Време, 24. 07. 1936., стр. 9

Петак. 34 јули 1936

СТРАНА 9 |

« НОМАНДАНТ МОНГОЛСКОГ Ш ВА ^АЧХОПЛ О&СГВА НИЈЕ НИ • ; СЛУТИО ОПАСНОС-Г

КАО СВЕТЛОСНИ ЗРАИ НАИЈ ОТСЛТОСГАТ ЈЕ ЛВТВО ПОЕМА МОНГОЛСКОМ А&ИОНУ.

СЕДМА ЕСКАДРД НА ДЕСНИ.Б ОН-{ ' НА ЈУРИШ !

АКР нАС ОНИ •.ПРИМЕТЕ V

НЕ МАРИ . 1СУДАР ДА ИЗбНГНУ НЕ ГИОГУ.

>м е со

12 — 0. ти си дивна! За мене Је то као неко чудо. Рекао бих, скоро сувише лепо. Ја просто не могу да верујем. Није могуће да тн се ја свнђам. — Па ипак је тако! — Зелда! Зар иако су сви Младнћи у месту луди за тобом? — Лудост! До њих ми са1ршено ништа није стало! — Да, знам! Али шта је ме- ј нн? Тако ме нешто боли! —- Знам, и мене. Ето ту, зар хе?

— Зар ме збил>а волиш? — Зелда... ја... ја те волим. Волим те свнм срцем, волим те из дна душе. Волим те телом и разумом. Сваки дамар у мени те воли. Могао бнх да умрем за тебе. Оа њеног лица одједном нестаде ведрине. Она јако побледи а њене очи добише некн болан израз. Она пустн његову руку. Сад морам да ти кажем збогом. Тетка ће и онако да се брине где сам тако дуго. Зелда ?

ј — Али реци ми: „Волим те ! Михаел!" | — Не могу. — Можеш. ! — Волнм те Михаел... лаку ноћ. Она се нагло окренула и у| летела V кућу. Није га више 1 нн погледала, ма да је знала јда он чека на то. Кад је ушла ; у хол, наслоннла је образ на зид, прнтисла прртима очи и 1 молила, само да јој се не при1 метн ништа на лнцу. | У малом, стакленом павиљову, на дну Бургасовог врта,

— О, дивно девојко! Ти си Вајлепша и најмилија девојка коју познајем. — И ти си мени страпшо драг! Али ја сам нико! — Пст, не говори глупости. Ти ћеш једног дана постати славан уметник. — Та остави то... Реци ми Зелда кад ћу те опет видети? Не могу да живим ако те скоро не будем видео. — Не знам како ћу то да изведем. Чика ме никако неће пустити увече да изиђем. — Зар не можеш кришом да се извучеш? — Не усуђујем се. Ако би ме случајно ухватили, одрали би ми кожу. — Чекаћу те после школе. — 0, немој то, молим те, да радиш. Тамо нас сви познају. Па ако би нас видели заједно, причали би свашта. — Па када ћу моћи да те видим ? Његове речи су сад биле екоро као оптужба. — Не мораш да ме чекаш баш пред самом школом. ЧекаЈ ме мало дал.е. — Ах, тако. Онда код Боша?... Зелда!

— ЈаЈта? — Да ли и ти мене волиш? — О, да... сувише, бојим се. Довиђења сутра, Мичел. И, још нешто, Мичел, нико о томе ништа не сме да сазна. Ти ме разумеш? То би збиља било страшно. Они би ме свакако послали натраг у Бекерсфилд, а твоју би мајку свакако ударила капл>а. — Нећу никоме ништа говоритн. Али ти још не смеш да идеш, Зелда. — Морам. — Реци ми да ме волнш. — Ах, ^.хнчел, не буди тако тврдоглав! — Па реци ми! — Да, да. Та ти то знаш.

ХГОНИКЛ КРАТКИХ ТЛЛАСЛ Прошле недел>е утврђене су таласне дужнне н програмн следећнх краткоталасннх радпо станнца. — Панкок, Снам. Ха Ес 8 Пе Ј, на 27.80 м емитује сваког понедеоннка од 13 до 13 ч. ТМГ: чуЈе се врло лепо а програм је врло ннтересантан. — Масау, Кнна, ЦсКуЕн. регулисала Је своЈе емнснЈе сваког понедеоника н петка од 12 до 12.30 ч ТМГ. а на дужннн од 31 м. — Варшлпа, Пољска, Есе Пе Дубл .Ве. 22 м.. Још увск врло лако и чнсто можс да се чује сваког понедеоиика. среде и петка, од 16.30 до 17.30 ТМГ. — Нова совјетска гтиница у Москвн ради већ неколико даиа на дужинн од 31.51 м. и 19 76 м. Шта пнше ову станицу Је могућ« наћн н на трећоЈ дужннн од 19.81 мстара. БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ Пеоград 1 <4 .П.З>. — 0 Јутарња емнсиЈа. — 12 Радно оркестар. 13.15 Шаренн програм са плоча. 17 Јелена Вилбнја чита приче за децу. 17.20 Р. Штраус: завршна саена нз опере ,,Салома" (са плоча). 17.30 Концсрт на флаути. пзводи г. Ђура БаЈаловић. 18 Друиггвенп ндеал човека кроз векове, предаван>е г. др. Мнлоша Младеновнћа. 18.20 Народне песме и музика (г. Арснн п тамбурашкн збор>. 19.30 Национални час: Жнвот на Хвару. предаваље г. Сибе Милнчића. књнжевннка. 19.50 Дебисн: РапсоднЈа за оркестар н саксофон (плоче>. 20 Пренос из Загреба. 22 Вечерљи концерт радпл оокестра. Бооград 2 (49.Ј). 8.55 Прве вести 7.05 Јутарњн радпо концерт. Концерт салонског оркестпа. 7.30 Концерт на орг>љама. 8 Вокални концерт гце Татјане Батраљан. 8.30 Вести и коментари наше штампе. 8.45 Вести и коментари наше •ттампе на француском. 12.30 Кроз кн»иге и часописе. 13 Радно -иевннк 1. 13.15 Концерт. 13.45 Ве-тп. 14 Берзански пзвешта1и. 14.05 Берзански нзвештаЈн на фрчнцл*ском. 19 Концерт. 19.15 Радно --невннк 2. 19.30 Актуелни час. 20 Странн писци о лепотама Југославије 2 — Крунослав Дннчнћ. кн,и—.езннк (музпчки нлустровано*. 20.20 Музнчки илустровано преда•>чн,е од 20 на француском. 20.40 М>*зички нлустровано поедаван.»* од 20 на немачком. 21 Балканскп I радпо дневннк: Вести на тл-рском 121 >. арбанском (21-15» гпчкпц 121.30» н мађарском (21.45». 22 Ве-ти. 22.15 Вести на фоапц^лком. "2.30 Вестп на енглеском. 22.45 Ветн на нталнЈанском. 23.15 Бео-падске ноћн — музпчка репорта-а. 24 Последн.е вестн. ИНОСТРАНЕ СТАНИЦЕ (Одабранн програм< Опере и оперете* 20.40 Рнм: оперета „Зеленн шими". Вмнкп копцертн 16 Реџнонал. 19 Варшг.вл н Кра1в. 20 Бтднмпешта 1. 20 45 Радио Париз. 21 Беч: Вече Шубертове музнке. 21 Штрасбург. Камерна музика 20.30 Тур Ефел. 21.30 Реџионал. Инстрл-ментиЈип копперти 19.20 Брно. 20.30 Штрасбург. 20.40 Реџнонад. 21 Калундборг. 21.10 Бепомшгстер. 21.15 Милвно. 22.20 Лукеембург. 22.20 Праг 1.

РГЕХ

мирисало ]е увек на влажну, свежу земљу. Ту сз' расле гераније у најсјајнијим бојама, јруже пузавице су се нежно у| вијале око танких зелених јпрутова, а на поду су стајали земљани судови са најразличитијим и најлепшнм бил>кама. ј То је било дивно скровиште , I у којем су Михаел и Зелда I проводили неделе поподне. I Недељом је баштован излазио, ' а иначе нико овамо није долазио. Мирис цвећа и пупољака I се мешао са мирисом свеже ; тразе и влажне земље. У стај кленом павшвону је било неI обично топло, а мири цвећа је I опијао. (Наставиће се)

Допуна конкурсу за израду идејних скииа за Југосповенски павиљон на међчнародној изложби у ТТаризу Према накнадно добивечим по-^ацима из Париза допуњуЈе се ра-иЈе обЈављени конкурс у следећем: 1) конкурентн могу добити сп-уацнју граднлишта у Трговин~ком музеју у Београду (Милоша ""еликог 29» : 2) у павиљону изла-аће се: а> стара уметност. б> са^ремена уметност. ц» турнзам. У холу ће се изложнтн графичкн прнказ прнвредног н културног живота ЈугославиЈе: 3* Павиљон треба да садржи: а> хол са 200 м?: б) три сале са по сса 200 м?: ц» канцеларију за обавештаЈну службу сса 20 м:: д) собу за чувара сса 10 мг: е> слагалиште за сандуке и резервнн материЈал сса 50 м?: ф» гардеробу са клозетнма н тоалетом. Осталу квадратуру диспониратп слободно. 4) За конструкцнЈу граћевине употребнти материЈал уобнчаЈен за нзградшу привременнх изложбеннх павпљона. 5) Због внсинске разлнке терена може се користнтн. нз естетских и практнчних разлога, сутерен за смештај споредннх просторнЈа. 6> Право учешћа имаЈу дипломпранн архитекти југословенскн држављани. 7» Због овнх допуна продужуЈе се рок предаЈе радова до 30 августа о. г. до 12 часова. Радовн се могу предатн п на пошти до истога дана. Радови се имају подносни под шифром у запечаћеном , омоту а нме аутора у засебном затвореном коверту.

После Стефанијине смрти коју јс до лудила волео., Лнтоан 1 Обер Је веровао да се никада неће ушити и да је његов ».ен| -нментални живот већ у тридесетпетој годинн завршсн. Ожеиио се пре две године том I младом девојком ма да су му сви говорили да је слабог здраиља. ! Али он је бно убеђен да 11е је I његова велика љубав излечити | и првих месеци изгледало је да , је био у праву. Млада :кена блистала је од среће; и кад гг,д бн је упитао одговарала би смејући се: „Кунем ти се. ми.ш. да 1 се врло добро осећам!" Медени мессц провели су у ј Јвдном хотелу на АзурноЈ оба! ли. који је био изгубљен у вр; товима. са терасама на мору где су потпуно сами са још једним младим паром проаодили своје наЈлепше часове. Обер, који је бно музичар могао Је да ради ма где и шетао је своју малу по пределима које Је највише волео да бн ла таЈ начнн учврстио незаборавну успомену; одвео је у благу Бретању, а затнм у Јесен у гоплиЈе I крајеве. I — Реци ми. да заиста ниси уморна? Како подносиш ова путовања? Ако хоћеш можемо се ; вратити у ПаризЈ... ; Алн не. милн мој, никада : се ннсам боље осећала него сада. И то је било тачно. Никада она није осетила такво расположење и такво здравље; чак Јој внше није сметао ни онај мали суви кашаљ за који је она го| ворила: „Обично надражење". ј Више није осећала у сутон ону топлоту која јој се пела у обра' зе, као ни оне необјашњиве пробаде у десном плућу; осећала се врло добро чак и у току оно неколико зимских недеља које су провели у Паризу. Затнм су наново отпутовали, заљубљенији него икада, ц отишли су да обићу крајеве у којима су већ били Јер су сматрали да само припадају њима. Волели су се врло много. — Већ смо лане седели на овоЈ истој клупн... Сећаш ли се оне вечери када смо вребали месечину .<оја се појављивала нза Кап-фера" — Опомињеш ли се оне ноћи. коју емо провели обоје на мору, одвојени од целога света, док се иза нас шнрило острво Сент Оноре?.„ И загрлили би се. Али аратившн се у Париз она је добила усред лета једну необичну грнпу, која се развијала на врло чудан начин и претворила се у заразно запалење плућа... и ето! њено мало тело потпуно се променило за неколико дана. а болест се све више показивала на лицу: десетог дана је умрла. Он је био пренеражен, није умео да се снађе и просто се борно да не угекне из овога стана у који се смрт уселила. Пријатељи су га опколили и обилазили; он је осећао потребу скоро физичку да само о њој говори; причао је дирљиве ствари, речи које је она говорила и које су још звоннле у његовим ушима као да је она још била ту. Заклео се да никада више неће посетнти места која је са њом похађао. Испрва га је нешто мамило да ипак крене тим путем који би за њега био страшнији од ношења крста. Али Је одустао од тога, пошто га је један пријатељ одвео у земље куда никада још ниЈе ишао, на Балеарска Јстрва. у Мароко, затим је допутовао у Шпанију, остао је дуже аремена и мало дошао к себи. Болне успомене су се стишале; ј он ннје више имао утисак да је | његова љубљена мртва жена I увек покрај њега. А када је две године касније отишао на гробље и однео јој цвеће. нмао Је утисак да јој је начннио једну посету из учтивости. Па ипак није могао да нађе ниједну метресу за коју би се привезао. Имао је краткотрајннх веза од недељу дана са разннм познани-1 цама и Једну мало дужу везу са | једном прнЈатељицом своје жене. 1

, која се потрудила да га утеши. али која му Је најзад рекла јецаЈућп: - Видим да тн само на њу мнслиш! Затим мало по мало све се умирило и када се увече враћао куI ћи. ако Је и осетио често неку , непријатну меланхолију и усам-; љеност, почео Је да мислв да Је то само зато што је сам а не внте 1ј п ока није поред н-егч. Не треба тражити од бедних људских створова чија Је судбина тако кратког века да увек остану утучени и у мислимл са онима који су откшли пре њих. Живот иде својим током; они не заборављају, али успомек_' бледе н њихова осећајност се ублажава. Антоан никада није хтео да се врати и да види она мсста где Је био срећан са СтефаниЈом када су му предложилн да дође у Кан и да присуствује извођењу његових композиција.

■ узме Један други хотел, а нв онај у коме је становао са СтефаниЈом. Али упркос своЈих одлука вратио се тамо, гуран неI ком чуднои радозналошћу; хтео Је да зна шта ће осетити када се нађе у соби у којоЈ Јв са њом живео. Постеља ниЈе вн' ше била на истом месту, тр.пети на зидовима су били измзњени као и свила; уосталом он ннјв осетио . никакву нелагодност већ Једно благо узбуђење коЈв 1 Је личило на неку врсту подмлађивања. Он чак није мислио више да је његова жена лежала, опружена негде, на гробљу; њвгозе успомене нису долазиле до драме; биле су то успомене као и друге. Хтео је да начини исте шетње које Је правио са њом, али му Је било Неугодио што јв , одвећ сам. н лежао Је на јастуI цима пушећи цигарете; желео јв 1 да може да измења ако не иде] Је, а оно бар речи коЈе бн га ра! зонодиле од једног осећаја којв

На наваљивање организатора ј затражио је неколико сати да се , промислн. Затим Је почео гласно да мнсли пред једним пз своЈнх пријател»а: — Уствари то Је глупо! Ја живим у Паризу у истом стану где Је она живела и где је умрла, а плашим се да лосетим краЈ у који сам са њом одлазио. Култ коЈи се чува наспрам једног створа кога смо волели не зависи нн од времена ни од оквира... Можда чак човек не треба да живн са мртвима, коЈима је дао све пгго Је могло да се да... Пријатељ му Је одговорио: — Све зависн од тебе у овом случају. Или ће ти успомене бнтн одвећ болне. или врло ми; ле. Умрла жена нема са гнм нн■ какве везе. — Несумњиво... ј Антоан је отпутовао са чндним осећаЈима на Југ. Одлучио је да

| је више лнчило на доссд; него I ли на бол. | После његовог концерта Једна | млада жена коју је сретао више пута у Парнзу дошла Је да му честнта; била Је сама у Кану и он се спријатељио с њом. Са њом је наново почео да се шета као некада: не само да више није оживљавао своју умрлу жену већ се бринуо само за ову живу. са којом се опет једне ноћи нашаоу чамцу испод острва Сент ОнореИ ниЈе нмао ни најмањи утиI сак, да је учинио неко оскрвне, ње. Млада метреса. нежно шћућурена у његовом наручЈу, ша! путала је: — Ово Је јединствена ноћ_. незаборавна ноћ... ова ноћ само припада нама... ово Је ноћ наше ! љубави. ј — Да мила моЈа! одговорио Јв Антоан грлећи је ватрено. РОБЕРТ ДЈЕДОНЕ

КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

ПИСНА ЈЕДНОЈ МАЈЦИ. — У својим „Ннгмнма једноЈ мајци" др. Штекл пратн развој детета од првог дана зачећа до удаЈе, ако Је дете женско, а до ступања у јавни живот. ако Је мушко. Пнсано одлнчним стилом, у популарном тону излагања. а нпак строго научно. ово дело треба нарочнто да проуче родитељи н васпитачи. (Издавач Геца Кон а. д. Цена 60 д.. повезано 80 д.). ЧЕРЧНЛОВ „СВЕТСКИ РАТ". — ЕднцнЈе ,,Космос" нарочито су карактернстичне због велике пажње коЈу његова редакциЈа обраћа н на техничку опрему и на садржнну. Једно од последњнх нздања ..Космоса", значајно дело успомена н ратннх иекустава британског министра Винстона Черчнла наЈбољн Је доказ за то. Прва свеска његова „Светскога рата" већ Је пред нама, а друга, која ускоро нзлази. биће Још заннмљнвија за нас, јер доносн преглед логађаЈа на Балкану н његовнх узрока, Солуискн фронт, битке

I код Вердена н Јнтланда. пораз генерала Ннвела и победу на МарI ни. Ово Черчилово дело Је геннЈалан прнказ наЈстрашннЈе н наЈкрвавије катастрофе коЈа Је икада задеснла човечанство, маЈсторска епопеЈа наЈвећег и наЈсудбоносниЈег догаћаЈа у историЈи сукоба коЈи Је по огромном броЈу бораца. по страховнто грозним средствима, по крајњој суровостн којом Је вођен, бацно у засенак све раниЈе ратове и сукобе! (В. Черчнл: Светски рат. Књига [—Ц. Стр. 1300. &>. Цена за готово 300 д., а 360 д. на отплату у фином повезу. Са више илустрациЈа н мапа. Издавач Геца Кон а. д. — Космос). БУГАРСКА. (Прошлост — Будућност. — Написао Владислав Савнћ. Илустровано са много слнка. — Издање С. Б. ЦвнЈановића, Београд. Цена Д. 30.— СадржаЈ: Прво Бугарско Царство — Богомилство — Ропство н ослобођење — ЕкономнЈа — Уметност — Књижевност — Просвета — Послв Светског рата — Поглед у будућ-

„> ЧНТЕЉЕВЛ" БИБЛНОГРАФНЈА, саставио Мнлнћ Р. Мајсторовнћ. Педагошка бнблнотека св. 5 Југословенског учнтељског удружења. Београд (Краља Мплутнна 66». Чековни рачун 53.081. На велнкоЈ осмини нзашла Је по азбучном реду пнсаца састављена целокупна библиографнја у педагошком чаеопнсу „Учнтељ" за педесет година његовог излажења. Сваком радннку коЈи се ннтересуЈе просветннм н педагошкпм пнтањнма пва библиографнја долазп у добрн час. ПРОТА МИХАНЛО М. ПОПОВИЋ: , ..Протнв неверовања : пастирскн разговори са маловерннма". По руском. Срем. Карловци, 1936. Цена 5 дннара. — Прота Мих. М. Поповић Један је од оннх ређих свештеннка нашнх. коЈн, поред богослужења н беседа у црквп, настоЈн да н штампаном речи одржава и јача религнозно хришћанско православно осећање у народу нашем. У ннзу разговора с Једннм маловерником он му простом н благом поуком. заснованом на речима Спаснтеља, поступI но разбиЈа 31 заблуду. као на пр.: Нећу ништа да чуЈем о вери, Ја кажем: Нема Вога. Кад ко умре тиме. Је све свршено, Релнгнја Је само за прост народ, Ја веруЈем I само V оно што разумем. Ја бнх I желео да веруЈем али не могу. Све су вере добре, Зар поштовање нкона ннје идолопоклонство, Богу мнлостивом ннсу потребне моЈе молитве, Зашто да ндем у цркву кад се могу молитн Богу н код куће... н тако даље.

НЕОБИЧНИ ДОЖИВЉАЈИ БАН РОЏЕРСА 2430 ГОДИНЕ ПОСЛЕ ХРИСТА

&М СУ СЕ МОНГОАСКЕ И ФРАН14УСКЕ 6АЗДУЛОПДОВ НЕ СНАГЕ БОРИ ЛВ ИЗИАДФРАн Ц-ИС.КЕ ТЕРИТо« РИ јЕ, Вилма и Ј А СМО СЕ У НА ЦЈЕМ С<РАТОС <РГГу ПОЈАВИАИ НА бОЈИШТУ НАШ радио-компас РЕГУЛИСАОСЛМ НА ТАЛАСНОЈ ДУЖИНИ РАДИО АПАРДТА МОНГОЛСИОГ КОМАН ДАНГНОГ АВН0НА ,И КОМАНДА НАшег стрАтосгАТА 0ОДИЛАЈЕ НАШУ МАШИНУ V СУСРЕТ МОНГОЛСКОГи А&М0Н* Ји1

У НАШЕМ С -ГРАТО' С-г^Гу СВЕ ЈЕ У РЕДУ.0ИЛМА СУДАР СА МОНГОАСКИМ АВЛ^НОМ НЕ?»ЕМО НИ/ ^СЕТИТИ, . ЈЕРСАМ/ гкир оКОЗМИЋ^ КИ РЕЛА" ј*У ТИ&АТОР , Ј>\ лотерао

БАК'

Ј КАКО ) уТРЕБЛ

(Наставиће се)