Време, 27. 01. 1936., стр. 5
ГТонедељак, 27 Јануар 1936
СТРАМА 5
СТО ПЕДЕСЕТ ДЕЛЕГАТА РАДНИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗ ЦЕЛЕ ЗЕМЉЕ У БЕОГРАДУ Шести конгрес радничких комора предлаже могућности за опште побољшање положаја радника
11а место г. Др. >Хивка Топаловића, који Је подпео остак^у, за сехретара Централног секретариЈата ралничхих комора кзабран је г, Богдав Крекић ИЈести конгрес радничких комо-^зора, рекло бн се да је прошле I угпгчави « л-го^гч-.. I« ј .. годнне (Ј ИЛ0 знакова за тумачење опорављања нашег привредног жи вота. Али, извесно оживљавање привреде у нашој земл>и није донсло одговарајуће олакшање на пијаиама рада, што најбол>е показује непрекидни пад надница. Г. Јакшић пледира за један о
ра Југоставнје, отворен је јуче у •еликој са-1и бсоградске Радничке жоморе, у присуству сто педесет радничких делегата из свих крајева земље. Поред ових ммогобројних учесника у раду конгреса, на чијем су дневном реду питања од првокласне важности по радннчку
кллсу, присуствовали су и прет-1 биман план јавних радова на коставници више службених и при Ј и - м а би бнле упослене широке рад ватних институција. Министар- не масе, из пасивних крајева и ство социјалне политике и народ- к рајева у којима су до ослобође-
ног здравла претстављао је начел иик г. Душан Јеремић, Министарство пол*опривреде, инжењер г. Тадија Поповић, Министарство грађевина, саветник г. Драгољуб Марковић, Министарство саобраћаја, инжењер г. Александар Ристић, Министарство правде, г. Александар Боди, Централни одбор аа посредовање рада г. др. Марио Крмпотић и г. Блашковић, Сузор г. др. Милан Глазер, затим су били претставници Индустриске коморе, Лекарске коморе, Инжењерсхе коморе и други. Конгрес је отворио у 10 часова пре подне г. др. Живко Топадовић, секретар Централног секретаријата радничких комора, и тада обавесгио да је обављено у току од трн дана испитивање положаја по Једикнх радничких струка. које су у најтежем положају. Г. др. Топаловић затим констатује извесне по јаве које су резултат економског осиромашења шнроких народних маса, и указује на извесне чињенице које треба да допринесу побољшању општег радничког положаја и смањењу броја запослених.. У првом реду то је мера Крал»евске владе на предузимању јавних радова у висини од једне милијарде динара. Најзад, г. др. Топаловић говори и о општим међународним економским проблемима, погоршавим активношћу фашистичко-имверијалистичких сила.
ња постојали феудални режими.
1ово Јакшнћ, секрвтар Радничке коморе у Сарајеву Потом је у име Министа>рства еоциЈалне политике и народног иравл>а, г. Душан Јеремић, по1дравио конгрес и изјавио жељу да ои буде на својој достојноЈ висинн и у духу позитивних иастоја ња Радничких комора. Конгрес је Још поздравио г. др. Глазер у нмв Сузора и г. Блашковић у име Цен Трале за пооредовање рада. Прилико.м коиституисања конфеса за претседнике су изабрани г. Еугеи Штарк, секретар Савеза графичких радника из Загреба и претседник загребачке Радничке коморе, г. Славко Џенаиовић, из Зенице и г. Лојзе Седе, из Љубља*е. Заузимајући положај поетседника конгреса, г. Штарк се захвалио иа избору и саопштио извесне одлуке одбора Централног секретариЈата Радннчких комора. Поред осгалог, рекао Је, да Је генерални сокретар, г. др. Живко Т таловнћ, поднео на своЈ положај оставку и да ће ту дужност вршнти Још само до 30 алрила ове године. На досадашњем раду у радничком по крету и јавном животу за интерес радничже класе, г. до. Топаловићу коигрес је изразио захвалност и признањс. Г. Богдан К«екић потг-ч Је изабпаи да убудуће врши послове генералног секретара. Загим се прешло на реферате. На дневном реду налазе се четири питана поверсна оддичним познаваоцима стања радничке класе код нас, по коЈима су оми гоаорилн, опоришући са ниаом докумената у једној атмосфери која »е била зан ста иа висини и у коЈоЈ су се овз излагања пратила са кзкамредном пажњом Први Је реферисао г,
Г. Лука Павићевић, секретар Радничке коморе у Београду, говори Скраћивање радног времена допринело би повећању броја запосленнх. Помагање у случаЈу незапослености не би смело да буде мерено нзвесним претходним условима, већ да сваки незапослени радник има права на помоћ. Држава, бановине и општине, чиниле су нешто за пасивне крајеве и за сиротињу, али за незапослене раднике није ништа дато. Стога се траже велики инвестициони јавни радови, нарочито око поднзања путева, железница мостова, тешке металске индустрије, електрификације земље и подизања јевтиних радничких станова. Онда смањење непродуктивних издатака из јавних буџета у корист ових радова и праведно решење старих дугова на основи садашњег односа вредности новца и робе. Свођење радног времена мора бнти на меру, коју одређуЈу постојећи законски прописи као и да се законски обавежу општине да у своје буџете уносе субвенције Јавним берзама рада у висини \% од својих буџетских издатака. Предлози г. Јакшића за ублажење иезапослености обухватају цео комплекс могућности да се она отклони, што Је све Једиио могућно државном интервенцијом и легализовањем обимних и планских економских подухвата. Други референт, г. Филип Урат ник, секретар љубљанске Радничке коморе, приказао Је стање радничких надница и њихову законску заштиту. Референт г. Уратник, насупрот досадашње тезе, коЈа је подржавана на јавним скуповима прсдставника радннчке класе о законском регулисању минималне наднице, поставља нову, врло значајну, можда могућнију од прве. По
установа и циљ самоуправа, г. Крекић пледира за раслиснвање избора у институцијама радничког осигурања. Осврћући се на кампању коју против радничких комора воде поЈедини лидери гра ђанских партија, г. Кре»ић каже да Је то само доказ живе активности радничких комора на нослу заштите интереса радника. После саопштења референата, о чиЈим ће се конкретним гсредлозима дискутовати упленуму конгреса, учињена су извесна саопштења. Делегат Радничке коморе из Љубљане, г. Драго Косем, из јавио Је да Централни секретарнјат радничких комора није водио рачуна о организација.ма које су ван Урса и да стога у раду конгреса не учествуЈе сплитска Радничка ко.мора, нн делегати Орса. Руковођен тиме Народни струков ни сааез из Љубљане изјављује да се прндружује ово.м протесту и да у име солидарности са Сплитом и Орсом неће учествовати у рзду конгреса. На ове примедбе одговорио је г. др. Топаловић, приказуЈући наличја разлога због којих у раду конгреса не учествује сплитска комора. По томе, управа сплитске каморе данас не ужива поверење синдикалних организација и, када би дошла на конгрес, она бн наишла на отворен отпор код претставннка синдикалних организација са своје територије. После тога саопштеча Је изјава Радничке коморе из Сплита, која тобож апстинира од овога рада због неприхватања предлога да се анкетира питање положаја прнморских рибара, коЈих има 22.000 По подне конгрес Је наставио рад говорима поједин-их делегата. Говорили су г. г. Милета Аћимовић, рударски радник из Равне Реке. Блажук, типограф из Загре ба, "Буро Хаднађев, секретар Савеза пољопривредних раднлка из
ВОЈНИ УКАЗ По2тављења # пснзионисзња и одликовања у војсци Указом Њ. В. Кра-га Петра Другог постављени су: за заменика привременог судије војног суда за официре пешадис^и бригадни генерал Драгољуб М. Ћирић; за команданта I коњичког пука Краљеве гарде коњички пуковник ВоЈислав М. Петровић; за начелника ађутантског одеље
ња команде жандармерије жандармериски пуковник Милорад
М
Г. Филип Уратник, секретар Радннчке ко>море V Л>убллни, говори Новог Сада, Симо Црногорац, зи дарски радник из Загреба, Антон Брец, зндарски радник из Љубљане, Драго Косем, графичар из
пт, титда тт *чпп I т ид 11иш_. I IV „ - I г његовим излагањима и конкрет-1 Љубљане, Д Р- Јозо Бахмљец. уним предлозима, заштиту внсине! правни* Окружног уреда у Љубзараде треба тражити у првом ре- ' ла ни . Антон РозмаЈер, сетфетар ду у колективним уговорима, коЈи ^'Р 03 . из Човог Сада и Милорад бн рсгулнсали однос поЈединих | Белић, секретар Главног рад-ничког савеза из Београда. Конгрес данас иаставља рад.
радничких струка са послодавци ма н на тај иачин решили питање виснне зараде. У својмм предлозима тражи олакшање склапања колективних уговора и законско прописивање минималне зараде
СтоЈковић за помоћтгка команданта Приморског жандармериског пука жандармерискн потпуковник Милан М. Милутнновић. за шефа личног отсека војнотех ничког завода, аптилериски потпу ковник Радомир В. Умељић; за вршиоца дужности управника Брегалннчке сталне војне болнице санитетски мајор др. Михаило М. Котов; за вршиоца дужности шефа апотеке Брегалничке сталне воЈне болнице, апотекарски капетан 2 класе Кузма И. Боснић-Козачић. Разрешени су од дужности заменнк привремених судиЈа воЈног суда за официре пешаднски пуковник ЖнвоЈин Ф. Тривунац; Стављени су у пензиЈу: пешадискн капетан I класе Паун Т. Матејић, коњичкн пуковннк Светислав I Костнћ, пешадиски потпуковннк Милутин Ј Поповић и коњичкн ка петан I класе Бранко П. Петровић. преводећи их у резерву; инжењер ски капетан I класе Михаило М. Гроздановић: ветеринарски капетан I класе Фрањо М. Костић; артилериски поручници: Милован Ј. Дабетић и Лудовмк И. Чучек. Одликованн су: Орденом Караћорђеве звезде, трећег реда: коњички пуковник Светислав Ј„Костић. Ооденом Југословенске круне, трећег реда: пешадиски потпуковник Милутин I. Поповић. Четвртог реда: капетани I класе: коњички Бранко П. Петровић; инжењерски Михаило М. Гроздановић. Истим орденом петог реда: војни писар I класе Милан Б. Ћулибрк, — ослобођавајући их плаћања таксе.
ЗЛОЧИН ИЛИ НЕСРЕЋАН СЛУЧАЈ? На путу у близини Тетова нађен је леш једног угледног Арнаутина из Новог Села Тетово, 26 јануара. — Јуче по подне на путу Тетово—Ново Село, на месту званом Гурбаница, догодило се једно загонетно убиство, у коме је платио главом врло угледни и имућни домаћин Фејзо Лимановић из Новог Села. |уче пре подне Фејзо је дошао у Тетово. Пошто је пазарио у мануфактурној радњи Томе Михајловића-Чанака, он је отишао у пушкарску трговину "Борђа Шурдића. Тамо је купио револвер, а затим на коњу пошао кући. Успут Фејзо је сустигао два просјака, једну жену и њеног глувонемог сина, који су познати у целоЈ околини. Фејзо је убрзо одмакао од њих, али после пола сата просјаци су га нашли насред пута огрезлог у крви. Жена је отрчала до првог села Урвића и нзвестила сељаке, ко]и су дошли на лице места. На примитивним носнлима сељаци су пренели Фејза у Ново Село, али је он убрзо издахнуо не дошавши свести. Код њега је нађен сав новац, око 5.000 динара и неупотребљен револвер. Засада се још не може утврдити да ли постоји несрећан случај или злочин. Чињенииа да је код њега нађен сав новац указује на то, да Је по среди убиство из освете. (Време)
СВИРЕПО РАЗБОЈНИШТВО У Б ЛИЗИНИ МОШОРИНСКЕ СКЕЛЕ
прописивање минималне зараде __ - . радника запослемих на радовима НСПОЗНЛТИ раЗООЈНИЦИ НЗ СПаВЗЊу Су уОНЛИ ко]„ се уступају путем офертал- маш „ Н исту арадачке водне задруге на Је преплашена поЈурила у собу и почела будити оца: ле убиЈсн Александар Јароши, машиниста арадачке водне задруге. ПохоЈни Александар јуче по под не био Је у селу Арадцу, одалле се
ннх лнцитација. Најзад, да се реоргамизује служба у инспекциЈама рада и да се она ослободн мање важних послова. Трећи референт је г. Лука Павићевнћ. секретар београдске Рад ничке коморе. ПриказуЈући право радничке коалнциЈе и штраЈка као средсгиа у е/.ономској борби синднката за заштиту својих клас них интереса, г. Павићевић је нзнео низ примера у којима су радници тешко погођени одузммањем сваког права легалне борбе. Сматрајући слободно и ничим нсометано право радничке коалицнје и штраЈка, а за побољшање данашњег тешког положаЈа радничке класе. г. Павићевић предлаже да се омогући легалнзовање права организовања радника и на мештеника у потпуиости и да се
Петровпрад, 26 Јануара. — Ноћас Је у близини мошоринске оке- • • " Ја
— УстаЈ, ту су разбоЈници!... Али он се није будио. Девојке вндећи опасност побегле су из куће и сакриле се код пумпе. Ту су
• * _ 1 | ||\. П ~ " Г " " — * ' вратио кући око пет сати. Био јс | 0Стале 0 ко пола сата, па када су мало напит и чим је дошао легао ј виделе да их нико не гони, упутиЈе да спава. Његове две кћери, које . ле С у се на Д руру пумпу коЈа се насу се случајно налазиле код ње- ј лази од П р ВС у Д аљена два киломе-
га у гостима, пошле су у куЈну да чешљају перје. Наједанпут су чуле неко шушкале око куће, па су пошле у собу и пробудиле оца. Алвксандар Је дограбио своЈу ловач ку пушку н истрчао у двориште. Неколнко пута обишао Је око куће, па када није видео никога, вра тио се у кућу и рскао деци да се не плаше.
тра и ту су известиле машинисту. Када Је полициЈа стигла на лице места нашла Је Александра мртвог у постељи. Разбојници су га секиром убили на спавању. Стан Је био исиретуран. Изгледа да су разбоЈници тражили новац. Вероватно су знали да је Александар пре неколико дана продао жито. РазбоЈници међутм ннсу нашли новац, Јер је он паре оставио код своЈе жене у Петровграду. Претпостављсни инжењери пок. али сада не из дворишта всћ из [ Алексаидра кажу, да је покоЈник
из постојећег законодавства от- ПотОА( је поиово засп ао. клоне све оне одредбе коЈе омета- смиоила Поју слободан и нормалан развитак дсца се ипак НИС У емирнла. ио ралничкн* и намештеиички* син- Ч" а =У пажљиво да ослушкују сва дчп'ллннх органилпи]«. | «" шум. Ускоро су опет чуле шум, Чет.рти рсферент по пита>ку«и«" н е Н ,Амрншта већнЈ ■■ с ма , ли доб „ вредан ауто«10%т|е соцнјално-полнтичии* трсис с °ое. СтарнЈа кпи Је отишла » I институција Лип |е г. Богдан 1Сре- У собу и аидела »а је једио про- мужоеник. !ова Јак-1 и'ћ секретм) Уједин.еног раднот зорско окно умазано влатом и раз Данас у подне изашла Је на лице шнћ. секретар > а р>је.е«ерЈ"- Гог сн-^к.лног са.ем ^осла- «и|еио. Кад. се „ри^жил^ про-] м.ста^ комисија ^из Петро.гр.Да^и
- Прсм« подацнма Су- I гураша, ауто«1омије социјалних лампом обасјао дсвојчиио лицс. 0- лан Којанчић. (1,,.сме)
П ОЧ Ј« Ј -"7 до»суме«товлно зору, појавио се некн човек. Непо- повелл истрагу Од стране жандарг ДЦц.
СКУПШТИНА ДРАМСКИХ АУТОРА
Драмски писци жале се ма ииостранство и на Загребачко казалиште
Удружење дра.мских аутора одржало Је Јуче пре подне у малој сали Коларчеве задужбине своЈу годишњу скупштину. Претседник удружења г. Бранислав Нушић болестан Је. НиЈе могао да дође да води скупштину. За менио га је потпретседник удру* жења г. Душан НнколајевиЛ Отварајући скупштину, г. НиколаЈ *евић је рекао: — Пре преласка на днсвни ред, господо, извршнмо нату дужност. Треба да упутимо телеграм нашем младом владару и да дамо нзраза нашоЈ дубокој поданичкоЈ оданости према Краљу н Краљзвском Дому".
Биоскопским предузећнма Је пошло за руком да ИЈаеду на платно мзсу добрих глумаца, а позориште заборавља да треба кроз првокласну глуму пружати свегу једну праву драмску књижевност. Позориште Је попримало многе трикове биоскопске, с малнм изузетком негује сз фризолна полулитература, а ча све стране г.о.,оришни људи вичу на биоскоп! Прелазећи на наше прилнке, г. Николајевић истиче да све упрзве наших главних позоришта уживаЈу субвенције са.мо зато да би могле бити упорније у спровођењу јеиног књижевног репертоара. Он се нада успеху. Ако буде књижевчог уверења и ако се чуваЈу прнн ципи ко>и важе само за позориште и чија зредност не трли биоскопске прикове, — г. НиколаЈевић не сумња да ће сс нашз публика вратнти драми. У подне скупштина је у рсду и миру завршила своЈ рад. 1 лавна инсОенШор мексакансне ави/аци/е псгинуо Мексико, 26 Јануара. — Авас јавља: На овдашњем аеродрому пао је авион којим је допутовао генерал г. Чезаро Перес, главни инспектор за војну наставу. Генерал Перес Је погинуо, а пилот Је тешко повређен.
Г. Душан Николајевић Г. Вл. Велмар Јанковић чита телеграм. Пошто је скупштина поздравила Њ. В. Краља и Краљевскн Дом, г. Николајевић је, углавном рекао: — Ззступајући претседника нашега Удружења, г. Нушића, Ја ћу руководити данашњом ванредном скупштином, а мислим да пу ногодити њену жељу. ако кажем зздовољство што на њој учествује наш колега, загребачки дра-магичар г. Милан Беговић. Г. Беговић Је Једзн од наЈистакнутиЈих наших драматичара, али бих Ја у овој прилици више од тога, подзу као прослављање Јубилеја једног хрватског писца у нашем, београд ском позоришту. То треба гласно истаћи, Јер Је дужност свих истннских духовних радникз у Југославијн да улажу све своје племените напоре за добро целе и зелике отаџбине, за потпуно духовно уједињење. Г. В. Јанковић затим чита извештај. Изражена је једнодушна осу да према загребачком Казалишту, коЈе се оградило „правим кинеским зндом" од приказивања дела млађих и старијих драмскнх писаца из СрбиЈе, односно из Београда. Додирнуто Је и питање односа драмских аутора гтрема иностранству и иностранства према нашим драмским ауторимз, у коме Је наступио велнки неС|1ор1зум и иеуређено стање. Г. Милан Беговић је по томе случају имао највише искуства и он Је говорно о сво.ме специЈалном случају. Дискуснја је затим прешлп на други занимљив тереч. Г. Врљз Петровић, писац из пролсгорских редопа, узео Је реч и упутиз драм ским писцима Један апел. С јн молн да се драмски писци, кзо ред људи коЈи културно делуЈу, заузму за ширу слободу уметничког ствз рања и изражавања, јср смчтра да је то од општег лнтереса. Претседник скупштине г. Николајевић је, међутим, дао једно објашњење. Г. Николјевић истиче у своме одговору, да је слобода умет^ичког изражавања у ствари врло релатнван поЈам. Г. Велмар Јанковић Је пред своЈим колегама дао реферат о позоришној кризи и публици у опште, у коме Је било много опаски и коментара. ОдговараЈући на реферат г. Јан ковића, г. НиколаЈевић је између осталог, рекао: Сматрам дз критичари не врше, даклг, нарочити утицај на публику. Још мање очи учествују у стварању књижевности. Они улазе у позоришну зграду са смешном претенциозношћу и, ситни, с врата почињу да купе своЈ Јед. Они су изван праве књижевности и, према томе, нас се они ч; тичу. Они живе од нас који поштено. колико ко можс, преко књижевностн служимо своме народу и њсговом културном развоЈу. Њи хоз је бесплодзн посао да причају, манишу, а наш |е посао да радимо и да стварамо". Скупштина усваЈ1 предлог г. Ни колајевића да се пасус о критици и критичарима изостави. Г. Ннколајевнћ у дал>ем говору каже: — Биоскоп Је допричео да гтгзоришна криза узме тако широке размере. Кривнцу не може понетн симо бноскоп нсго н поз^риште.
Г Атини веП 78 Гоаана ни/е било шако Шопло као ових дана Атина, 26 јануара. — Авас јавља: Лист »Етнос« доноси изјаву шефа метеоролошке станице, који је по утврђеним метеоролошкњм по дацима, констатовао да већ 78 година није у Атани било тако то пло вре.ме као ових да-на, када је температура износила 21° Целзијусових изнад нуле. За последњих 78 година у ово годишње време највиша температура у Атнини била Је 15 до 20 степени и то свега неколико пута. Обнова чувеноГ Гшочни• ка пред црквом Св. ПеШра у Риму Рим, 26 јануара. — Агеицнја Стефани Јашва: Цео плочник испред црк.е светог Петра биће до пролећа потпуио обжжљен. Према плановчма који су израђени за ове радове пргдвиђено Је да нови плочник као и остали објектн на њему буду у складу сз архитектонским стилом колочада, базилика н палата Ватикзиа. Општана града Рима учествоваће једним делом у трошко.има коЈе изискуЈу ови радови. 1.800 рабара ослобођено са санте леда Париз, 26 Јаиуара. — Авас Јааља из Гуриева, на КаспиЈском Мору: | Пронађена је ледена санта на коЈој се налазило 1800 рибара са 1400 коња. Санта је пронађена на отвореном мору, 250 кнлометара од обале. Још ннје пронађена друга саитл на којој се налази око 40 рибара. Три авиона их траже. ВЕЛИКИ ПОЖАР У АДОЛФОВУ КОД ОСИЈЕКА До темеља је изгорсла трговина Роберта Кока Оси|ек, 26 јануара. — Ноћас између 11 и 12 часова избио Је пожар у трговини Роберта Кона, из Адолфова код ОсиЈека, коЈи Је пот пуно уништио како трговину тако и читаву зграду. Недалеко од трговине налазно се сеоски ноћни чу вар, који Је прво зачуо велику детонацију у радњи, а после тога букнуо Је пожар. Од експлозиЈе разрушена је читава страна зида са вратима и прозорима. За време пожара у трговнни и у кући није било никога, Јер Је власннк трговиие Још увече огишао у осјечки бноскоп. где Је остао до 12 часова. Све 1е до темеља изгорело. Кућа је била власннштво зе.мљорадника Радованопца. Целокупна штета ценн се на 80 хшда динара, а како изгле *а ни«> бнло ништа осигурано. (Време)
Сметње
у цревима, вртоглавипа услед затоора, уклањаЈу се употрсбом природие ГКАГ *г Ј05ЕГОУЕ горне воде. О гј. .рег. 1зд&3 /И