Време, 22. 05. 1937., стр. 13

Суботл. 22 *л.1 19ТГ

СТРАНА 13

43 У кеђувремену је Ирену обузео сасвим други осећај од оног који је раније њоме владао. Она прнђе Лоти, загрлп је, и рече: — Ах, Лота, ти си дивна! Ти св много паметнија, много јача од мене. Тн ћеш постати велика, славна глумнца. Ја сам обична гуска ако покушам теби да дајем савете, у томе си потпуно у праву. Ја сам чак са свнм што радиш сагласна, иако ни" шта не схватам, само ако си ти при томе срећна. Па чак и са оним човеком у суседној соби... Путуј са њим, ако те то забалља, па ако се волнте и ван брака— Разуме се да се волнмо, рече Лота, а ја нисам могла да верујем мојим ушима. Он је днван човек, сем тога је велжкн уметннк, а осим тога...

| — Оварно је днван, рече И[ рена кад је Клаус изишао. — Све су жене твога миш| л>ења, одговори Лота. Штета само пгго не можеш дуже да будеш са њим. Сасвим би ти добро чинило да једном твог Александра упоредиш са неким другим човеком. Ирена одмахну главом, смешећи се необично благо и сигурно. Обе сестре су се при растанку нежно пољубиле. — Немој да се љутшп на мене, замоли Ирена и положи све слике малога Феликса на сто. Наравно да ћу ти дати слнке. Ја сам нх теби и донела. А ако хоћеш да га видпш, реци ми само а ја ћу већ некако да удесим, да АлепсанДар... Лота одмахну руком: — Не, нећу, довиђења! Ја сам отпратила Ирену до степеннпгга. Кад смо осталс насамо, рече ми:

РОМАН ОД ГИНЕ КАУС

бично разочаране. Сматрале смо да је ,,Бетнн пут у рај" била једна ^омеднја која је већ сто пута нграна, иако увек у другом облику. Али Клаус је био другог мншље-

— Комад у коме једна сирота девојка долази до новца може увек да има успеха! Зависи само како је одигран! I Обоје су почели да раде. Ло" I та је завидела миру којим је ј Клаус радио, а он је опет често био љут на њено нестрпј л>ење. То је обично и био је; динн разлог око кога су се сва1 ђали. Два дана пре премијере дошла су код нас два згодна младића. Лота се баш бил? вратила са пробе; била је необично уморна. Један од младића претставно се као новинар, а други као фотограф. Обојица су дошли да „направе рекламу за младу глумиДУ". Новинар се збуњено смешкао: — Публика још уопште нема мншљење о вама. Свет ће са неодређеним очекивањем да пође у позориште, и тај ће осећај да потраје доста дуго. Потребно је још пре премијере непгго говорити о новој глумици, јер ће вас иначе примити као безначајну почетницу. Можете да глумите бол,е и од саме Дузе, па ипак ће вам рећи да сте глумили као каква почетица. Публика 1

мора да буде обавештен о вашим квалитетима; онда ће сву пажњу на вас да концентриI ше, а вама ће то дати потстрека да стварно све што можете дате из себе. У том тренутку фотограф је снимпо Лоту: — Хвала, рече, сад можете да причате дал>е. — Треба пре свега мало да нам причате о себи, отпоче ј поново новинар. На пример: како сте уопште доспели до позорнице? — Па то ми је позив, одврати Лота једноставно. — Ви сте сопственица једI не велике јувелирске радње. "огати сте од куће и немате •требе да имате још некн . анат поред тога. — У радњи раде три намепггеника. То је њихов посао! | — Ви сте били верени, са 1 најважнијим претставником наше индустрије, зар не ? — То не спада у моје приче, одговорн Лота. — Хвала лепо, рече новинар, погледа у фотографа обојица изиђоше из собе. Следећег дана нзишла је Лотина слика у новинама уз један чланак који је потпуно нескривено говорио против ње. Била је ту описана као нека богата наследница која је из досаде, из блазираности хтела да оде на позорниДУ- (Наставиће се)

ТРКА ЧКИ

Књиге и листоаи

ПГТШПШННШШНПШШШШШ!

Чекај сад ћу да тн га покажем!.. Она приђе вратима и викну: — Клаус? Молим те дођн само на тренутак код нас! Како? Да, одмах! Клаус уђе у собу. Баш се бријао. Држао је у једној руци бријач. Лице му је било напола насапуњено. Његова велика, развучена и заводл»ива уста су се још јасније истицала. Носио је свилену пиџаму, са гајтаном снажно затегнутим око струка. Био је витак, диван. И, што је највише личило на њега, и што га је највише истицало било је то пгго се нимало није збунио кад је видео мене и Ирену, иако је био тако оскудно обучен. — Под оваквим условима мораћете да се задовољите и без пољупца у руку, рече он Ирени. Ирена је било очигледно збуњена. Скоро нехотице је поднгла руке да дотера косу. При томе је муцала нешто као „већ сам много чула" али ,,нисам имала још прилике да виднм". Александар је стајао мирно и гледао у Лоту. — Хтела сам само да ти по■вжем једну своју сестру, рече Лота. — Другим речима, могу сад да одем да завршим своје бријање, рече Клаус, и тако се мило и лепо поклони да сам се чак и ја загледала у њега.

— Стварно је невероватно да се човек тако разиђе кад Се две, три године не види. Неколико сам пута имала Vтисак да поред мене седи нека туђа жена. Клаус је већ био сасвим обучен за излазак. Он промоли главу кроз отшкринута врата и упита: — Лоте, хтео сам само да знам да ли си... Лота се бесно обрецну на њега: — Пре свега имам да разговарам са Ејлом, а затим сам ти већ сто пута рекла да не волим кад ми улазиш у собу без куцања. Ш. Лето у Хелголанду било је лепо и мирно. Тојест, било је врло бучно. Мени је требало неколико ноћи док се нисам навикла на ту буку. Лота и ј Клаус су сваког јутра, још пре свитања одлазили са рнбарима у лов. Пре и после подне купали су се, а увече су некуда скитали, пили грог и играли. Били су дивни, тамни од сунца, витки и високи. Увек су тако мирно и прибрано говорили међу собом да су сви сматрали да су брат и сестра. Средином августа је стигао један пакет. У њему је био рукопис комада у којем је Лота имала да игра главну улогу. Ми смо заједно читали рукопис. И Лота и ја смо биле нео-

Ђуро Гавела „Антологија послератне лирике" У последљем колу свога Забавника" Српска кљижевна задруга издала је ..Антологију српско-хрватске-послератне Л1грике" коју је састазио и предговор иаписао Ђуро Гавела. Нашв »аслеване послератне геверацнЈе у коЈнма су дошлтт до нзражаЈа свн модернн кљижевпн прав ци н струјанл, оставнле су, в поред с»ОЈе младости, недоученостн н модерннстачких претеривања, извесиог трага у поезији. То после ратно доба бнло Је најжнвл>е и наЈ плоднкје доба наше поезиЈе у коме су песннцн ннцали преко ноћн, као печурке после кнше, а по кафанама се обЈавл>ивалн манифестн уметнтгчкнх праваца, бурно, са жнзотним еланом, по мало вашарски и позерсхн. Па н поред тих недостатака зрелости, убедл»нве уметничке сваге и озбил»ности. нз тога доба песничког полета. оетало Је после песннчке стагнациЈе, која се поЈавнла готово нстовремено са привредном стагнацнјом, неколнко велнких песннчкнх имена, неколнко добрнх песннчхих збирки в већи броЈ значаЈннх песама расејаннх по многоброЈним књнжевним часописима коЈи су нзукнралн псто онако брзо као што су се н поЈавл>ивалн. После песнмчке плнме наступнла Је одједном Јака осека и мртвило у нашем кн»ижевном животу, тако да Је нзгледало као да пре тога није уоппгге нн постојао ннтензнван уметнички н стваралачки пернод. Зато Је, већ и због тога, значаЈно поЈављнваље ове прве антологнЈе наше послератне лнрике у коЈоЈ су сакупљена н отргаута од заборава многа нмена коЈа су у оном хаосу недовршеног стваралапггва преставллла нзвесну уметннчку вредност. н коЈа ће н у буд>-ћностн нматн своЈу вредност н свој значај. Ђуро Гавела, дао Је овоЈ антологиЈн и Један добар н прегладан предговор у коме Је нзнет цео развој наше ратне, а нарочито послератне песннчке делатностн, крнтичка аналнза тадапл*>нх шмикевних н уме-гннчких поЈава, нмена н праваца, тако да Је неупућеном чнтаоцу омогућена правнлна орнЈентацнја у послератној поезнЈи. Можда би се овоЈ антологиЈи могло замернти Једино да умегничко мерило при одабиран>у песама ннЈе било увек на подједнакоЈ внс-ннн и да су због већег броЈа песама поЈединих песиика нзостали уопште некн песници коЈн су такође заслужнли да уђу у ову антологају. Н. А.

Ш1ШШтШШШШШШ1Ш!ШШ!!НШПНШ1!!Ш1П ПОУЧНА БИВЛИОТЕКА. Практично пчеларство од А. Мршул>е — СтаЈић, Напредно живинарство — Јованокнћ. ГаЈен>е свилене бубе — Јовановнћ. Млекарство — Вуковић, Ветерннарске поуке — ЖуЈовић. Извори н бунарн н Снабдевање села водом — Марнновнћ, Значај шума — Мнлутнновић, Важност ђубрен>а. — Све ове *сн>иге укорнчене су н лепо илустроване са много слика у тексту, Све су награђене од Српске крал,. академнЈе наука. Главна продаЈа у Академ. књижарн С. Б. ДвиЈановића, Београд. (Палата АкадемнЈе на>-ка). КРОЗ ЖИВОТ. — Написао Шарл Вагнер. Превео с француског Влад. Т. Спасојевић. Из садржаЈа: Време — Старн људн — Старо камење — Стари стапови — ТрадицнЈа — ПоштуЈ оца свога н матер своЈу — Кад деца попггују своЈе роднтеље — Сувремелицн — Што посеЈеш оно н :г:н>еш — Не будите мачку кад спава — Одговорност др\-гих — О чем лавнси живот — Суседов врт — Убодн чноде н малн поклови — Туђи пословн — Туђе мислн — Свађа, кавга, нзмирен>е — Мнрни људн и људн узбуђенн — Људи коЈи се журе н коЈн се не журе — Шта може дете за будућност — Кад би младост знала — нтд. Кн>игу Је наградила АкадемиЈа наука. — Цена у платненом повезу Д. 20.— Књижара С. Б. ЦвиЈановића. Београд. (Палата АхадемиЈе наука).

АНТИПАТИЈА у БРАКУ. — Напнсао Ван де Велде. Превео А. Т. Тнчев. — Са 36 слика и 326 страна. 1937 год. — Цена овоЈ књизп Д. 120.— у тврдом платненом повезу. — На продаЈу у кн>ижарн С. Б. Цвнјаиовића. Београд. (Палата АкадемнЈе науха). СУДСКА МЕДИЦИНА. — За лекаре, меднцинаре и правнике. Написао др. Свет. Пешнћ. — Друго, нзмењено н допун»ено нздан.е са 50 слнка. Кн>ига обухвата 378 страна, на фнноЈ хартнЈн и сггаЈе само Д. 50.— Издан»е кн»ижаре С. Б. ЦвиаЈановића. Београд. (Палата АкадемиЈе наука). • .НЕБЕСКА МЕХАНИКА" од М. Миланковића, проесора Универзитета, по ценн од 120 дин. по комаду и „Етиптичне функциЈе" од М. Петровнћа професора Уннверзитета по цени од 50 днн. по комаду, могу се добнти код свих већнх књижарскнх радњи у Београду. * ОБИТЕЛ*, илустрованн недељни лист за хрватску породицу, коЈн кзлази у Загребу, Трг Краља Томислава 21 доноси уге*. интересантие и поучне чланке, приповетке, романе, шалу и разоноду. Претлата за 3 месеца 30 дннара.

Кеко је лепа — као у бајци! Вороватио твко је грахгнозна билд Пепел»уга, н сиг>'РНО да је само код Дрвекквпс било толико наивности, лаковерности н чисготе. Хрнстина служи у другоразредаом зтвиверзалном магазину, где је услед јефтнноће увек г>"жвв н незадоволлтво, у најтежем одел»ен»у — галантеријском. Цео дан мери метром фабричку чиок> - . одбројава, преснпа, пвк>је д>тмета „пшенадле", калеие ... Толико пакосннх гд>ттча, заједљивих алапача, досадних ттврдица пролази поред н»е да би. чини се. и најјачег вола дотерале до душевчге болниде. Оач>-вај Боже да ма чиме нзрази неучтитост према муштерији: три примедбе од стране дирекгора и — на улнцу! А ннI је лахо наћи запослење у Париз/у. где изе сваког радника чекајј - на ред двојипа незапосленнх ' Али, Христина као да је самсм природом створена да >-мирује страсти и наЈгоропадиијих. Толико искрено жели да услужн дв попусти мвкар и на рачун своје зв.раде. да умнри раздражено срце — да н.ен полудегињасти услужан шапат збуњује и најнепомирљивије. Код осталих продаввчицв пред крај радног дана појввл»ује се око очију плаветнило. а Хрнстнна бн могла н дан и ноћ без прекнда да се креће иза тезге — зар може дв се 5"мори птичлша скакућући са гране на грану? Ако 6и јој казалн: Бј. пази Хрнспгнв, дошло је и пролази најлешпе време твогв живота. и после три године почеће да отичу ноге. појавиће се женске болести, од једног сендвича у току целог дана, од парчетв !-фвавице угрејане на пширитусу увече тн ћеш увенутн брзо. кожз ће изг>"бити сзој леп тет*. доћз ће досада! Робијвшки је твој посао и јадаи је грош који прнмаш за н>ега — чувај се. девојко!" ако би јој казали све ово Христинв нипгта не би разумела Једностазнизе би било упитатн: Кажн ми. мндкнеткињо. да ли је лепо живети на овоме сеету? И она би са усхићењем угкликнула: Божанствено! Три праа дана у недељи пролазила су Хргастини брзо у послу, три после.тњз — у слаткнм сањаријама о сл-ботљем одмору и о дугој мирној недел»и. У суботу. пггуихватчвши нешто на брзу р>"ку. ишла је она са неком другаоицом нв вечити парискн вашар. Али. највише }е волела да сврати >-вече у »зш>* квалсроз« -:*фаиу ..Код малог пастира" Сваке суботе код ..Пастира" појављивала се на прозору сјајна плаката: .Дазсинг" и уз звук 1 хармонике и добоша играла је до поноћи неуморнв младеж нз нашег кааргга. Игра је највећа страст Христинина. Заклопизши очн. > сомнабулном трансу подевала се она синкопирајућем ритму мелодије и лавиринту лаганих испреплетених коракв. Од мутакараца је играо Жак — бициклистичкн мајстор и тркач, понос нашег кварте. Птујшле голине он је добио награу\ од хил»аду франака. и нчза се да ће победити и самог ПеЈЗИСјев. И. сввкако. победт»ће. само да реши највећи проблем љеговог живота: некакав доп>нски точкић за зупчаник бицикла. који ће му дати преваг>* од десет метара на сввки километао. На првој станици после старта са чо да убаци тај точкић — 1 сви тркачи света су иза п»ега! Жвк је неодољив. Он носи ма ле бакенбаоде. као што су коз једзог од најс>а тнијнх фчлт.1ских стаоова. и исто тако кво жмиркв својим сомотскнм очима када говори. Ципел® су код н>ега боје мвндаоине. Чакшкре су тако широке д-а би у н»нма могво сакрити пар јагч&аца а машна се поелиоа у сзимч бојама дуге. Игра са маниоилм свмопоузданог актера. св пикавцем у левом углу. презрнво стиснутих уста. квменог лица. а н^ге м>* изводе толико неочеккввне и компликоване фигл*ое V тенгоу и фокстрот>* дч 1> ићи н>"м — и мл*ка и соећа. Његов однос премв Христини је ч>-дноват. Када они играју заједно — они су, бесумн»е, нвјлепши пар у квврту. Па. нема пгга да се говори — они би могли да узму учешћа у сваком конк>*рсу. Алн, познва је на игру врло ретко ... — Озо дерипгге и сувише високо диже свој носић. Сем тога.

ЈЗЈПШЊ Данас у 3, 5, 7 и 9.20 час. Филмско ремек дело. Љубав према мајци, љубав пре ма ближн>ему ... Филм каквих мало има! мдли

ЛОРД

У гл. ул. ФРЕДИ БАРТОЛОМЈУ познат из филма „Ала 1Сарен.нна" в „Давнд 1Сопорфнлд" у новој незаборавној улози Додатак: НОВОСТИ II МУЗ. ФИЛЗМ У 3 сата цео партер 5, балкон 7 д.

шишш У великом дуплом програму 1) ОЛГА ЧЕХОВА Л1АТИАС ВИ.ЧДН н ПЕТЕР ПЕТЕРСЕН у филму који износи експерименте једног младог лекара

Суделује балет бечке опере 2) ЛЕСЛИ ХОВАРД н

МЕРЛ ОБЕРОН

ЦРВЕНИ Ц В Е Т

ашппз Улазнице: 3 н 5, ложе 8 дин. 1) ЗБОГОМ АНАИОЛИС (Бенгали на мору) Филм из живота пнтомаца америчке Поморске војне академије о њиховим болима, радостима, пустоловинама и љубавним доживљајнма. Дух оних који долазе н дух оних који одлазе. Елопеја младости, лепоте и снаге. Верна слика војничког поморског живота. Гл. улоге: енглески аристократа сер Гај Стендниг и Рихард Кромвел. 2) „У 3 А Д Њ II Ч А С" по роману Зане Греја Филм највећих сензацнја и изненађења. Смртни скок преко дубо. ког понора. Напете пустоловине. Славни јунак „Днвљег Запада" у борби против препредених бан. дита. — Жорж О' Брнјен. Морнн О' Сулнвен. 3) ЧАРЛИ ЧАПЛИН шала.

Раскошна фклмска оперета по позоришном комаду ЂИЛДЕ ВАРЕШИ №ена запбведа Филм песама, хумора и брачних пикантернја са Е Л Н 3 О М Л А Н Д II

ГАРН ГРЕНТОМ

Додатак: Нова Силн Симфонија У боји и Факс новостн

шшшиз

ОДЛИЧАН ДЈТ1ЛИ ПРОГРАМ Црни Анјјео МЕРЛ ОБЕРОН ФРЕДЕРНК МЕРЧ ХЕРБЕРТ МАРШАЛ Велнка љубавна драма. Кен Мајнард омиљени јунак са днвљег запада У узбудљивом филму ПОД ТЕН1КОМ СУМ1БОМ 8)ФОКС НОВОСТИ

ја не волим луквве жене! А она има неке лутке у глава ... — Ко. Христинв? Оаа наша бубица? Та немој, Жак! А што осећа Христина — она и сама не бн могла да каже. Она схвата дв он не бн требало да се понаша дрема њој кво и према другима. овај размвжени мушкарац. Уосталом. н>ој је већ тешко дв прави равнодушне очн када Жак пролвзи мимо ње. и де пратн увек жедним погледом сваки његов покрет. Она би хтела да уклони све то горко. увредљиво н неразумљиво што нх разједињује. Целу зиму она је плела зв н»ега џемпер — дивн-к спортскн дрес за пролећзу бнцнклистичку трку. Плела је нарочитим. тешгсим. компликозаним и финнм плетнвом- Плелв је у метроу. када је ншла на посао и враћвла се кући. плела зв време прекида за р>*чак. увече и празнидацкмв ... Твказ дрес копггво би у дућаиу грдне паре. За време плетења она је увек замишљала вече уочи трке. н»нхов једностазан. пријател»ски и добчр р^згбвор. И. ето. све се сершило. Како је било сзе јасно и рздоско до јуче. а како је увредљиво и несрећнз данг1с! .. Синоћ Жак није обраћао на н»у никакву пажњу н за цело вече позвао ју је на игр>' свмо једном. Уосталом. она није седела сама ни трен>п:ч Сваке игре н»у с>* >*зимвли најбољи каваљерк. пв н свм газда. у кецељи. знкнуо је: ■ Дрок' се. лепотице , '' — н зазртео је с н»ом старомодкк валцер. Усред вечери дошао је некк дебелн господин у полуцнлиндру а са н>нм други. старнји и веома услужан. Оба В1рло летто о* бучена. Они су седели за столом. Христина је осећвла како је дебељко непрекндао посматра. Пред њим се улагивао газда. а гост је снисхздљиво климао главом. У почетку једног тангоа он је изнеиадв пришво Христини н позвао је да нгоа. Хртгстина није одбила — вигае из сажаљења- Уосталом. дебељхо је одлично играо. вли ју је и сувнтае јвко пвитискивао сзојим огромннм и меканим трб>*хом. Када се завршкла игра, оа ју је позвао за свот сто. Хриетнна је хтела да одбије. ели прнјатељнца ју је ушткнула и оне су п<-шле. Дебел»ко је пор>*чно зе Христик>* дгплу чзшиц>* густог „шерна". Са пчијатељицом почео је де се забзвља његов притатељ После је Христинв попила још чвшнцу и још једн>*. а о*гда је дебељхо пор>*чио шзмпан>ац. Хркстнна се мало опила смејвла се. пљескалв р>*кама и немарно слушала дебељкз, који се увлачио у н»ену душу и. тешко дншући. говорио да није за н»у место у овом локалу. да о«а и сама не зна кахо је лепе и да он хоће да је помогне. — Мн ћемо да се неђемо сутра. зар не? Овде, увечс па ћемо ићи у шетн»у аутом? Је л' тако? Он је звбележио на цедуљнпн адоесу и свт састанка и стовио цед\*љицу у њену ташну. Када је отишао, Христнни је поишао сам газда н квзао. да овог човека зна целв Франиуска и дв он снабдена месом све месаоске радн»е у Паризу и дв она не треба да буде глупа: ако пропу* стн -оваквз случај. она ннкад неће имзти ни а>*томобил. ни хаљине. ни нвкит. нн свил а не чарапе од хнљад\* фоанака, које носе најславније леаотнце Нарввно. он неће то све олмах метнути поед н»у- али вко 6\-де паметна онв може све то да посткгне ... У том тренутку одлазио је и Жак са друштвом прчттеља. Ннкад он није био њој таКо мрачк и доег. кво овог трен>*тка Н>у те нешто потчгло с места: — Жпк! Жа-ак!... — Ах. то сте ви? Збогом. ма* дам розбпатна! — учтнво се поклонио Жак, а пело друштво грохотом се смејало. Ноћ\- она је плпкалз Счплла 1е вутомобил. шешир од на ; фнније сламе. после дебеле мокое \тнице, потом подругљиво лнце Жаково... Уј>*тро. када је као и \*век оташла у цркф-> слушала је хармоннчно дисање орг> - љв в

њој се опет плвкало. И, ето веђ два свта она се скнта улкцама Парвза. Хрвстина је подиглв главу. Падала је киша н све је блистало. Христина је одједном. као никад рвније, осетила да је оза сасвам свма у овом огромном град>*. Она се попела на своју мзнсарду, бацила бере. климнуда главом, села аа крезет н испружила руке. Седеле, мучпла је своје срце. После се дигла, узела кутијицу ГД€ ј е лежао а=&з „нвкит": крагница од чкпке, огрлица од вепгтачхог бнсера. трн мале слончића за срећу и прз дну — њенв највећа драгоценост. Она је кзвукла трхачки дрес. рестегла га на коленима, дуто са уживењем гледала на његов компликоваан дезен. која је требвло да нздвојк Жаха вз гомиле осталих тркача. Потом је саоула на дрес цело стаклезце миркса који је имвла к направила леп. ак>*рвтан пакеткб. Сгарици вратарки онв је ду?о објашњавала да Жаку шаље овај пакетић ..непозната женв". Напуставшн к>*ћу. окрен>*ла се. дуго гледала на калију к опет је осетнлв тугу н усамљеност. — Е. па пгта ћу, квд ме оз не воли. . Свеједно. за њега сзм то н рвдила . . Пред њом је неко отворио прозор. преко очију Христнче прој>*рио је одблесак пролећњег сунчаног зрака. Уста су јој се искривнла. из очију су врцвлв сузе. Онв је хтела да нззздз марамицу нз ташне. отуда је испала цедуљнца јучерадтњег дебељка. Онв ју је дкгла. прачитала адрео* к свт свстанха. Сложившн цед\*љкцу. она ју је исцепала. шап>*ћ>-ћи: — Ето ти ауто! Ето тн хаљнне! Его ти чврапе од хпљзду ф*>чнака ... Бели малн парчићи летели су у поточић. који је внј>*гао брзо и живахно ннз тротозо Лчстићн су заиграли. заввтелн се зесело. појурнли напред и једвн зв другнм сакрили се у црзој рупи. покривеној гвозденом решетхом... ННК. РОНГЧИН

Недељнн нзлетннчкн бродовн Дирекцнје речне пловнднбе Београд—Радујевац са поласком из Београда суботом 20 тасова, а повратак из Радујевца у Београд понедеоннком у 21.05 часова. Београд—Вел. Граднште са поласжом из Београда недељом у 7 часова. а повратак из В. Градишта у Београд встог дана у 21.30 часова. Београд — Сланкзмен — Новн Сад—Каменица са поласком из Београда недељом у 6.30 часова, а повратак из Каменице односно Новог Сада у Беогрзд нстог дана у 22.15 часова. Нови Сад—Илок са поласком нз Новог Сада недел»ом у 5 часова. а повратак нз Илока у НоПатт истпг дана у 21.05 часова. Вуковар—Илок—Нови Сад са поласком из Вуковара неделлм у 4 часа а повратком нз Новог Сала У Вуковар истог дана у 23.10 часова. Бродовн су снабдевени са потпуним конфором као и прзокласном домаћом и страном кујном. Викснд-карте важе за све излетничке бродове. Обавепггења дају све агенције Речне пловндбе. у Београду агенција Речне пловидбе (Караћорћева 44). телефон 26-401.

Вншн државнн стручнн нспнтн за порезннке У Одељељу пореза Минпстарства фиианснја држв се вшпп држагчш стр>*чин испитн порескпх чиновнака. Претседннк комнснје за полаган-е ових испита је начелннк Одел>ен»& порепа г. др. Апт> - н Сладоппћ а чланови нспнтивачн с>* г. г. Мплорлд Ћорђевић и Фран»о Маковец, саветницп, Гаја ТриваноглШ виши финанснјскн секретар п Чедомнр Ђорђевић, шсф персонплиог отсвка Мшшстаретва финанснја. Делопођа комнснје је г. Илија Нлколаћ .