Време, 27. 01. 1936., стр. 7

Понедељак, 27 Јануар 1936

СТРАНА 7

КАКО ИЗГЛЕДА ОНО ШТО СЕ 1Е ВИДИ

|ЕДАН ДОГАЂАЈ У ИСТО РИЈИ КГАЦЈЕГ ХИПИЗМА

Подмлађивање хора Беојрадске оиере није било ни једносшавне, ни лако

На јучерашњој скупштини Дунав« ског кола јахача у многоме јс измењена управа

Избор нових чланиаа бвдо је крајње вре.ме, да се оиерсвд хор наш обнови гласовно, да се подмлади >. личности.ма. Шез десет нових кј .дидаткиња. ТрсС : од тога броја примити са.мо оне који и.мају извр.сно музичко знан.е, *оје су училе, макар мало. певање Али и оне које добро изгледају. Са мале позорнице допиру пеЕачки гласови. Чују се испрекидаие оперске грије. Кандидаткиње саме на своју руку „пробају" и траже мишљење једна од друге. — Ти ћеш бити при.мљена! каж Једној кандидаткињи која нема тре ме и куражна је. — А ја сва дрхтим.« — И ја.. и ја.. То је опште стање. Само мали] број није узбуђен. А трема је и • судбоносна за глас. Одједанлут, у сали највећи таЈац. Ушли су чланови жириа на челу са заступником директора 0пере г. Бандуром. Ту су диригент Г. Пордес и корепетитор г. Руч. Прва по списку — није дошла Почињу пробе. Прва по спнску — није дошла. Страх. Друга кан-

Београдске опере. Лево: изабрана кандидаткиња, десно: трема

дндаткиња је Рускиња. Уосталом од укупног бро}а кандидаткнња лвв трећине су Рускиње. То су у већнни случајееа даме које су прешле тридесету годнну, а има их и преко четпдесет. Певале су у царскнм хорови.ма к верују да их „глас још увек добро држи". Међутим и фнзичр оне не изгледају младе као пре дваде1;ет година. А дошле су нл пробу са арнјама које желе да отпевају пред жиријем. Међути.м жири тражи да се отпевају ска/1е, да се и.\<а тачан тон у почет ку, да се осет*. чузнчки и певачкн полутонови н глас буде свеж и

пријатан, јер трема и рђав гл!с обично се на скј»ли саплићу. Руускиња није задовоА.цла. Друга пз ре-

*у Је млада, леп« и добре стз* уре, БеоЈрађанка гца .1>убица Јовановић. Трс -а А- дзти да се поред доброг гдаса граж-и • услов да кандидаткиња будз .илада н лепа. За бину. Она је била је^о у;"«ашена. Срце јој је лупало, к 1К0 у гласу јој се осећала т ЈА . ма Међутим наслућивало се да ј^, глас при јатан и проба је трајала дуже Кад се раскравила. она је певала не може бити лепше и пс^ азз; . а да

I има врло пријатан глас и да је музикална. А учила је раније код неке професорке други сопран и њен глас је чист први сопран. Има чисто звонко и пријатно горње „цис". У Београду постоји велики број призатних „професора музике". Они и најбоље гласове упропашћују својим методама и појгрешним учењем. Толико гласова ' је постало сасвн.м неприродно. Јуче се на проби то лепо показало. Они се толико „разу.меју" у глас да први сопран пребацују у други а често мецо-сопран у први сопран. Канјшдаткнња чији се глас уопште није чуо Прилази следећа кандидаткиња. бледа је и насиа&а се руком на клванр. Усне јој дрхте. Проба почиње, чују се клавирски тонови, она отвара уста али се глас не чује. Г . Бандур каже: — Глас госпођице, глас пустите! Ми не стварамо безгласни хор. Госпођица опет отвара уста, дркте јој усне и подбрадак, ш;:ри руке али од гласа ни трага. Она одлази, а жири јој није ни чуо глас уопште. Опет Рускнња: — Ја, знајеће. певала в царској опери... Вот арнја. Гдас јој је снажан код скале али и нескладан. Она опет моли: — Ја мол>у вас арију да певам.

Кандидаткиње чекају аа ред

Али је н к арнја није спама. Следсћв. Има пријатаи »ас и примл,ена је. Сва је радосна. Каже: — Ја, знате, не могу увек да до ђем јер сам запослена, радим. — Благо вама кад радите, добацуЈу друге. Вшо је п — тенора Једна кандидаткиња, д?мп у годинама збунила је жири. Запевала е прави.м мушким теноро.м, и нешто рапавим. Одбијена је. Друга без страха стаје пред жири, заузима позу као да је на позор-

ници н пред публиком и пева скалу. Следећа нема слуха Следећа је сва сплетена. Узима чак и тонове погрешно. Јасно да нема слуха. А она се тешн: — Мени је моја професорка казала да ја могу да будем само колоратурни сопран. — Нека ва.м Је са срећо.м. За нас ннсте. Немате слуха. Колико је нама позпато и за колоратуру је потребно имати слуха. — Нешто сам се, овај, збунила, — објашњава друта кандидаткиња која једва даје гааса. Једна нервозна госпођа има добар глас али јој од тре.ме трепери као лнст на јесење.м ветру. Млада Осјечанка гца Ојкић учинила је велико и прнјатно изнена ђен-е. Има свега 16 година али ?е особито музнкална и има пријатан глас. Оцењена је одлично. Исто тако и млада и зпсока дама у цршгаи (гца Нада Јовановић) има лепу музнкалност, широк и пријатан глас. Једна дама од сто десет килограма Једна дама од сто десет кллограма такође је пробала глас ко>и је пријатан. Ученица пклназије, стидљива и црвена у лицу, са веома пријат ЗидитЈјШЖи музикоут.тгсл а јхгдттгпл а И 1 рсме. Модерно одевена да.ма са густим шлајером преко лица такође је дошла да проба глас. Она се прво држала спокојно алм су јој после дрхтали и глас и усне. Ређају се кандидаткиње, стају пред жири, дрхте и труде се да што бол>е отпевају скалу. Разбијају се тако дуго скриване наде. Па ипак, можемо бити утешени. Оперски хор добнће свеже, младе гласове. И то већи броЈ* наших Београђанки. А то је поред осталога важно. Нису пробе биле узалудне. Око двадесет кандидаткиња је примљено.

ПОСПЕ ДВАДЕСЕТ ДАНА РАСВЕЛГЉЕНО ЈЕ СВИРЕПО УБИСТВО У СЕЛУ ГРАДИШТУ Младу сељанку убио је један од њених љубаввика уз помоћ своје жене Славонска Пожега, 26 јануара. Мистериозно убиство младе и лепе сел>анке Марице Парашиловац из Гра*иигга најзад је после двадесет дана енергичне истраге расветл»ено. Као што је познато, Марица је ноћу између 3 и 4 о. м. на зверски начин искасапл.ена секиром, па је затим њеч леш з-чочинаи однео у шл.ивар њеног муха и изгубио се у непознатом правцу. Знало -е да је Марица нм -ла више љуб.. ника иако је била \'дата, па се посу.лњало на неке ол њених љубавника. Уз помоћ јед—)Г полкиаша загребг чке кривичне °°-*лције жанлармерија је најзад јуче успс.-а да расветли овс убиство. Ухалшен јс Иван Дугалнћ који је ожењен н отац је^ног дететг, и за кога се анало да је дуже времена одржавао ведозвољене односе са Марииом. Он је још на првом :зслушању прнзнао алочнн изјавиЕ- ља :е Марицу убио из лубоморе јер је - поред њега имала још и друге љубавнике Затим је изјавио да је уби< тв< извршио уз помоћ своЈ *е жене, а после тога заЈ 'едно с њом бацио Маричин леш у шљиаар њеног мужа. (Време) Протојереј Чедомир Шљивић Шабац, 26 јануара. — Јуче је овде преминуо и данас је сахрањен уз учешће многобројног грађанства протојереј Чедомир Шљивић, који је умро у 65 години старости. Пок. Шљивић био је родом из Ивањице. Пет разреда гимназије и богословију свршио је у Београду а 1895 године рукоположен је за свештеника. Пуних 40 година вршио је свештеничку службу и својом благошћу стекао је неподељене симпатије и поштовак,е својих парохијана. Покојни јереј био је и песнички обдарен, тако да су многе његове песме биле запажене. Имао је једанаесторо деце, од којих за собом оставља седморо у животу. Умро је као врло сирома1Ш иевсп- (Време/

ОСТВАРЕЊЕ ЈЕДНЕ ЖИВОТНЕ ПОТРЕБЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Преко три хиљаде радника запослено је на изградњи железиичке пруге Биле^е—Никшић

Никшић, 26 Јануара. — Већ четири целој прузи има седам мањих тунела, месеиа ради се интензивно на изград- | чија укупна дужина износи 962 метра. њи желеаиике пруге Бнлеће—Ннк- 0 тунепа нд ; ПУЖ и 1р ^ н на шић. Благодарећи лепом времену ра- Билећкој страни, чија дужнна износи Пруга ИГрали , лржавној I ™ ™ «Р« преко једиог ОЈбсра, ко.ш јс саст. в- у камену. Укупна ку љен од троЈИце инжење^а из одељењ* оатура тих усека износи 4Ш.ЦШ м. за грДење железница. На тзј начин | Р ^ ови на 0В0 Ј "РУ 3 " стајаће 68 миКраљевска влада је желела да у овој лиона Д""ара-

неродној години пружи могућност зараде народу овога краја, пошто су наднние радсм у државној режијн ееће него код приватних предузећ Грађење пруге је отпочело на 061

Ова пруга није један прост железнички крак, него део ј 'едног читавог система, који се отпочиње изводити, а који има дефинитивно да реши саобраћајни пробле.м у овом крају.

ма странал-з, од Билећа н од Ннкши- | Негде, са средине ове линије, од ста-

ћа, нј деоницама дугим по 20 километара; док ће се на средњем делу пруге отпочети тек на пролеће. Истовремено одбор ради и на припремним радовима, како бл се с про'лећа проширили радови у највећем опсегу. Како ова пруга прсчази кроз најбезводнији крај у Црној Гори, то се чине припреме за изградњу цистерни, које прско лета омогућити снабде зање водом, како за раднике, тако и за зидарске послове. План за изградњу пруге израђен је још 1928 године од стране секције, |На челу које се налазио доскорашњи шеф г. Перуничић. Према томе плану, пруга Билеће—Никшић узаног је колосека 0,76 и дугачка је 71 километар. Пруга има успоне у правој линији 16 од сто, према томе у том погледу је повољнија и од пруге БеоградјЧачак. Најмањи полупречник кривине усвојен је на 125 метара, а највећа кота, на коју се пење пруга, износи 852 метра код Трубјеле. На целој прузи предвиђено је шест станица: Петровићи, Вилусе, Подбожур, Трубјела, Стуба и Никшић. Све су станичне зграде пројектоване од лепог камена, а ш .о се тиче станичне зграде у Никшићу, она ће бнти једна од наЈ "лепших зграда те врсте. Највећи објекат ва тој прузн 1е мост, који ће се подићи на реци Зети од Никшића. Овај мост имачетири отвора, који ће бити велипо 15 метара распона. Због тога овај мост је учнњен изузетак и он

нице Вилусе, одваја се један крак, који иде преко Грахова и Кривоши-

т за Рисан одакле иде један крак за Зеленику. Од колике је важностн ова веза са морем, то није потребно истицати. Што се тиче самога Никшића, он је највише добио доласком ове пруге. Како се налази у једном шумском кра ју, чије су шуме још неискоришћене, то ће он постати важан шумски центар. Поред тога, он има пуно других привредних и комуникационих услова. Нарочити претставници из Београда већ су обишли све земљиште преко кога прелази пруга. Већина власника земљишта споразумела се са њима о откупу и исплати оштећеног земљишта, после чега ће се одмах приступити исплати. (Време)

Леш хајдука Димитрија Новаковића био је јуче изложен у дворишту Среског начелства у Кучеву Маса оељака из околине дошла је да види убијеног хајдука

Кучево, 26 јануара. — Леш уцењеног хајдука Димитрија Новаковића, који су дубочки чобани пронашли у једној забаченој шумској колиби, налази се још изложен у дворишту овдашњег среског начелства. Данас су непрестано долазили сељаци из околних села да виде леш свога непријатеља. Поред хајдуковог леша налази се и његова жена Калина, која је са осталом родбином дошла да види свог мужа, који је у шуми завршио своју хајдучку каријеру. Леш је идентификован н ускоро ће бнти предат родбини ради сахране. Убице хајдукове још се нису пронашле. Још увек се упорно одржавају гласови, да је Новаковића убио његов друг хајдук Богосављевић. У последње вре.ме постојале су верзије, да су између >ЈО{1) шич ]»• I ; г . сс радитн у при^атцој режији, На' Новзковића и Богосављевнћа из-

биле свађе око старешинства. Богосављевић је тражио да он буде старешина хајдучке дружине да се за све пита. Новаковнћ међутим на то није пристајао, па је то ривалство стало Новаковића главе. У шупи, која је откривена иза колибе где је пронађен леш Новаковића, поред хране нађен је и велики број флашица са лековима. Између осталих нађена је једна флашица, на којој стоји етикета апотеке Св. Николе из Кучева. По томе се закључује, да је ова колиба одавно служила Новаковићу, а можда и његовим друговима за склониште. Ради препознавања позват је и Михајло Радовановнћ, кмет села Бољетина, кога је Новаковнћ са својом дружином покушао на Бадње вече да опљачка. (Време)

Ј*е клупски живот опет почео пуним темпом» и да су фичансије релатнвно повољне, тако да је повећана дотација за Дерби. У дискусији о извештају Управје учествовао је само Ј *едан говорник г. др. Драгиша Тодоровић, који /е подвргао извештај стручној критици. На његове зал»ерке одговорио је г. др. Велизар Јанковић, па је пзвештај једногласно примљен. Затим се прешло на дискусију о предлознма Управе кола за из.мену правила. Од тих предлога важан је онај којим је Управи кола дато овлашћење да може закључнти дугорочни хипотекарни зајам код

ковић (36). По једаи пас су имали г г. Белосавић, ИОз Бабић, Душан Ђорђевић и Алек ;з Тодоро вић. У надзорнн одбор у.-азе следећа г. г. Рудолф Пи^ц (36). лр. Фердинанд Гра.мберг (85). \'лг лош Петровић (51), Р. Мишић (48), Д. Ђорђевић (45). Управни одбор Џоксј клуба ојстао је нИШењен. На хр?ју те г. др. Велизар Јанковић захвалио члановима на паж њи којом су прати.:;! рад скупшти не, а г. др. Драгиша Тодоровић захвалио је г. др. Јанковићу на начину вођења окупштине, па је рад закључен.

КРВОПРОЛИЋЕ У ЖЕЛЕЗНИЧК 01 КОЛОНИЈИ СТОЈАКОВО КОД ЂЕВЂЕЛИЈЕ

V тучи због спорне њиве тешко су повређени и нападнути и нападач Оба повређена насељегаша пренети су у Ђевђелијску болннцу, алн се сумња да ће остати у жнвоту

Ђевђелија, 26 јануара. — Јуче је село Стојаково, колонија насељеника из наших пасивних крајева, било поприште једне крваве туче, у којој су тешко настрадали Алекса Алексић — Бекшир и Драго Марковић, обојица угледни насељеници у овој колонији. Између њих је већ раније постојало непријател>ство, јер су обојица полагали право на неку парцелу, коју је јуче Алекса орао. Јуче је Драго дошао на Алексину њиву и почео да му прети убнством, ако одмах не престане с орањем. —Вала, пре ћу тебе овде покопати, него што ћу дозволити да бациш и једно зрно у земљу која није твоја! — Остави ме, човече, на миру када те не дира.м, одговорио је Алекса н продужио рад. Пошто је Алекса био са женом, сино.м и једним надничарем, Драго је у почетку само грдио. Али је убрзо отрчао кући, узео пушку и поново дошао на њиву.

— Идем да побијем оне гадове, рекао је ћерци када га је упитала куда ће са оружјем. Чим је сригао на њмву, клекао је и заузевши стрељачки став почео да шкљоца пушко.м. Али пошто пушка није упалила дошло је до гушања. Драго је ножем избо Алексу по грудима, а Алекса је свом противннку задао неколико опасних рана секиром. Управник болнице у Ђевђелнјн г. др. Таса Петровић чинн све напоре да спасе смрти Алексу и Драгу, али с обзиро.м на тежнну њихових рана су.мња да ће остати у животу. (Време)

А Т В О Р ненормално распадање н труљеље у цревима пролази по упгтрсби природне Р К А N 2 ■ ЈОбЕРОУЕ горке воде. Р К А N 2 • Ј 0 5 Е Р О V А вода добро чнств. Огл .рег 1о4§5,/35

Јучерашња скупштина Дунавског кола јахача биће забележена као једна од најзначајнијих послс рата, јер је на њој први пут у уI праву ушао већи број нових чланова. Ова измена ће свакако де' лопати повољно на рад кола, јер сви људи који су ушли у управу, н-сумњиво да имаЈу највећу жељу да се свим жарол\ посвете своме новом послу, и свакако ће у томе имати великог успеха. Од старих чланова који су јуче бирани једино је поново ушао г. Влада Илић, и то једногласно, без против кандидата. Скупштину је тачно у десет часова отворио први потпретседник г. др. Вслизар Јанковић. Пре но што се прешло на дневни ред, скупштнна је упутила поздравне телеграме Њ. В. Краљу, Њ. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику, претседнику Краљевске владе г. др. Милану Стојаднновићу и министрима пољопривреде и во/ске и морнарице. Такође је упућена и депеша енглеском Џокеј клубу. коме ссдамнаести збор Кола ј ^ахача изражава своје саучешће прилико .м смрти Краља Ђорђа Петог, оданог пријатеља Југославије и заштитника светског мира. Посл е т д гл је генерални секретар Кола г. Милан Јовнчнћ прочлтао опшнран гедишњи извештај. У извештају се на првом .месту подвлачи да је Коло јахача, које је већ имало једно видно признање у чињеници што је Претседник Кола Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник, у току прошле године добило и највишу пажњу тиме што је стављено под Највишу Заштиту Њ. В. Крал>а Петра Другог. Затим се излаже рад у чисто стручном погледу прошле године. На крају извештаја наводе се и-ј мена чланова који су преминули у току година, а њих је прошле године било изузетно много, и на[зад се изражава захвалност свим^ онн.ма који су припо.могли да се циљеви Кола што потпуније ос-1 тваре. Потом је прочитан извештај Џокеј клуба, у коме ее гтзводи да

Државне хипотекарне банке. Сви предлози су лримљени једногласно. Потом се у извештају говори о новом терену који је Коло добило у Земуну и наводе се све припремне радње које су извршене да би се у даном моменту рад могао одмах отпочети. У сали су изложени планови које је послала немачка врх<^вна инсрекција за коњарство, и изгледа да Је у томе плану питање уређења терена најсрећније решено. Приликом днскусије о бууету узео је реч г. Бора Попознћ, адвокат, који је приликом сзога гогора учинио тако велики гаф према штампи, којз је са своје странг увек показива5а највеће симпатијс према Колу јахача, да је прво г. др. Драгишз Тодоровић па затн.м и г. др. Велизар Јанковић морали да узимају реч да би поправили чезгодаи утисак који је своји.м говором изазвао г. Поповић. Буует је ззти.м примљен. Сума предзиђеннх расхода и прихода износи 2,647.000 динара, и вероватно је да ће се она и остварити, пошто се прошлогодишњи буџет остварио са бишком од скоро 200 000 дннарз. С овим је рад скупштине био за вршен, па се присТупило избору нових чланова управног и надзор ног одбора. Из управног одбора били су испали ови чланови г. г. др. Андра Николић; Влада Илић, Јулије Лелбах, ђенера.т Вукс-вић^ Константин Фотић. Из натзорног одбора били су исп.цд следећи чланови: г. г. др. Вл^ да Марковнћ, жр. Лазар Рудолф Пилц, дп. Феодинанд грамберг и Фрања Бајлони. Гласање је трајало в-, мз ду го, и после скоро један сат објављен је резултат. На упраж^ ена м€С та чланова управнг-г од^,р а улазе следећа г. г Влада Г. и 'н <ко<и; је добио свих 87 гласс,), Д р Дг>лги ша Тодоровић (54) Милан Баџак (49), Каријо (46) и р ада Петровић (45). По ле > 'ззбраних највише гласова V и.мали г. г. Станојеец(' (44) н д\ладе1

Скупштина Кола јахача. Г. 1опчић за вг е тетања годкшњ^г ивештаја