Време, 11. 06. 1937., стр. 3

ВЕШ1 ПЗ И1101ТРД1СТВД

Без Со&јетске Русије ввликв вилв израдић који ће омогућити повратак

ИТАЛИЈЕ у одбор

за

НЕМАНКЕ немешање

Лондон, 10 јуна. — Немачка, Италија п | ђз" 143 *. °зо још није коначно« Француска сада су усвојиле британски пред- ј одлучено ' (Авас - РаЈтер) ; ПОМЕН 800.000 ЖРТАВА лог о процеду])и да се дође до споразума у погледу потребних гарантија за заштиту ратних ДИПЛОМАТСКИ бродова који врше надзор у-шпанским водама. РАЗМЕШТАЈИ

Конференција ће се одржати у Форењ Офису по свој прилиди данас или сутра између г. Идна и амбасадора Француске, Италије и Немачке. На овој конференцијн донеће се решење о коначном тексту предлога који ће битн упућен обема странама у Шпаннји. У брнтанским дипломатским круговима потврђује се да ће процедура, усвојена сходно спораз\"мл г о гарантијама безбедности, која би имала да омог>*ћи повратак Немачке и Италнје у Одбор за немешање, битн следећа: Прво, г. Идн и амбасадорн Француске, Рајха н Италнје одржаће конференцнју на којој ће битн нзречена формула споразума којн предвнђа апел в.1адама у Валенснји и Саламанки у

у Риму и Букурешту

цил>у образовања зона без- I бедности и поштовања ових Цппу ППРП911У1111 зона, као и саветовање из- 11110П 111И|/!(9пПЦл међу четири силе које врше | контролу, за случај неких ј инцидената на мору; Друго, уп>ћивање преко британске владе текста овог апела владама у Валенсијн и у Саламанки; Треће, састанак Одбора за пемешање у Лондону, када буду стигли одговори обе зараћене стране у Шпанији. Одбор ће усвојити спораз>*>1 којн је постигнут између четири силе и, ако се не деси нека тешкоћа у међувремену, Рајх и Италија заузеће преко свих претставника своја места у Одбору. Могуће је тако исто да се данас после подне састане и конференција амбасадора. Ме-

МАРШАЛ ТУХАЧЕВСКИ смењсн и ухапшен Раецеп V ГПУ

ИЗ РАТА Букурешт, 10 јуна. (Телефонски извештај) — Данас је у целој земл>и на свечан начин прославл>ен дан хероја, снмболичка комеморација 800 хил>ада палих хероја за време рата за остварење идеала: уједињење свих Румуна. Том приликом отслужена је служба Божја на гробу Незнаног јунака. N. М.

КРАЉ КАРОЈ1, ПОЧАСНИ ДОКТОР УНИВЕРЗИТЕТА У КЛУЖУ (Од нашег нарочитог нзвештача) Букурешт, 10 јуна. (Телефонски извештај^ — Њ. В. Кра.т, Карол отпутова је синоћ на три дана у Арад, да учествује у једном лову. а одаКле путује у Клуж, где ће у недел>у битн изабран за почасног доктора тамошњег универзитета. 15 и 25 ј>-на Њ. В. Крал> Карол налазиће се у престониот, где ће примити у аудијеицију претседннка чехословачке владе г. др. Хоцу н француског министра за ваздухопловство г. Пјера Кота. 25 јуна Њ. В. Крал> Карол посетиће Варшаву, да врати посету претседнику По.т>ске Републнке г. Мошћицком. М. М.

ПОВвЕДА П ПОРАЗ

на Гвадалахари

. I

СТРАНКА ПУКОВНИКА ДЕ ЛА РОКА ПРОТИВ САРАДЊЕ СА СТРАНКОМ Г. ДОРИОА Париз, 10 јуна. — Француска социјална странка пуковника г. де ла Рока одбила је позив Француске народне странке г. Дориба да ступи у фронт слободе који се сада ствара. (Д. Н. Б.)

Ова карта показује промене фронта за време битке на Гвадалахари

Париз. 10 јуна. — Бнвши шеф генералштаба маршал Тухачевски, који је недавно, пошто је пао у немилост, поставл>ен за шефа војне области на Волги, смењен је данас н са тог положаја, а на његово место постављен је генерал Естревов. Према томе изгледа да је тачна вест о хапшењу Тухачевског. Изгледа према свему да режнм настоји да пређе са политичке диктатуре на војну диктатуру и да настоји немилосрдно да уклони све елементе који су били у извесној вези са троцкизмом. Познато је нанме да су миогобројни садашн>н шефови црвене војске добро познавали Троцког, који је у ствари оснивач црвене војске. С друге стране сазнаје се да је ухапшен и др. Плетнев, чувени лекар и директор Института за функционалну диагностику у Москви. Борба између Сталина и опозиције продужује се у свима областима јавног живота, како у политнчкој тако и у научној н литерарној, пошто је раздор у комунистичкој партији захватио чак и Г.П.У (Авас) ДА ЛИ ЋЕ ДОЋИ ДО ВОЈНЕ ДНКТАТУРЕ У РУСИЈИ Лондон, 10 јуна. — Данашњи „Морнинг Пост" опширно се бави „акцијом чишћења" хоја се сад врши у Совјетској Русијн и каже да добро оријентисани посматрачи тврде да ће у Совјетској Русији ускоро доћи до војне диктатуре. Пада у очи, каже лист, да радннци поздравлају Вороши-

лова, где год се поЈави у наЈмању руку исто толико колико и Стаљина. У случају да војска постане господар ситуације у Русији, каже лист, може се рачунати са врло осетним променама како у унутарњој тако и у спољној политици. „Дејли Хералд" каже да данас сигурно сви генералштаби и све војне власти у свету себи постављају питање шта се стварно у Русији догађа. У француском генералштабу убеђени су да ће у Совјетској Русији доћи до војне диктатуре. И у британском министарству спољних послова изазива забринутост ситуација у Совјетској Русији. (Д.Н.Б,)

ПАРИСКА БЕРЗА (Ол наихег сталног дописника) Нарн«, 10 јуна. (Телефонскн нзвештаЈ). — Француске ренте н хар тнје од вредностн данас су нешто чвршпе. Једнно су банке мало лабавнје. Међународне хартиЈе одржавају се нормално. 9 јуна 10 Јуна Француске ренте 4 % 84.40 85.15 Банк де Парн Канаднан Игл Болео Килман Ранд Мајнс Иннон Корпораснон Шел Голдфилдс Канадиан Паснфнк Срп. заЈам 1885 4^ 1902 5"с 1906 4Ц% 1909 4',«Г„ 1913 54 — 997: —1061

1096.— 1081.111.— 109.50 155.— 154.572,— 565.775,— 792.—

871-

864 -

638.— 636 439,— 434 304.30 301.219.— 219.215 — 206.186— 190.188.— 188.202— 206,'гадао Г. Бошко Христић У име Његовог Величан. ства Краља Петра Другог, указом Краљевских Намесника, на предлог Претседника Миниетарског савета и Мннистра иностранпх послова постављен је за нзванредног посланнка и опуномоћеног мннистра у Риму г. Бошко К. Хрнстић, досадашњи изванредни иосманик и опуномоћени миннстар у Атини, а за Крал>евског послаиика у Бу-

МИНИСТАР Г. ЦВЕТКОВИЋ приказао је у Женеви ПРИПРЕДНО - СОЦНЈА.ЋНЕ реформе у Југославији Женева, 10 јуна. — Јутрос је настављена оппгга дискуснја по нзвештају генералног директора Међународног уреда рада. На јутрошњој пленарној седници конференције узели су реч углавном владини делегати.

курепггу постављен је г. ван Дучић, досадашњп сланнк у Риму.

Министар социјалне политике и народног злрав.т>а г. Драгиша Цветковић одржао је, пред пуном конференцијом,* свој говор о социјалној полнтици Краљевске владе и дао исцрпан експозе о привредно-социјалнрм жнвоту у Крал>евини Југославији. Мииистар г. Цветковнћ рекао је, између осталог: У низу својих тешких задатака Крал>евска влада посвећ>*је нарочнту пажњу привредно-соцн-

Наш новн посланнк у Рнм\- г. Бошко Хрнстнћ рођен је у угледној београдској породнцн пок. Лепосаве н пок. Косте Н. Хрнстића, унук пок. Ннколе Хрнстнћа бившег претседника владе. Његов отац покојнн Коста наш „Стари Београђании" био Је мннистар правде. затим посланнк у Букурешту, Бечу н Риму. Посланнк г. Бошко Хрнстпћ рођен је у Солуну 20 августа 1889 године. Н>егов отац бно Је тада генерални конзул Краљевине СрбиЈе у Солуну. Г. Хрнстнћ учио Је гимнази-ју V Београду, где је матурирао 1908 годнне. После матуре отишао је на студиЈе у нностранство и дипломнрао на Правном факултету Женевског уннверснтета 1912 годнне, после чега Је ступно у дипломатску службу. 1923 годпне пок. Ннкола Пашић поставио Је г. Бошка Христића за шефа свога кабннета у рангу начелннка. Шеф кабинета претседника владе остао Је г. Хрнстнћ све до 1926 г., тЈ. до одласка пок. Пашнћа са положаја претседннка вла де. После тога, нсте годнне г. Хрнстић Је поставл>ен прво за саветника посланства у Парвзу а краЈем године за днректора Полнтнчког одел>ен»а у Мннистарству нностраних послова. Р. Бошко Христнћ постављен је за опуномоћеног министра и посланика на холандском двору у децембру 1929 годнне. У марту 1931 године премештен Је из Хага за нашег посланнка у Атину. За време шеетогодшпн>ег боравка у Атннн г. Бошко Хрпстић сарађнвао Је у свнма важним преговорнма и на свнма значаЈннм састанцима око закључеша Балканског пакта који Је и потписан за време његовог посланикован>& у Атини. Јо- јалном положају земље предано радећн на н>еговом побољшању, дубоко Ј-беђена да су здрава прнвреда и срећни социјални односн

НА ШПАНСКИМ ФРОНТОВИМА, БЕЗ ПРОМЕНЕ (Од нашег сталног дописника) Париз, 10 јуна (Телефонски извештај). — Почетком прошле ноћи националисти су отворили нову офанзиву на Пенарубију, на фронту Сијера, четири километра од Грахе. Упркос снажног напада националиста републиканци су остали господари положаја. Јављају из Мадрида да је владина артилерија бомбардовала Сеговију, којој прети велика опасност од стране републиканских трупа. Националисти евакуишу грађанство у правцу Валадојда. На сектору код Гвадараме републиканци су заузели две мање стратегијске тачке. На фронту код Жигана републиканци су однели неколико мањих успеха на сектору Санта Флор. На баскијском фронту нема већ 15 дана никаквих важнијих промена. Баскијска влада је донела одлуку да се мобилишу три нове класе.

наЈпуннЈа гарантија за општн напредак н миран развој земље. У току прошле године Крал>ев. ска влада донела је, у томе духу, око 30 уредаба које су имале за задатак да помогну решење разних питања иа привредном подРУнју. Од донетнх уредаба на пољопрнвредном домену најважннје су Уредба о ликвндацији земл>орадннчких дугова, Уредба о одређивању откутгне цене пшеници, Уредба о пол>опривредннм коморама итд. На индустријском пољу Краљевска влада донела је низ уредаба у циљу уређења саме производње; урећења питања снабдевања сировинама и најзад у погледу извесних фискалннх олакшица. Законодавне мере на новчарском домену. тако Уредба о утврђивању каматне стопе н Уредбв о издавању благајннчких записа од једне милнјарде динара, не мање су значајне. МШШМАЛНЕ НАДНИЦЕ Најважнији прописи који су донети на пољу уређења радннч. ких односа налазе се у Уредби о утврђнвању мнннмалних надннца, закључивању колектнвних уговора. помирењу н арбнтражи од 13 фебруара 1937 године. Ова Уредба почива на следећим начелима: 1) Предвиђен је начив утврђивања минималне наднице и ова минимална надница износн према Уредбн 2 динара по радном чвсу; 2) уређено је питање склапања колективних уговора у циљу да се овим уговорима да сав потребан привредни и социјални значај и 3) предвнђено је обзвезно помирење како за раднике тако и за послодавце пре но што приступе колективној обустави рада. Осим ове Уредбе донет је читав низ прописа У циљу да се >реде разни односи у предузећима. Тако је донесена Уредба о судовима добрих људи. Уредба о ограничењу ноћног рада у пекарнипама. Уредба о регулисању размере ученика према брозу помођника.

(Наставак са прве стране) Ни једна, ни друга страна није имала довољно трупа дв буде бројно надмоћна. О нталијанској н немачкој помоћа много се приI ча. алн и ту прави много сенза' цнја страна штемпа. Многи многи дрематнчни догађаји. јављени са шпанског бојишта. били су само новинарска патка. Ирун је несумњиво горео, Овиедо је несумњиво рушен динамитом. Ипак катастрофа није била толика, како се писало. Поред резрушеног толедског Алказара, стоји нетакнуто катедрала. А ннје истнна нн да је чувена слика Грека, сахрвна грофв Оргаза, украдена. Карвбенчел н Гверника сраањенн су са земл»ом. влн је катвстрофа италијанекнх дивизнјв код Гввдалахаре једнв романтична измишљотнна црвеннх новнна. Франко је ишво систематскн | нвпред у позаднну Мадрн^а. Из | прввцв путева којн воде од Зарагозе и Сорије према Гвадвлахари, он је 8 марта извршио отсудан удар у леђа Мадридв. Где је бнла грешкв? Нигде није била грешка! Осветнла му се просто машннизираност. претерана моторизоввност. дивнзија генералв Москерда. састављена веђим делом од нтелијанских добровољаца. Трл-пе на вутобуснма надирале су брзо напред. влн су биле нзложене квтастрофн оног тренутка. квд се узани поЈ'ас асфалтних друмова нзгубно у дубоком блату наглих и дугих киша. У питању је било око 5000 људи. За шпвнске пралике чнтаза дивизија. Те трупе су прешле. у напвду са п>-но полета, оннх 70 кнлометвра што оу их делиле од друмв који води у Куенцу. а који су требали да пресеку. Међутим, већ после 40 километара. н тек после два двна, цео тај напвд узео је облико уског клина звбнјеног у територију републикаиских трупа. У ноћи 11 марта вутобусн Миехе. са брда око Мадридв. почели су да нх звсипају новим резервамв ннтернационалних милицнја маркснста. У киши и снегу. моторнзованв масв италијеиских добровољаца. којв се добро тукла.* била је ?-пропашћена, јер ннје нмала куд са асфалтног друма са својнм тенковимв и тешкнм моторгма. Па и-

ОРГАН Г. ЂОРЋА БРАЋАНА НАПАДА Г. ТИТУЛЕСКА Букурепгг, 10 јуна. (Телефонски извештај.> — Орган г. Ђорђв Браћвна ..Мишкареа" објављује у вези са састанком г. Тнтулеска и Лнтвннова у Твловру врло оштер нвпад на г. Титулеска. кога нвзнвв адвокатом Треће интернацноЈгале. Лнст се пита да лн је г. Титулеску имао мандат од нвдлежних румунских власти да преговврв са другим државама. Ако то није случај онда је г. Титулеску демаскиран пред румунским народом као адвокат Треће интернационале. (Телор)

Тако је мномирисно и чисто од

А Л Б V С домаћсгсапуна који чува Ваше рубљв 36831, 111

Од.тазак претседника Пољске Републике г. Мошћицког нз Букурешта. Краљ Карол н г. Мошћнцкн опраштају се на сганицн Могошоја у Бук^решту

ПОБОЉШАЊЕ У ПГПВРЕДН У овом општем побољшању привредне ситуације раднички стележ имао је свој део. ПобољР. ВАЛЕ ј шање се у првом реду манифестовало у порвсту звпослених радникв; 3' тен~енцији пораста обезбеђења надница осигураних (а то ђе ређи зепослених) рвдннка н у омохп-ћавању радничких покоета широких рвзмерв (штрајкова) ради побољшања привредних и социјалних услова рвде. После периодв опадањв индекс запослења налазн се сада у сталном пораст>*. Ако се 1929 година узме кво бчзв 103. нндекс запослења у мају 1936 годнне први п>т прелази овај ниво и ј износи 103,5. Од тада је у стал- ' ном порасту и у августу 1936 о» је већ 106.1. Број оснгураних односно звпосленнх рвдникв 5ио је у јанувру 1937 године 516 965 ј прем« 484.232 у 1934 годинн. Нај- ј јаче је запослење у текстнлној : индЈ-стрији. И у овом погледу I као н у свим остали« што се ти- ј че социјално-економског положа)а рвдникв осећв се. после једног дужег пернодв кризе и опадањв. стални пораст. Говор југословенског делегвтв миннстар социјалне политнкс и народног здрввља г. Дрвгише Цветковића нзазвао је дубок утисвк на Међународној конференцији рвдаМиннстру г. Цветковиђу пришао Је велики броЈ стрвних делегета и министвре рвда честита^гћи му на врло усделдм го-

Г. КЈОСЕИВАНОВ ОДЛИКОВАН високим НЕМАЧКИМ ОРДЕНОМ Софнја, 10 јуна. — По неређењу Вође н канцелара Рајхв. немачки министар нностраннх послова барон фон Нојрет предао је министру претседнику н миннстру инострених послова г Ге оргу Кјосеиванову Велики Крст Ордена немвчког Орла. (Б. Т. А.) Ј

I пак. то Ј "е бнла само једне нзгубљеаа битке н само једна епнзода. Црвена пггампа напревнла је читав еп ннтернацноналне бригаде од тог случаја БПЛБАО Франко је код Гвадвлахаре наишао на тешке. руске тенкове а на 28 црзених бомбардера. Он је ство. али се није одрекао Мадрида. Не сме се заборевнтн да је дилема, у којој се Франко налази. тешка. Породице његовиз војннка налазе се у Мадраду, који он мора дв бомбардује. Новн шеф владе у Валенцији. Негрнн. духовито је нскорнстно ту снтуацнју. Он је нзјавио пред светском штампом да не верује да Мадрид мо:ке бити порушен од шпанских топова. Немв сумње дв влада у Валенцијн и републнканска војска ужнвају симпатију н помоћ не само свих левнчвра. него в комунистичке ннтернацнонале н Совјета. Они не редо чују да се Франко сматра шефои једне ТТТттаннје. коЈ "а Ј 'е војннчка и нвционална Њнма Ј 'е много милнЈ 'е де се нвционална војска назива војском побл*њеника н пучиста. Али треба се пататн; где је национална страна? Де лн темо где су бацали офнциое са бродова у море кео мачке. нлн тамо где се бори шпанскз омладннв која се окупља. не око интернационалннх. него око неционалннх парола? Напад на Бнлбао био је духовит излаз Фрвнке из снтуапије код Мадрида. Генерал Фрвнко. очнгледно. није нн фанатик. ни демагог. нн прнсгалица Алфонзе XIII. ннтн човек католнчке реакцнје. него војннк пре свеге. Ако падне Билбао. Франко ће добнтн читаву армију за фоонт код Мадрида. и то врмнју. којв је до сада била најбоља. Сем тога решиће н питање сестаретнзмв код Баска. Би?гка бр. VI генерала Франкв треје непрекидно и огорчено' већ неколико недел>е око Бнлбаоа. Хоће лн Валенција нзеззати сукоб велнких сила. нлн ће се шпанско питање решнти у крви падом Мадридв? Баскн су одличан војнички елемент н борбе код Еибере. Дзренга. бнле су теже од свнх до сада. Генерал Мола је св великам еланом напредовао из дане у двн у том брдовнтом пределу. сад св северв, сад са истоха. сад се јз-га. Мола је сада мртвв. ала је иницијатива нпак нв стрвна генерала ФрвнкаОн је давно преболео бнтку код Гвадалахаре н стоји на неколико кнлометара од Билбаоа. Црвена војска пок>тпала је екцијом нв фронту у Арегону. код Теруела, н у областнма око Кордобе где се налазе саровине в много руда. Има стучњака коЈн сматрају. де бн генерал Франко требело да ратује романтичннје. брже. са внше ризика. Међутим. ова последња фаза борбе Мнехе и Фрвнка показује. да је нв место цввилв реч преузела шпанска војска. Трагеднје је семо да се налаза на две брето>*билачка фпонта Бнтка бр. VI генерала Франка значи заобилззан пут. ала одеје мнрноћу н стрпљење одличног војннка. којн је био шеф генералпггвба шцанске воЈске више година. Те битка заобнлазно ипак води победи н тв победв донеће шпанском народл- мирв. Код Лемоне н на брдима Сан Педра. на 11 километаре од Бнлбеоа. зввршава се Једна страшна трагеднјо. Ако добије ову битку. онда оствје зв генерала Франка са>го још једна. Бнтка бр. VII код Мадрнда. М. ЦРЊАНСКИ

ттаста за зубе

-