Време, 08. 02. 1933., стр. 6

нгрл жпвотом п смрђу

Тајни живош индијске шии/унке За „Време" пнше Б. С. Гизелер-Мум

7 — Хало, Реџиналде, то ги одело заиста лепо стоји. Како си, долазиш ли директно из Бомбаја? — Да. Све је ишло како треба. Управо онако како сам очекивао. — Шта ради моја мала Мери? — Била је у великом страху. Морали смо јој најзад рећи где се налазиш јер се већ била разболела због вечнте неизвесности у којој смо је држали. Поздравл>а те хиљаду пута. — По завршетку ове садашње мисије одлазиш натраг. — Добро, Реуиналде, онда реци у чему се састоји та мисија и какве су жеље мајора Гордона. На овом месту не смемо дуго остати. — У праву ои Џоне; имао бих врло много да ти причам, али оставимо то за доцније. Дакле ево шта жели мајор Гордон: потребан је план аеродрома у Ташкенту; исто тако треба да знамо колико тамо има авиона. Чули смо да се тамо налазе и неки немачки пилоти. Затим, потребни су подаци о бројном ста њу гарнизона у Кушки, на афганокој граници, као и о стању железничке пруге Мерв-Кушка. Исто тако и извештај о мостовима на Амударју, од каквог су материјала саграђени и да ' ли се могу употребити за војне транспорте. То је све. Џон је почео да објашњава свом пријатељу да је већ обишао аеродром у Ташкенту и да је окицирао земљиште, али је одједном ућутао и са запрепашћењем се загледао у једну тачку иза себе као да је ту видео неко страшило. Реџиналд, не питавши га ништа, такође се окренуо и видео, међу лишћем, један мали микрофон кроз који се очевидно могао чута цео њихов разговор. — Реџиналде, рекао је Џон своме најбољем другу и будућем шураку, разумеш ли у чему је ствар. Нама се ушло у траг. Цео иаш разговор чули су бољшевици и сад знају с ки.м имају посла. Знало се да ћемо се овде састати. Вероватно је ухваћена моја депеша, дешифрирана, и онда се наравно све припремило да нас открију. Једина нада која нам остаје, то је да се Руси неће усудити да овде, на Тамер лановом гробу, које је свето место за мухамеданце, изврше хап шење. Гомила држи, према нашем оделу, да смо и ми правоверни и побунила би се против

Типичиа нндијска музнчка капела по ноћним локалима Бомбаја

Руса. Ваља нам растати се и покушати да сваки за себе изиђемо на чистину. Збогом Реџикалде. Поздрави моју Мери. Џон Дертмур је пружио руку своме пријатељу и удаљио се са тог места умешавши се међу ос тале мухамеданце. Реџиналд је учинио то исто. Човек који је био покушао да на силу присвоји пртљаг Реџиналда Толендала, Ахмед-ел-Ордер, мухамеданац и, по имену судећи, Арапин, био је затворен у Бомбају у једној особеној ће лији. Мајор Гордон је био уверен да је тај човек бољшевички шпијун и правио је разне планове како ће га навести да се ода. Четвртог дана по његовом стављању у затвор, кад су га враћали после одмора у дворишту, срео се у ходнику са једним другим притвореником, једним руским попом. Одмах ]е помислио да је и то неки бољшевички шпијун који се у Индији издавао за свештено лице. Хапсанџија је једно за другим отворио неколико ћелија, али, пошто су све биле потпуно заузете, стр пао је најзад попа у ћелију Ахмед-ел-Ордера. Арапин се зачудио што је тај човек доведен код њега да му прави друштво и у првк мах је и сумњао у тог човека. Прошло је неколико сати а они нису ни речи један с другим проговорили. Тек предвече, кад су се мало свикли један на другог, Ахмедел-Ордер је рекао; — Зашто су тебе ухапсили? Говорио је персијски, али је поп одмах одговорио руски:

— Ја не разуме шта ви кажеге. Ахмед је поновио питање на рускам, а поп је, пошто га је још једно оштро погледао, одвратио: — Свакако је неко упутио лажну доставу против мене. Тврде да нисам поп него руски шпијун. После су опет тврдили да сам окупљао неке прилоге за руоке избеглице и да сам новаи присвојио. — Значи да вас држе за неког варалицу... Оријенталац је сасвим озбиљно додао: — Алах нека умудри те људе и нека их научи да то није истина. Поп је међутим врло добро разумео да је његов хапсански друг то рекао у иронији и зато се зловољно окренуо на другу страну. Опет нису проговорили читав сат ни једне речи. Ахмед је размишљао о томе да ли тај тобож њи поп заслужује поверење као руоки шпијун и да ли је заиста у служби бољшевика. Кад се опет одлучио да са њим ступи у разговор, питао га је? — Јесу ли те нсгштивалн? — Јесу, сасвим поаробно. Мо рао саД да им испрнчам све што сам доживео од како са.ч се родио. Најзад су одлучтн да ме протерају из Индије. — Где да те протерају? — У Русију. — Како ћеш тамо живети? — За то се ни најмање не бринем; та.чо ће ми бити лако... — Верујем ти... Ти си срећан човек, радо бих се мењао с то-

ФЧЈИ — Т011Ф11ЛМ

Филм о шиијунажи

ГТГ < "

Пре/-,?вгње пуксвника г. Дамњана Влајмћа. — Г. Дазгњан Влајнћ, пуковиик у пензнји потпретседннк Асро-клуба, одржаће у среду, 8 о. м. у 18.15 часова у велпкој дворани |[овог универзнтета предавање са пројекцнјама: Одбрана шшилног ста нпвннштва од напада пз ваздуха. Улазнице по 5 н 3 дннара у корист ч.овршења Дома студенткнња. ♦♦♦ Отвграње . аобраКаја на Сави и Дунгву. — Услед побол,шан>а сао. браНајик прилнка на Савн и Дупа ву. Речна пловпдба отвара сообраКај на следећим лпнтјама: 1) од 7 о. м. денчанн н теретнн на Оавн од Беотрада дз 0»'ка з обратно; 2) од 7 о. м. у 12 чагова саобраћај локалног брода лзшнје Београд Панчево н обратно; з) од 8 о. м. са»з браћај локалног брода Београд Земун н обратно. Последљи брод за Панчево креће рз Бео-рала У 17.1о, а пз Панчева за Београд у 17.30 ча. соова. ТТослеаљи брод пз Београда за Земун кгкеће у 29 часова^ а нз Земуна за Београд у 20 .зс часова. Лицитација за довршење зграде Аграрне банке. — Огласом у СлужбенЈМ новинама од 6 фебруара бр 27 Прпвилегована аграрна банка а. д. у Београду познва заинтерелзва не, да до 25 фебруара 1взз г. полне оу шгсмене понуле за пзвођеље за вршнпх радова у новој згради з/ у Београду. Предрачунска сума је ДИНара 6,570.502.73. ❖ Излет у Кови Сгд. — ГГоволом град>ганоналне нарздне забаве на дан 12 фебруара припеђују »Путник«. Радио-сташгаа Београд и Фру пжа Гора из Ново^ Сада излот у [Товп Сад посебним возом. Превозна цена за пут одлазак и повратаЋ 30 дпн. На програму је свечг«на ли. гурпаја у Алмашв)]* црквп у којој Не се по^ати позната Мокрањчева Литургкја. Лал>е, предвићекн оу нзлети у Фрушку Гору. Венап и Змајевац. а всто тако и излет до Сремских Ка^рловапа. Увече веллка пародна забава у сали хотела *Слобзда». ТТовратлк у 24 часа. Прв јиве код вПуткика«. 1и>ларч€ва 7. Предавгње. — Г. др. Јован Мак_ пшовић, професор, одржаће у ореду 5 о. м. у Енглеско - америчко . југословенском клубу, предавања са темом «Јоваи Јовановптћ-Змај, Човек и дело» поводо.м стогодшп. ГБПцб. Почетак у 6.30 по подне. При стутт и нечлановпма беоплатан. ❖ Предавање на Теолсшком факулте. ту. — Женсгзи хришћански покрет одржаће у четвртак, 9 о. м. предава ље у 6 чаеова по подне на Теолошком фажултету. ул. Крал>а Петра 2. Говори г. Бранко Раотајић студ. теологије: вХришћан^тво и жена» Поиступ слободан и бесплатан.

Чаробан осмех могућ је само са лепнм и бглим зубима. а лепи су и бели зубк само кроз СН1ого(1оп1 пастом за зубе. Туба дин. 8.—

'Лјтбергов зНевидљиви фронт*. — > гТакво цевојче

»Невидљиви фрокт « није један обичан ратни филм. Теме рата као да су се већ п у филмским студијнма исцрпле. У почетку се ишло само за ;едном тако званом »поштеном епопејом«, где су се глорнфиковали јунаои искрено храбре и одушевљене масе војннка, и претстављали затим звучнн рфекти рата које млада генераппја пе памти и не моа;е да зампсли. Вредност тонфнлма састојала се поглавито у томе да се тим звучним ефектпма, по могућству што прнроднијпмо (»Дрвени врстовн«) учини прост документ п алелује на пацпфистнчка осећања нових генерацнја да одрже мир како се но Г»и поновиле страховите слике. 0 друге стране, ратпе теме ишле су н у прилог друтој тези. Ту су се ратне елике давале са нешто хумора. каео би се војничрш живот претставио си^шатичшпим негс што га гамишл>ају папифисти. Али, углавном све «*/У се тр теме кретале окс борбе маоа, поштених. патриотскнх, храЛрнх и искрено пожртвованнх Т« теме су изгледа сасвим испрпене Филм сала поклаља више пажгће оиим \гчеснипимв рата ко!и се ао шшш влшом моралу — пс

Сузана у купатилуч. — гОрлове. гр нс лаборавља«

назвати јноштоним борцима«. То оу шпијунн. Ајхберг је захватио ту тему веома дубоко, а по истински преживљеном манускрипту Макса Кнмнха, коги >е добро упамтио дејство једне младе шпијунке на белгијско - немачком фронту. Тамо где је — по речлма Перпганговим — цвала шш^јЈ-нажа као никада и ннгде, на холандскобелгијској граници, била је постављепа жнца са струјом високог напоиа, тако' да је гратшу бнло врло тешко прећи и ио иену исивота, чак н кад нико не 6и од стража прнметио шпијуне. Па ипак, туда се кретало веома мпого шпијуна, међу којима је једна млада, седамиаестогодишња девоЈЈса. управо очарала оне који су упознати са махинадија.ма на^преденијих шпијупа. Она је ванредно зл чнтересовала аутора. а његов манускрипт још внше режисера. Ајхберг је створно шнроку коеструкцију тог невидљнвог шпијунског фронта Он је, истина, и до сада био у многим Филмовима предмет пажње н разрађивања, али ни!е нигде приказан у пекој својој ррандиозности и величини као озае Овде се ое осс Т а прома

људнма кош су на тај пачнв кориотилп овојој отаџбнни. Осећа се мржња само према онима кош су искорипгћавали свој позив да истовремено служе неколиким гооподарима. Ајхбергова конструкција опет захвата сва ратна оружја, на копну и на мору, н д&је им огромну важност Алн. сва та оружја дгеригују се по тајним и чудноватн.м знпцнма н обавештоњима, која даје једна мудра н детвњаста шпијунка, вешта и одлучпа у своме послу. II тек се ту видп како је у доба рата могућно да се највећа дела стварају по директивама нагневидљнвијих и на мањих лнца. Труде фон Моло, једна глумица огромиог талента, даје у овом фнлму надмоћ1ШХ ратних конструкција, ипак потпуну јаоноћу сво ; е личности. Њу пнјо могла да затрпа ова повретност топова, сумарена.. лађа, пушака п хука њнховог дејства. Можда је овај филм не само најбољи њен филм, већ истовремено и пајбољи филм о шпијунажи који је до данас створен. Репутација Ајхбертова овде је потпуно оправдана, Магда Шнајдер у овом новом филму »Оузана у купатилу« наступа опет са Херманом Ти\шгом, са којим је необично добро уитрана. Овај па-р у стаљу је да пружн првокласну оперету са добрим делом течног и природног дијалога. Можда је Магда Шнајдер више одређона филму за комедију оа једпом потпуао реалном основом, али с времена на време ми запа;камо да еу њена еластнчноот и оритинални гестови у могућности да п од оперетског текста створе једну савршено повезану н нелриродностима не иснресвцану целииу. Спецнјално је сјајна комбннацта Шнајдер—Тнмн г—Ото Валбург. Овај последњи, један од најбољих пемачкнх комичара, уме снажно да смехом креће радњу из снтуације у ситуацију а да при томе нпгде не буде задржана претераним нстипањем »впца«. То је на-воће ггренмућство Валбургово Он лако нзбацује своје духовитости, брзо се креће, лако решава све чворове, а тнме олакшава целу нгру. >0Јк1овс шцм дајо

да чујемо Светислава Петровића како пова поред дуто невиђене Лиане Хаид. Позната оперета, која је обишла цео свет и осва>ала своју иублнку урнебесним поставл>ањем сентименталности и бојарске гордости, уз једну музпку која Је свуда могла да остави трага, да се зилржи у памћењу у масама. и да пређе лако са бине у најшире слојеве. Данас је та оперета послужила филму за једну обнову у пуном омислу те речи. На послу оу рутнниранн глумш!, који не пребац>'ју са опоретским штимунзима, и труде се да даду што више убедљивооги радњи. Познати Хмара, члан Художеотвеног театра, некада н гост Београда, нгра таЈсође овде у свом познатом стилу коЈи се налази на срединн иамеђу романтичног укуса н реализма. *Такво девојче се не иаборивља« допоси нам Доли Хос, девојку врло омил>ених филмови. сјајну ннтерпреткињу »Скампола«, н то у друштву Вн.ти Форста, воги је давно пре н»е стекао свој реноме Што се гиче њега, он се у овом филму није изменио: остао је веома природан, веома огмен и веома снлгпатичаи овојом доброћудном и лепом фнгуром.

Валбург и Магда Шнајдер у фнлму „Сузана у купатилу"

Доли Хао је овде прешла из оног стадија где је играла внше-мање дечаке у сукн>ама, и појављује се као једцл дама цуш, талота л лепоте 4 а

бом. А кад мислиш да ће те про терати. — Још сутра ујутру... — Благо теби, рекао је Ахмед уздахнувши. Био се сневеселио и опет је дуго читао. Затим је питао попа^ — Да ли би хтео да предаш једно писмо једнсхм лицу у Кабулу. Ако би то учинио, тамо би врло добро прошао. Добио би доста новца и био би у свако.м погледу обезбеђен. Поп га је гледао са извесннм неповерењем. — Ко ми гарантује да Ну заиста добити новац? рекао је најзад. — Тако ми Алаха, заклињем ти се на Коран, имам тамо богату родбину која ћете добро наградити. — Али како ћу стићи до Кабула кад немам никаквог новца?.. Ахмед је пришао вратима ослушкујући да ли ко долази, затим се вратио, скинуо чалму са главе и извадио из ње 250 рупија у банкнотама које су биле окривене. — Ево ти сада за пут, рекао је. Тамо ћеш добити још пет хи љада рупија кад будеш предао писмо. — Али са.мо да буду индијске рупије... — Ствар је у реду. То ћу наглаоити у мом писму. Ахмед је извадио једно парче хартије и написао неколико реди на њему; затим га је предао попу. Чим се свануло, Ахмеда су извели на ваздух у двориште Кад се вратио, поп се више није налазио у његовој ћелији. — Је ли се одао? било је гштање које је мајор Гордон поставио бившем руском официру који се сада налазио у енглеској тајној служби у Бомбају чим је овај ушао у његову канцеларију. То је био онај исти човек који је дотле играо улогу попа у ћелији у којој се налазио Ахмедел-Ордер. — Одао! то је питање... али можда ће нам ова цедуља нешто обелоданити... Пружио је при томе шефу ону цедуљу коју му је био дао Ахмед да је преда његовим људима у Кабулу.

Хало. хало даме »1Ј. Р.« Само за даме ће бити »1Ј. Р.« Размислите добро и запамтите драге даме »II. Р.« »1Ј. Р.« »II. Р.«

да при гоме њев темперамент и особена мимика нису ништа изгубили Испреплетен врло добрим комичним ситуацијама, са једном куЈггнвисаном музиком која не може ипак нзгубитц овоју понуларност. овај филм ће пријатељима Доли Ха^ове и Фрица Кортнера, ко/и га је режирао, датн новог потстрвка за одушевљења. Треба нагласити да је радња далеко од оперетских нереално<Уги, да је блиска свакидашњици, и да се развнја једннствено логачним и правилним темпом. Новитет наших биоскопа су чехословачки фнл .мовн. Они ће, канда. поред форсирања енглеске продукције (траже се овуда путевп после апстиненције америчких филмова) допрЈшети шаренилу сезоне, нначе доста едпостране. Чешки филмов 1 послужили су се искуствима свнх осталих произвођача фи.тмова, н додали нешто ново, нешто пгго је нама и психолошки и уметнички вео.ма блиско, а што може да се назове »словенским схватањем«. Узевши у обзи.р велике режисере као што је Ламач, добре комичаре као што су Восковец и Верих. низ глумаца који су прошли добру филмску школу, најзад и озбиљност ове продукцијр која базира на могућностнма савременог уређен>а ателијеа ч прилнчпог капитала, чехословачки филм има шанса да се код нас учврсти и да нам даде дражи једне сродпичке новине. Пољски и руски филм. као прилично ретке посластиие ва нашим платннма нажалост не могу да допуне ј&дну празнину; недостатак словенске речи у биоскопу Чехословачки фнлм, коме ће бити широм отвореии путлви, умећо ла тај недостатак по1гуни чак и на задовољотво ошгх воји су васпиталп другом врстом филмова »Пред матуром« >е само први корак скорој популарности чехословачког филма Ова! филм ^е можда и зато тако добро изабран што тре- I ба да отвори пут И он, несумњиво, | СВ01ИМ квалитетом може да загарап- | тујв сигуран успех кшогнм другим чехословачким филмовима, чак п онима чнја вредност неће битн моасда садада овог ашшада.

Среда, В 'Ф^руар"

БЕРЗЕ Франан у БвОграду 224.94 Фунта у Београду 197.88 ДОлар у Бвограду 5734.88 Народна банка плаћа изнад бвр. занског нурса, а иа име првмијв. м дееизе за клиринг и исплату 28 и по од сто; за остале девиае 20 од сто. Аграрне обвезнице од 4 од сто р а » Неи е су по 25, држгвне обвезнице из 1930 од 6 од сто по 31.75, рзтнз шт«. та пр°мпт по 206 и акцијв Прмвиле. говане агрзрне баике по 221—220. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Девизе: (понула — тражња 1 ) ЈТондов 198.68—197.08, Париз 225.50—224.39 Њујорк 57-49.01—5 72С.75, Жене«а 1113 95—1108.35, МилаНО — ТрСГ 295.75—'293 35, Праг 170.76—169 90 Амстердам 2320 10 —гзоз.74, Берлин 1373 71—1362.91 И БриСеЛ 803-90—799.96. Државни папири: (понудаг—тражња) дувански л>з нз 1<8в8 (тражња) 10, За)ја.М но 1921 од 7 од СТО 45.50 (понуда). аграрне обвезнице од 4 од сто 24 (тражља), држанне обзетнине нз 1930 ОД 6 ОД СТО 32.31.о0 и ратна штета, промнт 207.50 206. Акције; (понуда — тражња) Прнви лвгована аграрна банка 221—^ '310 п Народна банка 4.100. Приватни нлиринг: (понуда- — тражња) Беч 905—902.50. Б°нови: (понуда) Солун 36. ЦИРИШИА БЕРЗА Београд —, Парвз 20.23 <в једна че твртина, Лондон 17.77 и по, Њујорк 517 и три четвртнне Брисел 72.10, Матано 26.50. Малрид ♦г.бв н но, Амстердам 208 25. Беч слуЖбеНН 70.06 — нотен 59 н по, Штокхолм 95.33, Осло 90.&2. Конеи хаген 79.11, Софдга з.Тв. Праг 15.33. Варшава 58. Атттеа 3, Царп. град 2.47 и по, Букурешт 3.08, Хелсннгфорс 7 .во, Буеноо Апрес 107, и Јапан 110. НОВССАДСНА ПРОДУНТНА БЕРЗА Пшеница: Бачка, околнна Новог Сада 230—232.50. Бачка, околнна Сом бора 227.50—23С, Средња Бачка 230—232.50, Горња Бачка 230— 232 50. Бачка, ГСггисје 23СН232.50, Бачка, лађа — Тпса не нотира! Горњга Банат 227.5Л—с<30, Орвм 230—232^50, Јужнн Банат 226—227 5С. Зоб: бачка 100—10<2.-5С, и сремг.ка 10^—102.50. Јечам: бачкп 64—66 кгр. 107.50112.50, срвмски 64—65 ВГр. 107.50 —112 50 и сремска и бачкн. пр> лвтњи «6—67 КТ). 116—12С. Кукуруз: бачки и сремски гарантован квалитет 64—66. бачки а срем ^ки аа март—апрпд—мај 72—74. и банатгки, гарантован гаалвтет —в5. Брашно: (бачке и банатске станнце) Ог И Огг 360—375. бр. 2 34Л—355, бр. 5 320—330. бр. 6 295—«405. бр. 7 2-00 — 210 И бр. 8 97 50—102 50. Пасуљ: бачки и сремсвн. белн, беа врећа 2 ОД сто 117.50—122 50. Мекиње: бачке, у врећама од јут« 77.5П—52 50. сремске, у врећама од јуте 77 50—82.50, банатскв, у вре^ама од јуте 75—80. Тенденшија аа пшеннну лабава- а за остало непромењена. ГХромет зв вагона.

УРАНИ1А прнказује данас популарну оперету ОРЛОВ Лиане Хајд Светислав Петрови^ Почетак: 3, 5, 7, 9 30

Касина

Премн|ера оперете Сузана у купатилу (Мараоп Шо нпјс ОрасШојно) Магда Шнајдер Хсрман Тимнг Додатађ урнебесна шала. Хвала, нсћу ! Секе Сакал Почетак 3, 5. 7, 9 20

Колоссум Данас премијера (гомеДије оперете лудога смеха. бојннчвнх шала и ре грутсђих неспретности: Хусари долазе! ФРИЦ ШУЛЦ Камнла Спира, Шлетов, Ида Вист, Урзула Граблеј! ОДЛИЧНИ доддци

Сцена из филма „Невидљиви фронт'