Време, 22. 05. 1937., стр. 12

Принова у Београдској зоолошкој башти

Одро1Бена земл>а засула је су бурад у подруму Мллана ВасиНа Услед одроњавања земље у једном земунском подруму четири човека затрпана и повређена Велики напори ватрогасаца приликом спасавања унесрећених

Иовређсни радннк Огеван Грујнн Јуче пре подне у Земуну у Чуковачком путу бр. 2 дошло је поново до једне несреће затрпавањем. која је само пуким случајем прошла без људских жрта. ва, сем ако некв од тешко повређених не подлегну накнадчо. Непромнтл^ни посао Стеван Васнћ у своме дворн. шту имао је неку врсту подрума. Тај подрум хтео је да ископа дубље за пола метра, па је због тога ангажовао раднике Момчила Грујина, Стевана Бошњака н Ћуру Ракоција. Јуче пре подне он је са њима сишао у подрум, изнад кога је била саграђена нека шупа. Почели су да копају а да пре тога нису извршилн никако осигурање. Чак нису ни евакуисали разну бурад и друге ствари које су им сметале и у раду- Отпочели су рад ашовима и лопатама. У" једном тренугку земља је почела да се одроњава. — Бежите!.. — л-звикнуо је Васић, који је био најближи излазу. Он је и сам почео да бежи. али се у том тренутку на све њих срлпила земља. Васић је био најсрећнији. Како је био близу нзлаза, то га је земља затрпала само до половине тела. док је остале прекрила тако да су уопште нису видели. За час створила се паника у целој кући и у суседству. Жене су вриштале. деца бежала на улицу, не зпајући шта се догађа. Неко је известио полицију. а ова пожарну чету ..Матица". И полиција и ватрогасци одмах су изишли на место несреће и дали се на спасавању. Ту су били од полиције писар г. В. Јовановић. а на челу ватрогасаца сам командир г. др П. Марковнћ, градски већник. Налорн ватрогасаца Спасавање је било тешко- Само је кућевласник Милан Васић, затрпан до појаса, убрзо могао да се ослободи. Сасвнм друкчије је било са осталом тројицом. Требало је радити великом брзином. јер је сваки тренутак био скупоцен. И један секунд више могао је да донесе смрт. Пре свега требало је пронаћи Ј где су затрпани радници. Цео ' подрум је био прекривен дебелим слојем земље. и ни по чему ј се није могло знати где треба 1 тражити унесрећене. Васић је < био толико збуњен. а његови живци толико попустили да није

| могао да да помоћ или обавештење. Ипак, ватрогасцима је успело да од њега нзвуку где бв се од прилике могли налазнтн радници. Знао је да каже само за двојнцу, и то веома нејасно. Ватрогасци су отрчали. почелн да копају рукама- Није смео да се употреби никакав алат, јер бн затрпане моглн да повреде. Већ после осам минута копања појавила се глава Момчила Ррујина. Одмах је прекинут рад на копању. Донели су воду и сирће и човека освежили. Онда су га ископали. Истовремено су наишли н на Ђуру Ракоцнја, јер је бно уз Грујнна. И један и други билн су веома бледи и изнурени. Коса, одело. лица, све им је бнло прекривено иловачом. Нису рекли ни речи, толико су били утучени. Одмах су превезенн у болницу. Најзад су спасенн... Онда су се ватрогасци дали на посао да траже четвртога, Огевана Бошњака. Већ је прошло пола часа од тренутка несреће, а ннје

Власник подрума Стеван ВасиН био је такође затрпан земл>ом, али је само лако повређен се могло доћи ни до каквог резу.тгата. Нико није могао да каже где треба Бошњака тражити. Тек после 36 минута копања рукама ватрогасци су наишлн на Бошњакову главу. Он је био у бесвесном стању, али пулс још

Гогол»ев „Ревизор", у оквиру прославе, на нашој позорници доживео је прилнчан удес. То се могло оченивати. Добар део глумаца није улвзно дубље у своју улогу. Место руских типовв видели смо пред собом галернју обичних ликова наше паланке, на чије смо присуство навиклн у свакој Нушићевој комедији. Чим оу се они онако снажно афирмирвли у „Ревиззру". то је био велики доказ о неуспелости репризе. Није се могао осетити н.и Гогољев хумор, ни његова Рускја. Онага његова сатире утапала се у глумачки плићак. који су даввли поједини глумци. Најлепше сцене нису постизале ефекат. в целнна дела изгубила се у непотцуностима појединаца. Први чнн био је монотон. млитав, развучен. Група глумвца као да је разговарала о лепом времену, а не о доласку ревизора. Уместо холе-ричног, надменог, подмитљивог градонвчелзЈнкв, којн се у томе тренугку кида од страхз м губи главу ггри пом>чсли да ће ревизор заиста наићи на велики неред. непревнлности и хаос у свимв држ-звним усгвновама. г. Реденковић је срескн начелиик наше средине. неафирмативвн глз-мачки. неинтересантан у целини. Остали нису били ни мало сигурнкјн у тумачењу. Заслуга за неостварену добру претставу „Ревизора" лежи подједнако нв глз-мцкма и редитељу. Многи су ауторитет реднтеља свели на миеткмалн>* мвру. а г. Ракитин није. изгледа. ишао најбољим пЈтем при режији Гогол»евог дела. Све оно што је битно и срж „Ревнзора" није се осетнло у приказу. Г. Раденковић се у улозн Дјухаиовског ннје „осећао код КЈ-ће" за све време. Сгвар му је била странв и неприступачн-а. Играо је са једном лежерношћу, која је кочнла сцену. Показивао је н невољност пгго игрв улогу. кој>' не ..осећв". Ту је ствар потпуно промашила. Г. Старчић је у својој гл>->ги и мао оне негативности, којим је обележен сам прнказ дела. алн је с волјОМ и разумевањем тумачио Хлествкова. кво младнћа, брзоплету и шарлатана; више домишљанта, него израђеног хохштаплера. Његов Хлестаков нокоришћује наметн>ту му ситуацију. Он је нзнад паланчана али он се тек каскије сналази и користи н наивност и њихову несавесност, склоност ка

корупцији и осталим злоупотребама. У трећем чину ,г. Старчић је био наЈЈ-бедљивији и глумачки занимљив. Нзегова игра је једнви погпун успех вечери. Глумачки перфекган био је г. А. Туцаковић као судија Љвпкин-Тјапкин. Његово замуцкивање било у ономе општем личном ..штимунгу" Јгометеносггн, стрвха, неизвесности. Маскв му је била такође веома добра. Гђв Дворниковић кретала се ца линији у извесннм моментимв градоначелниковице наше средине. Тамо где је била доволлго дискретна, глЈ -мачки је имала занишнив сгав и била ближа рј-ској жени, која пати од „госпотства". У ггрвом чину, код прозорв, гђа Дворниковић са довнкавањем била је изврсна. Г. Никола Поповић дао је неколико изванредних ситуација глуме. Нарочито морамо ггодвући моменат, квда желн да се ..намести" пред очн ревизора Хлестакова н буде звгтажен. Тај упоран труд био је линија фине глуме. Г. Душановнћ као поштар врло добар. Убедљиво је I прнчао о страсти чнтањв туђих I писама. Г. М Живановетћ у улој зи Осипа, слуге, дао је доброг ' типа. и одличну ситЈ -ацмју глаI ди. Сцена са чиннјом и великом I кашиком успелв је одлично. Г. г. Марко Маринкознћ н Мића Васић. дали су као ..градска ! властела" два забавна гротескна титта. Гцв Микг\-лић ггријатна, алн неафирмативна Гђа Арсеновић н гца Бошњаковнћ врло добре. Морамо призиати да смо очекивали внше и од глумвца н од реднтеља. Гл>"мци су потпомоглн редитеља да претстава буде млитава. Чннови су и на најбурнијим местима били без ватре н темпа. Неколико добрнх места није могло учинтти ннпгга за успех ..Ревизора". Конференција г. Мнтропана о делу и пнсцу информативна и опширна. То је бно шести чин. КонстаЈГтин Атанаонјевић

Повређснн Стеван Бопгњак / ј - болннчком кревету лико је пггетно пгго у Земуну нема ниједног брзог превозног средства за овакве случајеве. Ипак, благодарећи услугама радозналнх посматрача, набављена су једна кола и Бошњак је пренесен у Болницу милосрдних сестара- Чудап случај Директор болнице г. др. Бабоселац мисли да ће сва тројица спасених остатн у жнвоту. — Стање здравл>а Бошњака веома је озбиљно, али ми се ипак надамо да ћемо га ишчупати...! Кућевласник Стеван Васић прошао је само са лакшнм повредама, и остао је код куће. Лекари не могу да се начуде како је Бошњак, иако затрпан 36 мннута. остао у животу. Они верују да је то било могућно само зато нгго се са земљом срушно и свод од цигаља, па је тако било празних места која су имали доста резерве ваздуха да би човек могао остати више од пола часа под земљом. Бошњак не може ништа да изјави. Болничко особље не дозвољава новннарнма ни да ућу у собу, али Бошњак и не може да говори. Треба сачекати док му се живци смире

Претседник впаде г. др. Стојадиновнћ н народни послаиик г. Будимир поклонили су звоно цркви у Бараћу Претседник Краљевске владе г. др. Милан Стојаднновнћ и на роднн посланик за срез Мркоњнћград. г. Снма Буднмнр. купилн су и поклоннли цркви у селу Бараћу звоно, које је тешко, 338 килограма. V., .. . _

Радостан догађај у београдској Зоологакој башти: лавнца је донела на свет једно мало лавче н л>убоморно га чува

Београдски пекари траже да се забрани продаја бурека и пецива по улицама

Сцена нз трећег чнма Гого.гевог .Јевнзора"

о п е р л

„Мими" гђе ЈовановиЋ

ели УМЈдш

брзо сустају у послу и разоноди. А ипак се прекомерна дебљина може отстранити узимањем нешкодљивих и познатих Боксбер. гер Кнсннгер т&блета за мршав. љење. Добијају се у свакој апотеци. Огл. рег. С. бр. 1404/34 26307, 1-1

Новређснн радннк Ђура Ракоцн није био престао да ради. Лекар градског физиката г. др. Гркинић, који је одмах дошао на место несреће. прегледао је радника и констатовао да је жив. Међутим кад је требало да несрећног радника пренесу у болницу. нигде у близини није бнло кола. Опет се пок&зало ко-

Нова управа београдске секције Новииарског удружења Прекснноћ јс у просторијама новинарског дома одржана ван редна скупштнна Београдске секције Југословенског новинап ског удружења, у присуству великог броја члановаСкупштина је једногласно усвојила резолуцнју којом се оснива Привредна задруга профе сионалних новинара Секције Београд. Затим је изабрана следећа Упоава: Управни одбор: Добросав Кузмић, Раденко Томић, Живојин Вукадиновић, Габро Пилић, Дра ган Алексић. Бошко Токин, Ми ливоје Поповић. Дојчило Мнтровић. Милан Ћоковић, заменици: Живорад Ђорђевић. Ћорђе Николић, Љубомир Божииовић. Надзорни одбор: Јосип Фаам. Мата Главадановић, Мнлош Брашић; заменици: Јосип Смол чић. Бранко Јовановић, Спасоје Ђорђевић. Суд части: Пјер Крижанић, Богдан Билбија, Живан Митровић; заменици: Крунослав Жан ко. Боривој Глишић. Богдан Бу димир. Делегати за Централну уг*»аву: Андра Милосављевнћ, Миливој Поповић. Максим Мрзљак; заменици: Раденко Томић, Живорад Ђорђевнћ, Дојчило Митровић. Изабрано је и 16 делегата, и исто толико заменика за главну годншњу ск>тшггину ЈНХ. 1

Црква у селу Бараћу је једина у срезу Мркоњићград која није имала звоно. Стога су претседник г. др. Стојадиновић н народни посланик г. Будимнр упутнли овај свој прилог цркви. Звоно је јуче експедовано из Београда и биће постављено то ком месеца јуна на звонару уз великс свечаности. На звону су урезана имена дародаваца.

Пучини је у своје „Боеме" улио пуно страсти и поетичности 1-војег изразнто лнрског темперамента, али је ову партнтуру, као ретко коју, скнцирао у нежним бојама и благим динамичннм таласањима. По нежности н сензибнлностн музичког карактера, највише се нздваја улога сиромашне и туберкулозне девојке Мнмн, која и поред посртања у која је гура немаштина и живот, носи у себи тошгу љубав и дожнвотну оданост према песннчком боему Родолфу. У брижљнвој глумачкој и вокалној обрадн извела је г-ђа К. Јовановић први пут на нашој сцени улогу Мимн. са тежњом да оствари н продуби нежни ка

рактер ове болешљиве и несрећне шваље. која се ломи н колеба између чисте љубави н елементарне потребе за одржање животне егзистенције. Лаком и нежном сопрану гђе Јовановнћ добро одговара улога Мн мн и она је усгоела да оствари фину н нежну кантнлену ове партије солндном техничком спремом и врло музнкалпим осећањем за фразу дннамику и рнтам. И својом игром г-ћа Јовановић је дала убедљивог^доказа о својој способкостн за пснхолошко удубљивање У драм ски садржај. Љубавне сцене са Родолфом н смрт Мнмнна имале су у интерпретацији г-ђе Јовановић истинске н потресне емоције н правог животног даха. Публика је то нстннски осетила и обилним аплаузом наградила г-ђу Јовановим. М. Ж-

| Прошле недеље свн пекарскн мајстори града Београда н прет. ставник пекара нз Панчева одржали су једну врло значајну конференцију, која је бнла добро посеђена. Било је витпе говорннка који | су износилн стање у коме се налазе пекари престоннце и Панчева. Сви су без изуаетка нагла. шавали да треба тражнти излаз нз тог стања и то што пре. Ако се не нађе начин да се побољша садање стање, многи пекари бнће прннуђени да затворе своје радње н потраже зараду на другој страни. Најзад је донета једногласна резолуцнја: 1) да у пекарским занатскнм радњама почне рад у 24 часа и да траје до 12 часова; 2) да се у смнслу параграфа 181 Закона о радњама забрани свака улична продаја хлеба, пецива. бурека, ј гибанице. н томе слично; 3) да | се измени параграф 415 Закона о ј радњама у толнко пгго ће одре| днтн рок до кога се могу користитн стечена права по старом закону о радњама; 4) да се отварање и затварање пекарских радњи може вршити у времону кад н у осталим радњама са животним намирницама. а нг.* раније да се затварају, као до сада; 5) да се забрани продаја хлеба и пецива свима радњама сем пекарских; 6) да се устакови продаја хлеба по комадном систему; 7) да се донесе уредба по којој би се пекарски. хлебарски и бурегџискн занат сматрао као потпуно један, те да ннко не може положити мајсторскн нспит из једне врсте овог заната, па после да у смнслу параграфа 31 Закона о радњама проширн рад и на другу врсту; 8 да се плаћање 3,75 од сто скупне порезе пренесе и плаћа прн куповини брашна. а не да се. као до сада, разрезује н цени при оцени течевнне н плаћа уз порезу; 9) да се тражн оснивање прннудног пекарског удружења нтд. Сви ови захтеви достављенн су на надлежном месту, како бн се могли реалнзоватн и олакшатн пекарнма егзнстенција.

Београдски ватрогасцн пумпали су воду из басена београдске Зоолошке баште којн су били препуни услед поплаве

Скуппггина судскоадминистративног особља Удружење Судско-админнстра тивног особл>а одржаће у недељу 23 о. м. своју прву редовну годншњу скупштину у Београду у сали окружног суда за округ Београдскн (Крал>а Александра 5). Решењем г. Миннстра правде од 5 маја Бр. 42582 одобрено је пет дана отсуства са путовањем. не урачЈ-навајућн у годишњн одмор, свима члановнма Удружења. који буду на скупштини учествовалн. Министарство саобраћаја умољено је за повластицу вожње у четврт цене. но иста је одобрена само у пола цене т.ј. одбијена. После скупштине. учесници нсте посетнће гроб Блаженопочнвшег Краља Александра Уједннитеља на Опленцу те се умољавају г.г. колеге који желе да учествују у оеој ппсети да се благовремено јаве Удпужењу на адресу (Васина 5'П>. На перону желсзничке станипе члановн одбора за дочек дичвће сва потребна обавештења из унутрашњости. а и у про^п^-тцма Удружења (В«сгна 5'П> м<»гу се потребна обавеиггења добнти. Вепидба — У недељу, 23 о. м., у 10 часова пре подне, у цркпн Св. Нчколе испитаће се гца Велнпка К«>фнловнћ. кћн гђе Крстане и поч. Серафнма Кофн швнТкп, рентнјера из Веограда и г. Момчндо Мнлетцћ. валдухопловнп капетан друге класе. снн гће Даннце н г Гаднпоја Мнлетнћа, трговца из Мтл»новца. Честнтажр код Драгољуба Стефачовића, (Гробљанска 43).

С\-вота, 22 мај 1937

Н.Гогољ: „Ревизор"

РЕПРИЗА У ПОЗОРИШТУ НА „ВРАЧАРУ"

ВРЕМЕ

СТРАНА 12