приметво. У трввутку када сам савио колева првметио сам да бвк нкје био ни вајмање уморав. напротнв, спремао се да се устрвмв. Стрвшан гренутак. Остати још н дал>е иа коаенима звачило је датв му врсмена ее одмори, а устати — зввтала је ризикоа.ти да се добвје страшаа удараа рогом у дов>и део тела. РОГ ЈЕ УДАРИО У БУТИНУ.... Међутнм требао сам да св оллучлм; с&ака Сфувда била је дра
[Ор којн јв умео дв х»«ногнше бихом I Сло сам свгурвв дв свм се борио I као вмкад у жввоту. оа мпак икко нл)В бво одутевлен. Али, од»вдном, видео сам *уде воји еу ор«к«>чиди ограду в првлвашш ми шнроко отво реввх руку. Нису могли нишга дд квјву толиво оу бади уабуђеви. Тек тадв еу са овик страна почслв дв о« прсаамв1у апла\~зв. Кво дд ое подигво оркав. Цела пчЧЈлкка као дв <е свда сво.им весслвм крллнма хтела ла моли аа опроаггење аа све ове грд»е ко>е ми је мало пре упутила Дуго висам могво да рекием ви »едне речн. Почео сам да плач<>м. Уоствлом, сввка корида завршавала бв се плачем. То »е нешто што је мало рааумл>иво. али м свогствево тореадоршм. СЛЕЛАЦ НОЈИ 060ЖА9А ТОРИДУ А НИНАДА ЈЕ НЕ ВИДИ На пнтање да лн има млого аутографа, Бс.тмонте Је ооговорио да нх не тува, и да нх редовно дели сво>нм пријателлмв. — Чувам само оисма којв сам примио оД Чарли Чаплина. Били смо у велико) првпиши до пре две гозлке Требад 1е аа до1Јв у Оввнљу да се виднмо. Хтео 1е дв га учим мојо) врштвни, >ер ;в желво да ради један филм о коридн, негато пгго би било слвтао Нтагпвом „Ииркусу" — Дрвги Дов Хуане и«*при1а|те ми »едну анегдот>'. као завршегак овог разговора — У мо1в време, кала сам почео да раднм, и када је за »едног торера бнло »тарде мала« — то значи рђаа посао г- билд је читава трагеди)а. Ннко од полнавика ни»е долазно да ме посети. Ја бих одлааио кућн и легао у кревет као да сам тешко болестан. СеЖам се када сам радио у Севиљи, и кад би се враКао кућв, пред вратима би ме чмсао »едан слепац одјтповл^н за борбу Лкковвма. нажалост ни)в могво никада да гледв. Њега су доводили до мојих врата. Он је по гласу распознавао да лн је корида уопела нли не. Аво ме је пратила гомила он би мн прилазио широко отвореннх руку. Ако се нисвм добро борно оп ;е то распознавао премв тпппши која мв је пратилв; не говорећи нн речи он би стајао на своме месту, са рукама нв кплениш. После Лн одлално еа^внм тихо и не поидравлај>-ћн викога Ц ТОМАЗВЈИ
Бвти тореро велнвв »е уметност И. кво свдкв уметноот, кмв и ова сво« лр-ЈООрш* е в м^ре. Највећв ..•мвта -ст, вадржвта „мулету", црБ*'ву мараму, вћ встом рвстлању од С«коввх очи)у. Ако се у томе усп«\ оад4 се са њим горввдор мгчке игра-ш сво са детвтом Али. а*о св човек прввври, и а*о се ввк устроми на пв|рв платвв одмах ватнм устремл>ује ее н ва торевдора ПСИХОЛОГИЈА БИНА Сви торерос« им&гу аа оил> да се управља у према брзиви бикн, рекао мн је један при>ател>. Само дон Хуан Белионте успео <е да променн ову улогу и да он бнка води како вааселв. Он га >*брз»ва вли уопорује. То се до сада ннвада ни»е §идело, и зато то лкчи на магнетвзам. — Мохда, одговорво је Белмонте.
клм. Огвара се кчо нлка врста флувда вамећу очи^у н ламеђу р>-ке која води ..мулету' Чинидо мн да у очима Белмонтоавм читач тугу и патетичво^т. Можда је пред собом видео сада оне три хил>аде Лквовв у чн^е је плаве масло. Али, пре-
Прнбрво сам сву сппгу, и у )'-дн<5м тренутку јрство сам стврајуКи се прв том Да мв тело будв ито внше заЛачево ввтраг. Бик се одедвом днгао нагло, н «а сам Као сл>€л сламчиоа бвчвв дглвво у арежу. Нисам <к-ећао ввкакве бола; јвдла вога бвла ми је пптлуво веосетљива, и от-ћао сам каао ми се п<> кожи разлввв нешто |е прошао кров »едну
ствари проиво сам врло !фПМ... — А гг.-блвкаТ.. — Публака је. виавтс, носоос</>на да раауме поједнае ситуаци .е. Она е урлала, ввнждала. С Друге сгрвае, и <а ивоам био у првву: тј»>6ч" сам мало бол»е да посмвграм оч < мсса противввка. Б*л )е ва мање промивимвв жнв ^гвн.а Када се ое борв, он 6е зал-Не на ма пгтв, ва човежа, на коња. вд пврчв хартиге кота »е у покрету. Ов зил Л1 му »е то[»еро супериоран и да ћ# гв вадалаЈптв
Чинн мн се да је ово добра формула за пео живот. Поред тога корида нма нечег уметничког у сеАп: осеНанл кога човека прн томе обузнмају зову се н гнев н самнлост. бес и пијавство. Ако бик вије добар за корвду он се рђаво брапн; ако вам нв дозвол»ава да стварамо уметрнчке фигуре он постаје вепрнјатељ, и у пама надвлада бес. Алн, ако је бнк храбар и адо је способап ако »е горд и лојалаи,. овда... — Да онда., — Не звам, има у томе нечлга севсуалног, љуЛавног, то личи ва жрпу ко»а се желв. Ове речи и Белмонте изговара пе гледајући ме, као да се њих стиди. Као да се стиди ^едне слабости. НАЈСРЕЂНИЈИ ТРЕНУТАК Сада Белмовте гледа пред собом. Мислим да ве преггерујем кад тврдим да се у њоговим о /има вндц аскегско свет.т>'цаље. Мнслнм Да је дошао трен>так да га запнтам који »е био најсроћтшш тре1Н>так у н»е} говом з;ивоту. — Борио сам се у 191« са два , х«атвдора" којн су покушавали све да все упропасте. Бно сам звезда.. Са првим биком ни«*ам нмао миого ереће, н ч^као сам да будем са др> ? гнм бол>е среће. Али тек пгго гам ступио у ар^ну публика је почела да звнхди. Мислнла је да сам се рћаво борио само аато Дл бих аа?ао. Гог ин ј шгитво собе. Внкалн су н добадиб>~гину. У I валв нашогрднте нвразе, говори-
ли су ми да с вратим у вшиу 0сгао сам млрал н дигио очн ка трибини: ко.мнси»а ми 1е Дала знак да отпочнем. Пошао са ка бику. Био је то бнк из оволвве Миуре, диван егземолар. Почео сам борбу ко;а није била лака, и завршно сам победом коа је била најлспша у моме жнвоту Очнкнвао сам оваоаје, али ивко није аплаудврао У ар^ии 1е бнло 30.0ГЈГ1 глелалапа Гледао сам ову веореглеану масу, осе1шо сам ову тишнну, и иитпта иисам разу-
ВЕСТН НЗ АВНЈАЦИЈЕ Авшашичар Смиш одпе-
ГРЕТИЛ гти, ГДЕ СВ КУ/В ГГЕЋЛ II БРЛК
*
.- —- Романшичпо шкошско село куда свп ш ™м1"ис17Л*рТк*еГ* оПЈиичари веб два века одводе сво/а дево/ке на веичање
Молисонов рекорд Лондон, 7 фебруара. — Позввти јужво-афрнчкв кдијатнч&р Внктор Смит одлвтво ј« јутрос из Саут&мп тонв да покуша да потуче рскорд гђе в г. Молвсова, који су лет од Енглеске до Капштвта како је поанвто, нзвршнлн аа 4 дана, б сатн н М мннута. МОЛИСОН ЖЕЛИ ДА ТУЧЕ РЕНОРД »ДУГЕ« Ллндои, в фвбруара — Авк)ати-ир Молвсон ттре но вгго јв одпетев Јужну Фравиуску, прву еталу са->г лета аа Јужну Амернку. изјавно јв да ће покушатн дв плтучв рек^ра Фр &нцуског авпона »Дуга« ц дв иада да ће овој п ивнг окончатн за грн и ао дана. (»Дуга« ;е, гао пгго јв ПО.ЈНВТО. требала 4 н по двна -та лет До Ј>-жие Амерцке).
СшарпЈер за олакшавање лвШа Шешких авиона Њујор«. в фебруара — Да се смлњио тврет авнонокнх батзрија прн стартовању, ннсчллисан Је ноаи влсггрнчни стартер на аеродрому Барбонку у КалнфорннЈн. Овај ;тартер М|>же да св прикључв сва,ком мо гору, и њнме се врло лако може ру коватн. Прост прнтнсах на Једно дугме доволан је Да ствртуфе н ла>
'Јтартер за тешке авионе гежа машн*1а. Стартер јв покрзг&н њогова Јв сврха да смањн гарвт Латеркгв, како бн ое струја МЈТла векориотвтн и за бозжвчну тел-МК) иију. Отартер ради као права елекгрнчна бушалица.
ТШНГТНЕИВ П0ЛИШ)ИЦ$-Ш РЕЧЕЦахЛЏ.ЦПМ**! Нечувена превара берлинскпх снобова, ко/и су били жељни нудисШичких оргија *■ Јелан логађај коме се смеје цео БерлиН
Напад пикадора иа бика
БердЈШ, 7 фебруара. — Познато је да је берлинеки но!»пи жнвот, о коме се т&ко много говорило у ипостранству, у многоме добио нзглед сталожености од када је комесар за Нруску г Брахт издао драконске варедбе, Бврава у којнма се гагио вудизам, осетили о>' једпо нагло опадање, а ноћннм локалима, где су се уметнаци појавл*<валн маскиГ»ани у др\тв пол. свако ев врВћв на сво! стари пол Тако се у целом Берлвву примећује -једно опалање ноћннх локала. а опи који се још одржавају успсвнгу у томе само на тај начио што су топги. Разумљнво је онда да се цела ,даатва младож" ВсстенДн, много одупим?ила за »ед|гп веч<», ко?е »е уз нанк*ћу мнотерн у објавл,сно у бонвивакскнм круговима. Не вна се како, али од неког времена у отменнм берлнпскнм круговима говорило ое дуже вг>емена '• јсдном соареу који треба да се приреди у »едпој к>-ћи у коју ће бити пуштепи само маски рани гости. На програму оу биле тачхе ко»е су прсвазиптле ож» по својо смелости а које су трсОале да се изиеду ва једној импровнаирано| нозорници. МИСТЕРИОЗИЕ ПРИПРЕМЕ Место где ое имало рДри.атв оно вече било је чувано у н»)већО| тианствевости. Огменн младнћи, косу делилн поаивнице, тумачилн, су ла је то зб.»г полиције Сви који су били позвани обећали су да ће бити потпуио дискретни. Угг»ворм10 »в да ће овави позввни тачно у десет сати уговортног даиа доанлтм тачну адргсу сгапа у воме ће се однграти ва»слободнн;е баханали е. Тв суботв тачно у деоет сатЈ1. зазвонило »в 2( нј телефона у ставу позваних особа. Две стотине позваннх монДгна из на»огмеии»нх врутова дознали су вдрее>- и упутили су се у *ућу у *о»у су их чекале ватвоће '■ротнчнл оенааив!« ко«е може да прувм Бсрлин Аутомобнли су се днскретно зауставл»али мало дале ОД ове куће. Сви, покривени маскама, ввовилв су на кућиа врата. Дочекао их »в »едан врвтар, који им јв помогао при свлачењу валута и уводио иа у салу у кок>» »е било две стотнпв седишта. Неко време позаа*м сјг се медодн сооје цџсм,
стара!ући се да једтги ДруГе препознају, ц очеккналн црограм. Програм је тробао да отоочае у поноћ, алн је чак и у један сат после пола ноћи цублнка још бпла на овојвм мостнма н чокала да отпочне нрограм. Нестрпљенк; 1е бнло већ на врхуниу када су се. од;едиом, отворнла врата, н на њнма се појавио један крупан човек озло»еђеиог погледа. Углеоавшн овако елеганто и изабрано друштво почео је да грди најбврани»км речником кочнјаша и лађара. Тек су доцвијб остали сазиали у чому »е ствар. Пре дв© недел»е код овог крупно! господина, ко;и »е био газда куће, дошле оу двв оообе и погвдиле се са њкм да им изнами стан за једно вече. Обећалн су му аа то две стотине марака. На оеу понуду пристао )в врло ридо, утолнво пре игто су онн плагили 50 марака унапред. а остатр* обоћоли тек када се нредстава занрши. Неколико сати пре почетка празставе »ављено му 1в тл< ф<жом да ће му једиа пооредни ч:у| радв>а иадатн под аакуп седишта за воја греба ла плати педосст м-грака; ту суму добиће доцвије са осталом сумом аалупа. У том гренутку портир |е вгћ показао аиввов<« неспоко»ства и вервове, )ер се оз^иљио побојао аа обе>ћвву плату. као и 31 нонаи К'ми >* дво као кауцнју. ПОГЖЦИЈА Присупгима јв "пда било »а<*П0 да су вгртве ветптих варалица. Он'и су тргли маско са свога лша и почели узајамио да се оптужују Набио је саавдал н бескра по обгашв»аван>е, у којем И118К виеу могли да проннђу виновника ове афе[>е Та се свакако добро.чувао да се ир по»ами у друштву које 1в и онако било прилично узрујано. Уморни од ове ааморнв ди^кусије, сви су гости спремали да поЈ>у, али у томе тренутку упала »в полипнж коју је поавао сам кућвгаадв Поведена
Венчаље на наковњу у историјској ковачимцн у Гретна Грииу
Едилбурт, 7 фебруара. — Пре кратког времена »едан Аустрнјанац отво »е једну младу н богату Парн;кавку ,одвео »е у Гретна Гртш, шлвво местание у Шиотској, н венчоо се тамо са њом. Међутим, Француски аакон не прнанаје такаа Г^рак, и ..самовлаонн муж" ,в ухалгаен чнм се вратно у Париз. 0 томе је већ било ј&вљеио. Али, ннко дотле није внао аа прпву важност малог шкотског места. У цело.м британском царству Гретна Грнн јв познато као 1едво бв1но месго, у коме се кујв најлсиша срећа. Овај случа» домантовао јс његсву репутаивју... Некада. па све ДО срединв 18 века. мл&де дввоже нз лондонске вристократтие, којв су хтеле да се вонча|у са изабр&ннком свога Ориа а да за то внко из њихове породнио не сазна, моглв су ваћв и у самом Лопдону могућности за такву тајву овадбу. Алн 1754 годинс парламенат је -усво но пројскат аакопа лорда Хардвнка, који »е забранно овакав начки тајннх вевчавЈитл. Од тада »иједаи свештеннк није ее вишв усудио да санкцноиите овакав брак без добрих сведока, илн Дозволо роднтела. На велику ерећу Енглеза остала је Шкотока п даље лојална правилу да је пред Богом пувоа&жвн онај брак који је склоп.ч>еп макар н пред Ј&дним једнпим сведоком. А лвшто глклз,»Лнга«51К' .цк«ј игаао прећи преко шкотске грапицр; преко мост# ва ртДОЦи Сарк, заљубљоницн су лако долазнлн у романтичпо еело Гретва Грин које се налааи до само гр&ницв. Зато су н даље Учесталв отмнпо девојака. ко»е су с0о : ом енергнчношћу давале романтнчну чнр вевчањнма обввљоИнм у Шкотској. Заљубљлин би хитво побелги у Гретна Грин. Ту бн лако нашлн сличне д>тпе, које су радо прн**твл«* да буду сведошЈ н.нхове заклетве верносп!. п брак бп ее зачас еклопио. Један продавац дув&па први је до птао па ндеју да експлоатнтпе опу романтичиу прнлнку. Алн, убрзо га »е наеледно јсдап кооач, н тај јо пожњео велнк уепех, Оп је, као правн пастор. достојаистоено вртпно црквене обреде у своој ковпчннии. удара^ући епажпо чекићем По наковњу у трепутку када младенни
нзговарају ово!е ,ла". Де»ство (• било неодољиво. Пнко ее ннје могаа гакмичити са овпм ковачем, ко}и ј« за кратко време постао слалал шп* ром цсле Енглеске, Годипе 1815 он ]о ве«1чао 05 шфо« ва и зарадпо прело 1000 фунтп стерлнпга. Код њега су далазвле ■ високо лнчности, чаБ и енгдоск* лордовн. Шта више и једаи прннд је клд њсти веичад, Годцнв 1836 брат крдља Сншишје, принц Шарл* Фердинонд Бурбовскц, венчао со са лепом Понслопом Смит баш у о* оој романтичиој коначннин. ЈВнглеска јв бесно иосматрала ка* ко <*е Шкотска руга њеним иачолкма. Због тчјг.1 о закоцом нз 1856 о* граничепа ова актнвиост у Гретва Грииу. Закон »в захтввао ДД >гл&дснцн морају становатн бар трц недеље у Шкогској. Мпак. уиркос свему томе, ром&нгичин свст н дандањи дол&аи у Гретна Грш! да бар посогк славну ковачннцу, & у случа^у могућвоотц Да се ту н венча, Причатв доцвшв да су се вецч&дн у Гретва Грвну ч то Јо била највећа сроћа свих мла« дих парова у Еиглоокој. Помисао да јо брак угврђен удвЈрцем чвкића о пакован. бнла је довољва лв моно« тони живот напрвни чаробннм. Даиаитњн ковач у селу, чнотер Репнсоц, одлично екопдоатнше престиж прошлостн. Он је инсгалироо у својо, КОН.1ЧЈИШН »едан мадв музв» са иортрегимп високнх л*»чи<»» стн које су се -вевч&ле ме« сту. Свн су тм бракови билв склоп* љени из љубави, јер нико никала није дошао у Гретиа Грцц дд тамо сИшИ брак нз нптереса. Пооетиоии пл&ћаЈу б пенса д& пв» с-сте ова» чаробн« к»рај. Нреко лета Долазе хиљадо душа да вндо свадбопу сллу. Суботом су вепчпља нарочито многобројнн, абог т.вв. еиглоске недол >е. Скоро свакв суботв венча ое овде пет до шеот паргвв. Ноћииом мљин номвју оведоаа кон бн сведочили да оу онн провелв три недеље у Шкотској. Али добро« душна сестра и заова мнстера Рвинсопа гар.штују да је и тај услов нспуњен. И младенин одлазо срећвн, и радо плаћаЈу т&ксу која взпосн јсдну фунту стерлнтгга за вовача. Он је пак дапас, у ств&рн, седлар, олн пошто обавља вонч &ља са колсном кецељом око п&са. в како јо сачувао наковањ и чевић, род јо Да се пазове ковачем (Време)
1ВДНЛ ЦАРИГН АДСКЛ ТГЛГЕДИ/Л болесни кро/ач уби/а ШашШу, коље жену и најзад, убија себе
Шфиг рад, 7 фс-Лруара. — У Ца ригрпду, у улици Мектеби Срој 5. десила се страшиа грагедија, каква није см>ро. забележона V аналима иариградске полиције. Кројач Ахмег живсо је са сво1"М жеиом Музафер-ханумом већ десст година у добрим брачним односима. Прошле гидкне Ахмет је оболео од туберкулозе и морао је да напусги свој посао, и да
соба.ча, у којима су ста«овпле же ие, горн свећа. Мнслећи да )ош спавају, закуиао је на врата, а клда сс иико није одазвао ушао ј« слободно унутра. При свстлости овеће вкдео је грозну слику. Код врата Је лежала Музафер-ханума у једној всликој локви крви. До н.е налазио се један кухињски нож н четири ре-
оде на острво Халки рзди лече- I " ллве Р с1< ' члуре. У крсвету лежа■ • - И, . _ . * , ИЛ јр ЛО1 (>А чивп.1 ..
противу свих првсутних. међу који ма »е било и људи из најотмени»их кругова. познатнх у мовдоиском сввту. Цео Бер.тил смеј*» се овој подвали, у којој су палв жртвом дае етотине оиобова, жељвнх ретких оензчпиЈ« Ови су и сада ош у сталНОМ немиру због ревн 11в ПОЛНЦН ј О г. фдо Бр&хта. (В јјсмсј
ња. Можда због болести. или због другог нсчег, брак измсђу Ахмета и његове жене постао је немогућ. и ова је, на наговаран.е своје мајке, отерала мужа од куће Пре неки даи Музафер Ханума позвала Је суседу да присуствује преговорима између ње и њеног мужа, оио помирења. Када је суседа дошла наитла је супружннке како се разговарају. Постигли су споразум. и муж се вратио у кућу. У истој кући, на горњем спрату, стануЈе неки Сајим-сфсидија, такође кројач. Исте вечери када се истрвга ј дош /10 до измирења између су
пружника. о*1 се аратио око поноћи својој кући и видсо да су на стану Ахметовом отворена врата. Како му се. поред тога, ништа ннје учинило сумњиво, он је продужио у соој стаи. Ујутро, када је пошао на рад, пало му 1е уочи да се у стану ннко не чуЈе. Када је прошао приме7ир јс кроз отвој)она врата да у,
ла јс сва обливена крвљу њена мајка. Изгледа да је убица прво пуцао на жену и ташту т револвера. Како су обе лежалс у исто| постељи, жена је скочила на мужа, и он ју је тек после заклао кухињским ножем. После свршсног -чина убица је побегао. Полиција је одмах почела да вр ши увиђаЈ, али нико од укућана ннЈе чуо пуцање нити је ишта сумњиво приметио. За цело време истраге муж мијс могно да будс пронађен. Њега јс подццнја нашла тек клсније када је пошло да посети једног свог прнјатсља у болници Хајдар-гташе. Кад је дознао да га полиција тражи, и да ће га кроз коЈи тренутак ухапсити у болници, ушао Је у собу коЈа Је била до оие којој Је лежао његов пријатсљ и испалио себи један метак у грудн, Остао Је иа мссту мртан хв