Време, 27. 01. 1936., стр. 4

СТРЛНА 4

Понедсљак, 27 Јануар 1939

СЛНКЦИЈЕ СУ ПОГОДИЛЕ НАЈВИШЕ НАШУ ДРВАР СКЈ'ИНДУСТРИЈУ Миннстри г, г, Бура Јанковнћ и др, Кожул испиту|у,на конференцији у ЈБубљани, могућност да сс дрварској индустрији помогнс Љуб.т>ана, 26 јануара. — Министар шу Наша народна банка и остале «ов- I оправданим захтевима и настојати ма и рудннка г. "Бура Јанковић сазвао је чане државне установе употребнће I да свим могућим мерама ублажи поданас V Љ\б.г>анн једну конференцију СВ0 Ја средства да помогну повраћају следице које су наступиле услед санксвих интересаната у нашој дрварској ликвндности наших новчаних завода. ција. нндустрији, која је расправл>ала о по- Овако радећн по једном утврђеном Фран Доленц говори опширно о ложају ове наше привредне гране плану привредне политуке, ми ћемо пореској пракси н тражи да се свима с обзиром на санкције. Каква велика бсз икаквих финансијских е^спериме- онима који су због санкција дошЛи у важност је дата овој конференцији у I иата, чувај\ ћи стабилност нашег нов те жак положај снизе порезе и олакзваничннм круговима и V јавности, ] и 3 « успетн да оживимо нашу привре- шају .модалитети плаћања порезе и да види се из тога, што су поред г. Ми- *У- Ако се на овој конференцнји не ј се обустави егзекутивно наплаћиванлстра шума и рудника г. |анковића, будемо заносили илузијама о ономе ње . ш»о Је немогућно, ако за то будемо ј Говорили су још претставници масвесни да се извесне жртве ипак мо- 1ИХ СТ ру Г ара у Горском Котару ЧараЈу поднети, а наше је да нађемо та- , деж и Брадодић, па је министар г. <ва решења да оне буду што мање и | |анковић захвалио вицегувернеру г. што више и што боље распоређене на Ловчевићу на његовим речима и касве, онда ће ор а Ј састанак постићи зао да у ЦЈвговом говору има много свој циљ, за чиЈе ће остварење Краљевска влада уложити свој'у наЈ 'бољу вољу. После говора министра г. ЈанкОвивладе др. Милана Стојадиновића са- ћа говорио је бивши министар г. Ул-

присуствовали конференцији и министар грађевина г. др. Кожул, министао без портфеља г. Крек и бан Драв ске бановине др. Натлачен. Конференцију је отворио министар шума и рудника г. Ђура |анковић и нагласио колико велику пажњу обраћа Краљевска влада овој конфсренцији. Затнм каже: • По жељи Претседника Краљевске 1е др. Милана Стојадиновића сазвао сам ову конференцнју да на њој чујем ваша гледишта и да заједнички потражимо лека, којн морамо благовремено употребити, јер доцкан употребл»ени лек може да не буде од ко- , ристи. Обавеза примене економских санк- | ција, коју је наша држава примила друже. Зато треба да буде једна звакао веран члан Друштва народа, по- ; нична организација. Треба нам један вукла је са собом извесан поремећај орган који ће заступати све привреду измени добара, привременим губит- ј не интересе целокупности. У том поком једног важног европског тржи- . гледу скрећемо пажњу Краљевске шта, какво је за нашу земљу било и- владе да узме у обзир питање приталијанско тржиште. |асно је да ће и друге државе морати да поднесу извесне жртве, јер се губитак једног оваквог великог светског тржишта не може овако брзо надокнадитн. Наша држава имала је веома живе

мански, који је говорио о преориЈентацији велике и мале индустрије и рекао да се велика индустрија може преоријентисати а мала не може. Ако мале фирме хоће да освоје друга тржишта, Енглеску, Египат и СириЈ'у, могу то постићи само онда ако се у-

вредног савета и да то питање покрене. „Ми нећемо потпуно слободну грговину, ми желимо контролу државе. Тако регулисана привреда никако не претставља етатизацију наше при вреде." . Инжењер г. Ленарчић говори о пооднссе са суседном краљевином Ита- тре ^ и ј едИ е централне организације

дијом. Скоро једна четвртина нашег цедокупног извоза ишла је у Италију, али од свнх тих артикала који су извожени у ту земљу, свакако на прво мссто дслази дрво. Отуда се и данас осећају највише код дрварске индустрцје и трговине последице примене санкција. У целокупном нашем извозу дрвета, Ита1ИЈ*а је кроз дуги низ година наш пајбољн купац. Не само да долази на прво место, него кроз ауги низ година она апсорбује увек преко половине нашег укупног извоза дрвета. Шта то значи. довољно је кад напоменем да је само у новембру 1935 године извезено у Италију 54.334 тоне, а у децембру 1934 : 49.979 тона. У многим годинама наш извоз дрвета еезан је и са три петине за итачијанска тржншта. Поједини крзјеви наше отаџбине, као што је то случај са Дравском бановином, везани су и са 80% свсга извоза дрвета за то тржиште, што је сасвим и разумљиво с обзиром на близину. Услед овакве ситуације настале су разне тешкоће код наше дрварске индустриЈ 'е као и код нашег шумског поседа, како малог тако и великог, како приватног тако и државног.

дрварске индустрије и шумске привреде да бисмо могли што успешније иступати приликом закључења трговачких уговора и издејствовати себи одговарајуће контингенте. Г. др. Рекар тражи да се одлучно иступа за то да за санкције добију и компензације и да се санкције примене и против Аустрије. Г. Ружичка тражи разна објашњења од заступника Народне банке у погледу курса лире. После тога узео је реч министар г. Кожул који каже да много кривице, готово 90%, за рђаво стање носе и сами привредници који нису хтели да се брину за своје привредне интересе, бавећи се више, или искључиво, полигиком, а остављајући на страну привредна пнтања. — У влади г. др. Милана Стојадиновића седе људи који су цео свој живот посветили привредним питањима, па ће знати овај ваш очајан вапај и ово тешко стање ценити. као и изићи вам у сусрет. 0 томе Краљевска влада води нарочиту бригу и настојање. Ви сте досада посвећивали сву бригу политици и ово је ваљда први пут да сте се за ових 18 година

Свака депресије и неуспех и недаће | нашег политичког живота V Југослакоје сналазе дрварску индустрију на вији састали да расправљате о екосветским тржиштима, производи брзу | номским питањима. Тешкоће су од и непосредну реперкусију на шумско раније и пређашње владе које су сегссподарство и његов рентабњтитет 1 1еле на управи земље у бољим времеали те тешкоће ипак нису несавлади- ; нима нису за вас ништа учиниле. ]ош ве. Оне се нарочито не смеју прете- сте мање ви са своје стране као приривати и преувеличавати. ј вредници то питање проучавали и о Ја желим да нагласим да ј 'е Краљев- ! њему озбиљно водили рачуна. Краска влада вољна да прими сваку ко- т>евска влада у овим тешким моменрисну и могућну сугестију и да омо- ги.ма водиће особиту бригу да вам гући делатност на пољу прераде др- помогне, а ви, иако је можда последвета, ј *ер и на таЈ' начин решава по- њи час, опаметите се и организујте се ред економског и социЈ 'ално питање, на привредно) бази и шаљите у паро коме Краљевска влада води најоз- ^амент, у скупштину оне људе који ће биљнију бригу. Ми знамо да један вели- ! ваше привредне интересе штити а не ки део нашег радног народа у ДравскоЈ" против њих радити и против њих гоСавској, Врбаској и Дринској ' банови- ворити. И данас изгледа да су многи ни живи искључиво од зараде нд шум- говорниии говорили на овоме збору ском пссловању. Ми не можемо о- више политички него привреднички, стати равнодушни према хнљадама што није било умесно а није било ни породииа, којима би се престанком пожељно. рада на пољу шумског пословања у- Ви бацате сву кривицу на Народну гасило једно врело прихода за одржа- банку као да би она била једина која вање породииа. I је ово тешко стање проузроковала. Кад говорим о упослењу радника, Народна банка има своје статуте и допустите ми, да вас упознам са ве- своју управу која је одговорна за рад ликим јавним радовима кој'и се почи- Народне банке, па су за њу ови стању изводити на територији Дравске ; гути и закони основа њезнног рада и бановине, а који ће, уверен сам, у њезиног програма. велико допринети аа се ублажи не- 1 Наш привредни живот не може да запосленсст и да се омогућавањем се подигне без новаца, без сретстава. зараде еконо.мски подигне овзј наш | То је оно што ја већ одавно говорим вредни и радни народ. Ту скоро по- |и на што сам V Народном претставничела је да се изграђује железничка ' штву још од 1932 упозоравао, тврдепру^а Шент Јаиж — Совница, за к ју ; ћи да прописи, закони или уредбе неће се утрошити око 15 милиона ди- ће привреду спасти, него материјална нара, а у пројекту је да се ради пру- | сретства, тј. новац. Уз ова сретства га Черномет, —Врбоско, која ће ко- ј греба да дође и здрава и чврста оргаштати око 70 милиона динара. Значај | низација привредног живота, на новој те пруге првога реда биће са гледи- бази озбиљног, реалног и позитивног

шта економског врло велики, јер ћ: она пролазити кроз средину Слов?начке и привлачиће велики део транспорта из Европе. Сем тога ускоро ће почетц да се раде путеви Љубљана Крањ у износу од 20 милиона динара, Марнбор—аустриска граница v износу од 50 милиона динзра, Љубљана Кочевје који води преко Делнииа и Сушака у изиосу од 10 милиона дин.

Поред ових радова кој'и ће се као његове захтеве

схватања својих дужности као при вредника, који ћете свим силама да подупрете себе и друге слабије привреднике преко ове организације, рааећи тако на свеопшту корист народа и ложаве. После министра г. Кожула говорио је секретар сарајевске Трговачке коморе г. Деспић, који је објаснио прилике у Босни и Херцеговини и изнео

нових момената који оправдаваЈу наду да ће конференција имати позитнвних резултата. Народни посланик инжењер г. Жупанчић брани претставнике стручних организација, који су сви извршили своју дужност и подвлачи настојања г. Претседника владе да изиђе у сусрет оним крајевима који су били погођени санкцијама. Уистини отишле су разне комисије у Лондон, Париз и Мадрид, али на жалост ове комисије нису успеле како се то очекивало. У овим комисиЈ *ама били су већином чиновници а треба да буду стручњаци. Говорник критикује Народну банку. После њега говорио је заступник министра трговине и индустрије инжењер г. Добрнчић који је извинио министра г. др. Врбанића што због болести није могао да дође на конференцију. Инжењер г. Добричић говори о трговинским преговорима са Енглеском, Француском, Мађарском и Шпанијом. С обзиром на нападе извесних говорника против Фрлнцуске изјавио је да преговори са Француском још нису прекинути и да је настојање француске владе да се постигну што повољнији резултати. После тога је министар г. Јанковић захваливши се присутнима закључио конференцију. Г. министар је рекао: — Дошао сам овамо да чујем ваше сугестије и да упознам ваше тешке прилике. Ви сте чули од претставника Нгродне банке да ће Народна банка свим расположивим сретствима притећи у помоћ онима који су били погођени санкцијама. Краљевска влада ће учинити све да се нађу пласмани у другим државама за наше дрво. Док буде на челу Краљевске владе човек привредник као што је претседник владе г. др. Милан Стојадтовић можете бити спокој'ни. Ако ико ^азуме тежак положај, то је сигурно г. др. Стојадиновић. Ова конференција се не сме сматрати као бацање , прашине у очи. Наша чврста боља ј *е | кви путници се излажу опасности да да задовољимо оваЈ" наш радни и по- им се приликом одласка из Румуније штени елемент. | одузму чековне књижице.

Нретање осигураних радиииа и намештенина у прошлој години Званична статистика Средишњег уреда за осигурање радннка за новембар прошле године показује да је тог месеца било осигурано у целој зе.мљи 599.655 радннка и намештеника. Од ког броја 164.166 отпада на жене. Ако се укупан боој осигураних радника и намештеника успореди са укупним бројем осигураних радника и намештеника V новембру 1934 године, приметиће се пораст осигурања за 35.381 лица, а према истом месецу 1933 године за 58. 965 лица. Истина, ако се укупан број осигураних радника н намештеника V новембру успореди са укупним бројем осигураних рад ника и намештеника у октобру прошле године, примећује се опадање бро ја за 1.967 чланова, чему је узрок престанак многих сезонских радова, а V првом реду грађевинарске делатности. Просечна обезбеђена надница V новембру прошле године износила 21.57 динара, што претставља смањење од 0.36 динара према стању V истом месецу 1934 године. Све три приватно - друштвене болесничке благајне показују у истом временском размаку знатан пораст у чланству... Тај пораст код „Меркура" у Загребу износи 767 чланова. Код београдске трговачке омладине у процентима пораст чланства износи 11.38%. „Манчестар Гвардиан Номершел" о привредним прилинама на Балнану Лондон, 26 јануара. — „Манчестер Гвардиан Комершел" доноси у једном од својих последњих бројева чланак, посвећен привреди Балкана, у коме се између осталог вели да се у последње време све више појачава интерес британских финансијских и индустријских кругова за четирн земље, везане Балканским споразумом. Искуство, вели лист, које су британски привредници доживели са инвестицијама у тим државамг, потпуно је растерало и последње сумње у том погледу. Што се тиче Југославије, вели се у чланку, треба забележити пре свега да се спољна трговина ове земље нагло поправила. Затим лист износи статистички преглед увоза и извоза Југославије за последње четири год Највише је заступљен у Југославији, каже се у чланку, француски капитал, који се цени на 800 милиона дннара. За њим долази енглески капитал, са отприлике 700 милиона динара, који је већином уложен у велике руднике. Један нов пропис за путнине у Румунију Букурешт, 25 јануара. — Према решењу Румунске народне банке, сви путници, који путују у Румунију, морају прнјавити своје чековне књижице као и ефективну валуту, и то приликом визирања пасоша. Иначе, та-

СТРУГАРЕ ХОЂЕ НА РАЧУ Н ДРЖАВЕ ДА СЕ САНИРАЈУ

Зашто наша индустрија четинарског дрвета зависи од Италије? Под којнм условнма би држава требала да им пружи п^чоћ?

Предавање г. Дамјана Бранкови^а о привредној кризи У Европи је свако тринаесто лице незапослено, а само у 1933 години помрло је или извршило самоубиство два и по милиона људи због глади и беде

што рекох, почети ускоро изволити, 1 Следећи говорник био је г. др. В у прОЈ *екту је да се путем јавних ра- дии И3 Хамника, који у своме говодова изгради и један од наЈ 'важннјих РУ упозорава на чињеницу да се не туристичких путева ко?и би ишао из п,и,и - а иа пплпжа«

обраћа довољна пажња шумских поседника. Инжењер г. Ремец, изнео је прилике индустрије за прераду дрвета која не само да има велику конкуренцију, већ је тако оптерећена разним фискалним __ ј е запала у најтежу

положај Аусрије преко Марибора до Љубљане или преко Кооенског Седла Крањска Гора - Крањ и Љубљане до Сушака, који би повезао нашу лепу СловениЈ*у са красним ПриморЈем. Извођењем јавних радова с једне теретима да стране а побољшањем иена аграрних кризу. продуката с друге стране, почсће, о- • После тога узео је реч вииегувернер здрављење нашег приврелног жи- Народне банке г. Ловчевић, који је у вота. дужем говору одговорио на примедбе Д би се наша привреда активира- разних говорника и изнео настојања ла, Крагсвсча влада ће прелузети по Народне банке да што боље одговотр«*'"е меге ла се новчаним устано- ри својим задацима. Објаснио је к*ко вама, као што је например вашим ште 1? уређено питање иеплата клиринлло ц ма и посочнипа.ма. вратн лик- шких потраживач а за време до увовидногт и оуогући правнлно функци- ђења санкиија против Италије. и каже онисање и вралање улога оним вред да ј *е Народна банка до сада од 51 ним штелишама који су муком за- милиона колико износи целокупно рађисали и са поверењем у нопчане потраживање уредила било путем исзасоле улаггли извесне суме и који су плате билп путем ломбарда г.ећ 32 штелели за оне дане кад не буду више •/илиона. Народна банка ће. уколнко •вособни за привређивање. 1буде могућно изићи у, сусрет овим

У низу популарних, поучних и инфор.мативних предавања која сваке сезоне приређује Језр?јска читаоница, јуче је у 10.30 часовз пре подне одржао у' Јегарејској читаоници предавање г. Дамјан Бранковић, трговац и члан упрзве Народче банке о теми „Привредна криза н преоријентација држава". — Данзшња криза обележава врхунац једног стања у неповољно.м смислу речи рекао ј"е г. Бранковић. Сви знаци порел1ећености, нормалних друштвечнх, привредних, трговинских и социјалних односа, који се поја )Вл>уЈ "у и показују у дзнашње време нису узрочницм кризе, него њене последице, њечи изданци и пратиоци. Потрошња широких маса не мо же да одржи корак са просперитетом данашње прђизводње, која услед модерних машина нагло расте и избацује милионе радника из процеса производње. Између производње и потрошње равнотежа је изгубљена и та чињеница притискује данашње стање, оча је главни узрочник кризе. Ова при вредна поремећеност утиче на ме ђународни привредни и политички поредак и из тога померања ће се искристалисати нови облици привредних одчоса и створити нове политичке и социјалне форме. У великој су обмани они који тврде да јс пригаредна слабост попустила. То попуштање је само идејне природе, јер се људи мире са постојећим стање.м. То је јсдна врста капитулације својствене људској природи. Досадашњи при вредни и социјални поредак описао је и извршио једач пут. На старо се више не можемо вратити, човечанство ће, покренуто из историског лежишта, морати запловити у нешто ново и непознлто. Даље предавач истиче да су две велике опасности за светски мир: експанзија појединих држава услед наглог пораста становништва и с тиме у вези, тежња за освајањем нових територија. Друга опасност је распоред сировина и борба за ове сировине. Анализи рајући статистичке лодатке о свет

ској производњи, он изводи закључак да је производња у Европи стагнирала, услед наглог пора ста производње у ваневропским земљама. Сем тога Европа наилази свуда на затворена врата за своје производе, а унутар својих граница се гуши услед несразмере из.међу пољопривредне и индустријске производње. Исто тако анализира прираштај становништва у појединим државама и мере које се предузимају за решавање тешког стања које услед тога настаје. Услед свих ових узрока и Америка се налази у тешком положају, јер је у Америци број незапослених нагло по растао. Док је 1922 године износио 27 незапослених на 1000 становника, данас износи 82 незапослена на 100 становника. У Европи је свако 13 лнце незапослено. Број незапослених расте у геометријској пропорцији, а привреда се све више срозава. У 1933 години, према званичним подацима, умрло је или у највећој беди извршило самоубиство око 2 и по милиона људи од беде и глади. То је један болан одломак у трагеди ји света и једна мрља на савести човечанства. Трговина је исто у стагнацији, а трговинска политика у знаку крајњег шовинизма. Развој светске трговине захтева да се сруше царинске бране. То питање неће решити светска привредна конференција, али ће га ускоро решити неумитна стварност. Предавач даље осуђује аутархи ју на пропаст и анализира поједине диктатуре као што су фашизам, националсоцијализам, комуни зам, португалока диктатура и кемализам. — За нас је прворазредио и жи вотно питање да се словенска раса групише, чувајући при томе своју државну самосталност и створи за1елничку привредну област. Тако би и велике духовне диспозиције и латентне снаге Словенства дошле до изражаја. При томе се не сме забо-равити на нор мализовање и решење привредних односа, јео материјална култу ра је постоље на коме се окреће судбина света.

Недавно је Централнн одбор дрвар-; ске привреде Краљевине |угославије; одржао у Београду конференцију на ; којој је расправљано о тешком стању ј нарочито наше индустр.»^е четинастог • дрвета, која је запала у озбиљан по- ј ложај ступањем на снагу италијанске забране увоза из 1угославнје. Том приликом набројан је читав низ мера, које би држава имала да пружи доварској индустрији, а које би у ствари значиле привредну аутономнју за заинтересовану дрварску индустрију у односу према осталим привредним ј гранама државе. као и врсту субвен-1 ционисања које превазилази све оне олакшице на које нормално једна индусгрија те врсте сме рачунатн од стране државе. Изванредне законодавне, правне и валутне реформе које дрварска инду- 1 стрија захтева од државе дају на-1 слутити да у тој индустрији доиста ј није све на месту и да је крајње време да се стручно и пажљиво загледа у њу. То је питање које се наметало и раније, много пре санкција, којима се сада приписује криза дрварске индустрије, а сада је добило размере које задиру у виталне интересе државе и погађају сваког грађанина. Својим излагањима и захтевнма од државе, та индустрија је довела у сумњу вредност постојећих правних и финансијских прописа у примени на дрварску индустрију. Зло је без сумње запретило озбиљно када је, после толико година рада, дрварска'индустрија успела да једаред иступи уједињена, али штета је што тај догађај коинцидира са захтевањем огромних повластица од државе. Да је у право време дошло до јединства и сагласности у самој дрварскоЈ* индустрији у питањима регулисања контроле продукције и поделе домаћег и страног тржишта, например, држави би можда била уштеђена брига коЈУ јој данас задаје дрварска индустрија. Међутим, упадљиво је да заинтересована предузећа ни данас не предвиђају потребу регулисања продукције, иако из њихових осталих навода избија да се помоћ државе захтева услед насталог сувишка у продукцији за извоз. Заигго је Италија једино тржиште? Треба зажалити што дрварска индустрија још није изложила ни јавности, која има да изрекне своје мишљење, нити држави од које сада очекује да је субвенционише, зашто је уопште дошло до тога да Италија остане једино тржиште коЈ *е долази у обзир. Свакоме мора, наи.ме, бити ј 'асно да је слом у дрварској индустрији, услед затварања италијанског тржишта, изнео на видело н дефекте саме индустрије, које треба солидно испитати пре свега. Не само чињеница да је дрварска индустрија затражила далекосежне олакшице од државе, већ ни могућност да би Италија данас или сутра наново отворила своје тржиште нашим дрварским предузећима, не би смели успавати сазнање да оно што се десило једном, поводом италијанске забране, може да се понови сваког часа, ако би све остало по старом у нашој дрварској индустрији која је захваћена таквом забраном Пре него што се установи зашто је дошло до такве зависности дрварске индустрије од Италије и пре него што буде уклоњено све што би проузроковало слично у будућности, сваки напор државе да по цену тешких жртава издржава једну индустрију, која се у своме садашњем виду показала осуђеном на пропаст, био би бачен и не би донео никакав трајнији ефекат осим штете онима којима падне у део да сносе трошкове. Од једне индустрије која признаЈ *е да је изгубила своје једино тржиште смело је да се појављује са таквим захтевима пред јавношћу. Када се зна да маса погођених стругара није радила за која друга страна тржишта у већој мери или уопште, онда ј 'е несхватљиво којим начнном замишљају освајање нових тржишта, за која ни административно, ни технички ни финансијски нису опремљене Захтеване олакшице од државе могле би се сматрати алтернативно као врста кредитирања заинтересованих предузећа, али, ни у томе случају, она нису ј'ош објаснила када и какву накнаду би дала држави за узврат. Стругаре маскирају своЈ 'е интересе бедом радника Непрегледна поворка дрварских индустрнјалаца кренула је, дакле, у правцу државне касе, марширајући сложно по такту своје старе ратне песме „Стотине хиљада радника, жена и деце умреће од глади". Интереси становништва пасивних крајева и поседника за које шума значи исто што за сељака земл.а налазе се опет на уснама индустријалаца. Али овај патетичан апел дрварске индустрије не би се очекивао оц правих трговаца, а није ни иначе убедљив када долази од ње. јер ниске плате, наднице и глад међу радницима шу.мске индустрије владају већ неколико година, али о томе је ћутала доклегод је њој самој добро ишло. Под овим околностима, од државе би било најправедније да збрине незапослене у дрварској индустрији и тиме елиминира главни аргуменат којим се служи заинтересована инчустрија у својим захтевима, а затим да приступи једној исцрпноЈ*, стручној анкети. Потребна је анкета Потребно је испитати, индивидуално, предузећа која захтевају заштитне мере, проверити зашто су пољуљана. које су могућности њиховог даљег опстанка и којим начином да им се помогне. И у државама са дреарском индустријом на модерној ви-

сини појављују се неспособна предузећа за трговачку утакмицу, али гаква се препуштају својој судбини, чиме се постизава штедња шумских површина и дрвне масе, тс успостављање једне здраве равнотеже изм.ђу понуде и потражње на домаћим као и на страним тржиштима Ово је добро схваћено од банака које не дају раснпничке кредите свакоме одр да, и од држава које углавном препуштају приватном кредиту да регулише и води надзор над динамиком прчизводње и пласмана. Пречишћавање у разним дрпеним индустри|амп света спро ведеио је током економске кри^е, али наша индустрија четкнастог дрв та није прошла кроз адаптације, које су се наметале, када и конкурентске државе, те је наставила да слаби док су друге одговарајуће индустрије стеченим искуством ојачале своје позииије. Та дегенерација кулминирала је потпадањем у потпуну зависност од Италије, па само крпљење неће више бити довољно. Иако није никаква тајна шта по државни буџет и за плагни бнланс спољне трговине може значити парализованост претежног дела индустрије четинастог дрвета намењеног за извоз, упадљиво је да колективни захтеви заинтересованих предузећа н индустријалаца прелазе ћутке преко неких фактора који долазе у обзир, а чија анализа би могла довести у опасност захтеве појединаца. Уколико са ј *едне стране једном делу дрварске индустрије добро долази један моменат у еволуцији међународне политике да се послужи и спретним психолошким оперисањем и да, на брзу руку, на рачун државе, спасе своје властите интересе, на другоЈ се мора водити рачуна о томе да један добар део наше дрварске индустрије улази у ћзр-сокгк већ годинама и да ; е трговзчка неефикасност и техничка несавременост појединих продуцената достигла степен који их спречава да даље опстану у своме данашњем виду. Питање је да ли имају право на даљи опстанак све постојеће стругаре, јер многе су настгле у времену послератне коњуктуре, када је у држави бнло и више шума него данас и могућност пласирања повол нија на светским тржиштима Од тг.каих су многе морале бити већ давно амортизоване, јер су им организација и опрема биле најчешће примитивне и јевтине, па би било природно да држава такве пусти да ликвидирају природним путем, као и свако друго непотребно трговачко и индустријско предузеће, ако су постале неактивне или ометају продајну политику др.»арке индустрије као челине Ннје нанме, право ни то да се дозволи неспособнима да заслужним, солидн"« и способнијим предузећима сметају на домаћем или страном тржишту. Ми имамо сувише стругара Данас је постало већ акутно питање, да ли је капацитет свију постојећих стругара V складу са данашњим могућностима преосталих шума V погледу количина, а нарочито V вези са квалитетом расположивих састојина за сечу. Познато је. напри.мер, колико предузећа рефлектира на шумско подручје „Криваје". која је парализована већ преко пет година и зато јер се прелиминари других предузећа ближе крају или се квалитет њихових шумских подручја погоршава, те настоје да алиментирање својих стругара наставе из подручја „Криваје". Ако нема више места за једну стругару са 26 гатера. основану пре тридесетак година V Босни, која је наш најважнији резервоар четинастог дрвега, немогуће је заваравати се да |угославија и даље располаже истом количином шума или квалитетом дрвета четинара као пре доба када су стругаре почеле ницати брзином печурки. Треба такође добро имати на уму да у држави постоје стругаре снабдевене старинским машинама. па према томе и са режијом која више не дозвољава транспорт робе до удаљених тржишта, као и да такве немају никаквих изгледа V борби са рационалннје организованим продукиијама четинастог дрвета других земаља. Ако такве стругаре чак нн V времену просперитета нису могле да инвестирају за модернизовање продукције, колико изгледа имају да то изврше сада, и задрже много дуже и саму Италију као потрошача, под претпоставком да би Италија скинула забрану и пред чињеницом да су конкурентске индустрије. своЈом савременом висином ? погледу технике продукиије и пласмана, стегле гвозденим обручем многа наша предузећа? Није могуће да сва она предузећа која су пала у искључиву зависност од Италије, а има и таквих која је то задесило V сасвим блиској прошлости, нису била свесна тога каквој опасности се излажу, јер би се V противном човек морао у чуду запитати какви су то стручн.аци и пословни људи који су могли занемарити један основни индустријски принцип. У интересу је државе и саме погођене дрварске индустрије да се потражи једно реално и перманентније решен.е проблема. А то ће се постићи само тако ако се утврде разлози појединаца и из њих целе индустрије четинарског дрвета. Зашто 1е управ() југословенска индустрија четинастог дрвета била у толикој мери зависна од италијанског тржишта . Тек расплитањем 'еднога комплекса околности којс оЛави|ају порекло те зависности избиће бе на пут свијV потребних елемсната. Природа проблема, пак. не дозвољава да се он посматра или третира V којо| ј било другој светлости већ техничкој. Његов судбоносан значај нскључујв I шарлатанство н одуговлачење. *иж. БОРИВОЈЕ ЈБОТИЂ