Време, 24. 07. 1936., стр. 10

СТРАНА 10

ВРЕНЕ

Петак, 24 јули 193в

00 СВЕГД ПО МАЛО ЗД СВАНОГ ПО НЕШТО

:-с Четрнаестогодишн.у Инез н н.ену маку Берту Фаулер из Вајтвила у Сједињеним Државама отели су и ишибали чланови једне тајанствене организације, којом управл>ају фанатици свештеннци.Жртве су фанатици и ошишали. На слици се виде Инез (лево) и Берта Фаулер после мучења. Ннјмању новчану упутннцу уплатио је на благајни поште у Тревандруму у Индији један урођеник. Он је својој жени послао најмању јединицу новца индиске државе Траванкор која вреди тачно осам пара динарских. Позната фнлмска глумнца Грета Гарбо заменила је тек сада свој аутомобил, који је држала десет година, новим колима. Кад се са овим колима први пут по повратку из Европе хтела одвести у свој филмски студио > Холивуд, нису кола хтели пустити у двориште, пошто су била непозната. 18.000 кило.метара прелазе годишн»е кола лондонских ватрогасаца узалуд због лажног алармирања ватрогасннх чета. То се види нз годишњака лондонске ватрогасне централе. У везн с тим је полиција утврдила оштре казне против оних лица која ради шале алармирају ватрогасце. После шест година лутања стигло је ппсмо упућено из Лондона гђи Беси Кра>тер у Ванкувер у Британској Колумбији. Писмо је бачено у лондонску главну пошту 12 децембра 1928 године. Иако је адреса коректно написана, писмо је најпре пошло у Аустралију. 75 милиона динара оставио је својој родбннн Томас Мејган, који је у доба немог фнлма био славан филмски глумац и у својој каријери стекао велико богатство. Томас Мејган је преминуо у Минеоли у Њујоршкој држави. јјј Пред немачким поеланством у Лондону приредили су чланови удружења за човечја права једну импозантну манифестацију на којој су одлучно протестовали против смртне пресуде изречене против немачког социјалисте Андреа у Хамбургу. Првн светски јеврејски конгрес одржаће се у Женеви од 8 до 14 августа ове године. На овом конгресу суделоваће 300 делегата из европских и прекоморских држава. Из Сједињених Држава доћи ће 70 делегата. Конгрес ће иступати у корист хуманих права Јевреја у свету. Тешко је повређен у једној саобраћајној несрећи у Паризу бразилијански посланик у Штокхолму др. Кларк. Он је аутомобилом којим је лично управл»ао налетео на један камион. У незгоди претрпео је врло тешке унутрашње повреде. Хнл>аде угледних младих Енглескиња вежбају се сад да правилно направе реверанс. јер ће приликом гарден-партије у лондонској Бекингемовој палати бити претставл>ене британском крал>у Едварду Осмом. ДвадесетпетогодАшња кћи бившег британског претоедника владе, Шела Макдоналд примила је дужност гувернанте код једног високог енглескоог чиновника у Индији, у чијој ће служби имати да васпитава његову децу. Као што је познато, друга кћи Макдоналдова држи у околинн Лондона једну гостионицу. % Лава као домаћу жинотињу држи у својој башти позната будимпештанска глумица Мици Хофман. Пошто је млади лав својим рикањем застрашивао о* колину, полиција је наредила да глумица мора да држи чувара зоолошког врта или да упути животињу у Зоолошки врт.

%АС

1111111111|1111111111111111111111111||||||||||Ш11111111111!111111111111|111||11Ш111111111111111111111||||||||||||||||||||||1||||||||||1|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||11111ШШ1111

Зато што су уцењивале бившег мин једног обућара и због других деликата протеране су из Скопља најлепше чочекиње

За време једне аутомобилске трке у околинн Вашннгтона налетела су кола Била Касидиа на једну ограду. Услед судара је аутомобилиста нзбачен из кола, али се није повредио. На слици се види како Бил Касиди лети кроз ваздух после судара

Скопље, 23 јула. — На перону железннчке стг-нице пролило се синоћ много суза, било много горких пребацивања и пало много узбудљивих речи. У једанаест часова увече најлепша скопска чочекиња гца Маргарита Џамаџијан и њена тетка мадам Олимпија у пратњи газде код кога су радиле као чочекиње. журно су утрчале у вагон треће класе путничког воза за Грчку. Довикивале су једна Другој, псовале на турском н грчком језику и плакале. Није им се остављала „фикс плата" од стопедесет динара дневно. У Грчкој ће их плаћати драхмама а конкуренција је тамо велика нарочито у злогласној „Вардарбари". Кафе-кувар из „Булевара", где су оне полунаге играле чочек предао је госпођици Маргаритв букет најлепших ружа убраних из неке муслиманске баште. Маргарита се захвалнла крезубом кафе-кувару и наградила га једним горким осмехом. Пред сам полазак воза извршене су све формалности, које се обављају са протеранима. Маргарита и Олимпија нису наше поданице. Оне су нешто много згрешиле. Једномесечна интервенција њихових обожавалаца да их задрже у Скопљу није помогла ништа. Оне су званичнс протеране и то све због неколико тешких достава које су доказане. Све због својих многобројних обожавалаца, којима су врло савесно и љубазно истресали џепове. Синоћ је дакле морала да напусти нашу земљу скопска лепотица, Маргарита Џамџијан. фавориткиња међу скопским чочецима. БИВШН МИННСТАР II ЛЕПЕ ЧОЧЕКИЊЕ Само мали број Скопљанаца зна прави узрок овог протеривања као и за трагичан случај Маргарите Џамаџијан са једним бившим министром из скорашње владе. Али није то једини повод за казну. Било је то прошле године када је члан једне богате београдске фнрме и бившн министар провео једну ноћ у Скопљу. Он је хтео да проживи делић чувених скопских ноћи у оријенталним вариетеима и међу чочецима, али умало је требало па да то задовољство веома скупо плати. Најлепша чочекиња са детињим осмехом, скопска „звезда", после неколико дискретних шапгаја своје веште тетке мадам Олимпије пришла је великом господину и смешећи се рекла му као што каже и малој господи: — Имас много лепо очи! Вечито дремљиви члан оријенталног оркестра код „Јанче-хана" отужно је ударао у деф. Други је прстима на нанаону свирао неку љубавну турску мелоднју Литрењаци на столу господина министра су се мењали. Чочекиња се смејала много и брбљала много. — Видис, ја тебе воли.м! говорила му је после сваке чаше. — Још један литар! После је био „фајронт". После је било свега. Умешала се стара гетка Олимпија и напала господина министра да је хтео да врши насиље над њеном штићени-

цо.м. Она је тражила 500 динара отштете. Господин министар је отишао из Скопља после једне „романгичне" ноћи, али је убрзо отишао и са своје министарске фотеље. Маргарита је и даље показивала свој алабастерски трбух и кршила обле руке смејући се дегињим осмехом на идуће жртве које су чежњиво гледале у њено зижљасто тело и живе очи. док је полиција прикупљала реферате један за другим. ДРУГА ЖРТВА — ОБУЋАР Тетка Олимпија неуморно је тражила идућу жртву. Она је међу посетиоцима гледала најзаљубљенијег. Један млади обућар, познат скопским дамама,

Чочек Маргарита који је својим добрим радом стекао лепе паре, означен је једне вечери за мету. Маргарита се почела њему смејати, њему певати и њега миловати. Опет су литрењаци летели и пило се много. Опет се историја понављала. Али вешта тетка имала је једну замисао, коју је требало разумети. Рекла је Маргарити да добровољно оде код младог обућара. у стан. па ће она упасти са сведоцима и приморати га да призна оно што није било. Једне вечери Маргарита је пошла са обућаром. Олимпија, чим је видела да нема њене штићенице развикала се, нашла једног полицијског агента и газду кафане где је радила, па су фијакером отишли у стан младог обућара. Тамо су заиста нашли Маргариту, која је била својевољно дошла. Сутрадан Олимпија је тражила 10.000 динара да га не би тужили суду. Овај није хтео да да. Тражила му је тада 5000 динара. Овај опет није хтео дати и тужио је Олимпију за уцену. Суд је з'зео да расправи случај. Олимпија је ствар претставила као насилну отмицу. Причала је како су три младића ноћу напала Маргариту, везали јој уста марамом, стрпали је у фијакер и одвели у стан младог обуНара. Тчмо се десило оно што тобож не би нн сањала »мирна«: и -повучена тетка Олимпија. У суду је изјавила да није уцењивала. већ да је новац тражила за претрпљени страх Маогари-о насилно одвођење и дефлорацију. Њени »гаводи нису доказани. Али најгоре је то што је морала младом обућару да плати неки стари дуг од 600 динара за два пара луксузних ципела, које им је овај »за љубав напра-

Јеловник за суботу Чорба од зеља, пржена сомовина, кисели краставци, брескве. Потребна количина за две особе: Једна веза зеља, килограм сомовине, три краставца, пола килограма бресака. Цена: зеље дин. 1, сомовина ситна дин. 12. краставци дин. 3, брескве дин. 3. Свега динара 19. Скромннји јеловник. — Чорба од карфиола. сладак купус са овчетином, крем од печених јабука. Количина потребна за две особе: једна главица карфиола, 50 гр. милерама, мала главица купуса, четврт килограма овчетине, љуте црвене паприке, пола килограма киселих јабука, два јајета, једна осмина шећера. Цена: карфиол дин. 1. милерам дин. 1, овчетина дин. 2, паприка 0.50. јабуке дин. 2, јаја дин. 1, шећер дин. 1.50. Свега динара 10.50.

вио. Кад су дознале да морају да плате ове ципеле, чији су ђонови одавно били прогледали, врискале су од беса. То им се још није било десило у дугогодишњој каријери. А, прокрстариле су обалу Црног Мора, игра ле међу морнарима и препреденим Грцима. Овако им нико није подвалио. СКОПЛ»Е БЕЗ НАЈЛЕПШЕ АТРАКЦН|Е Када им је саопштена поражавајућа вест да морају напустити Југосл-авију и да су све интервенције остале безуспешне, оне су ипак криле наду да ће у последњем моменту доћи помиловање. Али у место помиловања дошли су полициски агенти и одвели их без церемонијала до железничке станице. Један обожавалац их је зауставио и питао: - Куда? — А. нмамо ангазман за Глцку. овде не добро. И Маргарита је покупгала да се насмеје, али су јој сузе наврле на очи. Цвеће примљено од кафе - кувара бацила је под воз. Када је воз пошао из станице, на прозор се помолила рашчерупана Олимпија и стегла песницу према агентима. Вечерас ће се изненадити мно ги Скопљанци кад не буду видели на бини најлепшу чочекињу. Ретко ко можда од њих и зна шта се све дешавало ван кафане у приватном животу ових артискиња, које су успеле да се годинама приказују као ретко солидан дуо.

Двобој сабљама двеју маЂарских певачица због једне песме

Уплашена одкиднапера Марлена Дитрих доводи своју ћерку у Етлеску Хавр, 23 јула. — Марлена Дитрих допутовала је паробродом еа двадесет два бродска кофера, двадесет девет ручних торби, д^гма собарицама, једном гувернанто.м и једанаестогодишњом ћерком Маријом. Марлена долази најпре у Француску, на дуже бављење, а затим у Енглеску. Њена кћи је на врло тајанствен начин укрцана на брод „Нормандију" да би се избегао ма какав начин крађе девојчице. Марлена Дитрих је изјавила да је „луда" што ће видети свога мужа Рудолфа Сибера у Паризу. Исто тако изјавила је да ће послати своју кћер на школовање у Лондон. — Зашто у Лондон? — Зато што су странци и што бих желела да добро научи енглески језик, изјавила је Марлен. Марленине ноге које вреде милион долара потпуно су излечене од последњег непријатног догађаја у Холивуду када су се врата нагло затворила и прнштинула је.

Будимпешта, 23 јула. — Две жене тукле су се у једном двобоју у Пешти. Двобој је био крвав, јер је по среди било деликатно питање части. Цела пештанска публика пратила је с радозналошћу овај пикантан двобој између двеју певачица које су изашле на ливаду са оружјем у руци. Вали Тате и Аника Вереш биле су већ одавно нераздвојене пријатељице; певале су у два разна кабареа, далеко једна од друте. Обично су се виђале свако после подне, шетале се заједно, пиле чај и препричавале своје љубавне историје. Оне чак нису певале исте песме, нису се обраћале истој публици и нису волеле једног истог човека. И због тих удаљених интереса оне нису имале разлога да се мрзе. Чак, једна је била црнка. а друга плавуша. Све је лепо ишло н пријатељство ових двеју чувених мађарских певачица није било ничим нарушено. Али, судбина је била љубоморна на ову невероватну хармоннју. Једнога дана Вали је добила ангажман у „Кафе Негреско". Сутрадан Аника је потписала уговор са „Бристол-грил". Обе ове кафане налазе се једна поред друге. Ме-

Узео ванбрачну жену свога комшије, па кад му је родила дете пре времена иаредио јој да дете закоље

Др. Ерл Бел, днректор археолошке екснодиције универзитота у Небрасци открио је у овој држави једну иодземиу преисториску варош. Ово откриће је у толико значајније што се исиод откривене подзе.чне вароши налази још једна друга преисториска варош, која је од горње одвојена дебелим слојем песка. На слици се види др. Бел на терену. Линије у земљишту ноказују слојеве разних геолошких епоха

Јагодина, 23 јула. — У селу Грабовцу. Срез деспотовачки откривен је један одвратан злочин. Пре неколико месеци оженио се Милоје Исаковић, земљорадник из Грабовца. Довео је у кућу жену која је већ била ванбрачна жена другога. Њему то није сметало, јер ју је и он узео за ванбрачну жену. Међутим, ипак се појавила сметња. Његоза жена родила је дете. које по Милојевом рачуну никако није могло да буде његово него оног првог ранијег ванбрачног мужа и он је због тога наредио жени да дете уништи. јер ће иначе он њу заклати. И збиља дете је нестало. Сељаци су осетили да се нешто догодило. али о томе нису много водили рачуна. Једнога дана Милоје је седео у друштву својих сељака у сеоској кафани. Кад се мало загрејао пићем, он је сељацима почео да прича један тешко вероватан догађај. Испричао је како му се жена породила, али пошто дете није његово, он јој је наредио да дете закоље. Људи су се чисто згранули, не верујуђи пијаном човеку и његовој чудноватој причи, али је Милоје тада додао да је наредио не само да га закоље. него и да га скува за ручак. Запретио је да ће и њу заклати, ако она не закоље дете. Иако им је ова прича пијана човека изгледала незероватна, сељаци су ипак ову ствар доставили Жандармериској станици у Великом Поповцу, Пошто су знали да је Милојева жена била бременита, а тих дана знацн трудноће ишчезли су. Кад су жандарми дошли Милојевој куђи. њега није било. Жена је признала да је дете рођено мртво пре времена, али није хтела да покаже место где је леш сахранила. Међутим детињи леш, сав у распадању пронађен је у једлом извору под једном шљивом. Тада је Милојева жена испричала како се одиграо цео догађај. Она се разболела и њена свекрва поручила је да дође сна мајка, пошто јој је кћи тешко болесна. У међувремену, она је родила дете. Како њен муж Милоје није хтео да прими дете, а и она сама му је признзла да је дете од њеног ванбрачног првог мужа, то је њена мајка ставила дете у кецељу и понела га да преда његовом оцу, првом мужу Милојеве жене.

Старица прича како се дете у путу умирило у кецељи и кад је погледала, вндела је да је дете мртво. Тада је дете однела на гробље и сахранила га, а не зна како је леш доспео на место где је пронађено. Власти су повеле истрагу да расветле ове две потпуно супротне приче, Милојеву с једне стране, његове жене и њене мајке с друге стране. Секција леша није могла да се изврши. пошто је леш био у распадању, али се није * огло утврдити ни да је дете заклано.

ђутим. све то не би ништа сметало да директори ннсу замолили и Вали и Анику да певају једну исту песму за којом је лудовала Пешта. Сваке вечери Вали је жњела успехе. Сваке вечери опет Анита се враћала кућн луда од пљескања публике. И оне су опет свако по подне грицкале заједно колаче и пиле чај. Али, њихови другови убацили су жишку мржње и почели да проносе гласове како је Вали казала за Анику оно, а Аника за Вали ово. Публика се убрзо заморила овом песмом и протестовала је. Директор је замолио Анику да нађе неку другу романсу. Аника је протестовала и казала: — Свет се није заморио том песмом веђ гласо.\Ј Вали Татс! И шта је више требало Аники него да пожели да своју увређену част освети крвљу. Вали је одмах затражила од својих другова да оду и да известе њену супарницу да је она спремна на двобој. Аннкини сведоци примили су двобој — сабљама. Обе певачице које припадају млађим генерацијама која лудује за мачевањем. нзашле су на терен и одбиле да послушају савете својих сведока да се измире. За време првих напада није се ништа десило, али при трећем нападу врх Анитиног мача додирнуо је бело чело Вали Тате. Вали је испустила мач из руке, занихала се и онесвестила. Лекарн су притрчали и утврдилн да „рана" није смртоносна. Али када је Аника видела црвену мрљу на лепом челу своје некадашње пријатељице, бризнула је у плач. Тек се онда освестила шта је учинила. Не само да је увредила своју најбољу пријатељицу него ју је чак и ранила. Села је одмах покрај младе онесвешћене певачице, зграбила је за руку и јецајући почела да је љуби. Када је Вали дошла к себи и опазила Анику да плаче, почела је да смеје и није могла да разуме зашто је њена супарница, која је хтела да је убије, плакала сада због једне мале огреботине. Неколико тренутака касније један аутомобил одвезао је обе супарнице и њихове сведоке на ручак, јер се њихово пријатељство тек онда утврдило.

Термометар за мерење изборне грознице измислио је један Американац За г.Рузвелта94°, за г.Ландона свега85°

Њујорк 23 јула. — У коли- ј ко се приближује дан избора претседника републике Сједињених Држава, у толико све

Постигла је свој циљ -- бригама Њујорк, 23 јула. — Бриге и само бриге, помогле су једној Енглескињи, мис Нори Ли, да стекне право да остане у Америци. Мис Ли, којој је 51 година, дошла је из Аикашира из Енглеске у посету својој сестри са дозволом да у Америци може да пробави шест месецн. Али када се време повратка приближило и када јој је рок истекао мис Лн је зажелсла да остане за увек у Америци. Али лекарским прегледо.м утврђено је да је сувнше нервозна и да тежи 12 килограма више. Због тога су одбили ца јој продуже дозволу. Мис Ли се бринула — брннула и једила и успела је да скине 11 килограма. И њена нервоза је ишчезла. Али у замену за то мис Ли је добила сталну дозволу да може боравити у АмеI рици.

ДД СЕ НАСМЕЈЕТЕ

БРАЧНИ РАЗГОВОР

Видиш Перо, какав си. Сгално наричеш да те не пуштам да веслаш а кад загусти — онда ти не иде никако од руке. („К\К*ко" — Праг)

Ђп

^ СВЕ1

већа изборна грозннца обузима Американце. Практичан, као што може да буде само Американац, Џон Фаверт је ту агитацију хтео искористити у преносном смислу и конструисао је један термометар којн мери изборну грозницу. То је термометар великих размера са цеви од два метра оисине у којој се налази једна црвена лоптица. Та се лоптица диже више или мање према томе, да ли је околна атмосфера више или мање поремећена узвицима, пљескањем и лармањем. Ови шумови се појачавају микрофоннма повезаним за овај термометар и проузрокују кретање лоптице. И овај изборни термометар је подела у 100 делова. На конференцијама демократа и републиканаца употребљен је овај термометар. Показало се да је приликом нзбора г. Рузвелта за републиканског кандидата термометар забележио 94°, док је на избору г. Ландона за демократског кандидата забележио свега 85".

И НТА1БА 1) Коју су нашу 6ан>у познавплн још стари Рннл»анн н у н»оЈ « чнлн? 2) Зашто су сел>аин нз околннв Врн.ачке бан»е после одласка Ту« рака нз Србнје затрпалн мпнералне нзворе н запарложнлн нх? 3) Којн је наш епнскоп међу првнма почео да се лечи у ВрњачкоЈ Бан>н н којн му је лекар препоручно лечен>е. 4» На чнју нннцнјатнву Је отпочело уређнваше н поднзање Врњачке Вање? 5) Када је држава нреузела Врњачку Бању у своју режнју? 6) Које се болестн могу лечнтн у Врњачкој Бањн? ОДГОВОРН 1> Врњачка Бања била је позната још за време Римл>ана и од аих употребл>авана за лечење. Приликом каптаже воде 1924 године нађенн су око нзвора римски новин н радови из доба Римл>ана. 2 > За време турске владавине у Србнјн у Бању су долазили на лечење многн Турци, терајући сел>аке Србе, да нх хране и служе за време њиховог бавл>ен>а у бањи. Када су Турци напустили Србнју, сељаци нз бојазни да ће нх и наше власти терати на радове и прнсиљавати да хране посетиоце. затрпалн су и заларложнлн мннералне изворе. То је трајало од 1832 до 1858 године. 3) Владика Јања нз Краљева дошао је 1858 годнне у Врњачку Бању на лечење, купао се у издубљеном камену ограђеном трњем а пно минералну воду нз дрвене лупње коју је на извору поставио Хаџи поп Јевта свештеник врњачкн. Годнне 1860 дошао је на лечење Ј бању по савету др. Панчића, кој« је првн од лекара у Србији упућнвао сврје болеснике на лечењв у Врњачку Бању. 4) На иннцнјативу окружног начелника Павла Мутавџнћа почелн су скупљати прилоге од грађана вароши Крушевца, Трстеннка ■ Краљева као и од посетилаца бањ« ради под«!зан>а и уређења бање у опште и купатила. 5) Све до 1882 године бањом су управљалн и о њој се старали самн посетиоцн н одбор грађана из вароши Крушевца, Трстеника н Краљева. Држава 1882 год. преузима бању у своје руке и од тога лана она се о бањи н њеном уређењУ и напретку брине. 6) У Врњачкој Бањн, минералном водом врше се ова лечења: 1» Пнјење минералннх вода: 2> Купање у мннералној водн; 3) Испнрања мннералном водом: стомака, црева, женских полних органа, носа, уста, очију, ушнју ■ рана: 4» Инхалирање — уднсањв паре од минералне воде; 51 Туширање мннералном водом; 6» Фротнрање — трљање — н масажа мннералном водом; 7) Облоге са мннерално.м водом. У Врњачкој Бањн лече се повол.но ове болестн: Болестн органа варење: Болести органа за дисање (грла, душника, плућа н плуђне марамице) ; Болестн јетре н жучнв бешике (запалења н камен у жучноЈ бешици и јетрн — жутица); Волести бубрега (бубрежне кесице. мокрађних органа н мокрађне бешике); Болести срца (крвних судова и крви>; Болестн женскнх полних органа; Болести поремећеног промета матернја у органнзму и поремећене исхране (шећерна болест, гнхт, болови у зглобоннма н мншићпма); малокрвност, нзнуреност н малаксалост после прележаних тежих болести; Ослабљеност иерава ако су последнца горњих оболења; оболења свнх внд* них слузокожа (у очима, носу. грлу и устнма>: многа оболен^ коже и кожних болести. Брзо и ла* ко се опораве свн они који ннсу директно болесни већ само радо" н животном борбом нзнурени н нз* немогли.